Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

са ве зни ци ма, сво јим угар ским има њи ма и пе штан ским па ла тама.
Та ко је Ср би ја из ви зан тиј ског кул тур ног кру га, сту пи ла
на праг Евро пе.
Бе о град ће се Тур ци ма од у пи ра ти ду же од Ср би је. Aли,
„fa tum tru hend”.
Сме де ре во, пре сто ни ца Сте фа но вог на след ни ка, де спота
Ђур ђа, јед на од нај ве ћих твр ђа ва Евро пе, сво јом пре да јом
(1459) озна чи ло је крај срп ског сред њо ве ков ног го спод ства и
пад Ср би је под Тур ке. Два де се ти пет ви со ких дон жо на, ко ји су
бра ни ли твр ђа ву по вр ши не од пре ко де сет хек та ра (из гра ђе ну
за ма ње од де сет го ди на) и да нас огле да сво је моћ не зи до ве
у во да ма Ду на ва, све до че ћи, опет и опет, да не ма твр ђа ве до
људ ског ду ха, а да се од стра ха и без на ђа ни нај де бљим зи до вима
чо век не мо же од бра ни ти – бра ни о ци су град, зи дан да бу де
нео сво јив, пре да ли Тур ци ма, ослу шку ју ћи мрач ни и пре те ћи
хук ислам ског мо ра ко је их је за пљу сну ло, уви дев ши да им нико
с оне стра не Ду на ва, где је по чи њао свет хри шћан ства, та да
као и по че шће у исто ри ји крат ко ви до за у зет сво јим ме ђу со би цама
и бор ба ма око ра зних пре сто ља, не ће при те ћи у по моћ.
Hic tran sit glo ria mun di!
Тек 1521. Су леј ман Ве ли чан стве ни за у зе ће Бе о град,
ис пу ња ва ју ћи за вет сул та на Му ра та Дру гог (чи ју су вој ску од
100.000 рат ни ка хра бри бра ни о ци под за по вед ни штвом Кор чу­
„У
(in 1453 the walls of Constantinople, “the capital of the world” fell
down). Serbs, who for a long time had their back turned toward
Danube, were again forced to turn their faces toward the great
waterway of Europe, as they had to flee from invading Ottomans.
Despot Stefan Lazarević, dubbed The Tall, a knight of the
Dragon’s order, warrior, diplomat and poet, moved the capital of
Serbia from Kruševac, a town from where his father the “honorable
Prince” Lazar went to the greatest battle in Serbian history,
to the field of Kosovo (1389). This was done in order to ascend
from the earth to a heavenly kingdom, to pass away, perish and
seek revenge by the killing of Sultan Murat. Wishing to be closer
to his Christian allies, his properties in Hungary and palaces in
Pest, the Despot ruled from Belgrade, a fortified city built on the
place where the Danube marries the Sava, at one of the prettiest
points on the Danube – in the city that had been governed by
Scordisci, Goths, Romans, Byzantines, Bulgarians, and Hungarians
before him. In that way Serbia, being part of the Byzantine
cultural circle in the past, entered the doorway of Europe.
Belgrade resisted the Turks much longer than Serbia. But,
fatum truhend. With the surrender of Smederevo, the capital chosen
by Stefan’s heir, Despot Đurađ and a city with one of the largest
fortresses in Europe, the end of Serbian medieval governing
came about as well as the ultimate fall of Serbia to the Turks.
зби ва њи ма ис пу ње не ним не ми ри ма, се о ба ма и бо је ви ма, Ду нав је на раз не на чи не ула зио у европ ску повјест.
Су ви ше спо ро је до зре ва ла ми сао да кр ва ве стра ни це про шло сти ко ја се зби ва ла на Ду на ву и уло гу
да слу жи као гра ни ца на ро ди ма, тре ба за ме ни ти сми слом ре ке ко ја спа ја. Та ми сао из ре че на је у Ве ћу Евро пе
1956, ка да је са ста вље на ње на Про грам ска кар та во да, и об ја вље но на че ло – во да не по зна је др жав не гра ни це.
Она зах те ва ме ђу на род ну са рад њу, за јед нич ки на пор да се са чу ва њен угро же ни жи вот. За ис пу ње ње ова ко из раже
ног на че ла, не ма ва жни јег за дат ка за ује ди ње ну Евро пу, од оног ко ји је оба ве зу је на за јед нич ку бри гу о ње ној
нај ва жни јој ре ци. Ни је спор но да Ду нав при па да Евро пи, не го да ли Евро па при па да Ду на ву!“
(Из по го во ра књи зи о Ду на ву ака де ми ка Де ја на Ме да ко ви ћа)
n events filled with calamities, migrations and battles, the Danube was entering in diverse ways into the history
“Iof Europe. A belief that the bloody pages of the past taking place on the Danube and the Danube’s role as a border
between nations developed slowly into the opinion that the Danube should be known as a river that connects. That
thought was proclaimed at the Council of Europe in 1956, when its Program Map of Waters was created, and a principle
that water doesn’t recognize borders was also declared. Water demands international cooperation and joined efforts
in order to protect its jeopardized existence. To fulfill the principle expressed in this way, united Europe doesn’t have a
more important task than one that requires joined concern of its most important river. The fact that the Danube belongs
to Europe is not disputable, but it is disputable if Europe belongs to the Danube.
46
(From the epilogue of the book about the Danube by academic Dejan Medaković)