Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

по себ не сим бо ли ке, био је об ра стао по себ ном вр стом кри вог tree that was a symbol for movement and progress, and was also
хра ста – опле на, од ко га су из ра ђи ва на др ве на се о ска ко ла, used to make wooden peasant vehicles.
сим бол кре та ња и на прет ка.
After seizing the throne in 1903 in the May coup, King Petar
I Karađorđević decided to renovate the property of his father,
До шав ши по сле мај ског пре вра та на срп ски пре сто
1903. го ди не, краљ Пе тар Пр ви Ка ра ђор ђе вић од лу чио је да Prince Aleksandar Karađorđević and his grandfather Karađorđe
об но ви има ње сво га оца, кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа и Petrović, and to build a church dedicated to St. George on the top
де де Ка ра ђор ђа Пе тро ви ћа, и да на вр ху ви са Ма ли Опле нац of Mali Oplenac hill (337 m above sea level).
(337 ме та ра над мо рем) по диг не цр кву Све то га Ђор ђа. Те го дине
на Оплен цу је оба вље но ге о дет ско ме ре ње, од ре ђе не стра­
cardinal points and a location of the future church were defined,
That year at Oplenac the geodetic measuring was done,
не све та и ме сто где ће се уз ди за ти храм, а он да је по ста вљен followed by the laying and consecrating of the corner stone. A
и осве ћен ка мен те ме љац. Фор ми ра на је и по себ на ко ми си ја, special commission was formed with Mihailo Valtrović, Andra
а чи ни ли су је Ми ха и ло Вал тро вић, Ан дра Сте ва но вић и Дра гутин
Ђор ђе вић, ко ја је рас пи са ла кон курс за нај бо љи про је кат a competition for the best design for the memorial church and
Stevanović and Dragutin Đorđević as its members. It organized
спо мен–цр кве и ода бра ла нај бо љи. Био је то рад ар хи тек те selected the finest one, which was the work of architect Nikola
Ни ко ле Не сто ро ви ћа. По сле то га раз ви ле су се по ле ми ке у који
ма је Не сто ро ви ће вом про јек ту оспо ре на мо ну мен тал ност и works lacked monumentality and displayed insufficient emphasis
Nestorović. Outrage ensued after critics argued that Nestorović’s
не до вољ на на гла ше ност срп ско–ви зан тиј ског сти ла. Због то га on the Serbian-Byzantine style. Therefore in 1909 a new competition
was arranged. The selection board, where only Dragutin
је 1909. го ди не рас пи сан но ви кон курс. Го то во иста ко ми си ја,
у ко јој је је ди но Дра гу ти на Ђор ђе ви ћа за ме нио ар хи тек та Констан
тин А. Јо ва но вић, ода бра ла је про је кат мла дог ар хи тек те selected a design of young architect Kosta J. Jovanović.
Đorđević was replaced with architect Konstantin A. Jovanović,
Ко сте Ј. Јо ва но ви ћа.
Jovanović’s design of the church called for a cruciform
Осно ва цр кве, пре ма про јек ту Ко сте Ј. Јо ва но ви ћа, би ла ground plan, where all four sides of the cross are equal and oriented
towards the four cardinal points of the compass. Above ev­
је у об ли ку рав но кра ког кр ста чи ји су кра ци окре ну ти пре ма
стра на ма све та. Из над сва ког кра ка про јек то ва но је ку бе, а запад
ни крак, где је улаз у цр кву, про ши рен је у ма лу при пра ту. section, which holds the church’s entrance, was broadened thus
ery section of the cross a dome was constructed, and the western
Ко па ње те ме ља по че ло је 1. ма ја 1910. го ди не, а ра дови
су на ста вље ни и сле де ће го ди не ка да је на цр кви по ста вље­
Building of foundations began on 1 May 1910 and works
resembling a small vestibule.
но ку бе. Фа са да цр кве је од бе лог мер ме ра ва ђе ног из оближњег
ви са Вен чац, где је отво рен мај дан овог ка ме на. Бе ла structed. The façade of the church was covered with white mar­
were continued the following year, when the dome was con­
мер мер на спо ља шност цр кве ра ђе на је по узо ру на сред њо веble
dug from nearby Venčac hill, where a mine of this stone
Кра ља Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа срп ски се ља ци зва ли су јед но став но Чи ча Пе ра. Кад је Чи ча Пе ра об на вљао ви ногра
де на има њи ма Ка ра ђор ђе ви ћа у То по ли, же лео је од јед ног се ља ка да ку пи пар че зе мље, да ви но гра де
за о кру жи. Без об зи ра на по ну ђе ну це ну, се љак му је од го во рио ка ко та зе мља ни је на про да ју, да не ма тих па ра...
По сва ђа ли су се и се љак је „пре са вио та бак” – ту жио је Кра ља су ду. Краљ је спор из гу био! Кад је до био пре су ду
се љак је свом ком ши ји, Чи ча Пе ри, зе мљу око ко је се спо рио, по кло нио.
King Petar Karađorđević was called by Serbian peasants simply Uncle Pera. When Uncle Pera rearranged vineyards on
Krađorđevićs’s property at Oplenac, he wanted to buy a piece of land from one peasant, in order to close off the vineyards.
Regardless of the price offered to him, the peasant responded to the King that the land was not for sale, that there is no money
that could satisfy him…They argued and the peasant logged a complaint – he pressed charges before the court against the
King. And the King lost! Following the court’s verdict, the peasant presented the land to his neighbour, Uncle Pera, the same
land they had quarrelled over before.
318