Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

SRBIJA 

OD ZLATA JABUKA 

Serbia 

the Golden Apple

СРБИЈА - ОД ЗЛАТА ЈАБУКА 

Издавач 

Принцип Бонарт Прес, Београд 

За издавача 

Мишо Вујовић 

Директор и Главни и одговорни уредник 

Редакција 

Мајке Јевросиме 9, Београд 

+381 (11) 3222 521, 3222 240 

ddusrbiju@ptt.yu; www.turistinfosrbija.com 

Маркетинг 

Мирко Вујовић 

Текстови 

Зоран Богавац, проф. др Александар Јовановић, 

Дубравка Прерадовић, Петар Петровић, Миња Богавац, 

Срба Јанковић, Крсте Поповски, Јово Бајић 

Фотографије 

Жељко Синобад, Бранислав Стругар, Драган Боснић, 

Саша Ђамбић, Саша Маричић, Живота Ћирић, Душан Милијић, 

Александар Ћосић (www.pbase.com/sasa011), Мишо Вујовић 

Документација Министарства туризма Србије 

Документација Народног музеја у Београду 

Документација Галерије наивних уметности у Јагодини 

Цртежи 

Силва Вујовић 

Ликовно - графички уредник 

Александар Ћосић 

Коректура (српски) 

Бојана Поповић, 

Лектура (српски) 

Милка Горановић 

Превод 

Тијана Јовановић 

Лектура и коректура (енглески) 

Алекс Папке, Даница Милер, Кристин Прикет 

Цитати 

Исидора Секулић, Вук Караџић, Владика Николај, 

Милан Кашанин, Виктор Лазарев, Андре Малро, 

Растко Петровић, Александар Дероко, Десанка Милошевић, 

Војислав Ђурић, Дејан Медаковић, Драгослав Срејовић, 

Перо Слијепчевић, Десанка Максимовић, Григорије Цамблак, 

Светозар Радојчић, Владимир Ћоровић, Милан Ракић, 

Јован Дучић, Константин Јиричек, Ото Бихаљи, 

Павел Ровински, Вељко Петровић, Васко Попа, 

Карл Андерсен, Драган Недељковић, Слободан Милеуснић 

Штампа 

Портал 

Издање реализовано уз помоћ 

Министарства културе 

Републике Србије 

Министарства за дијаспору Републике Србије 

Покрајинског Извршног већа Војводине 

SERBIA – THE GOLDEN APPLE 

Produced and published by 

Princip Bonart Pres, Belgrade 

The publisher 

Mišo Vujović 

Director and Editor in chief 

Office 

Majke Jevrosime 9, Belgrade 

+381 (11) 3222 521, 3222 240 

ddusrbiju@ptt.yu; www.turistinfosrbija.com 

Marketing 

Mirko Vujović 

Texts 

Zoran Bogavac, prof. Aleksandar Jovanović PhD, 

Dubravka Preradović, Petar Petrović, Minja Bogavac, 

Srba Janković, Krste Popovski, Jovo Bajić 

Photographs 

Željko Sinobad, Branislav Strugar, Dragan Bosnić, 

Saša Đambić, Saša Maričić, Života Ćirić, Dušan Milijić, 

Aleksandar Ćosić (www.pbase.com/sasa011), Mišo Vujović 

Documentation of the Ministry of Tourism of the Republic of Serbia 

Documentation of the National Museum in Belgrade 

Documentation of the Gallery of Naïve Art in Jagodina 

Drawings 

Silva Vujović 

Art Director 

Aleksandar Ćosić 

Proofread (Serbian) 

Bojana Popović 

Proofread (Serbian) 

Milka Goranović 

Translation 

Tijana Jovanović 

Proofread (English) 

Alex Papke, Danica Miller, Christine Prickett 

Quotes 

Isidora Sekulić, Vuk Karadžić, Archbishop Nikolaj, 

Milan Kašanin, Viktor Lazarev, André Malraux, 

Rastko Petrović, Aleksandar Deroko, Desanka Milošević, 

Vojislav Đurić, Dejan Medaković, Dragoslav Srejović, 

Pero Slijepčević, Desanka Maksimović, Grigorije Camblak, 

Svetozar Radojčić, Vladimir Ćorović, Milan Rakić, 

Jovan Dučić, Konstantin Jirichek, Oto Bihalji, 

Pavel Rovinsky, Veljko Petrović, Vasko Popa, 

Carl Andersen, Dragan Nedeljković, Slobodan Mileusnić 

Printed by 

Portal 

Publishing helped by 

Ministry of Culture 

of the Republic of Serbia 

Ministry for Diaspora of the Republic of Serbia 

Executive Committee of the Autonomous Province of Vojvodina

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га је нај леп ших пејза 

жа Ср би је. Сни ми ли су их нај бо љи фо то графи. 

Ре ке, пла ни не, гра до ви, љу ди...ова књи га прати 

их у њи хо вим тра га њи ма за ле по том. А Тво рац 

ов де ни је био ште дљив. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га је пра вље на у 

сен ци срп ских зво ни ка ко ји се ди жу пут не ба. Нај лепши 

срп ски ма на сти ри све до че – хра мо ви „бо го ле пи и 

не бо тич ни” – о срп ској ду хов ној вер ти ка ли, кроз веко 

ве. Фре ске с њи хо вих зи до ва нај леп ши су по клон 

јед ног ма лог на ро да кул тур ној ба шти ни Евро пе. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка осли ка на је са две нијан 

се злат ног – ви зан тиј ском и ба рок ном. Ов де су 

се укр сти ли све то ви, ов де су се по ме ша ли Ис ток и 

За пад. Ду ша овог на ро да ро ди ла се у бор би 

ми стич ног и ра ци о нал ног. Не до сти жни 

циљ ове књи ге био је да от кри је тајне 

срп ске ду ше, ко ја ми ри ше час 

на бо си ок, час на ба рут. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га 

је пу на про шло сти, ово је зе мља у 

ко јој про шлост „ду го тра је”. Ово је 

књи га о тра ја њу ле по те и ду ха у оскудним 

вре ме ни ма, као и ова што су – а кад 

та ква ни су би ла. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га је о пре ци ма. 

Она хо ће да ка же ка ко ова зе мља у ко јој кроз живот 

хо ди мо ни ја на ша: на сле ди ли смо је од пре дака, 

ду гу је мо је по том ци ма. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка при ча је о Ср би ји. Једна 

од без број мо гу ћих. По чи ње од Ле пен ског Вира, 

за вр ша ва на Оплен цу. Не пи тај те за што та мо 

по чи ње, ни за што та мо за вр ша ва. Зна те од го вор. 

И да је дру га чи је по че ла и дру га чи је за вр ши ла, 

опет би га зна ли. 

Serbia - the Golden Apple is a book about the prettiest 

landscapes of Serbia. The best photographers took 

pictures of Serbia. Rivers, mountains, cities, people…this 

book accompanies them in their search for beauty. And 

the Creator wasn’t frugal here. 

Serbia – the Golden Apple is a book created in the shadow 

of Serbian bell towers that rise toward the sky. The prettiest 

monasteries testify – the “skyward churches of divine beauty”- 

to the development of the Serbian spiritual vertical line through 

the centuries. Frescos from their walls are the most beautiful 

gift of a small nation to the cultural heritage of Europe. 

Serbia – the Golden Apple is painted with two nuances 

of gold: the Byzantine gold and the gold of the Baroque. 

Here the worlds intersected, here the East and West 

blended. The soul of these people was born in 

a struggle between the mystical and the rational. 

The unattainable ambition of this 

book was to discover the secrets of the 

Serbian soul that, in one moment smells 

like basil and in another like gunpowder. 

Serbia – the Golden Apple is a book 

bursting with the past, for this is a land 

where the past is “long-lasting”. This is a book 

about the persistent survival of beauty and the 

spirit during difficult times, such as the time one we 

are living now – but when times weren’t yet that hard. 

Serbia – the Golden Apple is a book about ancestors. 

It aims to say that this land we walk during our lives 

isn’t actually ours: we inherited this land from our ancestors 

and we owe it to our descendants. 

Serbia – the Golden Apple is a story about Serbia. One 

of the many, countless, possible stories. It starts with Lepenski 

Vir and ends at Oplenac. Don’t ask why it begins there or why 

it ends there. You know the answer. Even if it began in a different 

way and if it ended differently, you would still know it. 

3

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га је у ко јој, јед не 

крај дру гих, сто је сли ке стро гих кла си ци ста, за несе 

ни ро ман ти зам, са лон ски би дер ма јер и се о ски, 

бо јом и оп ти ми змом пре тр па ни, пеј са жи на ших наи 

ва ца. Да би се ви де ло ко је о срп ској ду ши ја сније 

све до че. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка ни је књи га о ра то вима, 

не го о ства ра ла шту и кул тур ном на сле ђу. Не кима 

од нас ја ко је ста ло до та квог пре вред но ва ња 

срп ске исто ри је. У њој су, на при мер, „нај ва жни ји 

Ср би” Све ти Са ва, Ни ко ла Те сла и Иво Ан дрић. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га је пра вље на го тово 

две го ди не. Ово је ње на „сто та” вер зи ја. Како да 

будемо сигурни да је бо ља од пр ве. Јер, кад ка же те 

„Ср би ја” сва ко по ми сли на не што дру го. Се ти те се 

то га кад ње ним ауто ри ма бу де те ста вља ли при медбе. 

И не мој те нам су ди ти су ви ше стро го. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка књи га је пра вље на с 

љу ба вљу. „Не ка ко оштро и би стро реч но љу ба ви је 

де ло”. Не те рај те нас да од го ва ра мо да ли је ова књига 

„не ка ко оштра и би стро реч на”. Не зна мо, Бог зна. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка би ла је зах тев на за 

пра вље ње, па ће би ти та ква и за чи та ње. Они ко ји 

у Ср би ју не ма ју ве ре и на де, бо ље да се не до ти чу 

ње них ко ри ца. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка сво ју ће свр ху ис пу нити 

тек ако је, по сле чи та ња, по кло ни те не ком ко 

Ср би ју во ли ма ње од Вас, и још је ма ње раз у ме 

– она је пра вље на про тив сва ке ба ха то сти и предра 

су де. А пу но је о Ср би ји пред ра су да и пре ма Срби 

ји ба ха то сти. И код нас а ка мо ли код дру гих. 

Ср би ја, од зла та ја бу ка про је кат је ко ји се својим 

кра јем не за вр ша ва. На ша из да вач ка ку ћа увели 

ко при пре ма слич ну мо но гра фи ју на те му Ср би ја 

да нас. Не ула зи мо у тај из да вач ки и уред нич ки посао 

без стра ха и тре ме. Хо ће мо ли ус пе ти да на прави 

мо овај на ста вак Злат не ја бу ке. 

Не ко мо ра. 

Serbia – the Golden Apple is a book in which stand, 

next to each other, the paintings of rigid Classicists, wholehearted 

Romanticists, the Biedermeier salon-style and the 

rural landscapes that burst with color and optimism, painted 

by our naïve artists. Here one can consider which among 

them correspond to the Serbian soul in the clearest way. 

Serbia – the Golden Apple is not a book about wars, 

but about creativity and cultural legacy instead. To some 

of us, this kind of reassessment of Serbian history is very 

important. In this book, for example, the “most significant 

Serbs” are Saint Sava, Nikola Tesla and Ivo Andric. 

Serbia – the Golden Apple is a book that took nearly 

two years to write. This is its “hundredth” version. How 

can we be sure it is better than the first version? Because, 

when you say “Serbia” everybody thinks of something different. 

Remember this when you comment on the work of 

its authors. And don’t judge us too severely. 

Serbia – the Golden Apple was made with love. “A 

work of love is somehow meaningful and clearly expressed”. 

We don’t know, but God does. 

Serbia – the Golden Apple was demanding in its 

creation and it will be demanding in the reading. Those who 

don’t have hope or faith in Serbia would be better off not 

even trying to read it. 

