Животна вертикала: Црквица Свете Петке у Бешкој The verticality of life: Small church of Saint Petka in Beška 246
Срп ска вој во ди на при зна та је цар ским Уста вом 1849, али ни је са ста ви ла ни две пу не де це ни је. Уки ну та је 1860. и ње на те ри то ри ја је вра ће на у окри ље Угар ске, што је предста вља ло на го ве штај да љег жи во та Хаб збур шке ца ре ви не као двој не мо нар хи је, са ста вље не од аустриј ског и угар ског дела. Име ВОЈ ВО ДИ НА оста ло је са мо при вре ме но на па пи ру, а стал но у ср ци ма и на уму свих „Ми ле ти ће вих” Ср ба ко ји су се хра бро бо ри ли за њу, са ве ром да ће иде ју ује ди ње ња Срп ске вој во ди не са Ср би јом пре тво ри ти у де ло њи хо ви по том ци. Јед но од основ них обележја овог вре ме на је сте по ја ва ра зних срп ских уче них дру штава и њи хо вих гла си ла. Пр во орга ни зо ва но књи жев но и на уч но дру штво би ло је Ма ти ца српска, ко ју су 1826. осно ва ли уче ни срп ски ро до љу би и имућ ни тр гов ци. Основ ни циљ јој је био „рас про стра ње ни је књи жества и про све ште ни је на ро да срб ског”, као и да се „књи ге срб ске ру ко пи сне на свет из да ју и рас про стра ња ва ју”. Као одјек на Ма ти цу срп ску, у Бе о гра ду се 1841. осни ва „Дру штво срб ске сло ве сно сти”, чи ји су по кре та чи би ли све са ми Ср би из Угар ске, ме ђу ко ји ма се на ро чи то из два јао вр шча нин, да ро вити пе сник и све стра ни књи жев ник Јо ван Сте ри ја По по вић (начел ник Ми ни стар ства про све те у кне же ви ни Ср би ји и осни вач На род ног по зо ри шта и На род ног му зе ја у Бе о гра ду). Пр ве срп ске но ви не, на зва не „Но ви не серб ске”, по крену те у Бе чу 1813, до 1835. ка да по чи њу да се штам па ју у Бе о гра ду и зо ву „Но ви не срб ске”, би ле су кроз чи тав XIX век најчи та ни је но ви не код Ср ба. Пр ви књи жев но–на уч ни ча со пис био је „Серб ски ле то пис” ко ји је 1825. у Пе шти по кре нуо Ђорђе Ма га ра ше вић, а већ од сле де ће го ди не је пре шао у вла сништво тек осно ва не Ма ти це срп ске. Овај ча со пис (да нас по знат као Ле то пис Ма ти це срп ске) до Пр вог свет ског ра та био је глав ни ор ган на уч не де лат но сти угар ских Ср ба. Кроз ње га су, са ду жим или кра ћим пре ки ди ма као уред ни ци, про шле ви ђене и уче не лич но сти у Вој во ди ни ка кви су би ли Јо ван Ха џић, Па вле Ста ма то вић, Те о дор Па вло вић, Јо ван Су бо тић, за тим Јаков Иг ња то вић, Су бо та Мла де но вић, Јо ван Ђор ђе вић, Ан то није Ха џић, Јо ван Бо шко вић, Ми лан Са вић, Ти хо мир Осто јић и др. Ништа ма ње за ни мљи ви ча со пи си током XIX ве ку би ли су ал ма на си. Пи о нир ску уло гу у ово ме имао је је дан од нај у че нијих љу ди код Ср ба с по чет ка XIX ве ка – Ди ми три је Да ви до вић, ко ји је по ред вр ло чи та ног ал ма на ха „За бав ник” не што ка сније по кре нуо и чу ве не „Но ви не срб ске”. У ово ме ни је за о ста јао ни Вук Ка ра џић са сво јом „Да ни цом”, као ни „Серб ска пче ла” writings “Life and adventures” and “ Fables” and it is well known how Dositej looked physically thanks to his friend and the most expressive Serbian classicist painter, Arsenije Arsa Teodorović. Born in Pančevo, Teodorović spent large portion of his life in Timisoara, but looking from the perspective of that time he could still be considered “a resident of Novi Sad”. His contemporaries remembered him as a very graceful and courteous gentleman who lived very well off his painting. He travelled frequently, thus on one occasion in Vienna in 1793 he paid a visit to the famous Dositej and painted his portrait. It is not known today where the original portrait is and if it has been preserved after all, but according to many portraits