Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Са краљем Милутином Србија је доби
ла једног владара несумњивих
спо собности, високих амбиција и снажне
воље, која није зазирала ни од чега.
Оно што је одбијало многе људе од Милутина
била је неограничена и код нас на таквом
положају беспримерна себичност и безобзирност
кад су били у питању његови ин тереси и прохтеви.
Његова морална осећања била су неразвијена или
се он, сматрајући се по свом положају изузетним
човеком, суверено дизао изнад њих, вређајући при
том и најрођеније. Милутина људи нису волели; али,
сви су га се бојали.
Он у извесном правцу, по оштрини, по безобзир
ности и према најближим, по искоришћавању
сва ке прилике у своју корист, подсећа много на са мога
Не мању, само што је он све те Немањине осо би не, изгле
да, развио за један степен у горе. Али, у историји
по стоји свирепа чињеница да државу по нај чешће ни су
стварали или дизали људи од много об зира, него сасвим
обратно. У нас су за то најбољи примери Немања,
Ми лутин и у XIX веку кнез Милош.
Владимир Ћоровић
With King Milutin, Serbia had a ruler of unquestionable
abilities, great ambitions and a strong will, and
who didn’t fear a thing.
What repelled many people about Milutin was the
unlimited and, what is common about us when in such a
position, unparalleled selfishness and arrogance when
speaking about his interests and wishes. His moral feelings
weren’t developed or he put himself superciliously
above those feelings, believing that he is an exceptional
man because of the position he held, offending along
the way even his family. People didn’t like Milutin, but
everyone was afraid of him. In a certain sense, through
strictness, and by using every opportunity to his advantage,
he resembles Nemanja a lot, only he, as it seems,
developed all those characteristics on a higher, more
rigid level. But there is a cruel fact in history saying
that states weren’t created or strengthened by rulers
who were considerate of others, but rather quite the
opposite. In our history, Nemanja, Milutin and in the
19 th century Prince Miloš epitomise this fact.
Vladimir Ćorović