Serbia – the Golden Apple will accomplish its purpose 

only if, after reading it, you give it to someone who loves 

Serbia less than you do and who understands it even less 

– it was created against any haughtiness and prejudice. 

And there are so many prejudices about Serbia and 

haughtiness directed toward Serbia. Even in our own country, 

not to mention abroad. 

Serbia – the Golden Apple is a project that doesn’t 

end with its completion. Our publishing company is preparing 

a similar monograph about Serbia today. We are not 

entering this publishing and editorial work without fear and 

stage fright. But we will succeed in making part two of the 

Golden apple. 

Somebody has to. 

4

Зелено, сиво, плаво: Из слива Дрине 

Green, gray, blue: from ba sin of the ri ver Dri na

На вечној стражи: 

Црква Ружица 

(Калемегдан, Београд) 

The eternal guards: 

The Church Ružica 

(Kalemegdan, Belgrade)

Ге о г р а ф с к и п о л о ж а ј : централни део Балканског полуострва, југоисточна и средња 

Европа. Између 41° 50’ 32’’ и 46° 11’ 25’’ с.г.ш. и 18° 26’ 04’’ и 23° 00’ 42’’ и.г.д. 

Ду н а в кроз Србију протиче или је додирује у дужини 588,6 км. Подунавски део 

Србије најпрометнији је, најгушће насељен и привредно најразвијенији део Србије. 

По в р ш и н а : 88.361 м2 

К л и м а : континентална у Панонској низији, умереноконтинентална у нижим 

планинским пределима, планинска на високим планинама. Одликује се умерено 

топлим летима и хладним зимама. Јесени су дуже и топлије од пролећа. 

Ре љ е ф: најистакнутије географске целине Панонска, Родопска, 

Карпатско-Балканска, Динарска, Шарска. 

Ст а н о в н и ш т в о : 7.478.820 становника 

Гл а в н и г р а д: Београд – 1.600.000 становника 

Зв а н и ч н и ј е з и к : српски – ћирилично и латинично писмо 

Ре л и г и ј а : већина становништва православци, у мањој мери 

заступљени католици и муслимани, као и друге конфесије. 

Ge o g r a p h i c a l l o c a t i o n : Central part of 

the Balkan Peninsula, situated in central 

and south eastern Europe. Serbia lies 

between longitudes 41° 50’ 32”and 46° 

11’ 25” north, and latitudes 18° 26’ 04” 

and 23° 00’ 42” east. 

In all, 588.6 kilometers of the Da n u b e 

Ri v e r , the longest in Europe, pass through 

Serbia or constitute sections of its border. 

Serbia’s Danube Basin region is the most 

densely populated and economically 

best-developed area in the country. 

Ar e a: 88,361 square kilometers. 

Cl i m a t e : Northern areas 

feature a continental climate, 

hilly parts of the country have 

a moderate continental climate, 

and mountainous regions sport an alpine 

climate. In more down-to-earth terms, 

you can expect moderately warm summers 

and cold winters. Autumn is longer and 

warmer than spring. 

Na t u r a l f e a t u r e s: Serbia sits on the Rhodope, Carpathian-Balkan, 

Dinaric, and Shar geographic regions, which lie on the divide between 

Europe and Asia. 

Po p u l a t i o n : 7,478,820. 

Ca p i t a l: Belgrade, population 1,600,000. 

Of f i c i a l l a n g u a g e: Serbian, written in both the Cyrillic and Latin scripts. 

Religions: Although most of the population is Eastern Orthodox Christian, there are 

sizeable Roman Catholic and Islamic communities. Other denominations are also present.

8

Тамо где жита расту: 

Војвођанска поља 

Where the wheat grows: 

The fields of Vojvodina 

9

Тражење излаза: Кањон реке Увац 

Searching for a way out: Canyon of the Uvac River 

10

Игра воде и ветра: 

Ђавоља варош код Куршумлије 

Play of water and wind: 

Devil , s Town near Kuršumlija

Усамљеност: Сувобор (код Ваљева) 

Solitude: Suvobor (near Valjevo) 

12

13

Лепенски Вир, 7.000 пре н.е: 

Скулптура названа „Прародитељка” 

Lepenski Vir, 7000 BC: 

Sculpture named “The Pre-ancestor” 

14

Људи, рибе, богови дубоких вирова или духови 

предака? Шта представљају најстарије скулптуре 

света, нађене крај Дунава, у Ђердапској клисури, 

после којих су хипотетични одговори на питања 

где је колевка цивилизације добила другачије 

одговоре? Зашто, још увек, на нека питања 

постављена на основу налазишта Лепенски вир, 

археологија има само непотпуне одговоре? 

People, fish, gods of deep waters or spirits of ancestors? What do the oldest 

sculptures of the world represent, found by the Danube River, in the Đerdap gorge, 

after which the hypothetical questions about where the cradle of the civilisation is, 

receive different answers? Why for some questions, asked and based on the archaeological 

site in Lepenski Vir, does archaeology as a science still have only incomplete answers? 

DUHOVI VELIKE REKE 

SPIRITS OF A BIG RIVER 

Лепен ски Вир, на ду нав ској те ра си, у Ђер да пу, јед но је 

од нај зна чај ни јих ар хе о ло шких на ла зи шта Ср би је. Испод 

на пла вље них на сла га зе мље и пе ска, ше зде се тих го ди на 

про шлог ве ка, проф. Сре јо вић са сво јом еки пом, открио 

је ар хе о ло шке на ла зе ко ји су про ме ни ли светске 

пред ста ве о осви ти ма на ше ци ви ли за ци је. 

Пре осам ми ле ни ју ма – из ме ђу 7000. и 6000. 

го ди не п.н.е, у вре ме сред њег ка ме ног до ба, 

ме зо ли та – ов де је жи ве ла за јед ни ца ри ба ра 

и ло ва ца, чи ји ци ви ли за циј ски ни во, упр кос 

те мељ ној ис тра же но сти, још увек збу њу је. 

Јед но је си гур но: на ла зи го во ре да је ток 

Сред њег Ду на ва ко лев ка европ ске и светске 

ци ви ли за ци је. 

Нај зна чај ни ји на ла зи из Ле пен ског 

ви ра су скулп ту ре – од кварц ног пе шча ра. 

Љу ди из Ле пен ског ви ра, пра ви ли су прве 

скулп ту ре (бар ко ли ко је на ма по зна то) у 

исто ри ји чо ве чан ства! Пра и сто риј ска ци ви лиза 

ци ја Ле пен ског ви ра, из не дри ла је скулп торска 

де ла, ко ја и да нас, по до са да усво је ним и 

осво је ним естет ским кри те ри ју ми ма, пред ста 

„Адам”: најстарија скулптура 

нађена на Лепенском Виру 

“Adam”: The oldest sculpture 

found in Lepenski Vir 

Lepenski Vir on the Danube terrace in Đerdap is one of the most 

significant archaeological sites in Serbia. Beneath flooded layers 

of soil and sand, Professor Srejović, during the 1960’s, discovered 

with his team archaeological findings that changed the ideas the 

world had about the dawn of our civilisation. Eight millennia 

ago – between 7000 and 6000 BC, during the middle 

period of the Stone Age, the Mesolithic- here used to 

live a community of hunters and fishermen whose 

civilised stage, despite thorough researches, is still 

confusing. One thing is certain though: the findings 

say that the course of the Middle Danube is the 

cradle of European and the world’s civilisation. 

The most important findings from Lepenski 

Vir are the sculptures made of quartz sandstone 

- the people of Lepenski Vir created the first 

sculptures (as far as we know) in the history of the 

humankind! The prehistoric civilisation of Lepenski 

Vir put forth sculptural works that, even in the present, 

according to accepted and established aesthetic criteria, 

represent the first masterpieces: for eight millennia 

their compact shapes and reduced forms look 

like they have come from the studio of a sculptor who 

15

Мезолитска епоха постепено је довела до преоријентације ловачко-сакупљачких заједница на лов и риболов 

и до појаве седелачког начина живота. На подручју Србије ова епоха је углавном позната са локалитета који 

се налазе у Ђердапској клисури, као што су Падина, Власац, Хајдучка воденица и Лепенски вир. Падина и Власац 

у својим најстаријим слојевима садрже остатке сезонских насеља, мезолитских ловаца и риболоваца, као и алатке 

од кости, камена, рога и зуба дивље свиње. На Лепенском виру први пут долази до изражаја, у извесном смислу, 

урбанистички приступ у решавању распореда станишта, учињени су први покушаји у селекцији биљака, а пас је већ 

био припитомљен. Лепенски вир је дао и прве примерке монументалне скулптуре у Европи, из 6.000. године п. н. е. 

Данас је локалитет потопљен изградњом хидроелектране Ђердап I, али је део насеља, са својим карактеристичним 

рапезоидним кућама, дислоциран на виши ниво и може се видети у Музеју Лепенског вира у Ђердапу. 

The Mesolithic era gradually led toward the reorientation of the communities of hunters and fruit pickers to communities of hunters and 

fishermen and the appearance of a centralised way of life. On the territory of Serbia this epoch is mainly known thanks to the archaeological 

sites in the Đerdap Gorge, such as Padina, Vlasac, Hajdučka vodenica (Haiduk’s watermill) and Lepenski Vir. The oldest layers of Padina 

and Vlasac contain the remains of the seasonal settlements, Mesolithic hunters and fishermen as well as tools made of bones, stone, horns 

and teeth of wild pig. In Lepenski Vir for the first time, in some sense, comes to the forefront an urbanist approach to solving the disposition 

of a settlement, the first attempts to select different kinds of plants were made, and the dog was already domesticated. Lepenski Vir gave 

also the first examples of monumental sculpture in Europe, dating from 6000 BC. Today, the site is drowned by the construction of the power 

plant Đerdap I, but a part of the settlement, with its typical trapesoid houses, can be seen in the Museum of Lepenski Vir in Đerdap. 

16

Триангулациони метод (комбинација троугластих модула), 

савремена је тековина архитектуре (Рајт и Фулер): 

Каква су математичка и геометријска знања имали 

наши преци пре 8 миленијума? 

A triangulation method (a combination of triangle modules) 

in architecture is a contemporary tendency. 

(Wright and Fuller): What knowledge of mathematics 

and geometry did our ancestors have 8 millennia ago? 

вља ју пр ва ре мек-де ла: осам ми ле ни ју ма њи хо ви ком пакт ни 

об ли ци и све де не фор ме де лу ју као да су иза шли из ра ди о нице 

не ког скулп то ра ко ји је наш са вре ме ник! Увек и из но ва поста 

вља ју ћи пи та ња о ду хов ном жи во ту на шег дав ног пре тка, 

о то ме ка ко је ви део свет у ко ме је жи вео, и ко ја та јан стве на 

ду хов на си ла је во ди ла ње го ву ру ку док је ства рао ри бо ли ка, 

бу љо о ка и чо ве ко ли ка ство ре ња (по узо ру на љу де, ри бе или 

бо го ве?) у вре ме кад се це ло куп на умет ност ho mo sa pi en sa 

сво ди ла на не ко ли ко оста та ка ко сти ју, укра ше них плит ко уреза 

ним, ге о ме триј ским ли ни ја ма и ша ра ма (на ла зи из Ана до лије 

и Ле ван та). 

Ле пен ски вир сво јом ар хи тек ту ром и да нас збу њу је 

ис тра жи ва че. Сва ста ни шта (ни су то још би ле ку ће, али су 

би ле ви ше од ша то ра) иста су и ори јен ти са на пре ма ре ци. А 

њи хо ва осно ва – јер кров, на рав но, ни је са чу ван – ни је у об л 

и ку кру га, ни че тво ро у га о ни ка: сва ста ни шта има ју у осно ви 

од се чак кру га, њи хо ве боч не стра ни це сто је под углом од 30 

сте пе ни, а врх је од се чен. Та фор ма ста ни шта са чу ва на је 

хи ља ду го ди на, што упу ћу је да је има ла ма гиј ски, ри ту ал ни 

ка рак тер. Ар хи тек та за јед ни це био је ша ман, а игре бро јева 

и про пор ци ја упу ћу ју да је познавао ма те ма ти ку и ге о ме 

Основа једног станишта из Лепенског Вира 

није мењана више од 1.000 година што указује 

да је имала магијски, ритуалан карактер 

The base plan of a house in Lepenski 

Vir was not changed for more than 1000 years, 

indicating that it had a magical, ritual character 

could be our contemporary! Always and from anew asking questions 

about the spiritual life of our distant relative, about his view 

of the world he lived in, and which mysterious spiritual force led his 

hand while he created fishlike, goggle- eyed, humanlike creatures 

(modelled after human beings, fishes or gods?) during the period 

when the entire art of homo sapiens was reduced to a number of 

remains of bones, decorated with shallow chiselled geometric lines 

and ornaments (the findings from Anatolia and Levant). 

