Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва, ко ја на да ле ко до ми ни ра Ду на вом, сме ште на на уз ви си ни на спрам Но вог Са да – не случај
но на зва на „Ду нав ски Ги брал тар” – спа да у нај и стак ну ти је гра ђе ви не фор ти фи ка циј ске ар хи тек ту ре Евро пе,
гра ђе на је сто ти нак го ди на, а за вр ше на с кра ја 18. ве ка. Пр во утвр ђе ње на овој ду нав ској ко ти по диг ну то је још у
15. ве ку, око са мо ста на ко ји је од ра ни је по сто јао на бре гу. Тур ци су Пе тро ва ра дин за у зе ли по сле Мо хач ке бит ке, а
по сле про па лог на па да Ка ра-Му ста фе на Беч, на ви со ве око Ду на ва вра ти ле су се хри шћан ске вој ске.
На дру гој оба ли, та мо где је вој ска др жа ла мо сто бран, на спрам твр ђа ве, ни кло је, спо је но са Твр ђа вом понтон
ским мо стом, на се ље Но ви Сад – ко је је, по ве љом ца ри це Ма ри је Те ре зи је, 1748. до би ло по вла сти це сло бод ног
кра љев ског гра да (и грб, а на гр бу бе лу го лу би цу).
А Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва, са сво јим ви со ким и твр дим бе де ми ма, пра вље ним по Во ба но вом си сте му(и са 16
ки ло ме та ра под зем них про ла за и ла гу ма) са мо јед ном је „про го во ри ла то по ви ма”: Ма ђа ри по бу ње ни про тив Бе ча
(за по вед ник твр ђа ве Па вле Киш) бом бар до ва ли су срп ски Но ви Сад, у ко је је ушла аустри ска вој ска под ко ман дом
хр ват ског ба на Је ла чи ћа (ро дом из Пе тро ва ра ди на) и за два да на пре тво ри ли га у го ми лу ру ше ви на.
Petrovaradin Fortress – not accidentally dubbed “Gibraltar on the Danube” - which dominates over the Danube and is
situated on an elevated terrain across from the town of Novi Sad, belongs to the most prominent works of fortification
architecture of Europe. Its construction lasted one hundred years, and was completed at the end of the 18 th century.
The first fortress on this Danubian point was built in the 15 th century surrounding a monastery that existed on the hill in
earlier times. Turks conquered Petrovaradin after the battle of Mohacs, and after Kara-Mustafa’s attack on Vienna failed,
the Christian troops returned to the hills above the Danube.
On the other bank, where the army held bridge defense positions, across from the fortress, the settlement of Novi
Sad was created, connected with the fortress by a pontoon bridge. Then in 1748, by decree of Empress Maria Theresa, the
town obtained privileges of a free royal city (as well as a coat of arms bearing a white dove). And Petrovaradin Fortress,
with its high and fortified walls, constructed following Vauban’s system (and with 16 kilometers of underground passages
and corridors) “spoke with its canons” only once: Hungarians rebelled against Vienna (the commander of the Fortress was
Pavle Kiš) bombing a Serbian Novi Sad, where Austrian troops were under the command of Croatian noble Jelačić (who
was from Petrovaradin by his origins), entering and turning the town into a pile of ruins in two days.
48