Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

наставак са 109. стране continued from page 109
Сре ди ном XI II ве ка на срп ском пре сто лу на ла зио се
краљ Урош I (1243–1276). У број ним су ко би ма са су се ди ма,
Урош је ус пео да учвр сти срп ске гра ни це. За вре ме ње го ве влада
ви не у Ср би ју су до шли не мач ки ру да ри Са си, чи ме по чи ње
ис ко ри шћа ва ње руд ног бла га, а са мим тим и уве ћа ње бо гатсва.
Јед но вре ме но се раз гра на ла и тр го ви на са При мор јем и
За пад ном Евро пом.
За ду жби на кра ља Уро ша I, ма на стир Со по ћа ни са црквом
по све ће ном Све тој Тро ји ци, по сво јим умет нич ким до мети
ма, а пре све га се то од но си на сли кар ство, нај зна ме ни ти ја
је ме ђу ве ли ким за ду жби на ма XI II ве ка. Цр ква је са гра ђе на
око 1260. го ди не, а осли ка на у пе ри о ду од 1263–1268 го ди не.
Жи во пис у цр кви Све те Тро ји це до би ја пу ну сна гу мо ну мен талне
зид не сли ке. Фре ске из Со по ћа на пред ста вља ју нај ви ши
до мет сли кар ства XI II ве ка. Ус пе ње Бо го ро ди це на за пад ном
зи ду на о са сва ка ко спа да ме ђу нај мо ну мен тал ни ја де ла европског
сред њо ве ков ног сли кар ства. У при пра ти цр кве се уз уобича
је не сце не за овај про стор хра ма на ла зи и фре ска на ко јој
је пред ста вље на смрт мај ке кра ља Уро ша I, Ане Дан до ло, са
ја сном тен ден ци јом да се смрт јед не срп ске кра љи це при ка же
што слич ни је фре сци Ус пе ња Бо го ро ди чи ног.
Ви со ки зах те ви ко ји су на мет ну ти со поћан ским сли карством
ни су мо гли би ти по но вље ни у за ду жби на ма кра љи це Јеле
не Ан жуј ске, цр кви Бла го ве ште ња у ма на сти ру Гра дац, чи је
је сли кар ство очу ва но са мо у фраг мен ти ма. Из град њу цр кве,
ко ја но си од ре ђе не ка рак те ри сти ке готског сти ла, као што су
про зо ри са пре ло мље ним лу ци ма и че ти ри кон тра фо ра на источ
ном де лу гра ђе ви не.
Краљ Дра гу тин (1276–1282), крат ко је био на пре столу.
Го ди не 1282. на кон не срћ ног па да с ко ња, при ли ком ло ва,
те шко се по вре дио и убр зо под не до вољ но по зна тим окол ности
ма пре дао власт мла ђем бра ту Ми лу ти ну (1282–1321) на
са бо ру у Де же ву. Дра гу тин је на ста вио да вла да у се вер ним
обла сти ма др жа ве, а 1284. до био је од угар ског кра ља Мачван
ско-бо сан ску ба но ви ну, и том при ли ком се Бе о град по
пр ви пут на шао под вла шћу јед ног срп ског кра ља. Умро је
1316. го ди не, као мо нах Те ок тист. Ста рао се о осли ка ва њу
при пра те у Ђу ђе вим Сту по ви ма. При зе мље ула зне ку ле истог
ма на сти ра пре тво рио је у ка пе лу, чи је сли кар тво од ли ку је вели
ки број исто риј ских сце на. У до њим зо на ма пред ста вље на
је по вор ка Не ма њи ћа, док су на сво ду осликава че ти ри срп­
King Vladislav was buried in Mileševa. In 1237 the relics
of Saint Sava were transferred to Mileševa from Trnovo (Bulgaria)
where Sava died on 14/27 January 1235. The tomb of Saint Sava
was placed in the exo-narthex, which is decorated with scenes of
the Last Judgment based on the text of Ephrem the Syrian. As the
mausoleum of Saint Sava, Mileševa had a great reputation and
was second in the hierarchy of Serbian monasteries. In 1595 Turks
took the relics of Saint Sava from Mileševa by the order of Sinnanpasha
and burned them in “the field of Vračar” in Belgrade.
Morača Monastery, the endowment of Prince Stefan, who
was Vukan’s son and Nemanja’s grandson, was built in 1251-2.
This fact is testified by the inscription on the stone block that was
placed above the portal on the west side. The original painting
is preserved only in the lunette above the main entrance and on
the walls of the sacristy. Inside the sacristy the cycle dedicated to
Saint Elias is represented. The scene of Saint Elias in the desert is
one of the most beautiful frescos of 13 th century Serbian painting.
The Church of the Holy Apostles was built, in all likelihood
thanks to the Archbishop Sava I during the 1230’s and was painted
three decades later at the behest of Archbishop Arsenije I. To a great
extent, the iconographic schema of fresco painting in this church repeats
the painted program of Žiča, with the monumental representation
of the Ascension of Christ in the dome and the Feasts of Sion in
the area under the dome. The Deisis in the niche of the main sanctuary
apse emphasises the memorial character of this church that was
chosen to be the mausoleum of Serbian archbishops.
In the middle of the 13 th century, King Uroš I (1243-1276)
was on the throne of Serbia. In numerous conflicts with neighbouring
lands he succeeded in strengthening the borders of the
Serbian state. During his reign, a Germanic tribe of miners, called
the Saxons, came to Serbia, marking the start of the state’s use
of ore resources and subsequently providing for an increase in
Serbia’s wealth along with expanded commerce with the Adriatic
coast and Western Europe.
The endowment of King Uroš I is the monastery of Sopoćani,
which has a church dedicated to the Holy Trinity. It is the most renowned
artistic achievement of the great Serbian endowments of
the 13 th century, primarily noted for its painting.
The church was built around 1260 and painted in the period
between 1263 and 1268. The fresco painting in the Church
of the Holy Trinity expressed the highest vitality of a monumental
131