Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

са за ве ли ку Са бор ну цр кву у Срем ским Кар лов ци ма, Кра чун
на жа лост ни је при вео кра ју. На гло је оти шао 1781, пре ма леген
ди ко ја се и да нас мо же чу ти ме ђу ста рим Кар лов ча ни ма:
пао је са ске ле док је ра дио у цр кви. Оно за шта се по у зда но
зна да је ње го вих ру ку де ло, пред ста вља зе нит срп ског ба рокног
сли кар ства. Пре фи ње ни ли ко ви, склад ни ко ло ри стич ки
то но ви, про зрач на фак ту ра, све тли ру жи ча сти и цр вен ка сти
то но ви, ви ју гав и лак цр теж, са мо су не ке од ли ке Кра чу но вог
сти ла ко ји ће оста ти убе дљи во нај о со бе ни ји умет нич ки из раз
јед ног чо ве ка до кра ја XVI II ве ка.
На су прот Кра чу ну, ко ји ни је био без ди ле ме из ме ђу
опо рог де ко ра тив ног сло вен ског ба ро ка и за пад но е вроп ског
ба ро ка и ро ко коа, дру ги срп ски сли ка ри ко ји су би ли ак тив ни
то ком по след ње две де це ни је XVI II ве ка, ја сни је су се прибли
жи ли за пад но е вроп ским ути ца ји ма и кул тур ним то ко ви ма
та да ак ту ел ног кла си ци зма.
Ма да је у цр кве ном сли кар ству мо ра ло до ћи до по навља
ња и ко ри шће ња уста ље них ико но граф ских и стил ских
обе леж ја, услед пре оп те ре ће но сти по сло ви ма и крат ким роко
ви ма, у пор трет ном сли кар ству су да ле ко ви ше од јек ну ле
вред но сти кла си ци зма, као и уз ви ше ни прин ци пи ан тич ке
умет но сти. Упра во са пор тре том срп ско сли кар ство ће се укључи
ти у ма ти цу европ ског кла си ци зма. Је дан од умет ни ка ко ји
је са успе хом сли као ка ко пор тре те та ко и ико не и ико но стасе,
био је Те о дор Илић Че шљар.
Два из ра зи та при ме ра Че шља ре вих сли кар ских спо собно
сти је су па рад ни пор трет вла ди ке вр шач ког Јо си фа Јо ва нови
ћа Ша ка бен те и ком по зи ци ја „Му че ни штво Све те Вар ва ре”,
на ру че на од стра не па крач ког вла ди ке Па вла Ава ку мо ви ћа.
Че шљар је за сво је вре ме био на гла су као од ли чан пор тре тиста.
Не ве ли ка, али сли кар ски бе спре кор но из ве де на га ле ри ја
портрета Че шља ре вих са вре ме ни ка дра го цен је при лог про у­
ча ва њу пор терт ског сли кар ства на кра ју XVI II ве ка.
Ка да је реч о портрету, ни шта сла би ји мај стор ни је
био ни си но вац у то вре ме чу ве ног За ха ри ја Ор фе ли на, Ја ков
Ор фе лин. Као „жи тељ кар ло вач ки” по све тио је је дан зна ча јан
пе ри од свог ства ра ла штва сликању портрета, али да ле ко више
се про сла вио сли ка ју ћи по ма ло иде а ли зо ва не ли ко ве свети
те ља, на ро чи то Хри стоса и Бо го ро ди це. Ње го ве цр тач ке и
сли кар ске спо соб но сти не би у тој ме ри до шле до из ра жа ја, да
ни је са успе хом по ха ђао беч ку Умет нич ку ака де ми ју од 1766.
до 1770. го ди не. Иако је сли као ико но ста се по ма њим ме стиlook
at the topographic map of churches and monasteries that
at the time stretched from Zemun to Pančevo, to Arad, Budim,
Timisoara and western Slavonija in order to recognize the density
of the newly built and renovated Serbian churches. The most
potent influences of Baroque-style art among the Serbs were
displayed where everyone could see them– in the monuments
of architecture. Architectural works that were built to fulfil the
needs of the Serbs in the Austrian Empire embraced the style of
Baroque starting from the middle of the 18 th century. From that
time, all orthodox churches that were built within the Austrian
monarchy had to look like all catholic churches, which means they
had to be single-naved buildings with one or two bell-towers at
the front façade on the west side and to have facades that would
be shaped by principles of Baroque architecture. However, church
interior allowed the combination of old icon-painting traditions
with new arrangement of the space, but still greater freedom was
given to a decorative art, more precisely – to wood carving.
The best example of combining the old with the new could
be the well-known monastery of Krušedol on Fruška Gora Mountain.
Built in the vivid landscape of the fertile hilly region of Srem,
once known for exceptional sorts of fruit, especially pears (that’s
where name Krušedol comes from, pear is kruška in Serbian), this
monastery was the centre of spiritual life and leader of the national
conscience of Serbs in the periods right after the Migration.
Even though the monastery was built at the beginning of
the 16 th century, it experienced greater architectural and painting
changes only in the mid 18 th century. The Ukrainian painter
Jov Vasilievich (court painter for Patriarch Arsenije IV Šakabenta)
painted new icons in the Sovereign Row and used the oil technique,
which was new at that time, and began painting of the
new wall paintings over old frescos whose fragments can partially
be seen today. Further work on decorating the church was taken
over by the painter from Arad, Stefan Tenecki, who painted the
main icons in the monastery.
The old, traditional way of fresco-painting divided into
zones was followed here as well, but in Krušedol, frescos unmistakably
expressed the inclination of artists to incorporate more
of their personal sense that was similar to the realistic representation
of man and nature. Realism even took one of the painters
farther than it was common, thus below two windows in the
church choir were painted the first two realist landscapes in the
history of Serbian wall painting.
239