Pravoslavni podsetnik 2016

Среда
12/ 25 Мај Четвртак
13/ 26 Мај
Све­ти Епи­фа­ни­је
Је­вре­јин, али спо­знав­ши Хри­сто­ву веру
кр­стио се, за­јед­но са се­стром Ка­литро­пи­јом.
За­мо­на­шио се у 26. го­ди­ни.
Сво­јим под­ви­жни­штвом про­чуо се по
це­лој Па­ле­сти­ни и Ми­си­ру. Бе­же­ћи од
људ­ске сла­ве у Ми­сир, срео је Све­тог
Паф­ну­ти­ја ко­ји му је про­ре­као да ће
би­ти епи­скоп на Ки­пру. Епи­скоп је постао
у 60. го­ди­ни. Пред смрт су га цар
Ар­ка­ди­је и ца­ри­ца Ев­док­си­ја по­зва­ли
у Ца­ри­град на са­бор епи­ско­па, да се из­ја­сни про­тив Јо­ва­на Зла­то­уста.
Ту му је Зла­то­уст про­ре­као да ви­ше не­ће ви­де­ти свог пре­сто­ла, а
он Зла­то­у­сту да не­ће сти­ћи та­мо где га про­го­не. Све­ти Епи­фа­ни­је се
упо­ко­јио 403. го­ди­не, у 115. го­ди­ни жи­во­та. Нај­по­зна­ти­је де­ло му је
„Па­на­ри­он“ („Ков­че­жић“), у ко­ме су из­ло­же­не и по­би­је­не 80 је­ре­си.
Све­та му­че­ни­ца Гли­ке­ри­ја
Кћи не­ког гу­вер­не­ра из Ри­ма. По очевој
смр­ти, на­ста­ни­ла се у Тра­ја­но­по­љу
у Тра­ки­ји. У вре­ме ца­ра Ан­то­ни­на, изве­ли
су је да при­не­се жр­тву идо­лу Дије­вом.
Она на­цр­та крст на че­лу и по
ње­ној мо­ли­тви уда­ри гром и раз­би идола.
Пре­ту­кав­ши је, на­ме­сник је ба­ци у
там­ни­цу ко­ју за­пе­ча­ти, с на­ме­ром да је
умо­ри гла­ђу. Али Гли­ке­ри­ју је хра­нио
ан­гел Бо­жи­ји, не­бе­ском хра­ном. Ка­да
су отво­ри­ли там­ни­цу, угле­да­ше је здра­ву и ве­се­лу, сву све­тлу. Там­ничар
Ла­о­ди­ки­је ви­дев­ши то чу­до по­ве­ро­ва у Хри­ста и од­мах га по­секо­ше.
А Гли­ке­ри­ју су ба­ци­ли у ог­ње­ну пећ, где је оста­ла не­по­вре­ђе­на.
Нај­зад су је ба­ци­ли пред ла­во­ве, где све­та дје­ва пре­да­де ду­шу Го­споду.
По­стра­да­ла је 177. го­ди­не. Из ње­них мо­шти­ју по­те­кло је ми­ро.
7 00 7 00
9 00 9 00
11 00 11 00
13 00 13 00
15 00 15 00
17 00 17 00
Све­ти Гер­ман, па­три­јарх ца­ри­град­ски. Све­ти му­че­ник Панкра­ти­је.
Све­ти Ни­ко­дим Срп­ски. Пре­по­ло­вље­ње. Сед­ми­ца 4.
по Пас­хи. Глас 3. Пост, уље.
Све­ти му­че­ник Алек­сан­дар. Пре­по­доб­ни Јо­ван, Јев­ти­ми­је,
Ге­ор­ги­је и Га­врил Ивер­ски. Сед­ми­ца 4. по Пас­хи. Глас 3.