Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Милошев амам: Кад се први пут окупао у водама Сокобање књаз је телеграфисао
у престоницу „пошаљите ми кесу дуката”, хођу овде да направим бању
Mi loš’s Ha mam: When he to ok a bath in wa ters of So ko ba nja for the first ti me,
the Prin ce sent te le graph mes sa ge to the ca pi tal city: “Send me a bag of mo ney, to bu ild a spa he re…”
Об ра до вић да ле ке 1811. го ди не, та да нај пи сме ни ји Ср бин у отаче
ству и пр ви ми ни стар про све те у Ка ра ђор ђе вој вла ди. Че ти ри
де це ни је ка сни је књаз Ми лош ов де је на ре дио да се два се ла,
Вр би ца и Бу ко вик спо је у јед но на се ље, на сре ди ни да по диг ну
храм по све ћен св. Ар хан ге лу, а ме сто да се зо ве Аран ђе ло вац.
Све тли књаз по том ша ље во ду на ана ли зу беч ком док то ру Лима
је ру, гра ди ве ли ку па ла ту за Скуп шти ну, али ту ни ка да парла
мент ни је за се дао, већ је згра да пре тво ре на у хо тел „Ста ро
зда ње”, за штит ни знак Аран ђе лов ца, ко ји и да нас, ре но ви ран,
има исту намену.
Књаз Ми лош је, ина че, мно го во лео Бу ко вич ку Ба њу.
Јед ном, у из гнан ству, из Ро га шке Сла ти не у Аустро у гар ској
пи ше, си ну Ми хаи лу:
– Ов де је ле по, али да ми је се сти ис пред „Ста рог здања”,
по пи ти ча шу во де са оног на шег из во ра, на гле да ти се парка
и Бу ку ље, чи ни ми се да бих се под мла дио...
Bu ko vik, we re uni ted in one vil la ge, and in the mid dle the Church
of Sa int Ar chan gel was bu ilt and the pla ce na med Aran đe lo vac.
First the Prin ce sent a wa ter sam ple to the Vi en ne se Dr. Li e mayer
to be analysed, then he bu ilt a lar ge pa la ce for the par li a ment, but
the par li a ment ne ver fun cti o ned the re and the bu il ding was transfor
med in to a ho tel “Sta ro Zda nje” (Old Edi fi ce), a tra de mark of
Aran đe lo vac, which has been re no va ted as well.
Prin ce Mi loš lo ved the Bu ko vič ka He alth Spa a lot. On one
oc ca sion, when he was in exi le, he wro te from Ro ga ška Sla ti na in
Austro-Hun gary to his son Mi ha i lo:
- It’s very ni ce he re, but if only I co uld sit in front of “Sta ro
Zda nje”, drink a glass of wa ter from that spring of ours, lo ok at
the park and at Bu ku lja Mt, it se ems to me I wo uld re ju ve na te…
And Mi ha i lo, tor tu red by lo ve pa ins, sit ting in the park of
Bu ko vič ka Spa wro te a sen ti men tal song (which is still po pu lar):
“Što se bo re mi sli mo je…”
169