Even today, the architecture of Lepenski Vir confuses the 

researchers. All homes (they didn’t look like houses yet, but they 

were more than tents) are the same and oriented toward the river. 

And their base plan- because the roof is not preserved, of course- 

isn’t shaped as a circle or square: all buildings have in their base a 

fragment of a circle; their sides are built under a 30 degree angle, 

and the top is cut off. That form of these huts was preserved for 

thousands of years, which proves that they had some magical, 

ritual character, the architect of the community was a shaman, 

and number and proportion games confirm he had knowledge of 

mathematics and geometry. Eight thousand years prior to us! A 

triangulation method (a combination of triangle modules) in architecture 

is a contemporary tendency. (Wright and Fuller) 

17

Уметност Лепенског вира је у раскораку са оним што смо знали о том времену...У раздобљу кад се на Ђердапу, на Ле пенском 

Виру остварује сакрална архитектура и монументална скулптура, у осталим деловима Европе, живи се по природним 

заклонима, скромним колибама и шаторима, а уметност се своди на покоју линију гравирану на кости или рогу... 

Током 1967. године Лепенски вир се појавио на археолошкој карти Европе као изузетно значајан, али и сасвим 

усамљен културни центар. Тада се чинило да су „облици једне високе културе – трајно насеље са планском архитектуром 

која подразумева сложене друштвено-економске односе и споменици монументалне уметности свакако надахнути 

дубоком религиозношћу – настали на Лепенском виру у наизглед празном простору, без икаквих најава, традиција и 

припреме. Ипак је већ тада истакнуто да, ако се по последици суди о узроку, онда се на основу Лепенског вира мора 

закључити да је културна прошлост Подунавља далеко богатија и сложенија него што се то до данас претпостављало. 

(Драгослав Срејовић) 

Скулптура „Водена вила”, 

38 х 26 цм, кварцни пешчар, 

риболико биће као оваплоћење 

„женског принципа” 

Sculpture “Water fairy” 

38 х 26 cm, quartz sandstone, 

fishlike creature as embodiment 

of the “feminine principle” 

The art of Lepenski Vir is out of step with what we knew about the period…In a time when the sacral architecture and monumental 

sculptures of Đerdap in Lepenski Vir were created, in other parts of Europe ruled the natural laws of life, in 

modest, tent-like-huts, and the art was reduced to just few lines on bones or horns... 

In 1967 Lepenski Vir appeared on the archaeological map of Europe as an exceptionally important but completely lonely 

cultural centre. At the time it seemed that “forms of a high culture – the permanent settlement with planned architecture 

which implies complex social-economic relations and with the monuments of monumental art that was certainly inspired with 

profound religiousness - created in Lepenski Vir in apparently empty space, without any signs of announcement, without tradition 

and preparation. Still, even then it was claimed that, if cause is judged by consequence, based on Lepenski Vir it must be 

concluded that the cultural past of the Danubian region is far more complex and richer than it was believed to be to this day. 

18 

(Dragoslav Srejović)

Чудан положај скелета 

у једном од гробова 

подстакао је истраживаче: 

увећана шема скелета, 

положена на шему основе 

станишта показала је 

велику подударност 

An unusual position 

of a skeleton in a tomb 

instigated the scientists: 

an enlarged scheme 

of the skeleton was identical 

to the scheme of the 

settlement’s plan, 

when laid over the 

scheme of skeleton 

три ју. Осам хи ља да го ди на пре нас! Три ан гу ла ци о ни ме тод 

(ком би на ци ја тро у гла стих мо ду ла) у ар хи тек ту ри са вре ме на 

је те ко ви на (Рајт и Фу лер). А кад су от кри ве ни ко сту ри са храње 

них у нео бич ном по ло жа ју, не ком је па ло на па мет да их 

уве ћа – про пор ци је људ ског те ла за ди вљу ју ће су се, пре не те 

на осно ву ста ни шта, пре кло пи ле са про пор ци ја ма „ку ће”. А 

на ме сту пуп ка, по пра ви лу био је жр тве ник, облу так са из у 

ду бље њем у сре ди ни. 

Да ли је мо гу ће да је наш пре дак, док се још слу жио каме 

ном се ки ром, знао да кон струк тив но од ре ди по ло ви ну ду жи, 

уцр та угао од 60 сте пе ни, од ре ди ра ван по мо ћу три тач ке!? 

Или смо ми да нас скло ни да про сто ре на у ке и ар хе о ло ги је, напу 

сти мо у име фан та сти ке и ве ре у „ми стич на зна ња”, од ко јих 

су не ка, очи то, би ла да та на шим пре ци ма са Ве ли ке Ре ке. 

Оба ле Ду на ва зна ју не ке тај не о чо ве ку, ко је су на ма 

оста ле скри ве не. 

And when skeletons that were buried in an unusual position 

were discovered, somebody got the idea to enlarge them- proportions 

of the human body were amazing, and compared to the base 

plan of the buildings, they matched exactly with the proportions of 

“the house”. And the navel on the human body was, following the 

rule, parallel with a white stone carved in the middle that represented 

an altar for sacrifices. 

Is it possible that our ancestor, while he was still using 

a stone axe, knew how to define constructively the half of the 

length in order to draw a 60 degree angle, define the plane using 

three points!? Or it is us who are inclined to abandon the spheres 

of the science and archaeology in the name of the fantastic and 

belief in “the mystical knowledge”, which was obviously given to 

our ancestors of the Big River. 

Banks of the Danube River know some secrets about the 

human being, which remained hidden to us. 

19

Римски богови и хришћански свеци Сирмијума: Сремска Митровица 

Roman gods and Christian saints of Sirmium: Sremska Mitrovica

Вода на тргу: Карловци 

Well on the town square: Karlovci

Мозаик из гамзиградске палате, 

са представом бога Диониса 

Mosaic from the palace in Gamzigrad, 

with representation of the god Dionysus

У нашим крајевима рођено је 12 римских царева. 

Један од њих, Галерије звани „Говедар”, оставио је здање 

Гамзиград, један од најзначајнијих античких локалитета 

на нашем тлу. О Галерију пише проф. Јовановић 

In our regions 12 Roman emperors were born. One of them, 

Galerius, was called “herdsman”, because he took care 

of the cattle and ox in his youth. He left behind the edifice of 

Gamzigrad, one of the most important archaeological sites 

in our land. About Galerius writes professor Jovanović 

GOVEDAR ME\U BOGOVIMA 

HERDSMAN AMONG GODS 

Галерије, царског имена G.Valerius Maximianus Galerius, ро ђен 

је средином III века н.е. на малом пољском добру, можда под 

име ном Секундинијана (Secundiana) у провинцији Приобалној 

Дакији (Dacia Ripensis). Његови родитељи су насељени у ову 

об ласт са простора источне Дакије, где су били изложени сталним 

насртајима ратоборних Карпа. У новом завичају, опустелом 

од варварских упада и црнотраге куге, отац породице, чије име 

није сачувано, бавио се разноврсним пословима које, прет ходно 

запуштено, сељачко имање изискује. Мајка Ро му ла, под чијим 

скутом и старатељском бригом је Галерије ра стао и васпитаван, 

била је предани поклоник планинских бо жан става и вршила 

свештеничку дужност. 

У раној младости Галерије је чувао стоку и стекао нади 

мак Говедар (Armentarius) кога се никада није одрекао наслутивши 

у њему епитет и природу Силвана, шумског бо жанства 

поштованог у сеоским срединама, вероватно и његовом 

скромном дому, и пасторални пијетет Ромула, најславнијег 

рим ског пастира, чије ће име Галерије, након тријумфа над 

Пер сијанцима, са поносом носити. 

Не може се са сигурношћу реконструисати Галеријева 

вој ничка каријера (cursus honorum); вероватно је то био уз лет 

ни ход остварен мачем, неузмицањем, подвигом, задатом реч ју, 

војничком врлином. Он је и пре проглашења за цезара 293. го дине, 

био у самом војном врху при Дио кле ци јановом двору и већ 

тада је ус пос тављао сигурност на, навек не мир ној, гра ници на 

Galerius, of the imperial name G. Valerius Maximianus Galerius, 

was born in the middle of the 3 rd century A.D, on a 

small field property, which was perhaps Secundiana in the province 

of Dacia (Dacia Ripensis). His parents settled in this area after 

coming from the lands of the Eastern Dacia, where they were 

exposed to repeated assaults of the bellicose Carpi. In the new 

homeland, devastated by barbarian invasions and fatal plague, a 

father of the family, his name unknown, did various jobs that a 

previously abandoned peasant farm property demanded. Mother 

Romula, under whose care and influence Galerius was raised, 

was a devoted pilgrim of the mountain deities and she performed 

the duties of a paganist priestess. 

In his early youth, Galerius raised the cattle and obtained 

the nickname “herdsman” (Armentarius), the nickname he never 

rejected, feeling in it the extol and nature of Silvan, a forest god 

worshiped in village environments and probably in his own modest 

home, as well as in the pastoral piety of Romulus, the most 

celebrated Roman shepherd, whose name Galerius took proudly 

after his triumph over the Persians. 

Galerius’s military career (cursus honorum) can’t be reconstructed 

with certitude; most likely it was an ascending road 

achieved by sword, without retreat, by feat, given word, and 

military discipline. He was, even before becoming a Caesar in 

293 A.D., among the top ranked military members at Diocletian’s 

court and even then he succeeded to establish peace on the al 

25

Дунаву. Ове заслуге Га ле ри ја не може да пре небрегне ни Лак тани 

ци је, који у вези с догађајима из 305. године, каже: 

„Већ петнаест година је протекло од како је он (Галерије) 

био упућен у Илирик и то на обалу Дунава где се бо рио са варва 

рима док су други ла год но управљали про страним и мирним 

об ластима.” 

Војне заслуге, а можда и часна скромност сељака на викнутог 

на одговорност и послушност, предочили су Галерија цару 

Диоклецијану. Са успостављањем Тетрархије, Диоклецијан је 

увео у власт Констанција Хлора као цезара у западном делу 

Им перије, подређеног августу Максимијану Херкулију, а уз 

сво је скуте узео је Галерија, цезара у источном делу Царства, 

које је тада већ било претежно јаче у војном, стратегијском и 

еко ном ском погледу. Тим чином Галерије је ушао у божански 

род Јовија, са којим се Диоклецијан изједначавао, поставши 

Ју питеров син, други Марс. Оженивши се Диоклецијанавом 

кћерком Валеријом, поистовећеном са Венером, брачна за једница 

Марса (Галерија) и Венере (Валерије) стварала је илузију 

небеског пулвинара - достојне ложнице божанстава. 

Некако у то време над источним делом Царства надвија 

се персијска опасност. Диоклецијан 296. године, наслућујући 

су коб, говори о Персијанцима као неприjатељима и премешта 

Галерија из Сирмијума у нову резиденцију у Солуну ближе предстојећем 

ратном попришту. Исте године Нар сес започиње војну 

кампању против Рима напавши Месопотамију. Дио клецијан, с 

поуз да њем, одређује Галерија за комаданта ис точне војске, 

али рат започиње несрећно по римску државу. 

ways unstable frontier on the Danube. Even Lactancius can’t disregard 

the merits of Galerius, and about the events related to the 

year 305 A.D., Lactantius says: 

“Fifteen years have passed since he (Galerius) was sent 

to Illyricum, to the riverbank of the Danube where he fought 

against the barbarians while the others leisurely governed over 

broad and peaceful regions”. 

