Са свим су про тан жи вот и суд би ну од Авра мо ви ћа до живе ла су два во де ћа умет ни ка би дер ма је ра у Ба на ту, Кон стантин Да нил и Ни ко ла Алек сић. Иако у сва ком по гле ду при па дају умет но сти гра ђан ског би дер ма је ра пр ве по ло ви не XIX ве ка, обо ји ца се по мно го че му ме ђу соб но раз ли ку ју. Кон стан тин Да нил (или ка ко су га са вре ме ни ци зва ли Da niel), не сум њи во је био цен трал на и вр ло по пу лар на личност ме ђу ба нат ским сли ка ри ма тог вре ме на. О ње му не ма мо то ли ко са чу ва них по да та ка ко ли ко о ње го вом учи те љу Ар си Те о до ро ви ћу, или ње го вом са вре ме ни ку Ни ко ли Алек си ћу. Дуго се ни је зна ла ни тач на го ди на ње го вог ро ђе ња, као ни да ли је уоп ште сти гао до не ке ли ков не ака де ми је. Он о то ме ни је уоп ште при чао, али је по све му су де ћи ра дио за сва ког оног ко му је по ру чио пор трет или цр кве ну сли ку, па био он Ср бин, Ма ђар, Ру мун, Не мац или би ло ко дру ги. Ни је па зио мно го „ка ко се ко кр сти и ко јим је зи ком го во ри”, док је сâм најче шће ко ри стио не мач ки је зик, јер ни срп ски ни ру мун ски није до бро го во рио. На сли као је ико но ста се за срп ске са бор не цр кве у Пан че ву и Те ми шва ру, у ба нат ским се ли ма До бри ци и Јар ков цу, и је дан за ру мун ску цр кву у Уз ди ну. Ње гов уче ник и би о граф Ла зар Ни ко лић опи су је нам га као при јат ног, уч тивог и сим па тич ног чо ве ка: „Ма ли, ма ло угнут ле ђи ма, сед са на о ча ри ма, бо ги њав и ра пав, чи нио је он на пр ви по глед ути сак ста рог учи те ља и про фе со ра или по ште ног и имућ ног за на тли је. Но ка да би чо век с њи ме про го во рио у његовој ра ди о ни ци, ви део би да се је пре ва рио у сво ме про су ђи ва њу, јер би та да отпала сва при вид на пе дан те ри ја, и из ње га би про го во ри ло зна ње и разу ме ва ње” (Л. Ни ко лић, Срп ски сли ка ри, 1895). Ре кло би се да су Да ни ло ва де ла пре од раз есте ти ке јед ног би дер ма јер ског сли кар ства ко је је ње му са мом нај више по го до ва ло, уто ли ко ви ше што је у ње га уно сио лич ну умет нич ку уобра зи љу као и не скри ве ну су је ту, не го што би то мо гао би ти ре зул тат по ку ша ја тра га ња и на ла же ња но вог умет нич ког из ра за, дру к чи јег од оног ко ји је по го до вао ње говој број ној кли јен те ли. За раз ли ку од Да ни ла ко ји се тру дио да у своје сликарство уне се по не што лич ног, а по не што од ве ли ких мај стора ре не сан се и ба ро ка, Ни ко ла Алек сић (или „Мо лер Ни ка”) си гур но се др жао про ве ре них и на у че них сли кар ских пра ви ла што их је по нео са со бом из Бе ча у свој Арад. Алек сић у српском сли кар ству, до по ја ве ро ман ти зма, спа да у нај и зра зи ти је 254 For Serbian painters of this era, Vienna still represented the cultural and art metropolis of Europe. Apart from their native language, Serbs studied German as well as Hungarian, and if they wanted to advance in their careers it was encouraged for them to communicate using these foreign languages not only with foreigners but also between themselves. It was very often that our artists signed their works using Latin alphabet in German or Hungarian transcription. One of the disciplines studied at the Art Academy in Vienna, which was established to estimate and measure a student’s skills, was copying the art works of famous Baroque and Renaissance masters like Raphael, Correggio, Titian, Tintoretto, Rubens, Velasquez, Murillo etc. One of our painters who showed evident success in this and other disciplines was Dimitrije Avramović. He should also be mentioned