Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

источној и западној страни, фланкирана са по две осмоугаоне
куле; на угловима и платнима бедема налази се још 12 кула
квадратне основе.
Ова градња, можда никада окончана, преиначена је
из град њом новог утврђења, већег, моћнијег, велелепнијег,
али са истим планом, организацијом, духом, сакралним координатама
и начелом. Грађено је у једном даху, војнички
ефикасно, с кре посном мунументалношћу, која није била сама
себи сврха. Било је то место где ће цар, након добровољног
одступања од власти после 20 година владавине, подучен
примером свог узора Диоклецијана, „окружен неосвојивим
зидом проводити безбедну и мирну старост”.
Епитет Felix се у именима места, градова, области не
ко ристи као једноставан украсни придев, већ као предикат
бо гова, царева, царица и хероја којим се изражава њи хова
светлост, сла ва, вечност, плододарје, свеколики напредак.
Порфирна скулптура Галерија је седећа монументална
статуа цара у војничком орнату с глобом у испруженој руци и
исказује спокој универзалног мира након тријумфа. Викторија
га овенчава венцем на коме су медаљони с попрсјима четири
цара идентификованим с божанствима: Диоклецијан/Јупи тер,
Максимијан Херкулије/ Херакле, Констанције Хлор/Апо лон-
Сол и Галерије/Марс.
На једном од сачуваних мозаика је је танана, рафинирана
варијација познате Лисипове и Леохарове те ме: Александовог
краљевског лова. Учесник у овој сцени је млађи, заклоњен иза
штита и под будном пажњом, рекло би се и бригом, старијег
судеоника (Александра – Галерија?). Широко, дечачки отворено,
троугаоно лице с крупним очима, немирна коса с крупним
коврџама уоквирује лепо лице младића чије достојанство
није нарушено чињеницом да је скривен иза штита. Може се
помишљати да је представљен Га ле ријев син, Кандидијан с
којим је цар имао и из вес них политичких амбиција.
Гамзиград (Felix Romuliana – Romulianum – Romuliana), Га ­
ле ријава сакрална опорука je јединствен споменик тријумфу, ам бицији,
таштини, утопијској жељи за трајањем у се ћању. До годило
се, управо супротно: Галеријева рези ден ција је поништена
хриш ћан ским базиликама, као да се ос тварио Лактанцијев сан,
а након ра новизантијског периода ло калитет је прекривен забо
равом и бе зименљем; у ретким гамзиградским легендама и
вилинским при ча ма нема помена о моћном Галерију и његовој
мајци Ромули.
32
Diocletian’s palace in Split, but only two entrances, at the eastern
and western side, flanked by two octagonal towers; at the corners
and panels of the walls there are 12 more square-base towers.
This building, perhaps never completed, was changed by
the construction of a new fort that was larger, greater, prettier,
but with the same base plan, organisation, spirit, sacral coordinates
and principle. It was built in one breath, with military efficiency,
with abounding monumentality that wasn’t the purpose
in itself. That was the place where the Emperor would, after his
voluntary abdication after 20 years of ruling, following the example
of Diocletian, “be surrounded by an unconquerable wall
and spend a secure and calm old age”.
The prefix FELIX wasn’t used in the names of places, cities,
and regions as a simple adjective, but rather as a predicate of
gods, emperors, empresses and heroes by which is expressed their
lightness, glory, eternity, wealth giving, and progress overall.
Porphyry sculpture of Galerius is a seated monumental
statue of the emperor in military clothing with a globe in his
outreached hand, illustrating the calmness of the universal peace
after triumph. Goddess Victory crowns him with a wreath with
represented medallions and busts of four emperors who are
identified with gods: Diocletian/ Jupiter, Maximianus Herculius/
Heracles, Constantius Chlorus/ Apollo-Sol and Galerius/ Mars.
On one of preserved mosaics is a subtle, refined variation
of the famous Lyssipos’ and Leohares’ theme: Alexander’s royal
hunt. Participating in this scene is a younger man, protected
behind the shield and, it could be said, by the concern of the
elder participant. Wide, boy-like openness, a triangle face with
big eyes, messy hair with big curls encloses the beautiful face
of a young man whose dignity wasn’t disturbed by the fact that
he is hidden behind the shield. One could suppose that here is
represented Galerius’ son, Candidianus, for whom the Emperor
had certain political ambitions.
Gamzigrad (Felix Romuliana – Romulianum- Romuliana),
Galerius’ sacral admonition is a unique monument to triumph,
ambition, vanity, utopian desire for everlasting existence in memory.
It happened just the opposite: Galerius’ residence was annulled
by Christian basilicas, it seems Lactancius’ dream ca me
true, and after the early Byzantine period, the site was cove red
with oblivion and became nameless; in rare legends and fairy
tales of Gamzigrad, powerful Galerius and his mother Romula are
not mentioned at all.