Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

ским) су прот но сти ма. Де јан Ме да ко вић пи ше да је Ду нав „жи ла
ку ца ви ца eвропског кр во то ка” и „краљ свих европ ских ре ка”.
Од но се ћи европ ске во де из Не мач ке, Аустри је, Сло вачке,
Ма ђар ске, Хр ват ске, Ср би је, Бу гар ске, Ру му ни је и Мол дави
је у Цр но мо ре ( слив ове ре ке об у хва та по вр ши ну од око
820 хи ља да ква драт них ки ло ме та ра), Ду нав је ма мио обе ћањи
ма да та мо где ње го ве во де не ста ју, иза хо ри зон та, или
та мо ода кле до ла зе, иза хо ри зон та, по сто је не ки леп ши, бога
ти ји, плод ни ји и ша ре ни ји све то ви. Иза зи вао је зна ти жељни
ке, тр гов це и осва ја че, пле ме на, на ро де и вој ске (због тих
обе ћа ња че сто су га зва ли „Рај ском ре ком ”).
И док се све на оба ла ма ме ња ло – осва ја чи, тр гов ци,
вој ске и на ро ди – све то ви се ру ши ли и по но во гра ди ли, а људски
мра ви ли ли зној, су зе и крв, сво ју и ту ђу, Рај ска ре ка је
тра ја ла под се ћа ју ћи – а љу ди су је та ко рет ко слу ша ли – на
ста ре му дро сти о про ла зно сти свих зе маљ ских ства ри.
На 33. ки ло ме тру то ка, уз вод но од Ре ген сбур га, код
ме ста Кел хајм, Ду нав се плов ним ка на лом спа ја са Рај ном:
ка нал дуг 170 ки ло ме та ра, са 16 брод ских пре вод ни ца омо гућа
ва пло ви ли ма га за до три ме тра, да Рај ном стиг ну до ка на ла
Рај на-Мај на, та ко да чи тав плов ни си стем спа ја Се вер но са
Цр ним мо рем (ова „пла ва ма ги стра ла” ду га је пре ко три хи љаде
ки ло ме та ра). Али, док се Рај ном сва ке го ди не пре ве зе око
200 ми ли о на то на, про мет Ду на вом не пре ла зи ми ли он то на
го ди шње.
Ду нав спа ја низ ве ли ких гра до ва по диг ну тих на ње говим
оба ла ма (Улм, Ре ген сбург, Па сау, Линц, Беч, Бу дим пешта,
Но ви Сад, Бе о град, Сме де ре во, Турн Се ве рин, Ру се, Браи
ла...), осам де сет ми ли о на љу ди и де вет др жа ва. На ње го вим
оба ла ма го во ри се де сет је зи ка.
Ср би ја је, као грозд, „ока че на”, на из у ви ја ни трс ду навског
то ка.
Ду нав ула зи у Ср би ју на се ве ру, код Без да на, не журе
ћи, ме ан дри ра ју ћи као сва ка ве ли ка рав ни чар ска ре ка, запли
ћу ћи се че сто сам око се бе, као да окле ва да на ста ви,
при ма ју ћи у се бе мно ге во де „ко је га чи не ве ли ким” (Дра ва,
Ву ка, Ти са, Са ва, Та миш, Је за ва, Мо ра ва, Ка раш, Не ра, Пек,
Ти мок...), а за тим још јед ном по твр ђу је на ди мак „европ ско
мо ре”, раз ли ва ју ћи сво је пла вет ни ло и при ми рив ши свој ток,
пре не го уђе у Ђер дап ску кли су ру (ду гу 96 ки ло ме та ра). Румун
ска оба ла, гу бе ћи се у из ма гли ца ма, ов де је уда ље на преко
два ки ло ме тра.
their way to Vienna. “Passing” through geography the Danube
connects many regions and nations, “flowing” through history it
drives those same nations apart.
And indeed, it’s the Danube that in the best way symbolizes
Europe and its cultural unity and political (and religious) contradictions.
Dejan Medaković wrote that Danube represents the“
artery in the circulation of Europe” and dubbed this river “the king
of all European rivers”.
The Danube gather European waters that flow through
Germany, Austria, Slovakia, Hungary, Croatia, Serbia, Bulgaria,
Romania and Moldavia and ultimately unloads itself in the Black
Sea (the delta of this river covers an astounding area of 820,000
square kilometers). The Danube offered alluring promises that
have incited countless dreams of prettier, richer, more fertile and
colorful worlds that could exist on the place where the Danube
rises, in front of the horizon, and again at the place where its waters
disappear behind the horizon. The Danube tempted the curious,
traders and conquerors, tribes, nations and armies (because
of these promises it was often called “The Paradise River”).
The Paradise River lasted while everything was changing
on its coasts–worlds crashed around it and were rebuilt, while
humans living on its banks were shedding theirs and other’s tears,
sweat, and blood. The Danube has always demanded that we listen
to the old axioms about the transient nature of all earthly
things, but we have rarely listened.
At the 33 rd kilometer of the Danube, upstream from Regensburg,
in the town of Kelheim, a canal links it to the Rhine.
The canal is 170 kilometers long and with 16 locks it is navigable
by riverboats with up to 3 meters of draught. This allows them
to reach the Rhine-Main Canal, and henceforth the entire navigational
system connects the North Sea with the Black Sea (this
“blue waterway corridor” is more than three thousand kilometers
long). But, while every year around 200 million tons of goods are
transported on the Rhine, the amount on the Danube doesn’t exceed
more than one million tons per year. The Danube connects
several large cities that were built on its banks (Ulm, Regensburg,
Passau, Linz, Vienna, Budapest, Novi Sad, Belgrade, Smedervo,
Turnu Severin, Ruse, Brăila…), linking eighty million people and
nine countries. Nine languages are spoken on its banks.
Serbia “hangs”, like a grape, on the curved vine of the
Danube’s path. The Danube enters Serbia in the North, at Bezdan
without hastening, but meandering like any other big valley river,
43