Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Gra~anica
Облици Грачанице имају у себи изразито антикла
сицистичке вредности, које би се, мож да
анахроно, смеле назвати романтичним. Сна жно исту
рена у висину, богато рашчлањена и интензивно
обојена црвено-белим контрастима опе ке и малтера
на тамбурима кубета, Грачаница веома срећно сажи
ма у себи супротне тенденције византијске и готске
архитектуре; та симбиоза
дело талентованог
мај стора не своди се на механичко мешање хете роге
них облика.
У литерарно-естетским есејима о Грачаници
обично се много користи промашено конструисани
контраст између успеле спољашње и неуспеле
унутрашње архитектуре. Процењивана и споља и
из нутра истим мерилима, грачаничка архитектура
открива се у целини као организам са сасвим од ређеном
целовитошћу естетске концепције, која се
подједнако изражава и у облицима спољашње архитектуре,
и у просторима унутрашње архитектуре
и у стилу фресака сликаних за ту архитектуру (...)
Вертикализам унутрашњег простора ефектно
је подвучен градацијом светлости, која расте
у висину. Једном усмерена у висину, српска ће
црквена архитектура од Грачанице до пред саму
пропаст стално тежити на више, да храмови буду,
као што се почетком XV века и речима де фини
сало: ,,Светли же и висоци и небозрачни...на
висоту светле...”
Нова тежња ка монументалности испољава се
у читавом систему грачаничке сликане декорације.
Основна идеја по којој горње сцене садржински припадају
небеским сферама, а доње земаљским вешто
је изражена: две се супротности укрштају на високим
зидовима грачаничке унутрашње ар хи тектуре, светлост,
најјача у висинама, гаси се спу штајући се;
по крет, најжешћи у приземном појасу фресака, посте
пено се зауставља пењући се у висине. Немир
земаљске таме и мир небеске светлости вешто је дочаран
распоредом прозора, који су све чешћи и већи
у горњим зонама.
Светозар Радојчић
Gra~anica
Within the forms of Gračanica exist remarkably anticlassicist
values, which could, perhaps with anachronism,
be considered romantic. Strongly thrusting upwards,
abundantly divided into sections and intensively coloured
in red and white contrasts of bricks and stucco on the bases
of domes, Gračanica successfully combines contrasting
tendencies of the Byzantine and Gothic architectural styles.
That symbiosis is the work of a talented master and it isn’t
reduced to a mechanical mixture of heterogeneous forms.
Literary-aesthetical essays about Gračanica very
commonly progressed the misguided contrast between the
successful exterior and unsuccessful interior architecture.
Studied from the outside as well as from the inside following
the same criteria, the architecture of Gračanica presents
itself as an organism with completely distinct wholeness of
the aesthetic conception. That idea is equally expressed in
the forms of the exterior architecture, and in the spaces
of the interior architecture and in the style of the frescos
painted for that architecture (…)
The verticality of the interior is effectively emphasised
with the gradation of light that grows upwards. Once
heading upwards, Serbian sacral architecture, starting with
Gračanica and until the very end, would persistently strive
upwards, which was best defined at the beginning of the
15 th century: “ to build churches, light and tall and skyward…to
praise the holy…”
New aspiration to achieve monumentality is expressed
in the entire system of the painted decoration of Gračanica.
The fundamental idea, according to which the upper scenes
belong with their content to the heavenly spheres, while
the lower ones belong to the earth, is skilfully articulated:
two contradictions intertwine on high walls of the interior
architecture of Gračanica, the light that is most intense at
the highest points fades toward lower parts; the movement
is the most vigorous in the fresco cycles of the church’s
lower areas and gradually, ascending to the higher zones,
it dies away. Restlessness of the earth’s darkness and serenity
of the heaven’s light is skilfully conjured up in the
arrangement of windows that increase in size and number
towards the upper areas.
Svetozar Radojčić
117