Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Па­л а ц – У шу ма ма око Ни ша го ди не 1189. вла дар српске
др жа ве Сте фан Не ма ња са стао се са не мач ким вла да ром
Фри дри хом Бар ба ро сом, ко ји је хи тао у Је ру са лим да у кр сташком
ра ту од не вер ни ка бра ни Хри стов гроб. Том при ли ком
дво ји ца др жав ни ка пот пи са ла су спо ра зум о сло бод ном про лазу
хри шћан ске вој ске. Сте фан Не ма ња је пот пи сао до ку мент,
а Бар ба ро са је на ње га ста вио па лац.
Со­к о­б а­њ а – Нео бич на ле ген да при по ве да се о настан
ку Со ко ба ње. „Не ка да у вре ме на дав на си лан вел мо жа,
го спо дар твр дог Со ко гра да ја ха ше ко тли ном. Од јед ном,
смра чи се не бо над Озре ном, сев ну му ња са Оштре чу ке,
па гру ну гром, за дрх та зе мља све до Шиљ ка на су ром Ртњу.
Та да по ско чи упла ше ни ат, ја хач па де с ње га и из гу би
свест. Ка да се го спо дар Со ко гра да осве стио, учи ни му се
да су му све ко сти по ло мље не. Ни је мо гао ни на но ге да се
осло ни. Ле жао је та ко и че као смрт. Из не на да за чу кло кот
во де ног кљу ча. По ла ко и бол но се при ди же, да се бар жедан
од све та не ра ста ви. Кад вел мо жа пр ви гу тљај са до тле
не по зна тог вре ла по пи, у гла ви му се на мах све раз би стри.
Кад де сни цу ру ку у во ду ста ви, сна га у њој ожи ве. Кад то
ви де, она ко у оде лу го спод ском оку па се у кла ден цу, оздрави
од мах, па се ор но вра ти у свој град и од мах на ре ди да се
ку ће на из во ру диг ну, а за ма ло по том, про чу се глас о во ди
ис це ли тељ ки и ви да ри ци.”
По­к р е т­н а о с т р ­в а – Вла си на је је ди но ме сто у Ср би ји
где се на над мор ској ви си ни од хи ља ду ме та ра на ла зи је зе ро.
У је зе ру по сто ји не ко ли ко по крет них остр ва, пло ве по во ди
као чам ци, а у ства ри то су бу се ни од гра ња, ста ба ла, ши бља,
тра ве и от па да ко ји плу та ју во дом.
Вр е­л о – Ре чи цу Вре ло код Ба ји не Ба ште, низ вод но од
бра не Пе ру ћац на Дри ни, на зи ва ју и ре ка ду га го ди ну да на, јер
ду жи на из но си тач но 365 ме та ра. Та ре чи ца из ви ре из сте на у
под нож ју пла ни не Та ре као вре ло, про ла зи кроз риб њак, за тим,
во дом пу ни два ма ња је зе ра, а у Дри ну се ули ва као во до пад.
Из над во до па да са гра ђен је ре сто ран.
То­п о ­л а – То по ла, ма ла али зна ме ни та ва рош у Шу мади
ји, име је до би ла по раз гра на том ста блу ко је је ста ја ло на
ру бу рас кр сни це че ти ри пу та (за Бе о град, Кра гу је вац, Руд ник
Pr o l o m Sp a – The name is ancient and is related to the
hurricane force winds, which rarely, but powerfully, blew here,
carrying everything away with them. Only the devastated land
was left behind. At first the phenomenon was called “breaking”
and later, to accentuate the power of unbridled elements, the notion
“burst” was used. That was also the name of the village that
was in the centre of the storm. That is how the name of Prolom
Banja came to be. Nature, however, abundantly bestowed this
place with springs of healing water.
Zl a t i b o r – Until the middle of the 19th century this
beautiful mountain, recognisable for its crystal clear and healing
air was called Rujno. Later, the other, more adequate name
dominated among folks. More and more Zlatibor was mentioned,
derived from the golden yellow colour of its pine trees. Today, of
the immense “golden” woods, remain just a few, almost a symbolic
number, to keep the name of the mountain intact.
Th e Si ć e v a c Go r g e – On his way to Niš, a man from
Pirot once lost a coin that dropped straight from his pocket in to
a mountain’s rock fissure. Though it was a small amount, he did
not want to let it go. So he took a pickaxe and started to dig, and
dig, and dig until he found the lost dinar coin. This was, the folks
say, how the Gorge of Sićevac appeared, through which flows the
green Nišava River. The man from Pirot is therefore not stingy,
but rather just frugal.
A Th u m b – In the woods around Nis in the twelfth century
A. D., the ruler of the Serbian state, Nemanja, met the German
ruler Friedrich Barbarossa who was hurrying to Jerusalem
during the Crusades in order to defend Christ’s tomb from non-
Christians. On that occasion, the two statesmen signed the treaty
on free passage for Christian troops. Stefan Nemanja signed the
treaty, and Barbarossa pressed his thumb in approval.
So k o b a n j a Sp a – An unusual legend is told about the
founding of Sokobanja. “In ancient times the powerful landlord,
the ruler of the fortressed Soko town was riding a horse along the
ravine. Suddenly, the sky became dark above Mt. Ozren, there
was a flash of lightning from Oštra Čuka (the Sharp Small Hill),
and there was a thunderbolt, the earth trembled all the way to
Šiljak (Tip) on the gray Mt. Rtanj. The scared horse reared and
307