Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

А по том, ње го ве во де за пе ну ша ју у бор би с пла ни на ма,
ду бе ћи кли су ру где је ре ка, на ме сту зва ном Ве ли ки ка зан,
у ко ме је во да – да нас сми ре на бра ном ђер дап ске хи дро е лектра
не – као у ка ме ном ка за ну, сте шње на и бе сна, по чи ња ла
да кљу ча. Ду нав је у пла нин ском те сна цу Ђер да па ши рок
са мо 150 ме та ра (ду бок око 90, и то је нај ве ћа ду би на јед не
европ ске ре ке).
На пу шта ју ћи Ђер дап, ту „Гво зде ну ка пи ју“ Кар па та, и
Ср би ју, Ду нав се по но во пре тва ра у ве ли ку, мир ну, рав ни чарску
ре ку ко јој до ру мун ског гра ди ћа Су ли на, до лу ке Кон станце
и ушћа, сто ји да пре ва ли још 845 ки ло ме та ра.
Кроз Ср би ју, ду нав ски ток дуг је 588 ки ло ме та ра. И то
је 588 ки ло ме тара Евро пе, ко је Ср би ји не мо гу да оспо ре ни
нај ве ћи не при ја те љи, по бор ни ци те зе о ње ном „не е вроп ском
ка рак те ру”.
often circling itself, winding its own flow as if it was hesitating
whether to proceed or not, receiving many waters along the way
“that make it large” (Drava, Vuka, Tisa, Sava, Tamiš, Jezava,
Morava, Caraş, Nera, Pek, Timok…), and then it confirms again
its nickname “the European Sea” as it spills out its blue and calming
waters before it enters into the Đerdap Gorge (96 kilometers
long). The Danube’s Romanian riverbanks, which disappear into
the mist, are two kilometers from here.
And next, its waters foam in confrontation with mountains,
deepening the gorge at a place dubbed the Great Kettle
(Veliki Kazan in Serbian), where waters –today controlled by the
Đerdap hydroelectric dam – tighten with fury, like in a stone caldron,
and begin to boil. In the mountain passage of Đerdap, the
Danube is only 150 meters wide (but with a depth of 90 meters,
it is the deepest European river).
Ду нав је ма гич но при вла чио Сло ве не, по кре ну те Ве ликом
се о бом на ро да, ко ји као да су на ње го вим оба ла ма (6.век)
за ста ли је дан исто риј ски трен, у окле ва њу да се сру че на Балкан.
Про ко пи је пи ше да су „Сло ве ни об у хва ти ли нај ве ћи део
Ис та ра”, и да је то „на род ко ји не ма го спо да ре, не го жи ве
у де мо кра ти ји”. Ис тар их је, ваљ да, под се ћао на „ма глен ске
шу ме и тир ки зне ре ке” њи хо вог ста ро га за ви ча ја. Да су би ли
ве шти на во ди по твр ђу ју мно ги ле то пи сци. Опи са но је ка ко су
у јед ном по хо ду на Кон стан ти но пољ (626.го ди не) – по сло венске
рат ни ке тра гич но окон ча ном („ле ше ви ма за кр чи ше мо ре”)
– Об ри по шли су вим док су њи хо ви са ве зни ци Сло ве ни у лаким
ду нав ским чам ци ма, из ду бље ним од бал ва на, пре пла ви ли
во де Злат ног Ро га.
Сло ве ни ни су мо ра ли, као ре ци мо Ху ни, да че ка ју зи му
не би ли пре шли пре ко за ле ђе ног Ду на ва, у по хо ду кад их је
Ве ли зар је два за у ста вио под зи ди на ма Кон ста но по ља. За словен
ске рат ни ке Ду нав ни је мо гао би ти пре пре ка.
44
Leaving Đerdap, that “Iron Gate” of the Carpathian Mountains,
and departing Serbia, the Danube transforms again into a
large, calm, valley river that passes a distance of another 845
kilometers from the Romanian town of Sullina to the port of Constantza
and the delta.
The Danube flows 588 kilometers through Serbia. And
those 588 kilometers of Europe can’t be denied to Serbia, not even
by the greatest opponents, who support a thesis of the “non-European
character” of Serbia.
The Danube was magically attractive to Slavs, who came
during the Great Migration, stopping, in the 6 th century AD, on its
banks for one historical moment while hesitating whether or not
to enter into the Balkans. Procopius wrote “ the Slavic peoples
encompassed the largest part of the Istar” and “those are the
people that have no masters, but instead they live in democracy”.
Istar probably reminded them of misty forests and turquoise rivers”
of their ancient homeland.