Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

раз вео се 1200/1 од Ев до ки је, кћер ке ви зан тиј ског ца ра Алекси
ја III Ан ђе ла) Го ди не 1217. па па Хо но ри је III, пре ко по слани
ка, упу тио му је кра љев ску кру ну.
Ка ко је од 1204. го ди не Ца ри град пао под на ле том кр сташа
и по стао се ди ште Ла тин ског цар ства, Са ва Не ма њић упу тио
се 1219. го ди не у Ни ке ју, где су се на ла зи ли цар и ва се љенски патри
јарх ка ко би за срп ску цр кву из деј ство вао са мо стал ност. Са ва
је у Ни ке ји по ста вљен за пр вог ар хи е пи ско па срп ске ауто ке фалне
цр кве. Се ди ште ар хи е пи ско пи је по ста ла је Жи ча. По ред Рашке,
При зрен ске и Ли пљан ске епи-
ско пи је, не ка да пот чи ње не Ох рид ­
ској ар хи е пи ско пи ји, осно ва не су
но ве: Зет ска, Хум ска, Да бар ска, Мора
вич ка, Бу ди мљан ска, Хво стан ска
и То плич ка.
Из град њу ма на сти ра Жи че,
за по чео је Сте фан Не ма њић још
као ве ли ки жу пан, око 1206. го дине.
Ве ру је се да је об ред кру ни сања
Сте фа на Не ма њи ћа, оба вљен
у Жи чи, што би зна чи ло да град ња
хра ма Ваз не се ња Хри сто вог–Светог
Спа са до 1217. го ди не би ла завр
ше на. На кнад но је, до 1233/34.
го ди не Жи чи до да та про стра на
спољ на при пра та са ку лом. Ка ракте
ри сти ка Жи че су омал те ри са не
и у цр ве но обо је не фа са де.
У спољ ној при пра ти оба вљане
су све ча но сти кру ни са ња српских
вла да ра, а у са мој цр кви чува
ле су се нај дра го це ни је срп ске
ре ли кви је, де лић Ча сног кр ста, десна
ру ка и део гла ве све тог Јо ва на Кр сти те ља, Бо го ро ди чи на
ри за и по јас, мо шти апо сто ла, про ро ка и му че ни ка.
Уло га Са ве као идеј ног твор ца сли ка ног про гра ма примет
на је у ка ко у Жич кој цр кви, та ко и у за ду жби ни кра ља
Вла ди сла ва (1234–1243) цр кви Ваз не се ња у Ми ле ше ви. Из
из во ра је по зна то да је Са ва вра ћа ју ћи се из Ни ке је по вео са
со бом „из Кон стан ти но ва гра да мра мор ни ке и сли ка ре”. Жи ча
је стра да ла већ пред крај XI II ве ка у про до ру Ку ма на, та ко
да је са чу ван са мо део пр во бит ног сли кар ства – Рас пе ће и
this section. The small Church of Saint Nicholas, built in the 13 th
century, also belongs to the monastery complex of Studenica, but
only a small number of the original frescos have been preserved in
this church. They were done in the fourth decade of the 13 th century
in characteristic unsophisticated outlines and unrefined light
and dark contrasts.
Манастир Морача, гавран храни Светог Илију
The Monastery of Morača, Crow feeding Saint Elias
Soon after becoming ruler, Stefan Nemanjić (1196-1228,
king from 1217), at that time the son-in-law of the Byzantine
emperor, was faced with intricate internal and external political
situations. Relations with his brother
Vukan settled with time. As a result
of Stefan’s marriage to Anna Dandolo,
granddaughter of the Venetian
Doge Enrico Dandolo, friendly relations
were made with the Venetian
Republic, which was at the time the
most influential power in the Balkans.
(In 1200-1 Stefan Nemanjić
divorced Eudokia, a daughter of the
Byzantine emperor Alexios III Angelus).
In 1217, Pope Honorius III sent
a delegate to Stefan to present him
with the crown of a king.
Constantinople fell under the
control of the crusaders in 1204 and
became the capital of the Latin Empire.
The Byzantine Emperor and
Byzantine patriarch moved their
seat to the town of Nicaea. Therefore,
Sava Nemanjić headed for Nicaea
in 1219 in order to attain the
autonomy of the Serbian church. At
the meeting in Nicaea, Sava was appointed
the first Archbishop of the Serbian autonomous church.
At first, the monastery of Žiča was chosen to be the archbishop’s
seat. In addition to the episcopates of Raška, Prizren and Lipljan,
which were once subordinated to the Ohrid Archbishopric, new
episcopates were established in Zeta, Hum, Dabar, Moravica, Budimlje,
Hvosno and Toplica.
Stefan Nemanjić began to build the Žiča Monastery around
1206 while he was still a Great Župan. It is believed that coronation
ceremony of Stefan occurred at Žiča, which leads to the