Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

свом те ре ну (на чи ном на ко ји на бе ђе ни ин те ли ген ти во ле да
те па ју свом на ро ду) зах те вала би по себ не ана ли зе, уме сто
ко јих под се ћа мо на један догађај: кад је у му зе ју на Ушћу госто
ва ла ве ли ка из ло жба са вре ме не аме рич ке умет но сти, упоре
до са поп-ар том, Вор хо лом, Ва са ре ли јем и По ло ком, би ла
су из ло же на де ла при ми тив них аме рич ких умет ни ка, ма хом
из мар ги на ли зо ва них ет нич ких гру па Ин ди ја на ца и цр на ца!
Ле по из не на ђе ње за срп ску ели ту, ко ја сно бов ски, се бе ни је
пре по зна ва ла у „смра ду” се ла и „кич ша ре ни лу” се љач ких
сли ка, где ју је би ло ви ше не го игде дру где на све ту.
У Ср би ји, на ив но сли кар ство цве та ло је у Ко ва чи ци,
Уз ди ну, уз већ по ме ну ту Бра ши ће ву опа рић ку, ту је би ла
и тзв. мо рав ска шко ла, а Ми лић од Ма чве на пра вио је мачван
ску шко лу, на прин ци пи ма сред њо ве ков них мај сторских
ра ди о ни ца.
Зна чај но ме сто у то ко ви ма срп ске на и ве има ли су, од
са мих по че та ка, Сло ва ци из Ко ва чи це, ко ји су сли ка ма из ража
ва ли свој на ци о нал ни ин де ти тет, осло ње ни на сво ју ет ноembroidery
that were colourist examples for self-taught painters
(it is not coincidental that women prevail among the leading artists
of this school).
Very open implementation of the Slovak and Romanian
folklore art tradition into the naïve painting of Serbia is one
of the examples that show how the cultural differences, with
similar aesthetic starting points, can actually interlace and enrich
each other only when they are free and secure in their
own identity (when they don’t have to prove it continually) and
when they are deeply rooted in their traditions – at present this
experience is very real for multiethnic areas of Serbia, where
such experiences have been rare in recent times. The reason
for this was that in most cases the insecurity of the Serbs in
their own ethnic identity- resulting in either self-denial or xenophobic
isolation of the national culture, which goes along with
overestimating one’s own qualities, or both – and demonstrating
that ethnic identity, was considered by Serbian communists
as one of the first sins.
Свети Илија, праћен сестрама Огњеном Маријом
и Благом Маријом одлеће на небо да би одозго
кишом спасао народ на земљи која гори:
Мирослав Живковић, „Огњене кочије”
Saint Elijah, accompanied by his sisters Mary of Flames
and Mary of Kindness, flies to the sky in order to send
the rain and save the people on an earth that is burning:
Miroslav Živković, “Burning chariot”
286