for being a painter with a strong educational background, which was rare in his time. He worked on researching our medieval cultural heritage and translating books on that subject matter (he wrote a book about the history and art of Mount Athos and a book about Serbian medieval monasteries). Avramović was interested in prose as well as in philosophy, history, foreign languages and caricature but he concentrated mainly on painting. During 1840, the last year of his studies at the Viennese Academy, he painted two major works in his career “Apotheosis of Lukijan Mušicki” and “Portrait of Vuk Karadžić”. As much the first mentioned painting demonstrates classicist contents and artistic treatment, the Portrait of Vuk Karadžić is truly an innovation because it contains clear features of the forthcoming Romanticism. His meeting with Vuk in Vienna led him to Serbia during the following year 1841, this time not to Kragujevac (as was earlier the case with Pavel Đurković) but to Belgrade. For Prince Mihailo Obrenović, the young Serbian ruler, the choice of the painter who was about to decorate the freshly built Cathedral Church in Belgrade was clear and done without any dilemma: seeing in Vienna Vuk’s portrait done by Avramović (and having Vuk’s personal recommendation for this twenty-five year old painter from Saint Ivan Šajkaški), he instantly ordered an invitation be sent the young Avramović to come to Serbia. The new orthodox Cathedral Church in Belgrade needed to demonstrate an entirely new style in Serbian sacral architecture and even more in painting and sculpture. Franz Janke was chosen as the church’s architect while Dimitrije Avramović completed the wall painting and entire iconostasis in about four years. Indeed
Стеван Алексић, „Свети Јован Крститељ” Stevan Aleksić, “Saint John the Baptist” 255
- Page 1:
SRBIJA OD ZLATA JABUKA Serbia the G
- Page 5 and 6:
Ср би ја, од зла та ј
- Page 7 and 8:
Зелено, сиво, плаво:
- Page 9 and 10:
Ге о г р а ф с к и п о
- Page 11 and 12:
Тамо где жита расту
- Page 13 and 14:
Игра воде и ветра: Ђ
- Page 15 and 16:
13
- Page 17 and 18:
Људи, рибе, богови д
- Page 19 and 20:
Триангулациони мет
- Page 21 and 22:
Чудан положај скел
- Page 24:
Вода на тргу: Карло
- Page 27 and 28:
У нашим крајевима р
- Page 29:
Галерије са недост
- Page 32 and 33:
30 Orao nad loma~om Око 1000м
- Page 34:
источној и западно
- Page 37 and 38:
Свечаност жетве: Де
- Page 39 and 40:
37
- Page 41 and 42:
Is the history of Europe, in its de
- Page 43 and 44:
Сава је највећа дун
- Page 45 and 46:
ским) су прот но сти
- Page 47 and 48:
Ви зан ти ја их је ч
- Page 49 and 50:
47
- Page 51:
ла ни на Јо ва на То
- Page 55:
53
- Page 59 and 60:
по клич „Уз нас је
- Page 61 and 62:
На обали Панонског
- Page 63 and 64:
и „европ ски дух” (
- Page 66 and 67:
Грожђе и вино: Фруш
- Page 68 and 69:
Један народ вреди о
- Page 70 and 71:
Ма шта човек говори
- Page 72 and 73:
да су сами криви за
- Page 74 and 75:
Војничка храброст
- Page 76 and 77:
су слова исписана у
- Page 78 and 79:
хотелу било је неко
- Page 80 and 81:
Међутим, у путописн
- Page 83 and 84:
Светосавски храм н
- Page 86 and 87:
84 Богородица са кти
- Page 88 and 89:
Биће добро, ако сти
- Page 90 and 91:
Сопоћански сликар
- Page 93 and 94:
Успење Богородице,
- Page 95 and 96:
Куд се деде цар Нем
- Page 97 and 98:
Ђурђеви ступови у Р
- Page 99 and 100:
Богородица из Благ
- Page 101 and 102:
Фреске на зиду Бого
- Page 104:
Краљева црква у Сту
- Page 107 and 108:
Н N е ма ња вла дар, и
- Page 109 and 110:
Жи чу зо ву „сед мо
- Page 111 and 112:
„...Зрим разорен.”