Military merits, and maybe the honourable modesty of a 

peasant who was accustomed to responsibility and obedience, 

caused the recommendation of Galerius to Emperor Diocletian. 

At the establishment of the tetrarchy, Diocletian introduced Constantius 

Cholrus as Caesar in the western part of the Empire, 

subordinated to Maximian Herculius, and under his own supervision 

he placed Galerius, a Caesar in the eastern part of the 

Empire that was, at the time, the leading part of the empire in 

military, strategic and economic spheres. 

By this act Galerius entered the divine line of Iovius, with 

whom Diocletian equated himself, becoming the son of Jupiter, 

the second Mars. Marrying Diocletian’s daughter Valeria, who was 

identified with the goddess Venus, the marriage union between 

Mars (Galerius) and Venus (Valeria) created the illusion of the 

heavenly pulvinar – distinguished chambers of deities. Somewhat 

at that time, over the eastern part of the Empire, emerged the 

Persian danger. Anticipating the conflict, Diocletian spoke in 296 

A.D. about the Persians as the enemies, and reassigned Galerius 

from Sirmium to new residence in Thessalonica, closer to the future 

battlefield. 

26

Галерије са недостантном и 

не при прем љеном војском прелази 

Еуф рат код Ка лин куса и 

на простору између овог га за 

ре ке и побрђа Каре сусреће мно 

гобројнију персијску војску. Иначе, 

из држљива римска пе шадија 

суочена са нес носном вру ћи ном, жеђу 

и неизвесношћу из гу би ла је са мопоуздање 

и победнички дух. У таквим 

оклонистима започели су налети 

број нијег непријатеља, по себно тешке 

коњице. Римски редови су пробијени 

и битка је била из губљена, а 

провинција Месопотамија пала у ру ке 

Персијанаца. 

Поједини извори, хронолошки удаље 

нији од ових до гађаја, попут Еутропија 

и Амијана Марцелина говоре о Диок лецијановој 

срџби на кон овог пораза и 

наређењу да Галерија иде миљама пешице 

иза својих кола. Сматра се, ме ђутим, 

да ова прича не стоји, јер код Лактанција, 

савременика ових догађаја, 

не ма по да така о овом понижењу Га ле рија, 

које би, овај њему ненаклоњен писац, сигурно забе ле жио 

и надограђивао. 

Гај Валерије Галерије Максимијан, 

цезар од 295. године 

(портерт од порфира, Гамзиград) 

Gaius Valerius Galerius Maximianus, 

Caesar since year 295 A.D., 

(porphyry portrait, Gamzigrad) 

That same year, Narses began a military campaign 

against Rome by attacking Mesopotamia. Diocletian, 

with confidence, installed Galerius as 

commander of the eastern army, but the war 

started unsuccessfully for the Roman state. 

Galerius, with an insufficient and 

unprepared army crossed the river Euph rates 

near Callincus and in the area between 

this part of the river and the hill of Carrhe 

encountered a much larger Persian army. 

Generally resilient Roman infantry faced 

with unbearable heat, thirst and incertitude 

lost self-confidence and the winning spirit. Under 

those circumstances the attacks from a much 

larger enemy started, especially attacks by the 

armed cavalry. Roman frontlines were broken, the 

battle was lost, and the province of Mesopotamia 

fell into Persian hands. 

Certain sources, which are in chronological terms 

far from these events, such as Eutropius and Ammianus 

Marcellinus, speak about Diocletian’s anger 

after this defeat and his order by which Galerius was 

supposed to walk for miles behind his chariot. It is 

considered, though, that this story isn’t true, Lactancius 

as a contemporary of these events doesn’t 

inform us about Galerius’ humiliation in his notes, an odd occurrence 

for one who never really favoured Galerius in the first 

После 20 година владавине Галерије се повукао у своју 

гамзиградску палату где је дочекао смрт, и где је дивинизован 

After 20 years of ruling, Galerius withdrew to his 

Gamzigrad Palace, where he died and where he was deified 

27

У сваком случају, Галерије пожури да поправи после 

дице несрећног рата и одагна сумње у своју способност. 

По јачa се војском са дунавске границе, опробаном у многим 

искушењима, и с главнином од око 25.000 војника поново 

пређе Еуфрат. Овога пута, међутим, уместо да се распореди 

на отвореном простору месопотамијске равнице, напредовао 

је кроз планински део Арменије, где је становништво било 

на клоњеније Римљанима и где је тло било повољније за дејствовање 

пешадије. 

Претходне недаће ојачале су опрезност и дисциплину у 

римској војсци, док су Персијанци, понесени успехом, с не марношћу 

ишчекивали сукоб. Галерије је изненадио њихов логор 

и у жестоком налету раширио метеж, панику и клонулост у непри 

јатељским редовима. Отпор је скршен, а персијска војска 

сатрвена. Цар Нарсес, који је командовао персијском војском, 

иа ко рањен успе да се дохвати медијске пустиње и умакне. 

Ње гов раскошни шатор, као и шатори његових сатрапа, 

постали су богат плен победницима. 

place. Nevertheless, Galerius was fast to correct the consequences 

of the unfortunate war and drive away doubts in his abilities. 

He strengthened his army with units from the Danubian frontier 

and with a main force of 25,000 soldiers, crossed the Euphrates 

River again. 

Мозаик са сценом лова је откривен у свечаној дворани Галеријеве 

резиденција још давне 1953. У једном тренутку 

заслепљаног поклонства и подаништва, овај мозаик је скинут 

и пренет у Музеј 25. мај у Београду. Том приликом нарушен је 

иконографски интегритет приказа; од три фугуре ловаца, преостале 

су две. У пољу уоквиреном богатом јонском плетеницом првобитно су 

била приказана три ловца (venatores) и пропети лав. Од композиције је 

делимично сачувана лева страна на којој су приказана два ловца: један смело 

стоји држећи ласо у испруженој десној руци, док други клечи заклоњен иза 

великог кружног штита који придржава десном руком, у левој држи копље 

(pillum) уперено ка разјареној звери. 

mosaic that represents a hunting scene was discovered in 1953 in the ceremonial 

hall of Galerius’ residence. At one moment of blind zeal and loy- 

A 

alty this mosaic was removed from the site and transferred to the Museum of 

25 th May in Belgrade. On that occasion, the iconographic integrity of the picture 

was disturbed; out of three figures of hunters, only two remained. In the 

field framed with an abundant Ionian tress, formerly were represented figures 

of three hunters (venatores) and a reared lion. The left side of the composition 

is partially preserved and two hunters are represented here: one stands courageously 

holding a lasso in an outstretched right hand, while the second one 

kneels hidden behind a large rounded shield holding it in his right hand, and in 

But, this time, instead of positioning his force on the open 

space of the Mesopotamian plain, he marched through mountainous 

areas of Armenia, where the people 

were more inclined toward Romans and 

where the terrain was better suited for 

infantry actions. 

Earlier troubles had strengthened 

the caution and discipline 

within the Roman army, while 

the Persians, moved by success, 

waited carelessly for 

the battle. Galerius surprised 

their camp and 

his left hand holds a spear (pillum) directed toward the enraged beast. 

29

30 

Orao nad loma~om 

Око 1000м источно од Гамзиграда на једној узвишеној греди, природној крепидоми, налази се локалитет 

„Магура”, што на влашком језику означава могиле, велике надгробне хумке. Тумул, означен бројем 1, који 

се, с правом, повезује с Ромулом, је пречника око 30 метaра, импозантне висине 8,5 метара. У ограђеном простoру 

била је подигнута дрвена конструкција етажне ломаче на којој је изврше ритуално спаљивање воштаног имагиа 

(effigies) Ромуле, а сама царица мајка сахрањена инхумацијом у свом маузолеју. 

Ова пракса римских царева и царица почиње од II века: приређује се вишеспратна ломача, са неколико 

ступњева катарзе, на које се поставља воштана фигура умрлог, богати дарови и понуде и – кавез са орлом на врху. 

Када се ломача запали, отвара се кавез и орао прочишћену пнеуму/душу односи у земљу хероја. Телесни остаци 

покојника се постављају у маузолеј. Кроз ову необичну дихотомију и инсценацију остварује се чин апотеозе. 

Тумул 2 са маузолејом повезује се са Галеријем. То је још монументалније здање: тумул је пречника око 

40 м, а недохватна висина преко 10 м. Ограђен је каменим зидом ширине око 2,5 м. Уз тумул се налазио маузолеј 

на полигоналној платформи са толосом оивиченим колонадом од 12 стубова. У оквиру каменог прстена тумула 

подигнута је велика, вишеспратна ломача на којој је спаљен имагио цара и извршена апотоза. Међу пронађеним 

остацима изгорелих прилога доминирају елементи повезани с војском: делови шлема, оклопа, војних сигнума. 

Тело је пренето у гробну комору у крипти маузолеја, која је, такође, опљачкана или поништена давно, можда још 

у касноантичком периоду. На овом месту је сахрањен Галерије 311. године и постато Divus Galerius. 

Завршио бих казивање о Галерију поетским закључком Драгослава Срејовића, како је он уопште и 

прилазио вилин ској теми Гамзиграда, о споменицима на Магури: „...са врха Магуре сагледава се цео Галеријев 

градитељски подухват: па лата и маузолеји са консекративним споменицима који, у ствари, илуструју Галеријев 

животни пут, његово уздизање од це за ра преко августа до Бога. Ту се остварује веза између земље и неба, 

рођења и апотеозе, смртности и бесмртности”. 

Eagle above a pyre 

About 1000 metres east from Gamzigrad, on a higher terrain, a natural crepidoma is located at the site of “Magura”, 

which in the Wallachian language means mogilas, huge funeral hillocks. Tumulus, which is marked with the number 

one and which is correctly associated with Romula, is 30 metres in diameter and has impressive height of 8.5 metres. 

In an enclosed space a wooden pyre construction with a number of floors was built, on which a wax model - effigy 

(imagio) of the empress was ritually cremated, while the empress herself was inhumed in her mausoleum. 

This practice of the Roman emperors and empresses begins in the 2 nd century: a multi-levelled funeral pyre was 

constructed, with several stages of catharsis, upon which is placed a wax figure of the deceased, abundant gifts and 

offerings, and a cage with an eagle inside. When the pyre is set on fire, the cage opens and the eagle carries a purified 

soul – pneuma - to the land of heroes. Bodily remains of the deceased are placed in a mausoleum. Through this unusual 

dichotomy the act of apotheosis is realised. 

Tumulus 2 with the mausoleum is related to Galerius. This is even more of a monumental building: tumulus has 

40 metres in diameter and an unreachable height of over 10 metres. It is enclosed with stonewall that is 2.5 metres 

wide. Next to tumulus was the mausoleum built on a polygonal platform with a tholos encircled by colonnade of 12 pillars. 

Within the stone ring of a tumulus is a large, multileveled pyre constructed where the figure, imagio, was burned 

and where apotheosis was completed. Among the discovered preserved remains are the gifts elements related to the 

army: parts of a helmet, armour, and army insignia. The body was transferred to a funeral chamber inside the crypt 

of the mausoleum, which was also pillaged or destroyed a long time ago, perhaps in the late antiquity period. At this 

place, Galerius was buried in 311 A.D and became Divus Galerius. 

I would finish a narrative about Galerius with poetic conclusion of Dragoslav Srejović, as he actually approached 

the fairy topic of Gamzigrad, about the monuments on Magura: “…from the top of Magura the whole Galerius endeavour 

could be seen: palace and mausoleums with consecrated monuments that, in fact, illustrate Galerius’ life course, 

his ascending from a Caesar, through the position of an August to the status of a God. In this is realised the connection 

between the earth and the sky, nativity and apotheosis, mortality and immortality”.

