Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

је женска школа основана пре две године и њу сада похађа
око 40 девојчица. Једна сиромашна удовица, попадија Катарина
Симић, посветила је цео свој живот томе позиву. Она је од своје
куће начинила школу и бесплатно учи девојчице читати црквене
књиге. Она их учи и писању и женском ручном раду. Целокупни
хонорар који она захтева од пећке општине толики је да њиме
може подмирити дневну прехрану.”
Запажања из Призрена:
„Призренским хришћанима остављене су само мале тамне
и неугледне цркве, док су велелепни храмови, који су улепша
вали престоницу Српског Царства, одузети од њих. Већ сам
рекао да су велики манастир Св. Арханђела под Душановим
градом порушили Турци да би сазидали џамију. Пространа и
лепа црква Св. Петке, у доњем делу града, коју је како се при ча
подигао Душан, једноставно је претворена у џамију. Мус лимани
се, штавише, нису ни потрудили да на грађевини сакрију
трагове њене раније хришћанске намене. Над црквом се уздиже
звоник као и пре. На северном ње ном зиду
види се, као и пре, текст Сава српски, у коме
One impoverished widow, a priest’s wife,
Katarina Simić, has dedicated her whole life to that
calling. She has transformed her house
into a school and for free she has taught
young girls to read religious books. She
has taught them to too and to
practice artisan crafts such as
sewing and embroidery.
The total salary
she requested from the
Peć municipality is just enough to
cover the expenses for a one-day
supply of food”.
Observations
from Prizren:
“To the Christians
from Prizren, only the small, dark and
insignificant churches remained, while the
magnificent churches that have decorated
Београд 1849. године, литографија М. Ненадовић
Belgrade in 1849, lithograph by M. Nenadović