Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

У ма на сти ру Сту де ни ца краљ Ми лу тин по ди гао је цр кву
Све тих Јо а ки ма и Ане, по зна ти ју као Кра ље ва цр ква. У овој цр кви
ма лих ди мен зи ја по себ но се ис ти чу две сце не из жи во та Бо го ро дичи
ног, Ро ђе ње и Ва ве де ње. Истих го ди на, сре ди ном дру ге де це није
XIV ве ка, са зи да на је осли ка на ру ком Ми хај ла и Ев ти хи ја цр ква
све тог Ни ки те у Чу че ру. Хро но ло шки сле ди цр ква све тог Ђор ђа
у Ста ром На го ри чи ну са ве ли ким бро јем ци клу са, Ве ли ки Пра зници,
Му ке Хри сто ве, Чу да и Па ра бо ле, Ме но лог, ци клус Све тог Ђорђа
и дру ги. Двор ска сли кар ска ра ди о ни ца кра ља Ми лу ти на, на
че лу са зо гра фи ма Ми хај лом и Ев ти хи јем, пре шла је из Ста рог
На го ри чи на у по след њу кра ље ву за ду жби ну Гра ча ни цу.
Свети Ђорђе из Каленића / Saint George, Kalenić Monastery
Цр кву, у сред њем ве ку по све ће ну Бла го ве ште њу а данас
Ус пе њу Бо го ро ди це, ма на сти ра Гра ча ни це мно ги сма тра ју
нај леп шим срп ским сред њо ве ков ним хра мом. Вер ти ка ли зам
је на гла шен сте пе на стом си лу е том гра ђе ви не, ко ја је кру ни сана
ви со ким сре ди шњим ку бе том. У Гра ча ни ци је пр ви пут, по
узо ру на ло зу Је се је ву пред ста вље на ло за Не ма њи ћа. Ис ти чу
се и кти тор ски пор трет оста ре лог кра ља и ње го ве мла де супру
ге Си мо ни де „у пур пу ру ро ђе не” ви зан тиј ске прин це зе.
Краљ Ми лу тин об но вио је из те ме ља ка то ли кон ма насти
ра Хи лан да ра. У исто вре ме пре у зе ти су и обим ни ра до ви
на утвр ђе њу ма на сти ра, из гра ђен пирг Хру си ја са па ра клисом
Све тог Спа са, а ма на стир ска имо ви на знат но је уве ћа на.
По угле ду на ре ше ње ста ри јих све то гор ских цр ка ва у Ла ври,
Иви ро ну и Ва то пе ду, хи лан дар ска глав на цр ква са гра ђе на је
као раз ви је ни упи са ни крст, са две кон хе на боч ним стра на ма
на о са и тро дел ним ол тар ским про сто ром.
136
Dragutin died in 1316, as monk Teoktist. He directed the painting
of the narthex of the Đurđevi Stupovi Monastery. He adapted the
ground floor of the entrance gate into a chapel that was painted
with numerous historical scenes. The procession of members of
Nemanjić dynasty is represented in the lower zones of the fresco
program. The vault is painted with illustrations of four Serbian state
councils, including the Council in Deževo where Dragutin passed on
the throne to his younger brother.
Dragutin was also the patron of the Church of St. Achilios
in Arilje, which was the seat of the Moravica Archbishopric. The
church was painted in 1296, and, in all likelihood, the painter
came from Thessalonica. The frescoes are rendered on a blue
background. It is a traditional painting with great number of historical
portraits that form the basis of the iconographic schema.
King Milutin, King Dragutin (holding the model of the church),
Dragutin’s wife Katelina and sons Vladislav and Urošic are portrayed
on the patrons’ composition in the narthex.
The decades around the year 1300 were marked by the
generous architectural endeavours of King Milutin (1282-1321).
He had many endowments built in Serbia as well as outside of
its borders: in Constantinople, Thessalonica, the Holy Land and
on Mount Athos. The expansion of the Byzantine influence on
the Serbian state developed in and amongst all areas of political
and cultural life. The sacral buildings of this era are typically
five-domed churches bearing a cruciform floor plan and built of
stone and brick. Fresco painting in Milutin’s endowments developed
alongside the frescos painted in Constantinople and Thessalonica,
in a typical style of the era known as “the Palaeologan
Renaissance” style.
Among numerous churches of King Milutin, the Church of
Bogorodica Ljeviška (Virgin Mary of Ljeviš) in Prizren deserves
special attention. It was renovated in 1307 and painted a few
years later by Mihailo Astrapa, a fresco painter who left an inscription
in the narthex to note his work.
During the period of 1309 till 1316,some of the painters
of Bogorodica Ljeviška painted the frescos in the church in Žiča,
repeating the paintings from the 13 th century that were ruined in
the strike by Kumans.
King Milutin built the Church of St. Joachim and Anna
within the walls of the Studenica Monastery. It has small proportions
and is better known as the King’s Church. In the painted
programme two scenes depicting the Virgin Mary’s life, the Na­