Овде, можда, треба истаћи један догађај, заправо анегдо 

ту, који сведочи о рустикалној једноставности римских во ј 

ни ка и њиховом односу према лепоти и животном преобиљу. 

Не ки од њих нашли су у шаторима кожне торбе пуне би серја; 

узели су торбе а њихов богати садржај бацили не познајући 

његову вредност. 

Овај знаменити подвиг Галерија обележен је сла волуком 

подигнутом испред његове палате у Солу. Галерије је 

слављен као нови Александар, његова победа изједначавана 

са Дионисовим источним тријумфом. 

С таквим божанским залогом ступио је 305. године на 

трон упражњен одступањем Диоклецијана и Максимијана и 

до био титулу августа. Мада је формално био други у 

хијерархији власти Друге тетрархије, иза Кон станција 

Хло ра, сви су у ње му видели по бедника 

у божанској ги ган томахији, ка ко се до живљавао 

су коб са Пер си јан цима, господа 

ра свих одлука, водећу лич ност 

Царства. 

Личне сујете, ам би 

ци је и властодржја беспо 

вратно су растакале, 

са да већ уто пиј ску, идеју 

тет рархије. Схв а ти виши то, 

не без извесне ре зиг нације, 

Га лерије се повукао, раз 

борито на пустивши идеју о универ 

залној Им перији и посветио 

се личним за довољствима, али и 

ко рисним јавним радовима. Тако 

је из језера Pelso (Балатон) превео у Дунав сувишну воду, 

ис крчио грдне шуме које су га окруживале и даривао обиље 

плодне замље својим панонским поданицима. 

Галеријев крај је обележила разједајућа, дуга и потмула 

бо лест. Царево тело набрекло од снаге и неумерености, било 

је прекривено чиревима у ко ји ма су се легле лар ве инсеката. 

У зениту своје моћи, након блиставе победе над Нар сесом, 

Галерије, коме успех никада није помутио разборитост 

и стрепњу неумитног краја, почео је, вероватно 298/9, да зида 

здање у Гамзиграду. Првотно утврђење је приближно правоугаоног 

облика, димензија 210х180 м, имало је сличан план 

као Диоклецијанова палата у Сплиту, али само два улаза, на 

in an intense attack incited panics, chaos and exhaustion among 

his enemies. The resistance was busted and the Persian army 

crushed. Emperor Narses, who commanded the Persian army, although 

injured, managed to reach and escape through the desert 

in Media. His luxurious tents, as well as the tents of his satraps, 

became enormous booty for the winners. 

This famous heroic deed of Galerius was marked by the 

triumphant arch built in front of his palace in Sol. Galerius was 

celebrated as the new Alexander and his victory equated to Dionysus’ 

eastern triumph. 

Натпис над улазом у гамзиградски град 

Inscription above the entrance to the city of Gamzigrad 

In 305 A.D, with such a divine pledge, Galerius came to 

the throne, which came open after the abdications of Diocletian 

and Maximian, receiving the title of an ‘August’. Although 

formally he was the second in the hierarchy of rulers 

of the Second tetrarchy, right after Constantius 

Chlorus, everyone saw in him the victor 

in the divine gigantomachia, which is 

how the conflict with the Persians 

was perceived, the master of 

all decisions, the leading 

figure in the Empire. 

Personal vanities, ambitions 

and autocracies, with no 

chances of return, had already dismantled 

the utopian idea of the tetrarchy. Realising 

that, Galerius withdrew, wisely abandoning 

idea of the universal Empire and dedicated 

himself not only to personal pleasures 

but also to useful public works. From the 

lake of Pelso (Balaton) he moved the excess 

water to the Danube River, he cleared away many forests 

that surrounded the lake and donated plenty of fertile land to his 

citizens in Pannonia. 

Galerius’ end was marked with a gruesome, long and 

treacherous disease. The Emperor’s body, swollen by strength 

and lack of modesty in his youth, was covered with abscesses, 

which were befallen by worms. 

At the peak of his power, after the great victory over Narses, 

Galerius, to whom success has never spoiled reason and fear of the 

inevitable end, began to build the edifice in Gamzigrad probably 

in 298/9 A.D. The original fortress was nearly in the form of rectangle, 

dimensions 210 x 180 metres, it had a similar ground plan to 

31

источној и западној страни, фланкирана са по две осмоугаоне 

куле; на угловима и платнима бедема налази се још 12 кула 

квадратне основе. 

Ова градња, можда никада окончана, преиначена је 

из град њом новог утврђења, већег, моћнијег, велелепнијег, 

али са истим планом, организацијом, духом, сакралним координатама 

и начелом. Грађено је у једном даху, војнички 

ефикасно, с кре посном мунументалношћу, која није била сама 

себи сврха. Било је то место где ће цар, након добровољног 

одступања од власти после 20 година владавине, подучен 

примером свог узора Диоклецијана, „окружен неосвојивим 

зидом проводити безбедну и мирну старост”. 

Епитет Felix се у именима места, градова, области не 

ко ристи као једноставан украсни придев, већ као предикат 

бо гова, царева, царица и хероја којим се изражава њи хова 

светлост, сла ва, вечност, плододарје, свеколики напредак. 

Порфирна скулптура Галерија је седећа монументална 

статуа цара у војничком орнату с глобом у испруженој руци и 

исказује спокој универзалног мира након тријумфа. Викторија 

га овенчава венцем на коме су медаљони с попрсјима четири 

цара идентификованим с божанствима: Диоклецијан/Јупи тер, 

Максимијан Херкулије/ Херакле, Констанције Хлор/Апо лон- 

Сол и Галерије/Марс. 

На једном од сачуваних мозаика је је танана, рафинирана 

варијација познате Лисипове и Леохарове те ме: Александовог 

краљевског лова. Учесник у овој сцени је млађи, заклоњен иза 

штита и под будном пажњом, рекло би се и бригом, старијег 

судеоника (Александра – Галерија?). Широко, дечачки отворено, 

троугаоно лице с крупним очима, немирна коса с крупним 

коврџама уоквирује лепо лице младића чије достојанство 

није нарушено чињеницом да је скривен иза штита. Може се 

помишљати да је представљен Га ле ријев син, Кандидијан с 

којим је цар имао и из вес них политичких амбиција. 

Гамзиград (Felix Romuliana – Romulianum – Romuliana), Га 

ле ријава сакрална опорука je јединствен споменик тријумфу, ам бицији, 

таштини, утопијској жељи за трајањем у се ћању. До годило 

се, управо супротно: Галеријева рези ден ција је поништена 

хриш ћан ским базиликама, као да се ос тварио Лактанцијев сан, 

а након ра новизантијског периода ло калитет је прекривен забо 

равом и бе зименљем; у ретким гамзиградским легендама и 

вилинским при ча ма нема помена о моћном Галерију и његовој 

мајци Ромули. 

32 

Diocletian’s palace in Split, but only two entrances, at the eastern 

and western side, flanked by two octagonal towers; at the corners 

and panels of the walls there are 12 more square-base towers. 

This building, perhaps never completed, was changed by 

the construction of a new fort that was larger, greater, prettier, 

but with the same base plan, organisation, spirit, sacral coordinates 

and principle. It was built in one breath, with military efficiency, 

with abounding monumentality that wasn’t the purpose 

in itself. That was the place where the Emperor would, after his 

voluntary abdication after 20 years of ruling, following the example 

of Diocletian, “be surrounded by an unconquerable wall 

and spend a secure and calm old age”. 

The prefix FELIX wasn’t used in the names of places, cities, 

and regions as a simple adjective, but rather as a predicate of 

gods, emperors, empresses and heroes by which is expressed their 

lightness, glory, eternity, wealth giving, and progress overall. 

Porphyry sculpture of Galerius is a seated monumental 

statue of the emperor in military clothing with a globe in his 

outreached hand, illustrating the calmness of the universal peace 

after triumph. Goddess Victory crowns him with a wreath with 

represented medallions and busts of four emperors who are 

identified with gods: Diocletian/ Jupiter, Maximianus Herculius/ 

Heracles, Constantius Chlorus/ Apollo-Sol and Galerius/ Mars. 

On one of preserved mosaics is a subtle, refined variation 

of the famous Lyssipos’ and Leohares’ theme: Alexander’s royal 

hunt. Participating in this scene is a younger man, protected 

behind the shield and, it could be said, by the concern of the 

elder participant. Wide, boy-like openness, a triangle face with 

big eyes, messy hair with big curls encloses the beautiful face 

of a young man whose dignity wasn’t disturbed by the fact that 

he is hidden behind the shield. One could suppose that here is 

represented Galerius’ son, Candidianus, for whom the Emperor 

had certain political ambitions. 

Gamzigrad (Felix Romuliana – Romulianum- Romuliana), 

Galerius’ sacral admonition is a unique monument to triumph, 

ambition, vanity, utopian desire for everlasting existence in memory. 

It happened just the opposite: Galerius’ residence was annulled 

by Christian basilicas, it seems Lactancius’ dream ca me 

true, and after the early Byzantine period, the site was cove red 

with oblivion and became nameless; in rare legends and fairy 

tales of Gamzigrad, powerful Galerius and his mother Romula are 

not mentioned at all.

Водопад: „Прскало”, Кучај, Источна Србија 

Waterfall: “The Sprinkling”, Kučaj, Eastern Serbia 

34

Свечаност жетве: 

Девојка с класем 

Ceremony of the harvest: 

Girl with weath branches 

35

Такмичење у једрењу: Дунав код Голупца 

Sailing competition: the Danube near Golubac 

36

37

Да ли је историја Европе, историја јада, крви, зноја и 

безнађа пред непролазним злом, вечита као равнодушна 

Велика европска река? Да ли нас плаветнилом, које је заувек 

записано у мелодијама Штраусових валцера, ова лепа река, 

о чијем току Србија виси као грозд на изувијаном трсу 

вијугавог крвотока Европе само, увек изнова, теши и заварава? 

А можда смо већ закорачили у једно ново доба, у коме ће 

Дунав постати симбол новог заједништва европских народа? 

Na lepom, 

plavom Dunavu

Is the history of Europe, in its despair, blood, sweat and 

hopelessness before a never-ending evil as endless as is the case 

with the indifferent Great European river? Does the blue of the 

Danube, which will forever be remembered in Strauss’ melodies, 

comfort us or continue to trick us? Serbia is one of the grapes that 

hang on the undulating vine the Danube cuts through Europe. 

Perhaps, we have already stepped into a new age where the 

Danube could become a symbol of new unity of all European nations? 

By the Beautiful 

Blue Danube

с тар је нај ве ћа од свих ре ка ко је зна мо. Он је нај запад 

ни ја од скит ских ре ка и нај ве ћи је за то што се у 

„И 

ње га ули ва ју мно ге во де и чи не га ве ли ким“, за пи сао је Хе родот, 

пет ве ко ва пре но ве ере. 

Кад смо ус пе ли уз дуж и по пре ко да из ме ри мо пла не ту 

на ко јој ста ну је мо, ви де ће се да је Ду нав (ду жи на 2.783 ки ломе 

тра) по ве ли чи ни 32. свет ска ре ка, те да је ме ђу европ ским 

ре ка ма, по ве ли чи ни дру ги, иза Вол ге. 

Али, по сто је и дру ге ме ре, ва жни је од ки ло ме та ра. 

Ре ци мо да је на Ду на ву от кри ве но нај ра ни је европ ско 

све до чан ство о ра ђа њу ци ви ли за ци је: на те ра са ма Ле пен ског 

ви ра, от кри ве но је на се ље да ти ра но 7000 пре но ве ере – урба 

ни зо ва но, с нај ста ри јим мо ну мен тал ним ка ме ним скулп тура 

ма, ста ни шта гра ђе них по про пор ци ја ма, ко је упу ћу ју да 

су ње го ви ста нов ни ци познавали основе ма те ма тике и ге о 

ме трије. Пред скулп ту ра ма ве ли ких, из не не ђу ју ће мо дер но 

сти ли зо ва них гла ва од ка ме на, по ста вља се пи та ње да ли су 

пр ви европ ски бо го ви, има ли ри бо ли ки об лик би ћа ко ја пре бива 

ју у ду бо ким ви ро ви ма Ду на ва? 

