Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Овде, можда, треба истаћи један догађај, заправо анегдо
ту, који сведочи о рустикалној једноставности римских во ј­
ни ка и њиховом односу према лепоти и животном преобиљу.
Не ки од њих нашли су у шаторима кожне торбе пуне би серја;
узели су торбе а њихов богати садржај бацили не познајући
његову вредност.
Овај знаменити подвиг Галерија обележен је сла волуком
подигнутом испред његове палате у Солу. Галерије је
слављен као нови Александар, његова победа изједначавана
са Дионисовим источним тријумфом.
С таквим божанским залогом ступио је 305. године на
трон упражњен одступањем Диоклецијана и Максимијана и
до био титулу августа. Мада је формално био други у
хијерархији власти Друге тетрархије, иза Кон станција
Хло ра, сви су у ње му видели по бедника
у божанској ги ган томахији, ка ко се до живљавао
су коб са Пер си јан цима, господа
ра свих одлука, водећу лич ност
Царства.
Личне сујете, ам би ­
ци је и властодржја беспо
вратно су растакале,
са да већ уто пиј ску, идеју
тет рархије. Схв а ти виши то,
не без извесне ре зиг нације,
Га лерије се повукао, раз ­
борито на пустивши идеју о универ
залној Им перији и посветио
се личним за довољствима, али и
ко рисним јавним радовима. Тако
је из језера Pelso (Балатон) превео у Дунав сувишну воду,
ис крчио грдне шуме које су га окруживале и даривао обиље
плодне замље својим панонским поданицима.
Галеријев крај је обележила разједајућа, дуга и потмула
бо лест. Царево тело набрекло од снаге и неумерености, било
је прекривено чиревима у ко ји ма су се легле лар ве инсеката.
У зениту своје моћи, након блиставе победе над Нар сесом,
Галерије, коме успех никада није помутио разборитост
и стрепњу неумитног краја, почео је, вероватно 298/9, да зида
здање у Гамзиграду. Првотно утврђење је приближно правоугаоног
облика, димензија 210х180 м, имало је сличан план
као Диоклецијанова палата у Сплиту, али само два улаза, на
in an intense attack incited panics, chaos and exhaustion among
his enemies. The resistance was busted and the Persian army
crushed. Emperor Narses, who commanded the Persian army, although
injured, managed to reach and escape through the desert
in Media. His luxurious tents, as well as the tents of his satraps,
became enormous booty for the winners.
This famous heroic deed of Galerius was marked by the
triumphant arch built in front of his palace in Sol. Galerius was
celebrated as the new Alexander and his victory equated to Dionysus’
eastern triumph.
Натпис над улазом у гамзиградски град
Inscription above the entrance to the city of Gamzigrad
In 305 A.D, with such a divine pledge, Galerius came to
the throne, which came open after the abdications of Diocletian
and Maximian, receiving the title of an ‘August’. Although
formally he was the second in the hierarchy of rulers
of the Second tetrarchy, right after Constantius
Chlorus, everyone saw in him the victor
in the divine gigantomachia, which is
how the conflict with the Persians
was perceived, the master of
all decisions, the leading
figure in the Empire.
Personal vanities, ambitions
and autocracies, with no
chances of return, had already dismantled
the utopian idea of the tetrarchy. Realising
that, Galerius withdrew, wisely abandoning
idea of the universal Empire and dedicated
himself not only to personal pleasures
but also to useful public works. From the
lake of Pelso (Balaton) he moved the excess
water to the Danube River, he cleared away many forests
that surrounded the lake and donated plenty of fertile land to his
citizens in Pannonia.
Galerius’ end was marked with a gruesome, long and
treacherous disease. The Emperor’s body, swollen by strength
and lack of modesty in his youth, was covered with abscesses,
which were befallen by worms.
At the peak of his power, after the great victory over Narses,
Galerius, to whom success has never spoiled reason and fear of the
inevitable end, began to build the edifice in Gamzigrad probably
in 298/9 A.D. The original fortress was nearly in the form of rectangle,
dimensions 210 x 180 metres, it had a similar ground plan to
31