Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

и нај плод ни је сли ка ре кла си ци зма. Оста вио је ве ли ку га ле рију
му шких, жен ских и деч јих пор тре та, по ре клом из углед них
ба нат ских по ро ди ца. Мо же се ре ћи да је Алек сић у пор трети
ма изградио је дан пре по зна тљив ма нир и да је, си гу ран у
сте че ну сли кар ску ве шти ну, упо ре до сли као по два, три или
че ти ри пор тре та од јед ном. У по зни јем ње го вом пе ри о ду на стају
портрети ко ји су у потпуности про же ти ду хом би дер ма јерског
кла си ци зма, те се са мим тим свр ста ва ју у сам врх срп ског
сли кар ства сре ди не XIX ве ка.
О кул тур ни и умет но сти би дер ма је ра код Ср ба у Војво
ди ни не мо же се го во ри ти, а да се не по ме не и пр ва уче на
и шко ло ва на срп ска сли кар ка из Стол ног Бе о гра да (Sze kesfe
her var), Ка та ри на Ива но вић. Као же на, она ни ка ко није
мо гла ра ди ти ико не и цр кве не сли ке (ма да је кат кад
на сли ка ла по не ку ре ли ги о зну сли ку), те се за то
his work wasn’t easy or simple, but it is true though that of all
painters of that time, only Avramović had the strength and talent
to execute such monumental compositions that the spatial organization
of the church and the time required. The impression the
frescos and icons in Cathedral Church impose even today (after
recent cleaning and conservation works) is amazing. And after
recognizing the fact that woodcarving of the iconostasis was done
by Dimitrije Petrović, who was a learned Viennese sculptor and
medal maker, then it could be stated that after its completion,
the Cathedral Church represents the crossing point in Serbia’s
artistic development in the middle of the 19 th century.
усред сре ди ла на портрет, мр тву при ро ду, жа нр-сце не и, што
је за раз вој на шег сли кар ства тог до ба би ло бит но, исто риј ске
ком по зи ци је ве ли ког фор ма та. Овим ре дом се кре ће и ква литет
у ње ном сли кар ству, та ко да се ме ђу нај бо ља Ка та ри ни на
де ла убра ја ју њен чу ве ни Ауто портрет (сли кан ка да је има ла
око два де сет и пет го ди на) ко ји пле ни сво јом гра ци о зно шћу
и пер фект ном ма те ри ја ли за ци јом, портрет пе сни ка Си ме Милу
ти но ви ћа Са рај ли је, Ње го ше вог учи те ља, за тим сли ке Итали
јан ски ви но гра дар, Мр тва при ро да са гро жђем, Кор па са
гро жђем, Де чак са со ко лом, Ста ри ца се мо ли пред обед, Смрт
си ро ти це и да нас по зна та ње на сли ка на те му осва ја ња Бе о­
гра да у Пр вом срп ском устан ку 1806. го ди не. До кра ја вер на
сво јим на ци о нал ним осе ћа њи ма, Ка та ри на Ива но вић је та ко
по сту пи ла и са сво јим сли ка ма, по кло нив ши нај зна чај ни ја дела
не ко ли ко го ди на пред сво ју смрт на шем бе о град ском Народ
ном му зе ју, где се она и да нас на ла зе.
По сле сло ма сно ва и де ла у ду хо ви ма, и сло ма ве ре у
сло бо дар ске иде је 1848. го ди не, у це лој Евро пи а са мим тим
и у Вој во ди ни, на ста ло је раз о ча ра ње, отре жње ње и вра ћа ње
256
The acclaim that Avramović received for the conclusion of
the Cathedral Church unfortunately didn’t last for long. After the
news about the revolution in Hungary in 1848, Avramović joined
a group of revolutionaries who supported confrontation with the
Hungarians. Henceforth he began creating drawings and lithographed
caricatures with offensive subject matter on the account
of the Hungarians and the direction they were taking. His satirical
caricatures represent the establishment of socially engaged art
and more precisely of political caricature in Serbia. His reputation
probably suffered at this time as a result of the intolerance imposed
by the non-Serbian citizenry in Vojvodina, first of all coming
from the Hungarians. In the meantime, he completed the wall
painting in the monastery of Vrdnik at Fruška Gora and six icons
in the Sovereign Row of the iconostasis in the church in his birthplace.
However, in the realm of church painting, Avramović faithfully
followed the artistic principles of the Viennese Nazarenes.
In all likelihood, Avramović was more a Romanticist and
patriotic nationalist than a silent and calculating painter who
worked for broader civic clientele in Vojvodina. Not only do his