24.05.2016 Views

Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

наставак са 109. стране continued from page 109<br />

Сре ди ном XI II ве ка на срп ском пре сто лу на ла зио се<br />

краљ Урош I (1243–1276). У број ним су ко би ма са су се ди ма,<br />

Урош је ус пео да учвр сти срп ске гра ни це. За вре ме ње го ве влада<br />

ви не у Ср би ју су до шли не мач ки ру да ри Са си, чи ме по чи ње<br />

ис ко ри шћа ва ње руд ног бла га, а са мим тим и уве ћа ње бо гатсва.<br />

Јед но вре ме но се раз гра на ла и тр го ви на са При мор јем и<br />

За пад ном Евро пом.<br />

За ду жби на кра ља Уро ша I, ма на стир Со по ћа ни са црквом<br />

по све ће ном Све тој Тро ји ци, по сво јим умет нич ким до мети<br />

ма, а пре све га се то од но си на сли кар ство, нај зна ме ни ти ја<br />

је ме ђу ве ли ким за ду жби на ма XI II ве ка. Цр ква је са гра ђе на<br />

око 1260. го ди не, а осли ка на у пе ри о ду од 1263–1268 го ди не.<br />

Жи во пис у цр кви Све те Тро ји це до би ја пу ну сна гу мо ну мен талне<br />

зид не сли ке. Фре ске из Со по ћа на пред ста вља ју нај ви ши<br />

до мет сли кар ства XI II ве ка. Ус пе ње Бо го ро ди це на за пад ном<br />

зи ду на о са сва ка ко спа да ме ђу нај мо ну мен тал ни ја де ла европског<br />

сред њо ве ков ног сли кар ства. У при пра ти цр кве се уз уобича<br />

је не сце не за овај про стор хра ма на ла зи и фре ска на ко јој<br />

је пред ста вље на смрт мај ке кра ља Уро ша I, Ане Дан до ло, са<br />

ја сном тен ден ци јом да се смрт јед не срп ске кра љи це при ка же<br />

што слич ни је фре сци Ус пе ња Бо го ро ди чи ног.<br />

Ви со ки зах те ви ко ји су на мет ну ти со поћан ским сли карством<br />

ни су мо гли би ти по но вље ни у за ду жби на ма кра љи це Јеле<br />

не Ан жуј ске, цр кви Бла го ве ште ња у ма на сти ру Гра дац, чи је<br />

је сли кар ство очу ва но са мо у фраг мен ти ма. Из град њу цр кве,<br />

ко ја но си од ре ђе не ка рак те ри сти ке готског сти ла, као што су<br />

про зо ри са пре ло мље ним лу ци ма и че ти ри кон тра фо ра на источ<br />

ном де лу гра ђе ви не.<br />

Краљ Дра гу тин (1276–1282), крат ко је био на пре столу.<br />

Го ди не 1282. на кон не срћ ног па да с ко ња, при ли ком ло ва,<br />

те шко се по вре дио и убр зо под не до вољ но по зна тим окол ности<br />

ма пре дао власт мла ђем бра ту Ми лу ти ну (1282–1321) на<br />

са бо ру у Де же ву. Дра гу тин је на ста вио да вла да у се вер ним<br />

обла сти ма др жа ве, а 1284. до био је од угар ског кра ља Мачван<br />

ско-бо сан ску ба но ви ну, и том при ли ком се Бе о град по<br />

пр ви пут на шао под вла шћу јед ног срп ског кра ља. Умро је<br />

1316. го ди не, као мо нах Те ок тист. Ста рао се о осли ка ва њу<br />

при пра те у Ђу ђе вим Сту по ви ма. При зе мље ула зне ку ле истог<br />

ма на сти ра пре тво рио је у ка пе лу, чи је сли кар тво од ли ку је вели<br />

ки број исто риј ских сце на. У до њим зо на ма пред ста вље на<br />

је по вор ка Не ма њи ћа, док су на сво ду осликава че ти ри срп­<br />

King Vladislav was buried in Mileševa. In 1237 the relics<br />

of Saint Sava were transferred to Mileševa from Trnovo (Bulgaria)<br />

where Sava died on 14/27 January 1235. The tomb of Saint Sava<br />

was placed in the exo-narthex, which is decorated with scenes of<br />

the Last Judgment based on the text of Ephrem the Syrian. As the<br />

mausoleum of Saint Sava, Mileševa had a great reputation and<br />

was second in the hierarchy of Serbian monasteries. In 1595 Turks<br />

took the relics of Saint Sava from Mileševa by the order of Sinnanpasha<br />

and burned them in “the field of Vračar” in Belgrade.<br />

Morača Monastery, the endowment of Prince Stefan, who<br />

was Vukan’s son and Nemanja’s grandson, was built in 1251-2.<br />

This fact is testified by the inscription on the stone block that was<br />

placed above the portal on the west side. The original painting<br />

is preserved only in the lunette above the main entrance and on<br />

the walls of the sacristy. Inside the sacristy the cycle dedicated to<br />

Saint Elias is represented. The scene of Saint Elias in the desert is<br />

one of the most beautiful frescos of 13 th century Serbian painting.<br />

The Church of the Holy Apostles was built, in all likelihood<br />

thanks to the Archbishop Sava I during the 1230’s and was painted<br />

three decades later at the behest of Archbishop Arsenije I. To a great<br />

extent, the iconographic schema of fresco painting in this church repeats<br />

the painted program of Žiča, with the monumental representation<br />

of the Ascension of Christ in the dome and the Feasts of Sion in<br />

the area under the dome. The Deisis in the niche of the main sanctuary<br />

apse emphasises the memorial character of this church that was<br />

chosen to be the mausoleum of Serbian archbishops.<br />

In the middle of the 13 th century, King Uroš I (1243-1276)<br />

was on the throne of Serbia. In numerous conflicts with neighbouring<br />

lands he succeeded in strengthening the borders of the<br />

Serbian state. During his reign, a Germanic tribe of miners, called<br />

the Saxons, came to Serbia, marking the start of the state’s use<br />

of ore resources and subsequently providing for an increase in<br />

Serbia’s wealth along with expanded commerce with the Adriatic<br />

coast and Western Europe.<br />

The endowment of King Uroš I is the monastery of Sopoćani,<br />

which has a church dedicated to the Holy Trinity. It is the most renowned<br />

artistic achievement of the great Serbian endowments of<br />

the 13 th century, primarily noted for its painting.<br />

The church was built around 1260 and painted in the period<br />

between 1263 and 1268. The fresco painting in the Church<br />

of the Holy Trinity expressed the highest vitality of a monumental<br />

131

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!