Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Десанка Максимовић
ГРАЧАНИЦA
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети,
ко Богородице Милешеве и Сопоћана,
да друга рука крај тебе траву не плеви,
да ти вране не ходају по паперти.
Грачанице, да си нам бар јабука,
да те можемо ставити у недра
и загрејати студену од старости,
да нам бар пољима око тебе нису
предака давних расејане кости.
Desanka Maksimović
GRAČANICA
Gračanica, if only you weren’t made of stone,
If only you could ascend to the heaven,
Like Virgins Mary of Mileševa and Sopoćani,
So another hand doesn’t weed your grass
So that crows don’t step over
the fern that grows around you.
Gračanica, if only you could be our apple
So we could hide you inside our breast
And warm you, cold from age,
If only the relics of our ancestors
Were not spread in the fields around you.
114