Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

би ли бо ја жљи во фраг мен тар ни и огра ни ча ва ли се на де ко ратив
не еле мен те. У пр вим де це ни ја ма по Се о би, зо гра фи су слика
ли вр ло упро шће не, по ма ло и на ив не је ван ђе о ске сце не и
све ти те ље, те ико не има ју на гла ше ни гра фи зи цам, не по средност
сли кар ског ка зи ва ња и је дан нео че ки ван ди ја па зон боја
и ша ра, ико на је осло бо ђе на „сте га” ви зан тиј ске ка нон ске
умет но сти, те жње за ве ли чан стве но шћу и па те ти ком.
Пр ви пра ви про дор за пад но е вроп ског ути ца ја у срп ској
умет но сти пр ве по ло ви не XVI II ве ка де си ће се у зид ном сли карству
ма на сти ра Бо ђа ни у Бач кој (1737). Фре ске у
овом ма на сти ру ни су рад не ког сли ка ра „од пре ка”
већ са свим су прот но, да ро ви тог мона
ха по ре клом из ју жне
Ма ке до ни је, Хри стифо
ра Же фа ро ви ћа,
фор ми ра ног у ло калним
ико но пи сач ким
шко ла ма на Све тој
го ри. Он се до ду ше
при др жа вао пост визан
тиј ског
на сле ђа,
али је ту и та мо до давао
не ке де та ље ко ји
све до че и о ути ца ји ма
са вре ме ног ба рока
(ре ци мо сце не
из Књи ге По ста ња на по трбуш
ји ма лу ко ва). Уоп ште,
зид не сли ке у Бо ђа ни ма у
тој ме ри се раз ли ку ју од зид ног сли кар ства би ло ког дру гог српског
ма на сти ра, да се са пра вом сма тра ју ме стом где се „ро ди ла
мо дер на срп ска умет ност”.
За Же фа ро ви ћа се не ве зу је са мо ра ђа ње но ви јег српског
сли кар ства, не го и ра ђа ње нај по пу лар ни је књи ге ме ђу
Ср би ма у XVI II ве ку – Сте ма то гра фи је, са ба кро ре зач ким предста
ва ма ју жно сло вен ских све ти те ља и вла да ра, ме ђу ко ји ма се
на ро чи то из два ја ју срп ски све ти те љи од ро да Не ма њи ћа. По себан
део Сте ма то гра фи је чи не хе рал дич ка зна ме ња др жав но сти
ју жно сло вен ских обла сти као што су: Сер би ја, Ра шка, Или ри ја,
Бо хе ми ја, Бу гар ска, Кро а ци ја, Дал ма ци ја, Да ки ја, Епир, Дар дани
ја, Ра гу за (Ду бров ник), Три ва ли ја, Тур ска, Па ноп ни ја, ... све
укуп но пе де сет и пет гр бо ва.
226
During escape and migration, every Serb carried an
icon as the most precious sacred object. He prayed in front of
it, believed in it and carried it always and everywhere he went.
Therefore at the beginning, the breakthroughs of new elements
into this type of art were timidly fragmental and limited to decorative
elements only. In the first decades after the migration,
zographs (icon painters, iconographers) painted very simplified
and slightly naïve evangelical scenes and saints, these icons have
emphasized graphics, directness of the pictorial narrative and
an unexpected scale of colours and patterns, the icon
was liberated from the
Теодор Крачун, Жртва Аврамова, 1775-1780, Народни музеј у Београду
Teodor Kračun, Sacrifice of Abraham, 1775-1780, National Museum in Belgrade
“chains” of the Byzantine
canonical art and from an
inclination toward magnificence
and pathetic.
The first actual breakthrough
of the western
European influences into
Serbian art of the first half
of the 18 th century took
place in the wall painting
of the monastery Bođani
in the region of Bačka
(1737). Frescos in this monastery
are not the work of
some painter “from
abroad”, but quite the
opposite, they are work
of Hristifor Žefarović, a talented
monk who came from
Macedonia and formed his style in the local icon-painting schools on
Mount Athos. However, he remained faithful to the post-Byzantine
heritage, but occasionally he would add details that are testimonies
to contemporary Baroque influences (for example, the scenes from
the Book of Creation painted on the undersides of arches). Generally,
Bođani and its wall paintings differ to such an extent from wall
painting of any other Serbian monastery that is rightfully considered
the “place where Serbian art of the modern era was born”.
Žefarović’s name is not only connected with the birth of a
new Serbian painting style, but also with the appearance of the
most popular Serbian book in the 18 th century – Stematography,
with copper etching representations of South Slavic saints and
rulers, among which Serbian saints from the Nemanjić dynasty