Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Паја Јовановић, „Вршачки триптих” / Paja Jovanović, “Vršac Tryptichon”
ма у Ба на ту и Сре му, као и у ма на сти ру Без ди ну (код Ара да,
Ру му ни ја), Ор фе лин је свој мак си мум дао сли ка ју ћи, тач ни је
до вр ша ва ју ћи ико но стас Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов цима
(нај пре са Кра чу ном, а на кон ње га и са мо стал но).
То ком XVI II ве ка цен три у ко ји ма се од ви јао жив култур
ни и умет нич ки жи вот би ли су, по ред Бу ди ма на крај њем
се ве ру, и Ве ли ки Беч ке рек (Зре ња нин), Но ви Сад, Зе мун,
Пан че во, Мо дош (да нас Ја ша То мић), Су бо ти ца и Сом бор на
се ве ру, а Арад и Те ми швар на се ве ро и сто ку Ба на та. По следњи
та лас се о ба у XVI II ве ку за вр шио се про па шћу Ко чи не
кра ји не у Ср би ји, 1788. го ди не. У то вре ме, пре бе гле Ср бе
у Аустри ји до че ка ле су ме ре про све ће ног ап со лу ти зма ца ра
Јо си фа II ко је су, у по ре ђе њу са окрут ним тур ским де спо тизмом,
из гле да ле као нај ли бе рал ни ја де мо кра ти ја: уки ну та је
лич на за ви сност кме то ва, уки ну те су за штит не ца ри не уну тар
др жа ве, за ве ден је ад ми ни стра тив ни цен тра ли зам уме сто стале
шке упра ве и до нет је чу ве ни „Па тент о вер ској то ле ран цији”.
Мла да гра ђан ска кла са са оду ше вље њем је при хва ти ла
ове иде је. Из гра ђан ства су се ре гру то ва ли мла ди љу ди ко ји
су све ви ше сту ди ра ли на стра ним уни вер зи те ти ма. Tи мла ди
срп ски ин те лек ту ал ци су се на па ја ли иде ја ма и вред но сти ма
ко је су про из и ла зи ле из те ко ви на ста рих ан тич ких ци ви ли заци
ја – кла си ци зам као умет нич ки стил ши рио се све до оних
крај њих, пе ри фер них обла сти за пад но е вроп ске кул тур не сфере
ко ји ма је при па дао и Бал кан.
240
Crucial changes in Serbian painting and art in the whole
happened in the middle of the 18 th century. Until the end of this
century, that is to say until the stronger breakthrough of openminded
ideas of “Josephinism” (named after the Austrian Emperor
Joseph II) the leading names of Baroque art among the Serbs
had already been established. Among the first was Teodor Kračun,
a painter who was a true child of Baroque according to the life he
lived and the artistic style he cultivated.
Actually, Kračun was a very unique phenomenon of his
time. In none of the Serbian painters of that time appeared such
a duality of styles and means of painterly expression as had happened
in his case.
Kračun had difficulties, as did many Serbian painters
of the 18 th century, to acquire the ability to undertake such
large-scale projects like painting iconostasis or “painting the
temple”. Here and there some priest would request a “mahler”,
such as Kračun for example, to paint a local church (for example
in the villages of Neštin and Susek), but not because
they recognized and understood his talent and artistic potency,
but because of their snobbism, as they didn’t want to remain
behind other towns in the regions of Bačka and Banat. We suppose
that Kračun himself had a lot of troubles because he often
had to suppress his talent and inspiration facing narrowminded
ideas of simple church municipals who saw painters as
“pseudo- painters” or in the best case as skilled artisans, while