Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Највећи број Срба не двоуми
се са одговором на питање ко је
најзначајница личност свеукупне
српске историје: Свети Сава
The majority of Serbs have
no doubt when asked who the
most significant person in
Serbian history is: Saint Sava
OSEWENI SVETIM PEPELOM
CONSECRATED WITH HOLY ASHES
Све ти Са ва, принц Раст ко, за мо на шио се у сво јој се дамна
е стој го ди ни, по бе гав ши са дво ра свог оца Не ма ње,
у све то гор ски ма на стир Ва то пед. „Ко уда ра та ко по зно, у тиши
ни ноћ ног ми ра, на ка пи ји за тво ре ној, све то гор ског ма насти
ра”, спе вао је о то ме Во ји слав Илић, сти хо ве ко је је не кад
зна ло сва ко срп ско де те. Као мо нах гра дио је и осно вао ма настир
Хи лан дар (са оцем Не ма њом ко ји у мо на штву при ми име
Си ме он). На вест да Ср би јом бе сни гра ђан ски рат, Све ти Са ва
пре но си мо шти Све тог Си ме о на у Сту де ни цу и над ми ро то чивим
оче вим мо шти ма ми ри ста ри ју бра ћу Ву ка на и Сте фа на
(пр во вен ча ног срп ског кра ља). Уче ство вао у гра ђе њу Жи че,
жи во пи са њу Сту де ни це...
До био, ка нон ским пу тем, ауто ке фал ност (са мо стал ност)
срп ске цр кве 1219. го ди не и ру ко по ло жен за ње ног пр вог архи
је ре ја. Кр ста ши су у Че твр том кр ста шком ра ту (1204.) би ли
за у зе ли Ца ри град, осно ва ли тзв. Ла тин ско цар ство, али ни су
ус пе ли да по ко ре Ви зан ти ју, од ко је су ство ре на два цар ства:
Трaпез унт ско (у Ма лој Ази ји) и Ни кеј ско (на Бал ка ну). Ца риград
ски па три јарх био је у Ни ке ји, где је Са ва оти шао да,
у скла ду са цр кве ним ка но ни ма, за тра жи ауто ке фал ност за
срп ску цр кву, по зи ва ју ћи се на од лу ке Че твр тог ва се љен ског
са бо ра. При том је, ди пло мат ски ве што, ис ко ри стио по ку ша је
Охрид ске ар хи е пи ско пи је (ар хи е пи скоп До мен ти јан) да по тисну
Ва се љен ског па три јар ха, и пре у зму, у скла ду са по ли тиком
Епир ске де спо то ви не, примaт у пра во сла вљу.
По од бре њу ца ра Те о до ра Ла ска ри са, па три јарх Ма ној ло
Са ву је од ре дио за пр вог ар хи е пи ско па „све срп ских и при морских
зе ма ља”, срп ска цр ка ва је по диг ну та на ни во ар хи е пи ско­
Saint Sava, Prince Rastko, became a monk at the age of seventeen,
running away from the court of his father Nemanja in
order to reach the monastery of Vatopedion at Mount Athos. „Who
is knocking on the closed gate of the Athonian monastery, so late,
in the silence of the night’s peacefulness,?”, Vojislav Ilić wrote the
verses that every Serbian child knows. As a monk, Sava built and
founded the monastery of Hilandar (with his father Nemanja who
later also became a monk and was named Simeon). Hearing the
news that civil war was raging across Serbia, Saint Sava transferred
the relics of Saint Simeon to Studenica Monastery and made peace
among his older brothers Vukan and Stefan (the first - crowned
Serbian king) over the holy relics of their father. He contributed to
the construction of Žiča, to the painting of Studenica…
In 1219 he obtained, through canonical means, the autonomy
(autocephaly) of the Serbian Orthodox Church and was appointed
the first Serbian Archbishop. During the Fourth Crusade
in 1204 the crusaders conquered Constantinople and founded the
so called Latin Empire but failed to defeat Byzantium which was
then divided into two empires: the Empire of Trebisond (in Asia
Minor) and the Empire of Nicaea (in the Balkans). The Patriarch
of Constantinople had the seat in Nicaea where Sava, in accord
with the ecclesiastical canons, went to request autonomy for the
Serbian church recalling the decisions of the Fourth Orthodox Ecumenical
Council. In addition to this, he employed his diplomatic
skills to take advantage of the attempts of the Ohrid Archbishopric
(Archbishop Domentijan) that aimed to repress the Patriarch
of Constantinople and, following the policy of the Despotate of
Epirus, to acquire supremacy over all Orthodox churches/
185