Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Оваква уметност
могла је да настане
само на тлу младе
културе, чврсто
накалемљене на
народну традицију
ос та ци, који се препознају у
извесној гломазности фи гура,
у гру бом цртежу незграпних
удова и у крут им, паралелним
или изломљеним драперијама.
Сопоћанске фреске,
са својим крупним формама
и великим површинама, са својим јасним и прегледним компо-
зицијама, са својом задивљујућом сливеношћу са зидовима,
слободно се могу убројати међу ремек-дела средњовековног
монументалног сликарства.
Та уметност привлачи пунокрвношћу, уи стину епским
карактером, величанственом мо ну мен тал ношћу. Она је могла
да се уобличи само на тлу младе кул ту ре, чврсто накалемљене
на народну традицију.
У Сопоћанима се сусрећемо с једном од најздравијих и
највиталнијих варијанти уметности XIII века. Нигде више нећемо
наићи на тако реалистичну обраду ликова у којима се одражава
словенски тип, нигде више боје не достижу такву светлост и
прозрачност. У Сопоћанима се и нехотице присећамо фресака
Пјера дела Франческе. Та асоцијација уопште није случајна, јер
се и овде палета заснива на изузетно светлим бојама: не бескоплавој,
светлозеленој, бледољубичастој, челичноплавој, љубичастој,
белој и златножутој.
of the Ro ma nesque style,
which are re cog ni sa ble in a
cer tain vast ness of the fi gures,
in ro ugh dra wings of the
awk ward limbs and in stiff,
pa ral lel or slo ping dra pe ri es.
The So po ća ni fre scos with
the ir lar ge forms and big sur fa ces, the ir cle ar and lu cid com posi
ti ons, and the ir ama zing amal ga ma tion with the walls, co uld
freely be co un ted among the ma ster pi e ces of the me di e val monu
men tal pa in ting.
This art at tracts with its tho ro ug hbred pu rity, its truly epic
na tu re, its mag ni fi cent mo nu men ta lity. It co uld only be sha ped on
the ter ri tory of a young cul tu re, one that is firmly bon ded to the nati
o nal tra di tion.
We en co un ter one of the he alt hi est and most vi tal va ri a tions
of 13 th cen tury art in So po ća ni. Now he re el se will we en coun
ter such a re a li stic ela bo ra tion of per so na li ti es that ex press
the Sla vic type, and now he re el se ha ve co lo urs ac hi e ved such
light ness and tran slu cency. Qu i te ina dver tently, we re call fre scos
of Pi e ro del la Fran ce sca in So po ća ni. That as so ci a tion is not co in ciden
tal at all, sin ce he re the pa let te is al so ba sed on out stan dingly
bright co lo urs: sky blue, light green, soft vi o let, steel blue, vi o let,
whi te and gol den-yel low.
This kind of art
could only appear
where there exists
a young culture that
is firmly added onto
popular tradition
Снага српског сликарства није у префињеној тананости форми, него у посебној свежини и непосредности
израза. Српски уметници су склони да црквене легенде обогаћују појединостима преузетим из стварности
која их окружује. Сцене које они представљају одликују се до тада невиђеном живошћу и конкретношћу. Нигде
више нећемо пронаћи такву разноликост иконографских типова, од којих многи потичу са старих источних извора,
нити пак тако велико интересовање за фабулу, често обогаћену занимљивим жанровским мотивима. Нема сумње
да се овде испољио утицај народне уметности. На плану тематске разраде представа, српском сликарству нема
равног у XIV веку. Оно, међутим, ретко достиже префињеност и племенитост, које су тако карактеристичне за
чисто византијске споменике. константинопољског сликарства.
(Виктор Лазарeв)
The strength of Ser bian pa in ting is not in the sop hi sti ca tion of its forms, but li es in the spe cial fres hness and straightfor
ward ness of ex pres si on. Ser bian ar tists are in cli ned to en rich the sac ral le gends with de ta ils ta ken from the
re a lity that sur ro unds them. The sce nes they ha ve re pre sen ted pos sess, un til that ti me, un seen li ve li ness and con crete
ness. We won’t en co un ter anywhe re el se eit her such a di ver sity of the ico no grap hic types, of which many ori gi na te
from the old eastern so ur ces, nor such a gre at in te rest for the nar ra ti ve, which is of ten en ric hed with in te re sting gen re
mo ti ves. The re is no do ubt that he re emer ged the in flu en ce of the folk tra di tion. In the sphe re of the the ma tic de ve lopment
of re pre sen ta ti ons, Ser bian pa in ting in the 14 th cen tury do esn’t ha ve an equ al. Ho we ver, it ra rely ac hi e ves the sophi
sti ca tion and gra ci o u sness that are so typi cal for the pu rely Byzan ti ne mo nu ments of the pa in ting in Con stan ti no ple.
(Vik tor La za rev)
89