Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

30
Orao nad loma~om
Око 1000м источно од Гамзиграда на једној узвишеној греди, природној крепидоми, налази се локалитет
„Магура”, што на влашком језику означава могиле, велике надгробне хумке. Тумул, означен бројем 1, који
се, с правом, повезује с Ромулом, је пречника око 30 метaра, импозантне висине 8,5 метара. У ограђеном простoру
била је подигнута дрвена конструкција етажне ломаче на којој је изврше ритуално спаљивање воштаног имагиа
(effigies) Ромуле, а сама царица мајка сахрањена инхумацијом у свом маузолеју.
Ова пракса римских царева и царица почиње од II века: приређује се вишеспратна ломача, са неколико
ступњева катарзе, на које се поставља воштана фигура умрлог, богати дарови и понуде и – кавез са орлом на врху.
Када се ломача запали, отвара се кавез и орао прочишћену пнеуму/душу односи у земљу хероја. Телесни остаци
покојника се постављају у маузолеј. Кроз ову необичну дихотомију и инсценацију остварује се чин апотеозе.
Тумул 2 са маузолејом повезује се са Галеријем. То је још монументалније здање: тумул је пречника око
40 м, а недохватна висина преко 10 м. Ограђен је каменим зидом ширине око 2,5 м. Уз тумул се налазио маузолеј
на полигоналној платформи са толосом оивиченим колонадом од 12 стубова. У оквиру каменог прстена тумула
подигнута је велика, вишеспратна ломача на којој је спаљен имагио цара и извршена апотоза. Међу пронађеним
остацима изгорелих прилога доминирају елементи повезани с војском: делови шлема, оклопа, војних сигнума.
Тело је пренето у гробну комору у крипти маузолеја, која је, такође, опљачкана или поништена давно, можда још
у касноантичком периоду. На овом месту је сахрањен Галерије 311. године и постато Divus Galerius.
Завршио бих казивање о Галерију поетским закључком Драгослава Срејовића, како је он уопште и
прилазио вилин ској теми Гамзиграда, о споменицима на Магури: „...са врха Магуре сагледава се цео Галеријев
градитељски подухват: па лата и маузолеји са консекративним споменицима који, у ствари, илуструју Галеријев
животни пут, његово уздизање од це за ра преко августа до Бога. Ту се остварује веза између земље и неба,
рођења и апотеозе, смртности и бесмртности”.
Eagle above a pyre
About 1000 metres east from Gamzigrad, on a higher terrain, a natural crepidoma is located at the site of “Magura”,
which in the Wallachian language means mogilas, huge funeral hillocks. Tumulus, which is marked with the number
one and which is correctly associated with Romula, is 30 metres in diameter and has impressive height of 8.5 metres.
In an enclosed space a wooden pyre construction with a number of floors was built, on which a wax model - effigy
(imagio) of the empress was ritually cremated, while the empress herself was inhumed in her mausoleum.
This practice of the Roman emperors and empresses begins in the 2 nd century: a multi-levelled funeral pyre was
constructed, with several stages of catharsis, upon which is placed a wax figure of the deceased, abundant gifts and
offerings, and a cage with an eagle inside. When the pyre is set on fire, the cage opens and the eagle carries a purified
soul – pneuma - to the land of heroes. Bodily remains of the deceased are placed in a mausoleum. Through this unusual
dichotomy the act of apotheosis is realised.
Tumulus 2 with the mausoleum is related to Galerius. This is even more of a monumental building: tumulus has
40 metres in diameter and an unreachable height of over 10 metres. It is enclosed with stonewall that is 2.5 metres
wide. Next to tumulus was the mausoleum built on a polygonal platform with a tholos encircled by colonnade of 12 pillars.
Within the stone ring of a tumulus is a large, multileveled pyre constructed where the figure, imagio, was burned
and where apotheosis was completed. Among the discovered preserved remains are the gifts elements related to the
army: parts of a helmet, armour, and army insignia. The body was transferred to a funeral chamber inside the crypt
of the mausoleum, which was also pillaged or destroyed a long time ago, perhaps in the late antiquity period. At this
place, Galerius was buried in 311 A.D and became Divus Galerius.
I would finish a narrative about Galerius with poetic conclusion of Dragoslav Srejović, as he actually approached
the fairy topic of Gamzigrad, about the monuments on Magura: “…from the top of Magura the whole Galerius endeavour
could be seen: palace and mausoleums with consecrated monuments that, in fact, illustrate Galerius’ life course,
his ascending from a Caesar, through the position of an August to the status of a God. In this is realised the connection
between the earth and the sky, nativity and apotheosis, mortality and immortality”.