Pravoslavni podsetnik 2016

сто ода кле се не ви ди мор ска оба ла,
те чо век и не осе ћа да је на остр ву.
Ме шта ни су љу ди са свим друк чи јег
ти па од оних у Ко ра кја ни, а и но шња
им је раз ли чи та.
Мој ста ри при ја тељ, пу ков ник
Дра гу тин Ди ми три је вић – Апис,
брат ски ме до че ку је, али ми са општа
ва да, на жа лост, мо је по ста вљање
за до пи сни ка Рат ног прес би роа
шта ба Тре ће ар ми је још ни је сти гло
из Вр хов не ко ман де. По што сам ов де
та ко ре ћи не зва нич но, спа вам и храним
се у ре зер вној му ни ци о ној ко лони.
У ло го ру сам на и шао на не ко лико
за ни мљи во сти.
Је дан пот по руч ник има пе тла, кога
но си још од Шап ца и ми сли да га
жи ва вра ти у до мо ви ну. Дру ги официр
има ја рен це, на ба вље но ов де,
ко је по зна је свог га зду и из во ди разне
не ста шлу ке. Не са мо што по је де
све опу шке ци га ре та раз ба ца не по
ло го ру, не го је јед ном под ша то ром
јед ног на ред ни ка на и шло на отво рену
ку ти ју из ко је је по је ло пет на ест
ци га ре та. Beћ ра ни је, још у Кр фу,
не ки офи цир је сву да са со бом во дио
јаг ње, ко је је увек ишло за ње го вим
пе та ма кроз нај жи вље ули це, из ме ђу
све ти не, за пре жних ко ла и ауто моби
ла и за јед но с њим ула зи ло у кафа
не и го сти о ни це.
У ло го ру је мно го леп ше не го у
ва ро ши, са мо да ни је ова ко до сад но.
Они ко ји се не коц ка ју, не ма ју баш
ни ка кву ра зо но ду. Ах, да ми је ка ква
књи га! По ло ви на мо јих ја да и бри га
иш че зла би кад бих се мо гао до ко пати
до брих књи га.
Од ло мио сам ма лу ма сли но ву
гран чи цу и ста вљам је ме ђу ли сто ве
овог днев ни ка, у на ди да ћу је до не ти
у осло бо ђе ну Ср би ју. Ср це ми ка же
да ћу у то ме ус пе ти...
По се тио сам ме сто у бли зи ни ло гора
где су вој ни ци и офи ци ри Дрин ске
ди ви зи је по ди гли див но гро бље својим
по ги ну лим и по мр лим дру го ви ма.
Крај дру ма Му ри ја ти ка-Сан Ма ти јас,
гро бље у ви ду пра во у га о ни ка за гра ђено
је с пред ње стра не ле пом огра дом
од гво зде них ре ше та ка по ста вље них
на ка ме ни зид, и са оста ле три стране
за са ђе ним мла дим чем пре си ма.
Из ме ђу ле по уре ђе них цвет них леја
и пал ми по ре ђа ни су гро бо ви, све
јед на ки, а на вр ху гро бља по диг нут је
ма си ван ка ме ни стуб са нат пи сом и
ис кле са ним ба ре ље фи ма.
С јед не боч не стра не ба ре љеф предста
вља вој ни ка у се де ћем ста ву, с пушком
у ру ци, а ис под то га су сти хо ви:
На хум ка ма у ту ђи ни
He ћe срп ско цве ће ни ћи;
По ру чи те на шој де ци
Не ће мо им ни кад сти ћи.
По здра ви те отаџ би ну,
По љу би те срп ску гру ду!
Спо мен, бор бе за сло бо ду
Не ка ове хум ке бу ду.
На пред њој стра ни спо ме ни ка нала
зи се са мо ве ли ки крст, а с дру ге
боч не стра не ис кле сан је срп ски држав
ни грб, та ко ђе у ба ре ље фу, а испод
ње га је укле са на по све та:
Дрин ци
сво јим дру го ви ма
из ра то ва
са Аустро-Угар ском,
Не мач ком
и Бу гар ском
1914—15—16.