of Dositej, done not only by Arsa Teodorović but also by many other Serbian painters of the 19 th century, it could be said that this portrait of Dositej was and still is the most expressive classicist portrait in Serbian painting in general. Undoubtedly Arsa Teodorović was a Classicist painter par excellence. Serene drawing, sculpturally shaped forms, neutral light of a studio and balanced composition are Teodorović’s main characteristics as a portrait painter. In his time, Teodorović was more than just a productive artist, that is to say “iconographer”. So far we know of nearly twenty iconostases he painted, and there are far more individual icons he has painted for Orthodox as well as for Catholic churches in Vojvodina. The opus of portraits of Teodorović’s contemporaries isn’t smaller either. But the question arises: how could he have managed to receive and finish so many projects? In all likelihood, Teodorović was very skilful, he knew how to communicate with powerful and rich people, and he had assistants as well. He wasn’t intrusive, he kept a distance, but he valued his work. He realized, perhaps first among the Serbian painters, the significance of publicity for a painter. After all, that would become quite obvious when examining the lives and works of his two most talented students, Konstantin Danil and Nikola Aleksić. During the first twenty to thirty years of the 19 th century art and culture in general, the Serbs in Vojvodina made huge steps forward. Arsa Tedorović created an image of the artist as an important factor in the civic society, and consequently other artists followed him. One of them was painter Pavel Đurković “Slavic-Serbian from Karlovac and Srem”. His opus in portrait art is more significant than his ecclesiastical artworks in larger or smaller churches. From 1824 he lived in Serbia where he came upon the request of prince and ruler Miloš Obrenović, he por 247
- Page 1:
SRBIJA OD ZLATA JABUKA Serbia the G
- Page 5 and 6:
Ср би ја, од зла та ј
- Page 7 and 8:
Зелено, сиво, плаво:
- Page 9 and 10:
Ге о г р а ф с к и п о
- Page 11 and 12:
Тамо где жита расту
- Page 13 and 14:
Игра воде и ветра: Ђ
- Page 15 and 16:
13
- Page 17 and 18:
Људи, рибе, богови д
- Page 19 and 20:
Триангулациони мет
- Page 21 and 22:
Чудан положај скел
- Page 24:
Вода на тргу: Карло
- Page 27 and 28:
У нашим крајевима р
- Page 29:
Галерије са недост
- Page 32 and 33:
30 Orao nad loma~om Око 1000м
- Page 34:
источној и западно
- Page 37 and 38:
Свечаност жетве: Де
- Page 39 and 40:
37
- Page 41 and 42:
Is the history of Europe, in its de
- Page 43 and 44:
Сава је највећа дун
- Page 45 and 46:
ским) су прот но сти
- Page 47 and 48:
Ви зан ти ја их је ч
- Page 49 and 50:
47
- Page 51:
ла ни на Јо ва на То
- Page 55:
53
- Page 59 and 60:
по клич „Уз нас је
- Page 61 and 62:
На обали Панонског
- Page 63 and 64:
и „европ ски дух” (
- Page 66 and 67:
Грожђе и вино: Фруш
- Page 68 and 69:
Један народ вреди о
- Page 70 and 71:
Ма шта човек говори
- Page 72 and 73:
да су сами криви за
- Page 74 and 75:
Војничка храброст
- Page 76 and 77:
су слова исписана у
- Page 78 and 79:
хотелу било је неко
- Page 80 and 81:
Међутим, у путописн
- Page 83 and 84:
Светосавски храм н
- Page 86 and 87:
84 Богородица са кти
- Page 88 and 89:
Биће добро, ако сти
- Page 90 and 91:
Сопоћански сликар
- Page 93 and 94:
Успење Богородице,
- Page 95 and 96:
Куд се деде цар Нем
- Page 97 and 98:
Ђурђеви ступови у Р
- Page 99 and 100:
Богородица из Благ
- Page 101 and 102:
Фреске на зиду Бого
- Page 104:
Краљева црква у Сту
- Page 107 and 108:
Н N е ма ња вла дар, и
- Page 109 and 110:
Жи чу зо ву „сед мо
- Page 111 and 112:
„...Зрим разорен.”
