Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Да на шњем чо ве ку на по чет ку XXI ве ка би ло би ско ро не мо гуће
про ник ну ти пред ка квим ис ку ше њи ма и на ко јим стварним
му ка ма је био срп ски па три јарх Ар се ни је III Чар но је вић, ка да
је кра јем XVII ве ка тре бало да по кре не пр ви и од лу чу ју ћи та лас
Се о ба се вер но од Са ве и Ду на ва, ка не мир ним ју жним гра ни ца ма
Хаб збур шке мо нар хи је. Тур ске оп са де Бе ча у XVI и XVII ве ку,
спа љи ва ње мо шти ју Све тог Са ве на Вра ча ру 1594, ве ли ка ку га и
још ве ћа од ма зда тур ске вој ске над Ср би ма кра јем XVII ве ка због
приближавања Аустри ји, нај те жи су уда ри ко је је је дан на род на
Бал ка ну за до био, и то у то ку не пу ног јед ног сто ле ћа. Оси ро машен
и ра то ви ма ис цр пљен срп ски на род, без ичи је пра ве по мо ћи,
мо гао је да би ра из ме ђу че ка ња (и на да ња у евен ту ал ну по моћ
цар ске Ру си је) и кре та ња (у аустриј ску ца ре ви ну). Ка ко че ка ти
ви ше ни је мо гао, је дан део Ср ба од лу чио се на кру пан исто риј ски
ко рак Се о ба чи је се по сле ди це осе ћа ју и да нас.
Сти гав ши на не по зна ту и не мно го при ја тељ ску стра ну
те ри то ри ју, Чар но је ви ће ви Ср би ни су за бо ра ви ли све тли на ук
срп ских сред њо ве ков них за ду жби на ра. Иако ра штр ка ни, а неки
и од мах зло суд но одво је ни јед ни од дру гих, сви су от по че ли
ско ро од пр вог да на да по ди жу цр кве, да об на вља ју ста ре мана
сти ре, да по ру чу ју ико не и ико но ста се, цр кве не и бо го службе
не пред ме те.
Све до сре ди не XVI II ве ка на суд би ну срп ског на ро да
у Хаб збур шкој мо нар хи ји ути ца ло је низ исто риј ских до га ђа ја
ко ји су се од ви ја ли је дан за дру гим. Осни ва ње кар ло вач ке Митро
по ли је, одр жа ва ње цр кве но-на род них са бо ра, до ла зак руских
учи те ља и осни ва ње срп ских шко ла и бо го слов ских учили
шта, пре суд ни су би ли за одр жа ва ње кул ту ре
To a contemporary man, now at the beginning of 21 st century
it is almost impossible to recognize the temptations and torments
that Serbian Patriarch Arsenije Čarnojević faced when, at
the end of the 17 th century, he started the first and decisive wave
of migrations of Serbian people north from the Sava and Danube
rivers toward the turbulent southern borders of the Habsburg
Monarchy. Turkish sieges of Vienna in the 16 th and 17 th century,
the burning of Saint Sava’s relics at Vračar in 1594, a great plague
and even greater reprisal by Turkish troops against the Serbs at
the end of the 17 th century, because of closer Serbian relations
with Austria, were the hardest strikes people from the Balkans
suffered and all of this happened in the course of less than one
century. Serbian people, impoverished and exhausted by wars,
without true support of others could choose between waiting (and
hoping to receive potential help of imperial Russia) and moving
(to the Austrian empire). One part of the Serbs, as they couldn’t
wait any longer, decided to take a huge historical step of the Migration,
of which the consequences are still felt today.
After arriving in the unknown and not quite hospitable foreign
territory, Čarnojević’s Serbs never forgot the bright principle of their
Serbian medieval monastery endowers. Although dispersed, and
some ill-fatedly separated from others, all of them began, almost on
the first day, to build churches, renovate old monasteries, commission
icons and iconostases, ecclesiastical and liturgical objects.
Until the middle of the 18 th century a series of successive
historical events had influence on the destiny of Serbian people in
224