Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Ако би се за срп ски на род не ки век мо гао на зва ти „златним”
или ве ком пре по ро да, он да би са пу ним пра вом то био
XIX век. То је да ле ко ви дом Ње го шу би ло ја сно и пре не го што
је до жи вео пр ву ње го ву по ло ви ну, го во ре ћи за ње га: Нек се
овај ви јек гор ди над сви је ма ви је ко ви ма („Гор ски Ви је нац”).
Све оно на шта су че ка ли Ср би ви ше од три и по ве ка, де си ло
се 1804. го ди не. Ка ра ђор ђе и Пр ви срп ски уста нак рас плам сали
су ро до љу бље и па три о ти зам код срп ског жи вља пре ко Саве
и Ду на ва. До шло је вре ме да се срп ски ум и дух, уз ди за ни
то ком XVI II ве ка код Ср ба у Вој во ди ни, са да ста ве у слу жбу
пре по ро да ма ти це Ср би је. Хе рој ско, еп ско, па чак и мит ско,
као вид умет нич ког из ра за или од го во ра на ду го че ка ни историј
ски до га ђај осло ба ђа ња Ср би је од Ту ра ка, у пот пу но сти је
од го ва рало уз ви ше ним прин ци пи ма кла си ци стич ког ду ха.
У ли ков ној умет но сти по чет ка XIX ве ка, од лу чу ју ће
бит ке Ср ба и Ту ра ка у Пр вом устан ку и ве ли ча ње Не ма њића,
ме ђу тим, ни су до жи ве ли и сво ја оте ло тво ре ња. На то су
мо ра ли да са че ка ју ско ро чи та во јед но сто ле ће (тј. са по јавом
ве ли ких мај сто ра ака дем ског ре а ли зма Уро ша Пре ди ћа
и Па је Јо ва но ви ћа). Раз лог за то је са др жан у јед но став ној
чи ње ни ци да је срп ско дру штво у Вој во ди ни ушло у XIX век
без ути ца ја моћ ни је двор ске и цр кве не ари сто кра ти је, ко ја је
прет ход них не ко ли ко де це ни ја би ла ап со лут ни по кро ви тељ
XVII ве ку за из ра ду ико но ста са до би ја ли су ико нопи
сци око 2.000 фо ри ната; на при мер, Ми ха и ло
У
Ра до са вље вић при мио је за рад у Ши ду 1.700; Ја ков
Ор фе лин и Те о дор Кра чун при ми ли су а кон то ра да у
кар ло вач кој са бор ној цр кви 1.800 фо ри на та, а то је у
вре ме ка да су це не на мир ни ца, би ле ова ке: фун та масти
12 крај ца ра, хле бац од пет фун ти 6 крај ца ра, обично
бра шно 1 цен та 1 фо рин ту и 20 крај ца ра.
Сре ди ном XIX ве ка пла ћа ло се за сли кар ски посао
у јед ној цр кви од 3.000 до 6.000 и ви ше фо ри ната.
А то је у до ба ка да се це на јед ном лан цу зе мље
кре та ла око јед не сто ти не фо ри на та. Кон стан ти на
Да ни ла те ми швар ска оп шти на је ан га жо ва ла, иако је
дво ји ном био ску пљи, по офер ту, од срп ских и ма ђарских
ма ле ра. По сле, јед но се о це, Јар ко вац, осо бе но
по зи ва већ слав ног и ску пог Да ни ла, пла ћа му хо норар
око 14.000 фо ри на та за 17 сли ка.
Вељ ко Пе тро вић
some of them worried more about the sum they had to pay to a
“mahler” than what and how he would be. Unfortunately Kračun
didn’t finish his greatest and most valuable enterprise, painting
the iconostasis for the big Cathedral Church in Sremski Karlovci.
According to a legend that can still be heard today among the old
residents of Karlovci, he passed away suddenly in 1781, falling
from ladders while he was working inside the church. Artworks
that are certainly attributed to him represent the zenith of the
Serbian Baroque-Rococo painting. Refined figures, harmonious
colouristic tones, transparent structure, light pink and reddish
tones, curvy and simple drawing are only a few traits of Kračun’s
style that until the 18 th century remained the most distinctive
artistic expression of one man.
Contrary to Kračun, who wasn’t without dilemma in choosing
between sour decorative Slavic Baroque and western European
Baroque and Rococo styles, other Serbian painters who were
active during the last two decades of the 18 th century approached
in a clearer manner western European influences and contemporary
cultural courses of popular Classicism.
Even though repetitions and use of already established
iconographic and stylistic characteristics had to happen, due to
the overload of work and short deadlines that painters experienced,
the values of Classicism as well as high principles of Antiq­
In the 17 th century, iconographers received payments
of around 2000 forints, for example, Mihailo Ra dosav
ljević received for his work in Šid 1700 Hungarian
forints, Jakov Orfelin and Teodor Kračun received 1800
forints for their work in the Cathedral Church in Karlovci,
and at that time food prices looked like this: a
pound of fat was 12 kraicers, bread of 5 pound weight
was 6 kraicers, and plain flour was 1 cent 1 forint and
20 kraicers.
In the middle of the 19 th century a sum of 3000 to
6000 or more forints was usually paid for painting jobs.
And that was the time when the price of a piece of land
was around one hundred forints. The municipality of Timisoara
employed Konstantin Danil, signing a contract
with him, despite the fact that he was twice as expensive
as Serbian and Hungarian painters. Later on, the village
of Jarkovac expressly invites the already well-known and
expensive painter Danil and pays him around 14 000 forints
for 17 paintings.
Veljko Petrović
241