Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Војничка храброст и
грађански кукавичлук
Војнички и јуначки дух код Срба се васпитава,
наравно, још од најранијег детињства: четворогодишњем
дечаку, који је једва почео да хода,
мајка утувљује мисао да мора да буде јунак, да
не плаче када га избију, него да настоји да се
освети, и овај, у дечјој тучи, узима камен и чека
свог непријатеља, не плачући. Такав дух код
деце васпитавају и очеви, који децу уче, у облику
катихизиса, историји пада царства на Косовом
пољу, при чему нарочито истичу то да Милошу
Обилићу за сва времена припада слава, Вуку
Бранковићу — проклетство, а Турцима и Швабама
— треба сећи главе.
Једном речју, наклоност према војничком
животу не улази у бит карактера српског на рода,
али се он васпитава у војничком духу из
неопходности да се тај дух одржава због спољ-
них околности, посебно због нестабилности
Аудијенција код кнеза Милоша
(из књиге „Путовање кроз Србију” Јоакима Вујића)
Audience at Prince Miloš’s
(from the book ”Journey across Serbia” by Joakim Vujić
њених територијалних и политичких односа.
Наравно, такав положај омета развој земље у
смислу гра ђанске државе. Због тога, и поред
војничке храб рости Срба, ви још нећете код
њих срести довољно елемената грађанске храбрости. Испод спољног покрова цивилизације сусрећу се веома
груби обичаји који захтевају кажњавање и освету, који понижавају жену до степена раднице коју једни дају а
други узимају, не водећи рачуна о њеним жељама. Много је људи чији је животни циљ уживање, тј. наслађивање
животом, али у најужем материјалном смислу.
А противотров томе налази се у многим појавама савременог живота српског народа, као, рецимо, у нежним
односима браће и сестара, у верности пријатеља, у — до крајњег степена — идеалним односима и посестримама, у
необично хуманим односима према сиромашнима и нејакима. Колико је у Србији у томе природног уметничког осећања,
и колико финоће, колико животности и снаге — и све се то прикрива и изражава у ратничком расположењу народа и
његових властодржаца, који и сами лутају и још више збуњују свој народ.
Избавите Србију од тешке обавезе да вечито буде на стражи, на караули где треба чувати своје границе,
и тек ћете тада видети шта вам та земља може пружити и шта ће показати српски народ. Србија ми је личила на
полувојнички логор, који се налазио на развалинама земље која је некада цветала, а народ на људе који су стали у
једном моменту своје историје, али којима предстоји светлија будућност.
72
Павел Аполонович Ровински (Весник Европе, 1876)