А не где на та ла си ма Ду на ва сре ла су се два нај ве ћа 

европ ска ми та, је дан о апо ка лип тич ном кра ју све та а дру ги о 

веч ном људ ском тра га њу – се вер њач ки, мра чни мит о Ни белун 

зи ма и ме ди те ран ски, аван ту ри стич ки о Ар го на у ти ма (све 

ви ше ис тра жи ва ча сма тра да је Тер зеј у по тра зи за злат ним 

ру ном, био ду бо ко за шао ме ђу ду нав ске оба ле). 

“I 

star is the biggest of all the rivers we know of. It is the 

most western of all Scythian rivrers and it is the biggest 

as well, because many waters flow into this river”. This is what 

Herodotus wrote five centuries before the new era. After man 

had finally succeeded in measuring our planet from top to bottom, 

he realized that the Danube (length 2783 kilometers) is the 

32 nd longest river in the world, and is Europe’s second longest 

river of Europe, after the Volga. 

But there are other and more important ways to determine 

the significance of the Danube. 

It can be said that the dawn of European civilization was 

born on the Danube, on the terraces of Lepenski Vir. This urbanized 

settlement dates to 7000 BC, and at it has been found the 

oldest monumental stone sculptures and dwellings built to precise 

proportional rules, thus testifying to an extensive knowledge 

of mathematics. The sculptures representing large stone heads 

are shaped in an amazingly modern style, and drive us to wonder 

if the first European gods had a fish-like form of the creatures 

that lived deep in the waters of the Danube? 

And somewhere on the waves of the Danube have crossed 

two of the greatest European myths: one that brings a story of 

the apocalyptical ending of the world and another that speaks 

about an everlasting human searching. The first story, which 

comes from the North, is a dark myth about the Nibelungs. The 

second is an adventurous myth about Argonauts and comes from 

40

Сава је највећа дунавска притока: 

Београд на ушћу Саве у Дунав 

Sava is the largest tributary of the Danube: 

Belgrade at the confluence of Sava into the Danube

Ни је слу чај но Вас ко По па, у сво јим сти хо ви ма, ову реку 

осло вља вао са „Ве ли ки го спо ди не Ду на ве“. 

Ве ли ки го спо ди не Ду на ве 

У тво јим жи ла ма те че 

Крв Бе лог гра да. 

Ње му за љу бав уста ни на ча сак 

Из сво је љу бав не по сте ље 

Уз ја ши нај ве ћег ша ра на 

По биј олов не обла ке 

И по хо ди сво је не бе ско род но ме сто 

До не си на дар Бе ло ме Гра ду 

Рај ске воћ ке пти це и цве ће 

Евро пу у ње ном кул ту ро ло шком је дин ству и по ли тич ким (и верthe 

Mediterranean (a growing number of experts believe that 

mythic Theseus reached the banks of the Danube in his search 

for the Golden Fleece). In his verses on the river, Vasko Popa 

didn’t just by accident dub the river “Great Master Danube”. 

Great Master Danube 

In your veins flows the 

Blood of the White City 

For the sake of the city’s love 

Stand up for just one second 

From your lovely sheets 

Find the biggest carp and ride on his back 

Conquer the clouds of lead 

And go to your heavenly birthplace 

До не си и ка мен ко ји се мо же је сти 

И ма ло ва зду ха 

Од ко јег се не уми ре 

Кла ња ће ти се зво ни ци 

И ули це се про стр ти 

Ве ли ке го спо ди не Ду на ве пред то бом. 

Скулп тор и ар хи тек та Ђан Ло рен цо Бер ни ни, јед на од 

сјај них зве зда ита ли јан ског ба ро ка, онај што је из гра дио коло 

на де око рим ског тр га Све тог Пе тра, на пја ци На во не напра 

вио је фон та ну „Че ти ри ре ке” ко ја је тре ба ло да при ка же 

Рим као цен тар све та – иде ју та ко дра гу це за ри ма и па па ма. 

Пер со ни фи ка ци ја Ду на ва (мо ћан старац са ду гом, ва ло ви том 

бра дом) пред ста ви ла је Евро пу, баш као што је у Бер ни није 

вим за ми сли ма Нил озна ча вао Афри ку, Ганг сим бо ли зо вао 

Ази ју, а Рио дел Пла те Аме ри ку. 

Да ну би јус, До нау, Ду нај, Ду нав, Ду на ре а ја...ова ве лика 

ре ка би ла је ли мес вар вар ског Се ве ра и ци ви ли зо ва ног 

Ме ди те ра на и пу то каз пле ме ни ма и на ро ди ма Ве ли ке Се о бе, 

баш као што је рим ске ле ги је во ди ла на ис ток, у Да ки ју, а турске 

ја ни ча ре на за пад, под Беч, сво јим то ком кроз ге о гра фи ју 

спа ја ју ћи пре де ле и на ро де, она ко као што их је раз два ја ла 

„те ку ћи” кроз исто ри ју. 

И за и ста, ни шта бо ље од Ду на ва не мо же да сим бо ли зу је 

42 

Bring gifts to the White City 

Fruits and birds and flowers from paradise 

Also bring an edible stone 

And a breath of the air that would make us immortal 

Bell towers would fall before your knees 

And streets would lie face down in admiration of you 

Great Master Danube 

Gian Lorenzo Bernini, sculptor and architect and one of the 

brightest stars of the Italian Baroque, who among other masterpieces, 

created the colonnade at the square in front of St Peter’s 

in Rome, also designed the “Four Rivers” fountain, which stands 

in the Piazza Navona, also in Rome. The fountain embodies an 

idea dear to Caesars and popes, that is to say a vision of Rome 

as the center of the world. Bernini created four large figures symbolizing 

the four great rivers from each quarter of the world. The 

personification of the Danube (a powerful aged man with a long 

and wavy beard) represents Europe, and stands alongside representations 

of the Nile symbolizing Africa, the Ganges symbolizing 

Asia, and the Rio del Plate as a symbol of America. 

Danuvius, Donau, Dunay, Dunav, Dunăre…this large river 

was the frontier between the barbarian North and the civilized 

Mediterranean. It served as a milestone for the tribes and peoples 

during the Great Migration, it led the Roman legions toward 

the East, to Dacia, and it led Turkish troops toward the West, on

ским) су прот но сти ма. Де јан Ме да ко вић пи ше да је Ду нав „жи ла 

ку ца ви ца eвропског кр во то ка” и „краљ свих европ ских ре ка”. 

Од но се ћи европ ске во де из Не мач ке, Аустри је, Сло вачке, 

Ма ђар ске, Хр ват ске, Ср би је, Бу гар ске, Ру му ни је и Мол дави 

је у Цр но мо ре ( слив ове ре ке об у хва та по вр ши ну од око 

820 хи ља да ква драт них ки ло ме та ра), Ду нав је ма мио обе ћањи 

ма да та мо где ње го ве во де не ста ју, иза хо ри зон та, или 

та мо ода кле до ла зе, иза хо ри зон та, по сто је не ки леп ши, бога 

ти ји, плод ни ји и ша ре ни ји све то ви. Иза зи вао је зна ти жељни 

ке, тр гов це и осва ја че, пле ме на, на ро де и вој ске (због тих 

обе ћа ња че сто су га зва ли „Рај ском ре ком ”). 

И док се све на оба ла ма ме ња ло – осва ја чи, тр гов ци, 

вој ске и на ро ди – све то ви се ру ши ли и по но во гра ди ли, а људски 

мра ви ли ли зној, су зе и крв, сво ју и ту ђу, Рај ска ре ка је 

тра ја ла под се ћа ју ћи – а љу ди су је та ко рет ко слу ша ли – на 

ста ре му дро сти о про ла зно сти свих зе маљ ских ства ри. 

На 33. ки ло ме тру то ка, уз вод но од Ре ген сбур га, код 

ме ста Кел хајм, Ду нав се плов ним ка на лом спа ја са Рај ном: 

ка нал дуг 170 ки ло ме та ра, са 16 брод ских пре вод ни ца омо гућа 

ва пло ви ли ма га за до три ме тра, да Рај ном стиг ну до ка на ла 

Рај на-Мај на, та ко да чи тав плов ни си стем спа ја Се вер но са 

Цр ним мо рем (ова „пла ва ма ги стра ла” ду га је пре ко три хи љаде 

ки ло ме та ра). Али, док се Рај ном сва ке го ди не пре ве зе око 

200 ми ли о на то на, про мет Ду на вом не пре ла зи ми ли он то на 

го ди шње. 

Ду нав спа ја низ ве ли ких гра до ва по диг ну тих на ње говим 

оба ла ма (Улм, Ре ген сбург, Па сау, Линц, Беч, Бу дим пешта, 

Но ви Сад, Бе о град, Сме де ре во, Турн Се ве рин, Ру се, Браи 

ла...), осам де сет ми ли о на љу ди и де вет др жа ва. На ње го вим 

оба ла ма го во ри се де сет је зи ка. 

Ср би ја је, као грозд, „ока че на”, на из у ви ја ни трс ду навског 

то ка. 

Ду нав ула зи у Ср би ју на се ве ру, код Без да на, не журе 

ћи, ме ан дри ра ју ћи као сва ка ве ли ка рав ни чар ска ре ка, запли 

ћу ћи се че сто сам око се бе, као да окле ва да на ста ви, 

при ма ју ћи у се бе мно ге во де „ко је га чи не ве ли ким” (Дра ва, 

Ву ка, Ти са, Са ва, Та миш, Је за ва, Мо ра ва, Ка раш, Не ра, Пек, 

Ти мок...), а за тим још јед ном по твр ђу је на ди мак „европ ско 

мо ре”, раз ли ва ју ћи сво је пла вет ни ло и при ми рив ши свој ток, 

пре не го уђе у Ђер дап ску кли су ру (ду гу 96 ки ло ме та ра). Румун 

ска оба ла, гу бе ћи се у из ма гли ца ма, ов де је уда ље на преко 

два ки ло ме тра. 

their way to Vienna. “Passing” through geography the Danube 

connects many regions and nations, “flowing” through history it 

drives those same nations apart. 

And indeed, it’s the Danube that in the best way symbolizes 

Europe and its cultural unity and political (and religious) contradictions. 

Dejan Medaković wrote that Danube represents the“ 

artery in the circulation of Europe” and dubbed this river “the king 

of all European rivers”. 

The Danube gather European waters that flow through 

Germany, Austria, Slovakia, Hungary, Croatia, Serbia, Bulgaria, 

Romania and Moldavia and ultimately unloads itself in the Black 

Sea (the delta of this river covers an astounding area of 820,000 

square kilometers). The Danube offered alluring promises that 

have incited countless dreams of prettier, richer, more fertile and 

colorful worlds that could exist on the place where the Danube 

rises, in front of the horizon, and again at the place where its waters 

disappear behind the horizon. The Danube tempted the curious, 

traders and conquerors, tribes, nations and armies (because 

of these promises it was often called “The Paradise River”). 

The Paradise River lasted while everything was changing 

on its coasts–worlds crashed around it and were rebuilt, while 

humans living on its banks were shedding theirs and other’s tears, 

sweat, and blood. The Danube has always demanded that we listen 

to the old axioms about the transient nature of all earthly 

things, but we have rarely listened. 

At the 33 rd kilometer of the Danube, upstream from Regensburg, 

in the town of Kelheim, a canal links it to the Rhine. 

The canal is 170 kilometers long and with 16 locks it is navigable 

by riverboats with up to 3 meters of draught. This allows them 

to reach the Rhine-Main Canal, and henceforth the entire navigational 

system connects the North Sea with the Black Sea (this 

“blue waterway corridor” is more than three thousand kilometers 

long). But, while every year around 200 million tons of goods are 

transported on the Rhine, the amount on the Danube doesn’t exceed 

more than one million tons per year. The Danube connects 

several large cities that were built on its banks (Ulm, Regensburg, 

Passau, Linz, Vienna, Budapest, Novi Sad, Belgrade, Smedervo, 

Turnu Severin, Ruse, Brăila…), linking eighty million people and 

nine countries. Nine languages are spoken on its banks. 

