Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Вр­ш а ц – За ку ћу „Код два пи што ља”, ле пу гра ђе ви ну
у Вр шцу, за шти ће ну као исто риј ски спо ме ник, при ча се да је
на зив до би ла по то ме што Ка ра ђор ђе, бо ра ве ћи у овом гра ду
по сле сло ма Пр вог устан ка, ни је имао чи ме да пла ти ки ри ју па
је вла сни ку оста вио два пи што ља.
Ев р о п ­с к а Са­х а­р а – Де ли блат ска пе шча ра, не да леко
од Пан че ва, у Ба на ту, на про сто ру од 30.000 хек та ра, била
је по чет ком про шлог ве ка по зна та као Са ха ра у Евро пи, једи
на пу сти ња на Ста ром кон ти нен ту пре ко ко је су се ва ља ли
олуј ни ве тро ви и раз но си ли огром не ко ли чи не пе ска. Пре шезде
се так го ди на план ским по шу мља ва њем не ста ло је пе ска
и Са ха ре. Да нас је то за шти ће на и ле по уре ђе на еко ло шка
оаза, по себ но у зо ни Де во јач ког бу на ра, по зна тог из ле ти шта.
На ис точ ним ру бо ви ма са де се ви но гра ди и воћ на ци, за са ди
ко ји ма пе шча на под ло га нај ви ше од го ва ра, а да ју из ван редне
и ви со ко ква ли тет не бер бе, ре ци мо, кру шке „ви ља мов ке”
од по ла ки ло гра ма, или бре скве.
Сл а н ­к а­м е н – Из пу ке же ље ме шта на Ста рог Слан каме
на да про ду же се зо ну ку па ња на Ду на ву, на пла жи где је,
са обли жњег из во ра, оти ца ла то пла и сла на во да, на ста ла је
ба ња. Ов де је сти гао из ве сни не зна нац, сав квр гав, згр бљен,
ни ка кав. Умо лио је ме шта не да се ку па код из во ра. И гле чуда,
за три не де ље брч ка ња у ми не ра ли ма квр ге су не ста ле,
ле ђа се ис пра ви ла, чо век је ожи вео. Та ко се про но сио глас о
то плој ви да ри ци, а убр зо је на оба ли Ду на ва по диг ну та и бања
Ста ри Слан ка мен.
Те­р а­з и­је – Ка ме ну че сму на Те ра зи ја ма, ис пред стого
ди шњег хо те ла „Мо сква”, је дан од нај ста ри јих спо ме ни ка
у ужем цен тру Бе о гра да, са гра дио је 1860. го ди не не и мар
Франц Ло ран. Че сма је 1911. го ди не пре се ље на у Топ чидер.
На ста ру ло ка ци ју вра ће на је сре ди ном дру ге по ло вине
про шлог ве ка.
Ко­њ и – Брон за не фи гу ре ко ња ис пред глав ног улаза
у па ла ту Скуп шти не СЦГ, де ло су ва ја ра То ме Ро сан ди ћа.
Раз и гра на ком по зи ци ја на ста ла је по сти ху из на род не пе сме
„Игра ли се ко њи вра ни”. На род за њу ка же: „Те шко је ко ња
угу ра ти у скуп шти ну, а још га је те же из ву ћи”.
300
friendship between Kikinda and Narvik. The Norwegian House,
another hotel and restaurant that was opened in Gornji Milanovac,
also symbolises the friendship between Serbian and Norwegian
people.
Vr š a c – In the city of Vršac stands a beautiful house
that has become known as “At Two Pistol’s”, which has since
received protection as a historical monument. It is said that
the house derives its name from an event when Karađorđe,
following the First Serbian Uprising, found himself crushed and
penniless and was forced to pay the rent with the two pistols
he left for the owner of the house.
Eu r o p e a n Sa h a r a – Near the city of Pančevo in Banat,
covering nearly 30,000 hectares, lies the sandy terrain of Deliblat
(Deliblatska Peščara), which was known at the beginning of
the first century as the Sahara in Europe. This is the only desert
on the Old Continent over which stormy winds blow, spreading
great quantities of sand in the process. About sixty years ago
trees were deliberately planted, thus causing the sand from the
Sahara to disappear. Today the area is a protected and nicely
arranged ecological oasis, especially in the area called Devojački
Bunar (The Maiden’s Well ), currently famous for its picnic
grounds. At its eastern borders are vineyards and orchards with
plants that are best grown in the sandy pitch, providing high quality
pickings of, for example, the “William’s” pear, weighing in at
½ kg, or the peaches…
Th e Se a Be a c h o n t h e Da n u b e Ri v e r – Wanting
to extend the swimming season on the Danube River shore, due
to the nearby spring with warm and salty water, the inhabitants
of Stari Slankamen built a spa. It happened in the last decade
of the nineteen century when the inhabitants, fishermen and
winegrowers, started building wooden huts near the spring and
ma de a canal for the magical water. Then a stranger came, all
in bumps, hunchbacked, inferior in appearance. He asked the
inhabitants if he could have a bath near the spring. And a wonder
happened, in just three weeks of splashing into the mineral
water, the bumps disappeared, his back went straight, and he
recuperated. The rumour about the warm healing water spread
and soon on the shore of the Danube River, the Stari Slankamen
spa was built.