Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Дунаву. Ове заслуге Га ле ри ја не може да пре небрегне ни Лак тани
ци је, који у вези с догађајима из 305. године, каже:
„Већ петнаест година је протекло од како је он (Галерије)
био упућен у Илирик и то на обалу Дунава где се бо рио са варва
рима док су други ла год но управљали про страним и мирним
об ластима.”
Војне заслуге, а можда и часна скромност сељака на викнутог
на одговорност и послушност, предочили су Галерија цару
Диоклецијану. Са успостављањем Тетрархије, Диоклецијан је
увео у власт Констанција Хлора као цезара у западном делу
Им перије, подређеног августу Максимијану Херкулију, а уз
сво је скуте узео је Галерија, цезара у источном делу Царства,
које је тада већ било претежно јаче у војном, стратегијском и
еко ном ском погледу. Тим чином Галерије је ушао у божански
род Јовија, са којим се Диоклецијан изједначавао, поставши
Ју питеров син, други Марс. Оженивши се Диоклецијанавом
кћерком Валеријом, поистовећеном са Венером, брачна за једница
Марса (Галерија) и Венере (Валерије) стварала је илузију
небеског пулвинара - достојне ложнице божанстава.
Некако у то време над источним делом Царства надвија
се персијска опасност. Диоклецијан 296. године, наслућујући
су коб, говори о Персијанцима као неприjатељима и премешта
Галерија из Сирмијума у нову резиденцију у Солуну ближе предстојећем
ратном попришту. Исте године Нар сес започиње војну
кампању против Рима напавши Месопотамију. Дио клецијан, с
поуз да њем, одређује Галерија за комаданта ис точне војске,
али рат започиње несрећно по римску државу.
ways unstable frontier on the Danube. Even Lactancius can’t disregard
the merits of Galerius, and about the events related to the
year 305 A.D., Lactantius says:
“Fifteen years have passed since he (Galerius) was sent
to Illyricum, to the riverbank of the Danube where he fought
against the barbarians while the others leisurely governed over
broad and peaceful regions”.
Military merits, and maybe the honourable modesty of a
peasant who was accustomed to responsibility and obedience,
caused the recommendation of Galerius to Emperor Diocletian.
At the establishment of the tetrarchy, Diocletian introduced Constantius
Cholrus as Caesar in the western part of the Empire,
subordinated to Maximian Herculius, and under his own supervision
he placed Galerius, a Caesar in the eastern part of the
Empire that was, at the time, the leading part of the empire in
military, strategic and economic spheres.
By this act Galerius entered the divine line of Iovius, with
whom Diocletian equated himself, becoming the son of Jupiter,
the second Mars. Marrying Diocletian’s daughter Valeria, who was
identified with the goddess Venus, the marriage union between
Mars (Galerius) and Venus (Valeria) created the illusion of the
heavenly pulvinar – distinguished chambers of deities. Somewhat
at that time, over the eastern part of the Empire, emerged the
Persian danger. Anticipating the conflict, Diocletian spoke in 296
A.D. about the Persians as the enemies, and reassigned Galerius
from Sirmium to new residence in Thessalonica, closer to the future
battlefield.
26