Serbia “hangs”, like a grape, on the curved vine of the 

Danube’s path. The Danube enters Serbia in the North, at Bezdan 

without hastening, but meandering like any other big valley river, 

43

А по том, ње го ве во де за пе ну ша ју у бор би с пла ни на ма, 

ду бе ћи кли су ру где је ре ка, на ме сту зва ном Ве ли ки ка зан, 

у ко ме је во да – да нас сми ре на бра ном ђер дап ске хи дро е лектра 

не – као у ка ме ном ка за ну, сте шње на и бе сна, по чи ња ла 

да кљу ча. Ду нав је у пла нин ском те сна цу Ђер да па ши рок 

са мо 150 ме та ра (ду бок око 90, и то је нај ве ћа ду би на јед не 

европ ске ре ке). 

На пу шта ју ћи Ђер дап, ту „Гво зде ну ка пи ју“ Кар па та, и 

Ср би ју, Ду нав се по но во пре тва ра у ве ли ку, мир ну, рав ни чарску 

ре ку ко јој до ру мун ског гра ди ћа Су ли на, до лу ке Кон станце 

и ушћа, сто ји да пре ва ли још 845 ки ло ме та ра. 

Кроз Ср би ју, ду нав ски ток дуг је 588 ки ло ме та ра. И то 

је 588 ки ло ме тара Евро пе, ко је Ср би ји не мо гу да оспо ре ни 

нај ве ћи не при ја те љи, по бор ни ци те зе о ње ном „не е вроп ском 

ка рак те ру”. 

often circling itself, winding its own flow as if it was hesitating 

whether to proceed or not, receiving many waters along the way 

“that make it large” (Drava, Vuka, Tisa, Sava, Tamiš, Jezava, 

Morava, Caraş, Nera, Pek, Timok…), and then it confirms again 

its nickname “the European Sea” as it spills out its blue and calming 

waters before it enters into the Đerdap Gorge (96 kilometers 

long). The Danube’s Romanian riverbanks, which disappear into 

the mist, are two kilometers from here. 

And next, its waters foam in confrontation with mountains, 

deepening the gorge at a place dubbed the Great Kettle 

(Veliki Kazan in Serbian), where waters –today controlled by the 

Đerdap hydroelectric dam – tighten with fury, like in a stone caldron, 

and begin to boil. In the mountain passage of Đerdap, the 

Danube is only 150 meters wide (but with a depth of 90 meters, 

it is the deepest European river). 

Ду нав је ма гич но при вла чио Сло ве не, по кре ну те Ве ликом 

се о бом на ро да, ко ји као да су на ње го вим оба ла ма (6.век) 

за ста ли је дан исто риј ски трен, у окле ва њу да се сру че на Балкан. 

Про ко пи је пи ше да су „Сло ве ни об у хва ти ли нај ве ћи део 

Ис та ра”, и да је то „на род ко ји не ма го спо да ре, не го жи ве 

у де мо кра ти ји”. Ис тар их је, ваљ да, под се ћао на „ма глен ске 

шу ме и тир ки зне ре ке” њи хо вог ста ро га за ви ча ја. Да су би ли 

ве шти на во ди по твр ђу ју мно ги ле то пи сци. Опи са но је ка ко су 

у јед ном по хо ду на Кон стан ти но пољ (626.го ди не) – по сло венске 

рат ни ке тра гич но окон ча ном („ле ше ви ма за кр чи ше мо ре”) 

– Об ри по шли су вим док су њи хо ви са ве зни ци Сло ве ни у лаким 

ду нав ским чам ци ма, из ду бље ним од бал ва на, пре пла ви ли 

во де Злат ног Ро га. 

Сло ве ни ни су мо ра ли, као ре ци мо Ху ни, да че ка ју зи му 

не би ли пре шли пре ко за ле ђе ног Ду на ва, у по хо ду кад их је 

Ве ли зар је два за у ста вио под зи ди на ма Кон ста но по ља. За словен 

ске рат ни ке Ду нав ни је мо гао би ти пре пре ка. 

44 

Leaving Đerdap, that “Iron Gate” of the Carpathian Mountains, 

and departing Serbia, the Danube transforms again into a 

large, calm, valley river that passes a distance of another 845 

kilometers from the Romanian town of Sullina to the port of Constantza 

and the delta. 

The Danube flows 588 kilometers through Serbia. And 

those 588 kilometers of Europe can’t be denied to Serbia, not even 

by the greatest opponents, who support a thesis of the “non-European 

character” of Serbia. 

The Danube was magically attractive to Slavs, who came 

during the Great Migration, stopping, in the 6 th century AD, on its 

banks for one historical moment while hesitating whether or not 

to enter into the Balkans. Procopius wrote “ the Slavic peoples 

encompassed the largest part of the Istar” and “those are the 

people that have no masters, but instead they live in democracy”. 

Istar probably reminded them of misty forests and turquoise rivers” 

of their ancient homeland.

Ви зан ти ја их је че ка ла, до ле да ле ко, ју жно, у свом 

бли ста ви лу и бо гат ству, то пла као ис ку сна, пер верз на, у 

зла то и пор фир оде ве на ле по ти ца са ср цем блуд ни це, да 

сту пе на ве ли ку по зор ни цу исто ри је, да из ру ку Ви зан тије 

ку ша ју отров грам зи во сти, вла сто хле пља, зла то љу бља, 

оце у би ства, пре вр тљи во сти и зло чи на, али и мед „слат ког 

пра во сла вља” (9. век). 

На ру бо ви ма ви зан тиј ског цар ства, оба сја ну да ле ким, 

злат ним од сја ји ма Кон стан ти но по ља, ство ри ли су Ср би др жаву 

(11. век) уте ме ље ну на сре бру руд ни ка, сна зи вој ни ка и 

мо ли тва ма мо на ха из ма на сти ра – чи је фре ске су пред ста вљале 

врх европ ске умет но сти 13, 14. и 15. ве ка, на ста вља ју ћи 

и пре ва зи ла зе ћи умет нич ке тра ди ци је по ср ну ле Ви зан ти је, на 

ту „злат ну гра ну” ка ле ме ћи пр ве из дан ке за пад не кул ту ре и 

бу ду ће ре не сан се. 

Many chroniclers have verified that Slavs were skillful sailors. 

In a description of the crusade to Constantinople (in 626 

AD) – which ended tragically for the Slavic warriors (“their bodies 

covered the sea”) – it is said that while the Avars marched 

to the crusade, their Slavic allies spread over the waters of the 

Golden Horn sailing in light Danubian vessels hollowed out of 

trees. Slavs, differing from Huns in that matter, didn’t have to 

wait for winter in order to cross a frozen Danube during a campaign 

in which Belisarius hardly managed to stop them in front of 

Constantinople’s walls (in the 6 th century AD). Thus the Danube 

never was a barrier to Slavic warriors. 

Far away, to the south, was Byzantium, which, in its brilliance 

and wealth, with the warmth of an experienced and perverse 

beauty, clad in gold and porphyry and bearing the heart of 

a prostitute, waited for them to appear on the stage of history 

Из Ра шке, сре ди ште Ср би је стал но се по ме ра ло на југ, 

на Ко со во и још ју жни је. А он да се то чак исто ри је окре нуо на 

се вер. Пре ко ру ше ви на ви зан тиј ске ци ви ли за ци је ( 1453.па ли 

су зи до ви Кон стан ти но по ља, „пре сто ни це све та”), у исто ри ју 

Евро пе упа ли су Тур ци. Ду го окре ну ти Ду на ву ле ђи ма, Ср би 

су по но во, уз ми чу ћи пред на је здом Осман ли ја, ве ли ком во деном 

то ку Евро пе окре ну ли сво је ли це. 

Де спот Сте ван Ла за ре вић, зва ни Ви со ки, ви тез Зма јевог 

ре да, рат ник, ди пло ма та и пе сник, пре се лио је пре сто ницу 

Ср би је из Кру шев ца – ода кле је ње гов отац, „че сти ти кнез” 

Ла зар по нео сво ју гла ву у нај ве ћу бит ку срп ске исто ри је, на 

Ко со во рав но (1389), да је за ме ни за гла ву сул та на Му ра та, 

а земaљско за не бе ско цар ство. Ви со ки де спот сто ло ва ће у 

Бе о гра ду, твр дом гра ду на ме сту где се Ду нав вен ча ва са Савом, 

на јед ној од нај леп ших ко та на Ду на ву – гра ду ко јим су 

пре ње га го спо да ри ли Ско ди сци, Го ти, Ри мља ни, Ви зан тиј ци, 

Бу га ри, Уга ри...– у же љи да бу де бли жи сво јим хри шћан ским 

and to taste from the hands of Byzantium the poison of ravenousness, 

of lust, of power and gold, of patricide, fickleness and 

crime, but also the honey of the “sweet Orthodox Christianity” 

(the 9 th century). 

On the edges of the Byzantine Empire, the Serbs formed 

a country brightened by the distant and golden reflections of Constantinople 

(the 11 th century). This nation was founded with help 

from silver mines, the strength of its soldiers and the prayers coming 

from monks in monasteries decorated with frescos. The frescos 

represent the zenith of the European Art in the 13 th , 14 th and 

15 th centuries, continuing and outshining the artistic traditions of a 

stumbled Byzantium and onto that “golden twig” were grafted the 

first shoots of western culture and a future European renaissance. 

Serbia’s heart was constantly moving, from Raška to the 

south, to Kosovo and even more toward the south. And then, the 

wheel of history turned toward the north. The Turks entered into 

the history of Europe via the ruins of the Byzantine civilization 

45

са ве зни ци ма, сво јим угар ским има њи ма и пе штан ским па ла тама. 

Та ко је Ср би ја из ви зан тиј ског кул тур ног кру га, сту пи ла 

на праг Евро пе. 

Бе о град ће се Тур ци ма од у пи ра ти ду же од Ср би је. Aли, 

„fa tum tru hend”. 

Сме де ре во, пре сто ни ца Сте фа но вог на след ни ка, де спота 

Ђур ђа, јед на од нај ве ћих твр ђа ва Евро пе, сво јом пре да јом 

(1459) озна чи ло је крај срп ског сред њо ве ков ног го спод ства и 

пад Ср би је под Тур ке. Два де се ти пет ви со ких дон жо на, ко ји су 

бра ни ли твр ђа ву по вр ши не од пре ко де сет хек та ра (из гра ђе ну 

за ма ње од де сет го ди на) и да нас огле да сво је моћ не зи до ве 

у во да ма Ду на ва, све до че ћи, опет и опет, да не ма твр ђа ве до 

људ ског ду ха, а да се од стра ха и без на ђа ни нај де бљим зи до вима 

чо век не мо же од бра ни ти – бра ни о ци су град, зи дан да бу де 

нео сво јив, пре да ли Тур ци ма, ослу шку ју ћи мрач ни и пре те ћи 

хук ислам ског мо ра ко је их је за пљу сну ло, уви дев ши да им нико 

с оне стра не Ду на ва, где је по чи њао свет хри шћан ства, та да 

као и по че шће у исто ри ји крат ко ви до за у зет сво јим ме ђу со би цама 

и бор ба ма око ра зних пре сто ља, не ће при те ћи у по моћ. 

Hic tran sit glo ria mun di! 

Тек 1521. Су леј ман Ве ли чан стве ни за у зе ће Бе о град, 

ис пу ња ва ју ћи за вет сул та на Му ра та Дру гог (чи ју су вој ску од 

100.000 рат ни ка хра бри бра ни о ци под за по вед ни штвом Кор чу 

„У 

(in 1453 the walls of Constantinople, “the capital of the world” fell 

down). Serbs, who for a long time had their back turned toward 

Danube, were again forced to turn their faces toward the great 

waterway of Europe, as they had to flee from invading Ottomans. 

