Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

це, ма у зо леј ца ра Сте фа на Ду ша на ни је очу ва на. Је дин ствен
у Ср би ји, био је гроб ца ра Ду ша на. У ју го за пад ном де лу храма
про стор око гроб ни це био је ар хи тек тон ски об ра ђен, док
је над гроб ни цом био по ста вљен над гроб ни спо ме ник. На поклоп
цу сар ко фа га би ла је, у ви со ком ре ље фу, из ве де на фи гура
ца ра Ду ша на. На кон што су Тур ци осво ји ли При зрен 1455.
го ди не, ма на стир је раз ру шен. Ко нач но је уни штен по чет ком
XVII ве ка, до 1615. го ди не, а гра ђе вин ски ма те ри јал упо требљен
је за из град њу Си нан-па ши не џа ми је у При зре ну, на
чи јим се фа са да ма да нас мо гу ви де ти улом ци де ко ра тив не
пла сти ке са цр кве Све тих Ар хан ђе ла.
Обим на кти тор ска де лат ност срп ске вла сте ле за па жа
се не са мо за вре ме цар ства већ и на кон ње го ве про па сти,
по себ но у др жа ви кра ља Мар ка. Че тр де се тих го ди на XIV века
об но вио је углед ни вла сте лин Јо ван Оли вер цр кву Све тих
Ар хан ђе ла у Ле сно ву. Кти тор ски пор трет де спо та Јо ва на Оливе
ра је дан је од нај леп ших у га ле ри ји очу ва них сред њо ве ковних
пор тре та. По себ но ме сто у срп ском сли кар ству из дру ге
по ло ви не XIV ве ка за у зи ма ју фре ске у Мар ко вом ма на сти ру
код Ско пља. При ка зан је ве ли ки број ци клу са и сце на, а посеб
но су ин те ре сант не оне где се уз илу стра ци ју но во за вет ног
до га ђа ја до да је ста ро за вет на па ра ле ла.
На срп ском пре сто лу ца ра Ду ша на на сле дио је Урош
(1355–1371), за пам ћен у тра ди ци ји као Не ја ки. Уро ше ва смрт
1371. го ди не озна чи ла је крај дво ве ков не вла да ви не све то родне
ди на сти је Не ма њи ћа. Исте го ди не у би ци код Чер но ме на на
ре ци Ма ри ци, тур ска вој ска од не ла је ве ли ку по бе ду, нај ве ћу
пре ко нач ног па да Ца ри гра да 1453. го ди не, у ко јој су жи вот
из гу би ла бра ћа Мр њав че вић, краљ Ву ка шин и де спот Јо ван
Угље ша. По ра зом су ма ке дон ске зе мље из гу би ле не за ви сност,
ви зан тиј ски и бу гар ски цар по ста ли ва за ли тур ског сул та на,
а у Ср би ји отво ре на ве ли ка кри за у ко јој ће се срп ска др жа ва
бо ри ти за оп ста нак са спољ ним не при ја те љи ма и мно гим снага
ма ко је су је из ну тра раз је ди ња ва ле. У сли ву три ју Мо ра ва,
се вер ним обла сти ма на ка да шњег срп ског цар ства, власт је посте
пе но ус по ста вио кнез Ла зар Хре бе ља но вић. Био је оже њен
Ми ли цом, ко ја је во ди ла по ре кло од нај ста ри јег си на Сте фа на
Не ма ње, Ву ка на.
У пе ри о ду од Ма рич ке бит ке па до гу бит ка са мо стално
сти др жа ве, у По мо ра вљу и По ду на вљу фор ми рао се за себан
тип гра ђе ви не тро ли сног пла на, с јед ном или пет ку по ла
и ка рак те ри стич ном де ко ра тив ном об ра дом фа са да. Гру пи
142
Dušan’s tomb was to be found in the southwest part of
the church and the space around the grave took an architectural
form. Above the grave stood a monument to Emperor Dušan,
represented in relief on the cover of his sarcophagus.
The monastery was initially damaged by conquering Turks,
who took the town of Prizren in 1455. In 1615 the monastery was
completely destroyed and the materials used to build Sinan-Pasha’s
mosque in the same city. Pieces of broken sculptural decoration from
the original church can still be seen today on the mosque’s façade.
The great undertakings the Serbian aristocracy took
in building endowments, especially on the territory governed
by King Marko, could be noticed not only when Serbia was an
empire, but also after its fall under Turkish control. During the
1340’s, Jovan Oliver, an eminent noble, built the Church of the
Holy Archangels in Lesnovo. The portrait of Despot Jovan Oliver is
one of the prettiest in the gallery of preserved medieval Serbian
portraits. Some of the most important works of Serbian art from
the second half of the 14 th century are the frescos from Marko’s
Monastery near Skopje, which has numerous fresco cycles and
scenes. Of note is the interesting juxtaposition of scenes, where
depictions from the New Testament stand next to parallel stories
from the Old Testament.
Emperor Dušan was succeeded by his son Emperor Uroš
(1355-1371), who was remembered as Uroš the Weak. Uroš’s
death in 1371 marked the ending of the two centuries long
Nemanjić dynasty. The same year the Turks prevailed in the battle
on the Marica River, near Černomen, which saw the most action
prior to the fall of Constantinople in 1453 and the deaths of
all the Serbian leaders, namely the Mrnjavčević brothers, King
Vukašin and Despot Jovan Uglješa. After this defeat, Macedonian
lands lost independence, and the Byzantine and Bulgarian emperors
became vassals to the Turkish sultan. Serbia struggled in
its survival, as enemies and forces from within started pulling the
country apart.
Prince Lazar Hrebeljanović gradually established his governance
in northern parts of the former empire, in the basin of
the three Morava rivers (Velika, Zapadna and Južna Morava). He
married Milica, who was an ancestor of Vukan, the oldest son of
Stefan Nemanja. In the period between the battle on the Marica
River and the final loss of independence, a new type of architecture
appeared in the regions of Pomoravlje and Podunavlje, near
the Morava and Danu be rivers.