Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Ба­р а Ве­н е ­ц и ­ја – Та мо где је да нас у Бе о гра ду ста ра
цен трал на же ле знич ка ста ни ца и ода кле по чи ње Ка ра ђор ђева
ули ца, у дру гој по ло ви ни XIX ве ка на ла зи ла се мо чва ра
по зна та као Ба ра Ве не ци ја, а во да је на ди ра ла из обли жњег
не ре гу ли са ног ко ри та ре ке Са ве. По ба ри, као у Ве не ци ји,
пло ви ли су чам ци, а ве сла чи, исти на, ни су би ли баш гон до лије
ри. Во да је не ста ла до но ше њем ве ли ких ко ли чи на зе мље са
пе ри фе ри је, та мо где се да нас при во ди кра ју из град ња но ве
цен трал не же ле знич ке ста ни це Про коп.
Па­л и ­л у ­л а – У Бе о гра ду за вре ме тур ске оку па ци је,
због тро шних, ма хом, др ве них згра да, би ло је за бра ње но пуше
ње. Тек ка да се на пу сти та зо на, та мо где се да нас укр штају
Све то гор ска и Та ков ска ули ца, мо гла је да се за па ли лу ла.
Та ко је на ста ло име оп шти не Па ли лу ла.
Кр о м ­п и р – Пр ви кром пир у Ср би ју и Бе о град до нео је
До си теј Об ра до виђ, 1811. го ди не. Пр ви де гу ста то ри, чла но ви
Со вје та у Ка ра ђор ђе вој вла ди, ни су би ли на ро чи то оду ше вљени,
ма да ни су то јав но по ка за ли пред пр вим уче ним чо ве ком
у та да шњој Ср би ји.
Ја­г о­д и ­н а с у­з а – Мла да чо ба ни ца Ја го да из гу би ла је
ов це у пла ни ни Ко па о ник. Тра же ћи ста до гор ко је пла ка ла.
На сва ком ме сту где је па ла су за из ни као је по је дан пла вича
сти цвет. У на ро ду је по знат као Ја го ди на су за, а у на у ци
то је ру но лист! На Ко па о ни ку ра сте 850 вр ста и под вр ста биља
ка, а ме ђу њи ма 91 је ен дем ска. Нај ви ше их је у пре де лу
Сре бр ни це и Јар ма, на про сто ру Ме до ђе. Ру но лист је рет ка
ен дем ска биљ ка у европ ским пла ни на ма. Ње гов цвет је знак
пла ни нар ског по кре та.
Ру­ч а к з а ц а ­р а – У го ди ни 1336, јед ног за пла ни ну
то плог да на, ав гу ста ме се ца, цар Ду шан бо ра вио је са сви том
на Ко па о ни ку. За ру чак су до ма ћи ни на тр пе зу из не ли – јагње
ти ну са ра жња, све же тре шње из Јо ша нич ке ба ње, гро жђе
из Жу пе и хлад но ви но. Ду шан Сил ни се то ме ја ко за чу ди.
Пла нин ци об ја сни ше да се ов це ка сно јаг ње због ду ге зи ме,
тре шње ка сно сти жу због хлад но ће, да је гро жђе у сун ча ној
Жу пи не што по ра ни ло, а за хлад но ви но на Ко па о ни ку и у авгу
сту има сне га.
Te r a z i j e Sq u a r e – The stone fountain of Belgrade’s
Terazije Square, located in front of the Moscow Hotel, is one of the
oldest monuments in the narrow centre of the city and was built in
1860 by master France Lorraine. Then, in 1911 the drinking fountain
was moved to Topčider. It was placed again back in front of the
Moscow Hotel in the middle of the second half of the 20 th century.
Th e Ho r s e s – The bronze figures of horses in front of the
main entrance of the National Parliament of Serbia and Montenegro
were sculpted by Toma Rosandić, with the dancing composition
taking its theme from a verse of the folk song “The Black Horses
Were Dancing”. There is a joke about them: “It is a hard task to
push a horse into the Assembly, but it is harder to pull one out”.
Th e Ve n i c e Sw a m p – On the site where now stands
Belgrade’s old central railway station, at the beginning of
Karađorđeva Street, once existed a swamp that during the second
half of the 19th century came to be known as the Venice Swamp.
The water was coming from a nearby unregulated riverbed of the
Sava River. Across from the swamp, like in Venice, boats were
sailing but rowers, truly speaking, were not like the Venetian gondoliers.
The water disappeared after an immense quantity of sand
was brought from the suburb where now the building of the new
central railway station called Prokop is almost finished.
Pa l i l u l a – During Turkish rule in Belgrade, smoking
was banned because it was a danger to the many edifices built
entirely of wood. Only after one passed the zone where Takovska
and Svetogorska streets intersect, was it possible to light a pipe.
Thus the municipality of Palilula took its name from the Serbian
words meaning ‘to light a pipe’.
Po t a t o – The first potato was brought to Serbia by
Dositej Obradović in 1811. The first eaters of these potatoes,
which included the members of the Council in Karađorđe’s government,
were not especially excited, but they did not show it
publicly in front of the first educated man in Serbia.
Ja g o d a ’s Te a r – A young shepherdess Jagoda lost her
sheep on Mt. Kopaonik. Looking for her flock she was bitterly
crying. On every spot where her tear had dropped a bluish flower
sprouted. The folk name of the flower is Jagoda’s tear, with sci­
303