Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Ве ро ват но нај ста ри ја ико на на те ри то ри ји Вој води
не је сте ико на „бла го ве сти” у цр кви ма на стира
Кру ше до ла, она ни је ни потписана ни да ти ра на,
али се чи ни да ни је мла ђа од XVI ве ка. Ком по зици
ја се са сто ји од две ус прав не фи гу ре ра ђе не на
злат ној осно ви, са ар хи тек ту ром у по за ди ни.
Perhaps the oldest icon in Vojvodina is the icon representing
the Annunciation in the church of the
monastery of Krušedol, which was neither signed nor
dated, but it seems no younger than dating from the
16 th century. The composition consists of two standing
figures painted on a golden background with architecture
in the second plane.
ме ђу Ср би ма у Аустри ји. С дру ге стра не, до га ђа ји на ко је Срби
ни су има ли до вољ но сна ге да ути чу оте жа ва ли су и ко чи ли
ње го во на пре до ва ње. Уче шће Ср ба на за пад ним ра ти шти ма,
фор ми ра ње Вој не кра ји не, аустро-тур ски ра то ви и њи хо ве после
ди це у ре ги о ну, за тим По жа ре вач ки мир (1718), дру га Се о­
ба под Ар се ни јем IV Јо ва но ви ћем Ша ка бен том (1737), Бе о градски
мир (1739), до ла зак Ма ри је Те ре зи је за ца ри цу Аустри је
(1741), осни ва ње Илир ске двор ске де пу та ци је (1745) и дру ги
до га ђа ји, ни су оста вља ли мно го про сто ра за раз мах кул ту ре
и умет но сти. Али бор ба за очу ва ње и учвр шће ње на ци о налног
кул тур ног на сле ђа у но вој сре ди ни, би ло је за ве ћи ну
Ср ба ско ро од исте ва жно сти као и бор ба за пу ки би о ло шки
оп ста нак. Ве ра, је зик и пи смо, би ло је по след ње че га су
се мо гли од ре ћи.
У збе го ви ма и се о ба ма, сва ки Ср бин је као нај вредни
ју све ти њу но сио упра во ико ну. Пред њом се мо лио, у
њу је ве ро вао и но сио је увек и сву да са со бом. За то
су на по чет ку и про до ри но вог у овој вр сти умет но сти
the Habsburg Monarchy. The establishment of the Karlovac Metropolitan,
organization of religious-national councils, arrival of Russian
teachers and foundation of Serbian schools and theological
educational institutions bore a crucial role in preserving Serbian
culture in Austria. On the other hand, the events upon which Serbs
weren’t strong enough to exert their influence complicated and
blocked their cultural advancement. Participation of the Serbs on
western war fronts, forming of the Military Frontier, Austrian-Turkish
wars and their consequences upon the region, then the Treaty of
Požarevac (1718), the second Migration led by Arsenije IV Jovanović
Šakabenta (1737), the Peace of Belgrade (1739), crowning of Maria
Theresa as Empress of Austria (1741), establishment of the Illyric
Court Deputation (1745) and other events, didn’t leave much space
for the flourishing of culture and arts. But, for the majority of Serbs,
the struggle for protection and consolidation the national cultural
heritage in a new environment had almost same importance as the
basic struggle for vital biological survival. Religion, language and
Cyrilic alphabet were the last things they would renounce.
225