Pravoslavni podsetnik 2016

Уторак
18/ 31 Мај
Све­ти му­че­ник Те­о­дот Ан­кир­ски
Био је крч­мар у Ан­ки­ри у вре­ме цара
Ди­о­кле­ци­ја­на. Крч­му је др­жао да би
мо­гао да по­ма­же хри­шћа­ни­ма. Тај­но
је слао по­моћ хри­шћа­ни­ма ко­ји су се
раз­бе­жа­ли по пла­ни­на­ма, при­ку­пљао
је те­ла по­стра­да­лих и са­хра­њи­вао их
је. У то вре­ме 7 хри­шћан­ских де­во­ја­ка:
Те­ку­са, Алек­сан­дра, Клав­ди­ја, Фа­и­на,
Ефра­си­ја, Ма­тро­на и Ју­ли­ја из­ве­де­не
су на суд и на­кон му­че­ња уда­вље­не су
у је­зе­ру. Све­та Те­ку­са ја­ви се у сну Те­о­до­ру и ре­че му да из­ва­ди њихо­ва
те­ла и са­хра­ни их, што он, по мр­клој но­ћи, са јед­ним дру­гом, и
учи­ни. Али тај друг га про­шпи­ја су­ди­ји, ко­ји га ста­ви на му­ке, зу­бе
му по­ло­ми ка­ме­њем, а те­ло пре­тво­ри у ра­не. По­се­чен је 303. го­ди­не.
Те­ло му је са­хра­нио је­дан све­ште­ник. Ту је, ка­сни­је, по­диг­нут храм.
Сејачи
Кô луталице које клетве прате,
С далеког југа, са судбином Јова,
Ево нас к теби, наш ледени брате!
Охоли, мада без рода и крова,
Чекамо смели своја гробља нова.
7 00
9 00
11 00
Кроз векове смо крв нештедно лили:
Још ангорске су пољане румене
И кланци Карста, што су крв нам
пили:
Једренске сени, стидом обливене,
Панонске кличу ране затрвене.
И још се редом наше кости сеју
По острвима и у воде стране,
У пустињама, где самуми веју,
И хладној степи. И, кад сунце стане,
С лешина наших сите беже вране.
13 00
А ватре древне, згашене и сиве,
Уздахом шаљу посланице мукле.
Мртваце тамо остависмо живе.
И кô Ахасфер, кога Господ укле,
Тражимо равни до у бескрај пукле.
15 00
И Васељена њива наша поста
За семе части – које сунцу сиже.
Господе, казне зар не беше доста?
Време је жетви, дан косидбе стиже,
Време да плоча с гробова се диже.
17 00
Кô луталице, које патње прате.
С чежњивог југа, са судбином Јова,
Ево нас к теби, наш ледени брате!
Охоли, мада без рода и крова.
Спремни смо гробља да сејемо нова.
Све­ти му­че­ни­ци Пе­тар, Ди­о­ни­си­је, Ан­дреј, Па­вле и Хри­стина.
Све­ти му­че­ни­ци Ира­кли­је, Па­влин и Ве­не­дим. Сед­ми­ца
5. по Пас­хи. Глас 4.
Милутин Бојић