Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

ска др жав на са бо ра, из ме ђу оста лих и онај у Де же ву на ко јем
је Дра гу тин пре дао власт мла ђем бра ту.
Дра гу тин је кти тор и цр кве Све тог Ахи ли ја у Ари љу,
се ди шта мо ра вич ких епи ско па. Цр кву су 1296. го ди не ослика
ли, по све му су де ћи, сли ка ри из Со лу на. Тра ди ци о нал но
сли кар ство, из ве де но на там ној по за ди ни у ико но граф ском
по гле ду од ли ку је се ве ли ким бро јем исто риј ских пор тре та. У
при пра ти су, у окви ру кти тор ске ком по зи ци је, при ка за ни краље
ви Ми лу тин, Дра гу тин са мо де лом цр кве, Дра гу ти но ва жена
Ка те ли на и си но ви Вла ди слав и Уро шиц.
Де це ни је око 1300. го ди не обе ле жи ла је обим на ктитор
ска де лат ност кра ља Ми лу ти на (1282–1321) ка ко у Ср би ји,
та ко и ван ње них гра ни ца, у Ца ри гра ду, Со лу ну, Све тој зе мљи
и Ато су. Ви зан ти ни за ци ја др жа ве огле да ла се у свим сфе ра ма
по ли тич ког и кул тур ног жи во та. Цр кве овог пе ри о да углав ном
су пе то ку пол не, упи са ног кр ста, зи да не су ка ме ном и опе ком.
Зид но сли кар ство се раз ви ја упо ре до са оним у Ца ри гра ду и
Со лу ну у ка рак те ри стич ном сти лу „ре не сан се Па ле о ло га”.
Ме ђу број ним цр ква ма кра ља Ми лу ти на из два ја ју се црква
Бо го ро ди це Ље ви шке у При зре ну об но вље на 1307. го дине.
Жи во пи са на је ко ју го ди ну ка сни је, ру ком зо гра фа Ми ха и­
ла Астра пе, ко ји је оста вио за пис у при пра ти. Не ки од сли ка ра
Бо го ро ди це Ље ви шке жи во пи са ли су, у пе ри о ду од 1309. до
1316. го ди не, цр кву у Жи чи, по на вља ју ћи сли кар ство из XI II
ве ка ко је је стра да ло у на ле ту Ку ма на.
Где су задужбине суседних народа и владара на срб -
ској земљи? Нигде ни једне. Ни једне Румунске у
Крајини (у бли зини Неготина налази се манастир Бу ково,
задужбина не ру мунских великаша него онога славнога
србског краља Ми лу тина). Ни једне бугарске у Македонији,
и ни једне грчке ма где. Мада је цариградска
патријаршија господарила над ср б ским народом до Свето
га Саве и дуго и дуго за време Турака, ипак нигде ни
једне грчке задужбине, ни од грчких владара ни од грчких
владика и велможа. Међутим, грчка Тесалија и сва
околина бугарске престонице украшене су светињама
по диг ну тим од Срба ктитора.
Национализам србски је универзално хришћански,
никад уски и глупи шовинизам. Овако би се могао дефи
нисати србски светосавски национализам: Уређи вати
своју кућу и сувишком своје снаге и свога блага помагати
сваком народу да уреди своју кућу.
Свети владика Николај
wall painting. The frescos of Sopoćani are the greatest achievement
of the painting of the 13 th century, and the Dormition of the
Virgin Mary on the western wall of the nave certainly belongs to
the most monumental works of the medieval European painting.
In the narthex, next to the scenes that typically decorate
these sections, is a fresco that illustrates the death of King Uroš’s
mother, Anna Dandolo. This composition certainly embodies an
obvious tendency to represent the death of a Serbian queen in
the same way as the Dormition of the Virgin Mary.
Sopoćani’s painting sets such high standards which can’t
easily be matched or repeated in, for example, the endowments
built by Queen Helen d’ Anjou (Jelena Anžujska), wife of King
Uroš. The Church of the Annunciation in her endowment, the
monastery of Gradac, has only partially preserved paintings.
Special characteristics of the church in Gradac include Gothic elements
such as windows with broken arcs, as well as four flying
buttresses on the eastern part of the building.
King Dragutin reigned for just a short period, from 1276
to 1282. In 1282 he suffered severe injuries after he had a tragic
fall from a horse while hunting. Soon afterwards, at the Council in
Deževo, under still unclear circumstances, he abdicated in favour of
his younger brother Milutin (1282 – 1321), although Dragutin continued
to govern in the northern parts of the country. In 1284 he
obtained the Mačvan-Bosnian Dukedom from the Hungarian king,
placing Belgrade for the first time under the rule of a Serbian king.
Where are the endowments of the neighbouring nations
and rulers in our country? There are none. Not
a single Romanian one exists in Krajina (near Negotin is
monastery Bukovo, which is not the endowment of the
Romanian dukes, but of the glorious Serbian King Milutin).
Not a single Bulgarian church in Macedonia, and not
a single Greek one wherever. Although Constantinople Patriarchy
governed the Serbian people until Saint Sava and
again for a long time during the Turkish rule, still, there is
not a single Greek endowment, neither built by the Greek
ruler nor Greek archbishops or aristocrats. But, the Greek
region of Thessaly (Thessalia) and the whole surroundings
of the Bulgarian capital city were adorned with the sacred
churches that were built by the Serbian patrons.
Nationalism of the Serbs is universally Christian;
it is never narrow-minded and brainless. This is how the
Serbian Saint-Savan nationalism could be defined: To take
care of our own house and to, with the extra power and
wealth, help every nation do the same with their house.
Saint Archibishop Nikolaj
135