Pravoslavni podsetnik 2016

„Пр вих да на, са мо пр вих да на боле
сни ци су ле жа ли по зе мљи на свежој
сла ми. Оби ла зи ли смо их сва ког
да на. Страх од гла ди био је ве ћи од
стра ха од смр ти. Глад је ко си ла Алба
ни јом: бо ја ли су је се и на Кр фу.
Тре бо ва ње за хлеб, за та ин, би ло је
нај ве ћа дра го це ност. Узи ма ли су по
тим тре бо ва њи ма, иако га ни су могли
ни сме ли је сти. Ор га ни за ва ре ње
би ли су про па ли. Ле чи ли су их дава
њем во де у ко јој је ку ван пи ри нач.
По тро ва ше нас док то ри мор ском водом,
го во ри ли су. Уве ра ва ли смо их
да су док то ри и бол ни ча ри на ши вели
ки при ја те љи. И ле ка ри и бол нича
ри свој ски су се за у зи ма ли за сву
на шу по лу мр тву де цу.
И жив ци су им би ли про па ли.
Кад им про го во ри те срп ску реч, сузе
гру ну на очи. Пла че мо за јед но. О,
ко ли ко се су за про ли ло! Са не на четим
та и ном ис под гла ве ис пу стио је
сво ју му че ну ду шу. Де те ре грут умрло
је по у зда но ми сле ћи на мај ку и
на си ро ма шни ку ће рак у Шу ма ди ји.
Ли ко ви те мр тве де це на ше би ли су
пра ви све ти тељ ски ли ко ви. За слу жили
су да се по све те по сле све га оно га
што су пре тр пе ли.
Са мо је дан слу чај. Имао је сво је
тре бо ва ње за та ин. Узео је још јед но
тре бо ва ње из џе па свог мр твог дру га.
Са два тре бо ва ња имао је још за два
та и на. До ба у љао се до свог ме ста, до
сво је по сте ље, ле гао и умро гла дан
из ме ђу два хле ба.
Сто ти не, хи ља де при ме ра мо гло
би се још на ве сти. До ста! Пи та ју се
не ки: је смо ли пла ти ли сво ју сло бо ду
и по ве ћа ње отаџ би не?“
По зва нич ном из ве шта ју ми нистра
вој ске, ге не ра ла Бо жи да ра Терзи
ћа, до до ла ска на Крф стра да ло је
пре ко 243.000 љу ди.
На кон укр ца ва ња на са ве знич ке
бро до ве из лу ке Драч, на Крф је стигло
око 150.000 вој ни ка, док је 12.000
ева ку и са но у Би зер ту.
Док ста ра бар ка при ста је на острво
Ви до, за ко је је ми тро по лит, касни
је па три јарх Ди ми три је ре као да
је срп ски Је ру са лим, пла во ко си дечак
по ка зу ју ћи пр стом на пре ле пу
пе ско ви ту пла жу, умил ним гла сом
пи та оца да ли ће ов де да се ку па ју.
„Ово за је за нас Ср бе све то место!
То је гроб ни ца пла ва у ко јој лежи
брат до бра та. Ов де се ни Гр ци
ни Ср би не ку па ју, а грч ки ри ба ри из
по што ва ња пре ма срп ским ју на ци ма
50 го ди на ни су ло ви ли ри бу“, сет но
од го во ри мла ди чо век, ми лу ју ћи по
ко си не ја ког на след ни ка.
И да нас је код ло кал ног ста нов ништва
жи во се ћа ње на бо ра вак срп ске
вој ске и из бе глог на ро да. Го то во да
не ма ме ста на остр ву ко је не не гу је
успо ме ну на то вре ме. Из не мо гли,
глад ни и бес по моћ ни би ли су разме
ште ни по це лом остр ву. Ло кал но
ста нов ни штво са стра хом и не скриве
ним не го до ва њем до че ка ло је невољ
ни ке из гна не из отаџ би не, ко ји
су у ис коп не лим очи ма и уса хлим
усна ма но си ли се ћа ње на сво је домо
ве. Скеп тич ност и не по ве ре ње у
не зва не го сте не ста ли су по пут морске
пе не. Ви бра ци је ду ше исто вер не
бра ће убр зо су пре мо сти ле све бари
је ре стра ха од не по зна тог, а не ки
срп ски на зи ви и да нас су одо ма ће ни
код ло кал ног ста нов ни штва.
„За пе ри од од две и по го ди не, коли
ко су бо ра ви ли на Кр фу, ни је забе
ле жен ни је дан ин ци дент. Ни јед на