- Page 113 and 114:
Јелена је била једн
- Page 115 and 116:
113
- Page 117:
115
- Page 120 and 121:
Детаљ са грачаничк
- Page 122 and 123:
120 Исус Сведржитељ
- Page 125 and 126:
De~ani De~ani М M илутинов
- Page 127 and 128:
Манастир Дечани кр
- Page 129 and 130:
127
- Page 132 and 133:
130 Скулптура са уну
- Page 134 and 135:
132 Манастир Љубости
- Page 136 and 137:
Каленић: Детаљ фрес
- Page 138 and 139:
У ма на сти ру Сту д
- Page 140 and 141:
tivity of the Virgin and Presentati
- Page 142 and 143:
Лабудова песма срп
- Page 144 and 145:
це, ма у зо леј ца ра
- Page 146 and 147:
спо ме ни ка, ко ја с
- Page 148 and 149:
је. По ли тич ку ста
- Page 150 and 151:
Зимски спортови: Ко
- Page 152 and 153:
150
- Page 154 and 155:
Бо го ро ди ца Ље ви
- Page 156 and 157:
сти за па ли ли ову
- Page 158 and 159:
Град на више вода: Ј
- Page 160:
„На крају света”:
- Page 163 and 164:
Србија лежи на вели
- Page 165 and 166:
Нишка бања Ni ška Spa 163
- Page 167 and 168:
Врњачка бања, најле
- Page 169 and 170:
Буковичка бања: Пар
- Page 171 and 172:
Милошев амам: Кад с
- Page 173 and 174:
Матарушка бања: Сва
- Page 175 and 176:
би му у Бе о гра ду (
- Page 177 and 178:
175
- Page 179 and 180:
Вода која лечи: Про
- Page 181 and 182:
ким ба ња ма - Ем сом
- Page 183:
181
- Page 187 and 188:
Највећи број Срба н
- Page 189 and 190:
На ме сту зва ном Вр
- Page 191 and 192:
Pe}ka patrijar{ija Још за жи
- Page 193 and 194:
се ни ја Тре ћег Чар
- Page 195 and 196:
Nikola Tesla, a fascinating scienti
- Page 197 and 198:
р езонатор, да се ен
- Page 199 and 200:
Никола Тесла демон
- Page 201 and 202:
је девојчици сли ко
- Page 203 and 204:
201
- Page 205 and 206: Њима је брисао есца
- Page 207 and 208: Најчвршће доказе з
- Page 209 and 210: Тесла је веровао да
- Page 211 and 212: Гризе ли: риболов н
- Page 213 and 214: 211
- Page 215 and 216: Evil always wins, but good is never
- Page 217 and 218: ”Не ма не ви них. Ни
- Page 219 and 220: „Вје тар је од у ве
- Page 222: Лето на великој рец
- Page 225 and 226: Сусрет византије и
- Page 227 and 228: Ве ро ват но нај ста
- Page 229 and 230: Манастир Кувеждин,
- Page 231 and 232: Константин Данил / K
- Page 233 and 234: Катарина Ивановић,
- Page 235 and 236: Капија на улазу у К
- Page 238 and 239: у оном што се вер ск
- Page 240 and 241: Ђорђе Крстић, „Вас
- Page 242 and 243: Паја Јовановић, „В
- Page 244 and 245: кул ту ре и умет но
- Page 246 and 247: по зна ти ји ње го в
- Page 248 and 249: Животна вертикала:
- Page 250 and 251: 248
- Page 252 and 253: Урош Предић, „Весе
- Page 254 and 255: тре ба ло је у пот п
- Page 258 and 259: и нај плод ни је сли
- Page 260 and 261: Рајхлова кућа у Суб
- Page 262 and 263: Ве ли ку умет ност м
- Page 264 and 265: 262 Манастир Крушедо
- Page 266 and 267: Krstić was a significant phenomeno
- Page 268 and 269: Најплавља река, нај
- Page 270 and 271: На „пругастом” ве
- Page 272 and 273: Сам, под звездама, к
- Page 274 and 275: Хијеронимус Бош на
- Page 276 and 277: that naïve art originates from thi
- Page 278 and 279: Тра ди ци ја као ин
- Page 280 and 281: 278 Је дан дру ги сли
- Page 282 and 283: 280 Милан Рашић, „По
- Page 284 and 285: Још је дан од ро до
- Page 286 and 287: И то ње го во „ша ре
- Page 288 and 289: свом те ре ну (на чи
- Page 290 and 291: Љубиша Јовановић К
- Page 293: Ушће: Светлости Бео
- Page 296 and 297: 294
- Page 298 and 299: ка нал, од Без да на
- Page 300 and 301: Јато над рибњацима
- Page 302 and 303: Врш а ц - За ку ћу „
- Page 304 and 305: Победник: Калемегд
- Page 306 and 307:
На голом камену: Пл
- Page 308 and 309:
Међу облацима: План
- Page 310 and 311:
the horseman fell unconscious. When
- Page 312 and 313:
Зелена река у зелен
- Page 314 and 315:
Хоризонт далеко, а
- Page 316 and 317:
314
- Page 320 and 321:
по себ не сим бо ли
- Page 322:
за ци ја овог по сла
- Page 326 and 327:
324 Ечка на Дунаву: Н
- Page 328 and 329:
Топлина дрвета: на
- Page 330:
Захваљујемо се наш