Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Све ти Са ва у свом вре ме ну био је мо де ран чо век,
сме ли пред вод ник и пре те ча. Не у мор ни пу те шестве
ник, оби ла зио је свет отво ре них очи ју, стран ству јући
је учио, у ве ко ве гле дао, у Ср би ју пре са ђи вао ис куства,
у то вре ме нај на пред ни јих. У том сми слу, да нас
као да по сто ји ма ли не спо ра зум, јед но не хо тич но мимо
и ла же ње на ших са вре ме них ду хов ни ка са Све тим
Са вом на ко га се, искре но и по бо жно, по зи ва ју. Као
да се за бо ра вља да све то сав ско на че ло не под но си
ми ро ва ње, за о ста ја ње, за ча у ре ност, тап ка ње у ме сту
– све то сав ска ве ра ни је ни ма ло слич на уста ја лој во ди
или мр твој ба ри. На че ло Све то га је упра во су прот но:
кре та ње, на пре дак, об но ва, тра же ње но вог, опре де љива
ње за мо дер но. Ње го ва ве ра је као бу јан из вор, неза
у ста ви ви ток и жи ва ре ка, ва зда све жа и не пре ста но
но ва, јер се су о ча ва са жи во том, та ко ђе сваг да но вим
и не по но вљи вим.
Ака де мик проф. др Дра ган Не дељ ко вић
During his lifetime, Sava was a modern man, a brave
leader and in many ways ahead of his time. A tireless
pilgrim, he traveled across the world with his eyes open, he
studied passionately, and, anticipating the future centuries
ahead of developments, he brought back the most advanced
findings of the time to Serbia. In that way, there is a small
misunderstanding today, an unintended disagreement between
our contemporary spiritual leaders and Saint Sava
upon whom they rely truly and devotedly. It seems they
have forgotten that Saint Sava’s principle doesn’t support
stagnation, falling behind, isolation, or not advancing – the
Saint Savan faith has nothing in common with a stagnant or
dead pond. The principle of the Saint is quite the opposite:
it is dedicated to moving forward, advancement, renewal,
and to searching for the new and opting for the modern.
His faith is like a plentiful spring, an unstoppable course
and live river, always fresh and continually new, because it
deals with life that is also always new and unique.
Academic Prof. Dr. Dragan Nedeljković
Се ра скер (ге не рал) тур ске вој ске, Ал ба нац Си нан-паша,
на вест да су Ср би из Ба на та на уста нак кре ну ли но се ћи
за ста ве са ико на ма Све тог Са ве, оти ма мо шти и спа љу је их на
бе о град ском бр ду Вра чар (да нас Та шмај дан), 1595. Не ки истори
ча ри сум ња ју у тај до га ђај, твр де ћи ка ко су мо шти спа се не,
са кри ве не у не ку пе ћи ну, и да се до да на да на шњег чу ва ју у
јед ном цр но гор ском ма на сти ру.
Са ву је на ар хи е пи скоп ском тро ну на сле дио ње гов ученик,
Ар се ни је Пр ви Сре мац, ко ји је пред на је здом Ху на, се диште
ар хи е пи ско пи је пре се лио у Ме то хи ју, на ре ку Би стри цу,
са зи дав ши храм Све тих апо сто ла, фор ми ра ју ћи пећ ку ар хи е­
пи ско пи ју (1253), ко ја је 1346. пре ра сла у ранг па три јар шије.
Пр ви срп ски па три јарх био је Јо а ни ки је. То је учи ње но,
су прот но увре же ним ми шње њи ма, ка нон ски, а су коб са Ва сељен
ском па три јар ши јом, на стао је се дам го ди на ка сни је, из
ду гих раз ло га. Али, то је већ дру га те ма.
Срп ски па три јарх сма тра се Са ви ним на след ни ком, и поред
Па на ги је Бо го ро ди це, но си на гру ди ма и знак Све тог Са ве.
Све ти Са ва је ду хов ни отац срп ске на ци је.
Не ма кра ја у ко ме су жи ве ли Ср би, да бар је дан из вор
ни је на зван „Са ви но вре ло”, или брег „Са ви нац”. Нај ви ше народ
них при ча о Све том Са ви, по чи ње ре чи ма „Би ло је то кад
је Све ти хо дио зе мљом”. У ле ген да ма нај че шће се при ка зу је
као па стир ко ји чу ва ста до ву ко ва.
188
In 1595 Sinan-pasha, the Albanian who was a Turkish army
serasker (general), hearing the news that the Serbs from Banat had
organized an uprising carrying the flags with icons of Saint Sava,
seized the saint’s relics and burned them on the hill of Vračar in Belgrade
(today Tašmajdan). Some historians have doubts regarding
this event and claim that the relics were saved and hidden in a cave,
and that they are kept to this day in a monastery in Montenegro.
Sava was succeeded to the archbishopric throne by his
student Arsenije I Sremac, who before the invasion of the Huns
moved the archbishopric’s seat to Metohia, by the Bistrica River
and built the Church of the Holy Apostles, thus establishing the
Archbishopric of Peć (1253) that in 1346 obtained the status of
patriarchy. Contrary to common belief, this was achieved canonically
and the conflict with the Byzantine Patriarchy occurred
seven years later for very different reasons. The first Serbian patriarch
was Joanikije. The Serbian Patriarch is considered Sava’s
inheritor and next to the All - Holy (Panaghia) Mother of God, a
patriarch carries the symbol of Saint Sava on his chest.
Saint Sava is the spiritual father of the Serbian nation.
There is no region where the Serbs have lived without
naming a spring „Sava’s Brook” or a hill „Savinac”. The greatest
number of folk stories about Saint Sava begin with: „It happened
when the Saint (Sava) walked this Earth”. The legends usually
represent him as a shepherd that tends the flock of wolves.