Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

по зна ти ји ње го ви пор тре ти исто вре ме но су и нај бо љи увод у
наше гра ђан ско пор трет ско сли кар ство би дер ма јер ског кла сици
зма сре ди не XIX ве ка.
У пр вој по ло ви ни XIX ве ка, кул ту ра и умет ност ме ђу војво
ђан ским Ср би ма би ли су у зна ку исто риј ских до га ђа ја ко ји
су има ли сво ју за вр шни цу у бур ној 1848. го ди ни.
Под при ти ском гра ђан ства, 1848. ми тро по лит Јо сиф Раја
чић са звао је на род ну скуп шти ну у Срем ским Кар лов ци ма
на ко јој је про гла ше на Срп ска вој во ди на, а Ра ја чић про глашен
за па три јар ха. Ова од лу ка до ве ла је до ко нач ног рас це па
из ме ђу Ср ба и Ма ђа ра и убр зо пре ра сла у рат. Од лу чу ју ћа
бит ка де си ла се код Сен то ма ша (да нас Ср бо бра на), где су
вој ну над моћ показали вој ни ци вој во де Сте ва на Кни ћа ни на.
Оба ова из у зет но ва жна исто риј ска до га ђа ја ове ко ве че на су
ка ко у ли те ра ту ри, та ко и у ли ков ној умет но сти („Мај ска скупшти
на у Срем ским Кар лов ци ма” Па вла Си ми ћа и „Бит ка код
Сен то ма ша” Ана ста са Јо ва но ви ћа). За све вре ме окр ша ја и
ре во лу ци је 1848/49. се ди ште Глав ног срп ског на род ног од бора
и па три јар ха Ра ја чи ћа би ло је у Зе му ну, у ку ћи по ро ди це
Ка ра ма та (чи ји по том ци и данас жи ве у њој).
historical event of liberation of Serbia from the Turks, was absolutely
suitable to the high principles of the spirit of classicism.
Decisive battles between Serbs and Turks in the First Serbian
Uprising and glorification the Nemanjić dynasty, however
weren’t incarnated in the fine arts at the beginning of the 19 th
century. They had to wait for almost one century (that is to say
the appearance of great masters of Academic Realism such as
Uroš Predić and Paja Jovanović). The reason for this was a simple
fact that Serbian society in Vojvodina entered the 19 th century
without the authority of a powerful court and church nobility,
which had been a main patron of culture and arts in the course of
several preceding centuries.
Monumental historical or mythological compositions, inspired
by ethics and aesthetics of Antiquity, were in the Serbian
painting of the first decades of this century replaced with a kind
of the Danubian Biedermeier style that came from Vienna and
was sentimental, sometimes even sweet, but never epic or revolutionary.
Ideas of the enlightened absolutism and rationalistic
spirit were best expressed in Dositej Obradović and his work. How
Dositej wrote it could be seen most clearly in his most famous
Ђорђе Јовановић,
„Света Мати Ангелина”,
1896. година
Đorđe Jovanović,
“Saint Mother Angelina”,
1896
244