Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

мио” – кад град, исти на при вре ме но, бу де „ту го ве” на сво јим
зи ди на ма за ме нио кр ста стим бар ја ком (1688), опљач кан и од
по ра же них и од по бед ни ка као ни кад пре и ни кад по сле то га,
је зу и ти ће рас ко па ти па ши но тур бе, а ло ба њу по сла ти Ду на вом
на За пад, уз во ду, на дар јед ном свом кар ди на лу (из ло жи ли су
је у беч ком му зе ју, ис ке же ну, у љуп кој ро ко ко ви три ни) .
Пу то ва ле су гла ве и уз Ду нав, и низ Ду нав.
Кад су че тво ри ца да хи ја, од мет ни ка од сул та на, че твори
ца обе сних, са мо вољ них и окра вље них вла да ра Ср би је,
пред бе сом срп ских уста ни ка (1804), уте кли низ Ду нав, поте
ре су их сти гле на Ади Ка ле. Су тра дан, са мо три оде ра не,
осо ље не и сла мом на пу ње не гла ве, по не те су сул та ну на Диван.
Та ла си Ду на ва оте ли су че твр ту, не спрет но шћу џе ла та
ис пу ште ну док је с ис ке же ног ли ца смр ти прао уси ре ну крв, и
од не ли је низ во ду.
Рат ну сла ву под зи ди на ма Бе о гра да сте ћи ће Мак си мили
јан Ема ну ел Ба вар ски (1688), чи ја је вој ска ју ри ша ла уз
For the next one hundred and sixty years tall minarets standing
on Belgrade’s hills reflected in the waters of Danube, where the
tallest were built by Imam Sinan, a famous Turkish builder and
imperial architect, for the mosque of Suleiman the Magnificent,
which was a building with an immense cupola and silhouette that
dominated Kalemegdan. Not even a piece of that magnificent
building erected on the top of the “Hill for Contemplation” remains
today (Fekir-bayir, a hill for contemplation was the name
Turks gave to the place at the rim of the Kalemegdan plateau
from where one can watch “the prettiest sunset in Europe”).
At the time, Belgrade danced to the rhythm of the beats
of the Ottoman war crusades against Europe, with varying number
of residents, from 20,000- 100,000 or more people - an
amazing number considering that at the time London had only
5,000 residents.
It was here that powerful vezier Kara Mustafa – pasha was
punished by the sultan for his defeat at Vienna (for this crusade
Не пам ти се да је Ду нав имао ни жи во до стај не го 1858, кад су ста нов ни ци Ко сто ла и Кла до ва ви де ли не ве ро ватан
при зор – из ду би на Ду на ва, из оних сло је ва исто ри је ко ји су ве ко ви ма спа ва ли ис под то ка ве ли ке ре ке,
по ја ви ло се 16 сту бо ва. Би ли су то оста ци јед ног од рим ских гра ђе ви нар ских свет ских чу да – Тра ја но вог мо ста,
ко ји је на два де се так ка ме них сту бо ва, ра спо на од пе де се так ме та ра, и исто то ли ке ви си не, у ду жи ни од пре ко
ки ло ме тра спа јао да на шњу срп ску и ру мун ску оба лу. Мо стом је пре ла зио та ко зва ни Тра ја нов пут, гра ђен од 28.
до 1о2. го ди не (за по чео га им пе ра тор Ти бе ри ја, за вр шио Тра јан), бу квал но укле сан у око ми те ђер дап ске сте не да
би њи ме рим ске ле ги је мар ши ра ле у бор бе ним по хо ди ма на Да ки ју. Пут је због бра не ђер дап ске хи дро е лек тра не
по то пљен, а са чу ва на је са мо Тра ја но ва та бла, по диг ну та на сте ну из над но вог во до ста ја. Мост су раз ру ши ли са ми
Ри мља ни, од у ста ју ћи од да љих бор би са вар вар ским пле ме ни ма Да ки је (ни ње гов гра ди тељ Апо ло дор ни је га наджи
вео, по гу бљен је по на ред би им пе ра то ра Ха дри ја на), али на Та бли још се мо же про чи та ти: „Им пе ра тор Це зар
бо жан стве но га Нер ве син, Нер ва Тра јан Ав густ Гер ма ник, вр хов ни све ште ник на ро да по че твр ти пут, са вла дав ши
пла нин ске и ду нав ске сте не, са гра дио је овај пут.”
It is not remembered when the Danube had a lower water level than it had in 1858, when residents of Kostol and
Kladovo saw an amazing sight – from the Danube’s deepness, from these historical layers that for centuries slept
under the course of a big river, appeared 16 pillars. They were the remains of a Roman architectural miracle – Trajan’s
bridge, which, standing on about twenty pillars of 50 meters in height and separated by about 50 meters and over one
kilometer in length, connected Serbian and Romanian shores. The bridge carried the so called Trajan’s road, which was
built from 28 to 102 AD (began by Emperor Tiberius and finished by Trajan), literally cut into the rocks of Đerdap and
was to be used by the Roman legions in their marches during warring expeditions to Dacia.
The road was covered during the construction of the Đerdap hydroelectric dam, and only Trajan’s Tablet was preserved
and elevated on a rock above the new water level. Romans themselves destroyed the bridge, thus suspending
further fights with barbarian tribes of Dacia (even Apollodorus, who was the bridge’s builder, didn’t manage to outlive
the bridge as he was executed on Emperor Hadrian’s order). But on the tablet it can still be read:
“Emperor Caesar, son of the divine Nervus, Nervus Trajan August Germanicus, supreme leader of the people for
the fourth time, conquering the mountain and Danube’s rocks, built this road”.
52