Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

из ра ђе ним од де чан ског оник са. Ту су свој по чи нак на шла
дво ји ца вла да ра: кнез Алек сан дар I Ка ра ђор ђе вић, Ка ра ђорђев
син и отац кра ља Пе тра I и ње го в уну к и име ња к, кра љ
Алек сан дар II. У крип ти су гро бо ви пет ге не ра ци ја Ка ра ђорђе
ви ћа, где је нај ста ри ји члан Ма ри ца, Ка ра ђор ђе ва мај ка,
за тим Ка ра ђор ђе ва су пру га Је ле на. Ов де је гроб и кне ги ње
Пер си де из по ро ди це бран ко вач ких Не на до ви ћа, су пру ге
кне за Алек сан дра I.
Ме ђу Ка ра ђор ђе ви ћи ма је и гроб Кон стан ти на – Ко сте
Ни ко ла је ви ћа, прав ни ка, исто ри ча ра и ди пло ма те, зе та кне за
Алек сан дра. Ов де по чи ва и Пер си да – Ида Ни ко ла је вић, пе то
де те По лек си је, ћер ке кне за Алек сан дра и же не Ко стан ти на
Ни ко ла је ви ћа. Ни је се уда ва ла, Дру ги свет ски рат је про вела
на Оплен цу као чу вар за ду жби не Ка ра ђор ђе ви ћа. Упр кос
то ме што су кроз То по лу про шле мно ге вој ске, она је ус пе ла
да са чу ва за ду жби ну. Умр ла је кра јем ју на 1945. го ди не. Ко муни
стич ке вла сти до зво ли ле су да бу де са хра ње на у јед ну од
гроб ни ца у крип ти.
Це ла уну тра шњост цр кве Све то га Ђор ђа на Оплен цу
са мо за и ци ма, ни ским ико но ста сом иза ко га се ви ди ол тарски
про стор, укра шен мо за и ци ма и ре љеф ним пре пле ти ма од
бе лог мер ме ра де лу је као скла дан је дин стве ни про стор. Елеган
ци ју му да ју вит ки сту бо ви са ви зан тиј ским ка пи те ли ма
из над ко јих се уз ди же вит ко ку бе. Ту је и пре сто за кра ља и
кра љи цу из ра ђен од зе ле ног по ли ра ног мер ме ра, са на сло ном
укра ше ним злат ним мо за и ком. Сре ди шњи про стор по пу ња ва
огром ни брон за ни по ли је леј, преч ни ка де вет ме та ра, те жак
1.500 ки ло гра ма. У сре ди шту по ли је ле ја је цар ска кру на, са
вр хом окре ну тим на до ле у знак жа ло сти за из гу бље ним царством
на Ко со ву.
Цр ква све то га Ђор ђа на Оплен цу, за ду жби на краља
Пе тра I, гра ђе на у срп ско-ви зан тиј ском сти лу на тра дици
ја ма мо рав ске гра ди тељ ске шко ле, по уну тра шњо сти и
спо ља шно сти пред ста вља осо бе но де ло срп ског цр кве ног
не и мар ства. Нај ве ћу вред ност пред ста вља ју мо за и ци ко ји,
је дин стве ни по сво јој ком по зи ци ји, из бо ру и рас по ре ду фигу
ра, пред ста вља ју, у не ку ру ку, ан то ло ги ју срп ског сред њове
ков ног сли кар ства. За хва љу ју ћи исто риј ским до га ђа ји ма
ко ји су се зби ли у не по сред ној око ли ни ме ста на ко ме је
по диг ну та, ње ном кти то ру, чи ње ни ци да се у њој на ла зе чети
ри вла дар ска гро ба, овај храм спа да у ред нај вред ни јих
срп ских гра ђе ви на.
Here are the final resting places of two rulers – Prince Aleksandar
I Karađorđević, who was Karađorđe’s son and father of King
Petar I, as well as the grave of his grandson and namesake King
Aleksandar II. In the crypt are the graves of five generations of
the Karađorđević family, with Marica, Karađorđe’s mother as the
eldest, then Karađorđe’s wife Jelena. Also here is placed the grave
of Princess Persida from the Nenadović family from Brankovac,
wife of Prince Aleksandar I.
Among the Karađorđevićs is the grave of Konstatin-Kosta
Nikolajević, lawyer, historian and diplomat who was Prince Aleksandar’s
son in law. Here also rests Persida – Ida Nikolajević,
fifth child of Poleksija who was Prince Aleksandar’s daughter
and Konstantin Nikolajević’s wife. Persida was never married
and spent the Second World War at Oplenac as guardian of the
Karađorđević family’s endowment. Despite the fact that many
armies passed through the town of Topola, she succeeded in
preserving the endowment. She died at the end of June in
1945. Communist authorities permitted her burial in one of the
tombs in the crypt.
The entire interior of the Church of St George at Oplenac
including mosaics, relief interlacements made of white marble
and iconostasis that is not tall, thus allowing believers to see the
sanctuary, gives the impression of a harmonious unique space.
Elegance is provided by refined pillars that are crowned
with Byzantine capitals and that carry an elegant dome. Here
sits the chair for the King and Queen, made of green polished
marble with a back decorated with golden mosaic. A large bronze
candelabrum, some nine meters in diameter and weighing 1500
kilograms, hangs above the central point in the nave. In the centre
of the candelabrum is placed an imperial crown with its top
turned down, symbolising grief over the empire lost in Kosovo.
The Church of St. George at Oplenac, the endowment of
King Petar I, built in Serbian-Byzantine style upon the traditions
of the Morava School of Art, by its exterior and interior represents
an extraordinary work of Serbian ecclesiastical architecture.
The greatest treasures are its mosaics, which, unique by
their composition, choice and arrangement of characters, represent,
in a way, the anthology of Serbian medieval painting. Due
to historical events, which took place in the nearest surroundings
of the church, thanks to the church’s founder and to the fact that
it contains graves of four rulers, this church belongs among the
most valuable of Serbian buildings.
323