Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

то по окре ну то сти за пад ним тр жи шти ма, и по це на ма сли ка;
Ге не ра ли ће ва хле бин ска шко ла, нај ста ри ја, пр ва је до сти гла
сво је вр хун це, а пр ва је и по че ла да кли за у ма ни ри зам) поста
је ја сни је шта је на и ва зна чи ла, као је дан нео гра ђен, слобо
дан про стор људ ског ду ха и ства ра ла штва, у го ди на ма кад
је још увек ва жи ла иде о ло шка ам би ци ја ства ра ња „но вог
чо ве ка”, а над ју го сло вен ским кул тур ним про сто ри ма још била
над ви је на цр ве на сен ка одав но на пу ште ног соц ре а ли зма,
из ра же на у од ре ђе ној не ла го ди пред „умет но шћу ко ја је са ма
се би свр ха”, и ко ја се ни је упре гла у не ке ви ше дру штве не циље
ве, и је ди но се мо же об ја сни ти са ма со бом. А ства ра лач ки
им пул ски на и ве би ли су сле пи за „ви ше” дру штве не ци ље ве,
на и ва ни је има ла по тре бу да ла же о се би ни ти да се не ком
удва ра, из во ри те умет но сти и те ства ра лач ке по тре бе би ли
су за го нет ни чак и за са ме ак те ре (по го то ву за њих!) – шта
је на и ва, у свом из вор ном сми слу, би ла дру го не го „умет ност
ра ди умет но сти”?
На ив ци су и у тим вре ме ни ма, чак и без ика кве на мере,
до бре или ло ше, са чу ва ли је дан тра ди ци о на ли стич ки
срп ски дух, ду бо ко кон зер ва ти ван, по ка зу ју ћи у ства ри,
ка ко је та нак пре маз ко му ни стич ког цр ве ни ла, пре ко народ
не ду ше, ко ја је ис под но вог иде о ло шког ру ха на ста вила
да жи ви од на ци о нал не ми то ло ги је, ре ли ги је, гу са ла и
де се тер ца, као да на мер но из во де ду хов ну са бо та жу влада
ју ћег то та ли та ри зма, у ко ме је баш то би ло за бра ње но,
сум њи во и на зад но.
„Спа вај Ср би јо, под гу њем бес кра ја”, на пи сао је До брица
Ерић, „мо је ср це над то бом стра жа ри”.
Ду бо ки ко ре ни на ив ног сли кар ства све до чи ли су да фено
мен на род ног ства ра ла штва ни је ко ров ко ји се мо же опле вити,
иако су мно ги ин те лек ту ал ци пре зри во го во ри ли о „не ве штини”,
„ки чу” (бор ба про тив ки ча ко ји ха ра у на ро ду, би ла је тад
озва ни че ни пра вац ак ци је ин те лек ту ал не ели те Ср би је зва не
„по ште на ин те ли ген ци ја”) и „пан ђур ској на пир ли та но сти” ове
се љач ке умет но сти чи ји се ко ре ни ни су мо гли ла ко по чу па ти:
пр во нео прав да но пот це ње на, ова умет ност је за тим исто тако
не кри тич ки при хва ће на, са о бра же на вла да ју ћим дру штвеним
иде ја ма о рад нич кој кла си као во де ћој сна зи дру штва,
чак у фор ми не ке вр сте уво ђе ња иде о ло ги је „са мо у пра вљања”
у сли кар ство.
Чињеница да су на ив ци пр во до жи ве ли свој три јумф
у ино стран ству, да би тек по том би ли ши ро ко при хва ће ни на
Детаљи: Ференц Патаки, Маркo Дендa и Милован Лазаревић
Details: Ferenz Pataki, Marko Denda and Milovan Lazarević
285