Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

ков не бо го мо ље мо рав ске шко ле, укра ше не ор на мен ти ма од
ка ме на вен чан ца. Фа са да је пре се че на са три кор дон-вен ца
из ме ђу ко јих су по ста вље ни про зо ри. Из над гор њег кор дон
-вен ца уз ди же се кров ко га са чи ња ва пет осмо у­
га о них ку по ла. У цр кву се ула зи кроз ве ли ка
дво крил на вра та од хра сто ви не, око ва не украси
ма од брон зе. До вра та се до ла зи тро стра ним
пи ра ми дал ним сте пе ни штем. Из над вра та је портал
од мер ме ра у чи јем је по лу кру гу мо за ик – икона
Све то га Ђор ђа, ра ђе на пре ма на цр ту
Па је Јо ва но ви ћа.
У дру гој по ло ви ни 1912. годи
не гра ђе ви на је већ би ла
под кро вом, за вр ше ни су
гру би гра ђе вин ски ра до ви,
а цр кву је 23. сеп тем бра те
го ди не осве тио ар хи е пи скоп
Ди ми три је. Би ло је сим бо ли ке и у
чи ну осве ће ња. Од мах по сле све ча но сти
на Оплен цу, краљ Пе тар је от пу то вао у
Вра ње ода кле је 17. ок то бра об ја вио рат
Тур ској, чи ме су по че ли бал кан ски ра тови.
По сле ових победничких ра то ва краљ
Пе тар је пла ни рао да у сво јој за ду жби ни
на Оплен цу укле ше име на свих сво јих
вој ни ка и офи ци ра из ги ну лих у Бал канским
ра то ви ма, али га је у то ме омео Пр ви
свет ски рат.
Ка да су 1915. го ди не аустроугар ске трупе
ушле у Ср би ју, са кро ва цр кве на Оплен цу
ски ну ле су ба кар ни лим, ру ши ле су мер мерне
сту би ће, чак су скр на ви ле и гро бо ве.
По завршетку Пр вог свет ског ра та
краљ Пе тар се вра тио у отаџ би ну и не до че кавши
за вр ше так за ду жби не умро је 16. ав гу ста 1921.
го ди не. Бри гу о за вр шет ку оче ве за ду жби не пре у­
зео је Пе тров син краљ Алек сан дар II Ка ра ђор ђевић.
Он је, у до го во ру са ар хи тек том Ко стом Ј. Јо ва но ви ћем, преу
ре дио крип ту, по ста вио но ви ико но стас. Ра до ви су ду го тра ја ли,
а цр ква је дру ги пут осве ће на 9. сеп тем бра 1930. го ди не.
Мно го тру да уло же но је у жи во пи са ње уну тра шњо сти
цр кве. Од лу че но је да се цр ква жи во пи ше у мо за и ку. Ор га ниwas
discovered. The white marble exterior of the church was
modelled after the medieval churches of the Morava School of
Art, which were decorated with ornaments made of “venčac”
marble. It is further divided with three cornices and windows
placed between them. Above the upper cornice rises a roof
composed of five octagonal domes. The entrance to the church
is a large two-winged oak door plated with bronze ornaments
and three-sided pyramidal stairways lead it. The door is flanked
by a marble portal in whose semi-circle lunette is a mosaic
– the icon representing St. George, completed on the
basis of a drawing by Paja Jovanović.
In the second half of 1912 the building already
had a roof, construction works were completed
and the same year on the 23 rd of September,
Archbishop Dimitrije consecrated the church
in a ceremony steeped in symbolism. Just after
the ceremony at Oplenac, King Petar went
to Vranje where on the 17 th of October he
declared war on Turkey, thus marking the
beginning of the Balkan Wars. After success
in these wars, King Petar had planed
to inscribe inside his endowment the names of
all his soldiers and officers who died in battles,
but had his intention interrupted by the First
World War. Invading Austro-Hungarian troops
took the roof’s copper plating in 1915 while
destroying marble columns and even desecrating
some graves.
After the end of the First World War,
King Petar returned to the country, but died
on the 16 th of August without seeing the
completion of his endowment. Petar’s son
King Aleksandar I Karađorđević took over the
task of finishing his father’s endowment. In cooperation
with architect Kosta J.Jovanović he modified the
crypt and installed a new iconostasis. The work took
a long time and on the 9 th of September 1930 the church was
consecrated for the second time.
Much effort was invested in painting the interior of the
church, which was painted in a mosaic technique. The organization
of this job was given to Russian emigrant Sergey Smirnoff. He
selected five painters who visited many Serbian medieval church­
319