Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Уметност Лепенског вира је у раскораку са оним што смо знали о том времену...У раздобљу кад се на Ђердапу, на Ле пенском
Виру остварује сакрална архитектура и монументална скулптура, у осталим деловима Европе, живи се по природним
заклонима, скромним колибама и шаторима, а уметност се своди на покоју линију гравирану на кости или рогу...
Током 1967. године Лепенски вир се појавио на археолошкој карти Европе као изузетно значајан, али и сасвим
усамљен културни центар. Тада се чинило да су „облици једне високе културе – трајно насеље са планском архитектуром
која подразумева сложене друштвено-економске односе и споменици монументалне уметности свакако надахнути
дубоком религиозношћу – настали на Лепенском виру у наизглед празном простору, без икаквих најава, традиција и
припреме. Ипак је већ тада истакнуто да, ако се по последици суди о узроку, онда се на основу Лепенског вира мора
закључити да је културна прошлост Подунавља далеко богатија и сложенија него што се то до данас претпостављало.
(Драгослав Срејовић)
Скулптура „Водена вила”,
38 х 26 цм, кварцни пешчар,
риболико биће као оваплоћење
„женског принципа”
Sculpture “Water fairy”
38 х 26 cm, quartz sandstone,
fishlike creature as embodiment
of the “feminine principle”
The art of Lepenski Vir is out of step with what we knew about the period…In a time when the sacral architecture and monumental
sculptures of Đerdap in Lepenski Vir were created, in other parts of Europe ruled the natural laws of life, in
modest, tent-like-huts, and the art was reduced to just few lines on bones or horns...
In 1967 Lepenski Vir appeared on the archaeological map of Europe as an exceptionally important but completely lonely
cultural centre. At the time it seemed that “forms of a high culture – the permanent settlement with planned architecture
which implies complex social-economic relations and with the monuments of monumental art that was certainly inspired with
profound religiousness - created in Lepenski Vir in apparently empty space, without any signs of announcement, without tradition
and preparation. Still, even then it was claimed that, if cause is judged by consequence, based on Lepenski Vir it must be
concluded that the cultural past of the Danubian region is far more complex and richer than it was believed to be to this day.
18
(Dragoslav Srejović)