- Page 113 and 114:
Јелена је била једн
- Page 115 and 116:
113
- Page 117:
115
- Page 120 and 121:
Детаљ са грачаничк
- Page 122 and 123:
120 Исус Сведржитељ
- Page 125 and 126:
De~ani De~ani М M илутинов
- Page 127 and 128:
Манастир Дечани кр
- Page 129 and 130:
127
- Page 132 and 133:
130 Скулптура са уну
- Page 134 and 135:
132 Манастир Љубости
- Page 136 and 137:
Каленић: Детаљ фрес
- Page 138 and 139:
У ма на сти ру Сту д
- Page 140 and 141:
tivity of the Virgin and Presentati
- Page 142 and 143:
Лабудова песма срп
- Page 144 and 145:
це, ма у зо леј ца ра
- Page 146 and 147:
спо ме ни ка, ко ја с
- Page 148 and 149:
је. По ли тич ку ста
- Page 150 and 151:
Зимски спортови: Ко
- Page 152 and 153:
150
- Page 154 and 155:
Бо го ро ди ца Ље ви
- Page 156 and 157:
сти за па ли ли ову
- Page 158 and 159:
Град на више вода: Ј
- Page 160:
„На крају света”:
- Page 163 and 164:
Србија лежи на вели
- Page 165 and 166:
Нишка бања Ni ška Spa 163
- Page 167 and 168:
Врњачка бања, најле
- Page 169 and 170:
Буковичка бања: Пар
- Page 171 and 172:
Милошев амам: Кад с
- Page 173 and 174:
Матарушка бања: Сва
- Page 175 and 176:
би му у Бе о гра ду (
- Page 177 and 178:
175
- Page 179 and 180:
Вода која лечи: Про
- Page 181 and 182:
ким ба ња ма - Ем сом
- Page 183:
181
- Page 187 and 188:
Највећи број Срба н
- Page 189 and 190:
На ме сту зва ном Вр
- Page 191 and 192:
Pe}ka patrijar{ija Још за жи
- Page 193 and 194:
се ни ја Тре ћег Чар
- Page 195 and 196:
Nikola Tesla, a fascinating scienti
- Page 197 and 198: р езонатор, да се ен
- Page 199 and 200: Никола Тесла демон
- Page 201 and 202: је девојчици сли ко
- Page 203 and 204: 201
- Page 205 and 206: Њима је брисао есца
- Page 207 and 208: Најчвршће доказе з
- Page 209 and 210: Тесла је веровао да
- Page 211 and 212: Гризе ли: риболов н
- Page 213 and 214: 211
- Page 215 and 216: Evil always wins, but good is never
- Page 217 and 218: ”Не ма не ви них. Ни
- Page 219 and 220: „Вје тар је од у ве
- Page 222: Лето на великој рец
- Page 225 and 226: Сусрет византије и
- Page 227 and 228: Ве ро ват но нај ста
- Page 229 and 230: Манастир Кувеждин,
- Page 231 and 232: Константин Данил / K
- Page 233 and 234: Катарина Ивановић,
- Page 235 and 236: Капија на улазу у К
- Page 238 and 239: у оном што се вер ск
- Page 240 and 241: Ђорђе Крстић, „Вас
- Page 242 and 243: Паја Јовановић, „В
- Page 244 and 245: кул ту ре и умет но
- Page 246 and 247: по зна ти ји ње го в
- Page 250 and 251: 248
- Page 252 and 253: Урош Предић, „Весе
- Page 254 and 255: тре ба ло је у пот п
- Page 256 and 257: Са свим су про тан ж
- Page 258 and 259: и нај плод ни је сли
- Page 260 and 261: Рајхлова кућа у Суб
- Page 262 and 263: Ве ли ку умет ност м
- Page 264 and 265: 262 Манастир Крушедо
- Page 266 and 267: Krstić was a significant phenomeno
- Page 268 and 269: Најплавља река, нај
- Page 270 and 271: На „пругастом” ве
- Page 272 and 273: Сам, под звездама, к
- Page 274 and 275: Хијеронимус Бош на
- Page 276 and 277: that naïve art originates from thi
- Page 278 and 279: Тра ди ци ја као ин
- Page 280 and 281: 278 Је дан дру ги сли
- Page 282 and 283: 280 Милан Рашић, „По
- Page 284 and 285: Још је дан од ро до
- Page 286 and 287: И то ње го во „ша ре
- Page 288 and 289: свом те ре ну (на чи
- Page 290 and 291: Љубиша Јовановић К
- Page 293: Ушће: Светлости Бео
- Page 296 and 297: 294
- Page 298 and 299:
ка нал, од Без да на
- Page 300 and 301:
Јато над рибњацима
- Page 302 and 303:
Врш а ц - За ку ћу „
- Page 304 and 305:
Победник: Калемегд
- Page 306 and 307:
На голом камену: Пл
- Page 308 and 309:
Међу облацима: План
- Page 310 and 311:
the horseman fell unconscious. When
- Page 312 and 313:
Зелена река у зелен
- Page 314 and 315:
Хоризонт далеко, а
- Page 316 and 317:
314
- Page 320 and 321:
по себ не сим бо ли
- Page 322:
за ци ја овог по сла
- Page 326 and 327:
324 Ечка на Дунаву: Н
- Page 328 and 329:
Топлина дрвета: на
- Page 330:
Захваљујемо се наш