Despot Stefan Lazarević, dubbed The Tall, a knight of the 

Dragon’s order, warrior, diplomat and poet, moved the capital of 

Serbia from Kruševac, a town from where his father the “honorable 

Prince” Lazar went to the greatest battle in Serbian history, 

to the field of Kosovo (1389). This was done in order to ascend 

from the earth to a heavenly kingdom, to pass away, perish and 

seek revenge by the killing of Sultan Murat. Wishing to be closer 

to his Christian allies, his properties in Hungary and palaces in 

Pest, the Despot ruled from Belgrade, a fortified city built on the 

place where the Danube marries the Sava, at one of the prettiest 

points on the Danube – in the city that had been governed by 

Scordisci, Goths, Romans, Byzantines, Bulgarians, and Hungarians 

before him. In that way Serbia, being part of the Byzantine 

cultural circle in the past, entered the doorway of Europe. 

Belgrade resisted the Turks much longer than Serbia. But, 

fatum truhend. With the surrender of Smederevo, the capital chosen 

by Stefan’s heir, Despot Đurađ and a city with one of the largest 

fortresses in Europe, the end of Serbian medieval governing 

came about as well as the ultimate fall of Serbia to the Turks. 

зби ва њи ма ис пу ње не ним не ми ри ма, се о ба ма и бо је ви ма, Ду нав је на раз не на чи не ула зио у европ ску повјест. 

Су ви ше спо ро је до зре ва ла ми сао да кр ва ве стра ни це про шло сти ко ја се зби ва ла на Ду на ву и уло гу 

да слу жи као гра ни ца на ро ди ма, тре ба за ме ни ти сми слом ре ке ко ја спа ја. Та ми сао из ре че на је у Ве ћу Евро пе 

1956, ка да је са ста вље на ње на Про грам ска кар та во да, и об ја вље но на че ло – во да не по зна је др жав не гра ни це. 

Она зах те ва ме ђу на род ну са рад њу, за јед нич ки на пор да се са чу ва њен угро же ни жи вот. За ис пу ње ње ова ко из раже 

ног на че ла, не ма ва жни јег за дат ка за ује ди ње ну Евро пу, од оног ко ји је оба ве зу је на за јед нич ку бри гу о ње ној 

нај ва жни јој ре ци. Ни је спор но да Ду нав при па да Евро пи, не го да ли Евро па при па да Ду на ву!“ 

(Из по го во ра књи зи о Ду на ву ака де ми ка Де ја на Ме да ко ви ћа) 

n events filled with calamities, migrations and battles, the Danube was entering in diverse ways into the history 

“Iof Europe. A belief that the bloody pages of the past taking place on the Danube and the Danube’s role as a border 

between nations developed slowly into the opinion that the Danube should be known as a river that connects. That 

thought was proclaimed at the Council of Europe in 1956, when its Program Map of Waters was created, and a principle 

that water doesn’t recognize borders was also declared. Water demands international cooperation and joined efforts 

in order to protect its jeopardized existence. To fulfill the principle expressed in this way, united Europe doesn’t have a 

more important task than one that requires joined concern of its most important river. The fact that the Danube belongs 

to Europe is not disputable, but it is disputable if Europe belongs to the Danube. 

46 

(From the epilogue of the book about the Danube by academic Dejan Medaković)

47

Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва, ко ја на да ле ко до ми ни ра Ду на вом, сме ште на на уз ви си ни на спрам Но вог Са да – не случај 

но на зва на „Ду нав ски Ги брал тар” – спа да у нај и стак ну ти је гра ђе ви не фор ти фи ка циј ске ар хи тек ту ре Евро пе, 

гра ђе на је сто ти нак го ди на, а за вр ше на с кра ја 18. ве ка. Пр во утвр ђе ње на овој ду нав ској ко ти по диг ну то је још у 

15. ве ку, око са мо ста на ко ји је од ра ни је по сто јао на бре гу. Тур ци су Пе тро ва ра дин за у зе ли по сле Мо хач ке бит ке, а 

по сле про па лог на па да Ка ра-Му ста фе на Беч, на ви со ве око Ду на ва вра ти ле су се хри шћан ске вој ске. 

На дру гој оба ли, та мо где је вој ска др жа ла мо сто бран, на спрам твр ђа ве, ни кло је, спо је но са Твр ђа вом понтон 

ским мо стом, на се ље Но ви Сад – ко је је, по ве љом ца ри це Ма ри је Те ре зи је, 1748. до би ло по вла сти це сло бод ног 

кра љев ског гра да (и грб, а на гр бу бе лу го лу би цу). 

А Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва, са сво јим ви со ким и твр дим бе де ми ма, пра вље ним по Во ба но вом си сте му(и са 16 

ки ло ме та ра под зем них про ла за и ла гу ма) са мо јед ном је „про го во ри ла то по ви ма”: Ма ђа ри по бу ње ни про тив Бе ча 

(за по вед ник твр ђа ве Па вле Киш) бом бар до ва ли су срп ски Но ви Сад, у ко је је ушла аустри ска вој ска под ко ман дом 

хр ват ског ба на Је ла чи ћа (ро дом из Пе тро ва ра ди на) и за два да на пре тво ри ли га у го ми лу ру ше ви на. 

Petrovaradin Fortress – not accidentally dubbed “Gibraltar on the Danube” - which dominates over the Danube and is 

situated on an elevated terrain across from the town of Novi Sad, belongs to the most prominent works of fortification 

architecture of Europe. Its construction lasted one hundred years, and was completed at the end of the 18 th century. 

The first fortress on this Danubian point was built in the 15 th century surrounding a monastery that existed on the hill in 

earlier times. Turks conquered Petrovaradin after the battle of Mohacs, and after Kara-Mustafa’s attack on Vienna failed, 

the Christian troops returned to the hills above the Danube. 

On the other bank, where the army held bridge defense positions, across from the fortress, the settlement of Novi 

Sad was created, connected with the fortress by a pontoon bridge. Then in 1748, by decree of Empress Maria Theresa, the 

town obtained privileges of a free royal city (as well as a coat of arms bearing a white dove). And Petrovaradin Fortress, 

with its high and fortified walls, constructed following Vauban’s system (and with 16 kilometers of underground passages 

and corridors) “spoke with its canons” only once: Hungarians rebelled against Vienna (the commander of the Fortress was 

Pavle Kiš) bombing a Serbian Novi Sad, where Austrian troops were under the command of Croatian noble Jelačić (who 

was from Petrovaradin by his origins), entering and turning the town into a pile of ruins in two days. 

48

ла ни на Јо ва на То лов ца, на те ра ли на по вла че ње), о то ме да ће 

Бе о град кад-тад би ти тур ски, и све те ћи се за стра шан по раз 

сул та на Мех ме да Дру гог Ел-фа та ха, осва ја ча Ца ри гра да, под Бео 

гра дом (1456.) ра ње ног у пр вим ре до ви ма, са са бљом у ру ци. 

Бе ли град, у пап ским едик ти ма на зван „an te mu ra le christi 

a nus” (пред зи ђе хри шћан ства) – ко ји у свом пр вом, да нас 

за бо ра вље ном гр бу имао ку лу и два „па три јар шиј ска кр ста”– 

од бра ни ла је кр ста шка вој ска вој во де Ја но ша Ху ња ди ја, угарског 

па ла ти на, бо дре на ва тре ним про по ве ди ма фра њев ца, 

по сле смр ти про гла ше ног за ка то лич ког све ца, бор бе ног опата 

Ка пи стра на. Обо ји цу ће, не по сред но по сле по бе де, сти ћи 

смрт од ку ге, на ста ле „услед ку жног ва зду ха”, ко ји се ши рио 

са го ми ле од 30 хи ља да ле ше ва Ала хо вих рат ни ка, оста лих на 

пла тоу Ма лог Ка ле мег да на (Тур ци су већ би ли осво ји ли До њи 

град, ода кле су их бра ни о ци по ти сну ли кр ва вим ју ри шом „на 

нож”), ко је ни је имао ко да са хра ни! 

Ни је то пр ви пут да Бог смр ћу из јед на чи по бед ни ке и 

по ра же не, а ни пр ви пут да су рав но ду шне во де Ду на ва, но силе 

људ ске ле ше ве. Ни по след њи. 

А он да – од ка ко је ду га срп ска ко ло на (1521), но се ћи 

на че лу мо шти Све те Пет ке и ико не, про шла кроз ка пи је гра да 

да се, по сул та но вој на ред би, во љом по бед ни ка, исе ли да леко, 

на оба ле Бос фо ра – сто ше зде сет го ди на у во да ма Ду на ва 

огле да ће се вит ки ми на ре ти са бе о град ских бре жу ља ка, од којих 

је оне нај ви ше по ди гао чу ве ни тур ски гра ђе ви нар и дворски 

ар хи тек та имам Си нан, за џа ми ју Су леј ма на Ве ли чан ственог, 

гра ђе ви ну огром не ку по ле, чи ја је си лу е та до ми ни ра ла 

Ка ле мег да ном. Од те ве ли чан стве не гра ђе ви не по диг ну те на 

вр ху „Бре га за раз ми шља ње” (иви цу ка ле мег дан ског пла тоа 

ода кле се ви ди „нај леп ши за ла зак сун ца у Евро пи” Тур ци су 

на зва ли Фи ћур-беј, брег за раз ми шља ње), Ила ла ху у сла ву, 

ка мен на ка ме ну ни је остао. 

Бе о град ће тад пул си ра ти у рит му осма лиј ских рат них 

по хо да на Евро пу, ме ња ју ћи број ста нов ни ка, од 20 до 100 

и ви ше хи ља да, ци фре ско ро не ве ро ват не за вре ме на кад је 

Лон дон имао око 5.000 ста нов ни ка. 

Ов де ће моћ ни ве зир, Ка ра Му ста фа-па ша, за по раз под 

Бе чом (пред тај по ход до био је из сул та но вих ру ку Про ро ко ву 

зе ле ну за ста ву) уза луд окри вљу ју ћи и по гу бив ши тро ји цу својих 

па ша, до би ти од сул та на на гра ду – сви ле ни гај тан, и она 

два ме тра зе мље ко ја сва ком, и осва ја чу све то ва и по след њем 

си ро ма ху, на кра ју сле ду ју. Гроб му се у Бе о гра ду ни је „при 

The twenty-five high towers that surround the fortress’ ten 

hectare plot are reflected in the Danube’s water and testify again 

and again that there is no other fortress than the human spirit, 

and not even with the strongest walls could a man defend himself 

from fear and hopelessness. The defenders of the fortress surrendered 

to the Turks a city that was built to be unconquerable, 

while listening to dark and threatening sounds of the Islamic sea 

that splashed upon their coasts, realizing that those who lived on 

the other side of Danube, where the world of Christianity resided, 

would not provide them with help, since they were sightlessly 

occupied, not only at that moment but quite often throughout 

history, with their own quarrels and fights over various thrones. 

Hic transit gloria mundi! 

Only in 1521 did Suleiman the Magnificent conquer Belgrade, 

thus fulfilling the pledge of Sultan Murat II (whose army of 

100,000 warriors was forced to retreat against the efforts of the 

brave defenders under command of Jovan Tolovac from Korčula) 

who said that Belgrade would become Turkish sooner or later, and 

also in taking reprisal for a horrible defeat of Sultan Mehmed II El 

Fatah, the conqueror of Constantinople, who was wounded in Belgrade 

(1456) fighting on the frontline with a sword in his hand. 

Beograd – the White City, named antemurale christianus 

(the vestibule of the Christianity) in papal edicts – a city whose 

first, nowadays forgotten, coat of arms was composed of images 

of a tower and two “patriarchal crosses”- was defended by the 

crusaders led by Duke Janos Hunyadi, the Hungarian palatine, 

and supported by the fiery Franciscan sermons of John Capistrano, 

a belligerent abbot who ultimately was canonized a saint. 

Both of them, right after the victory, died of a plague that was 

caused by the “infected air” spreading from the heap of 30,000 

rotting corpses of Allah’s warriors that lay on the field of Mali 

Kalemegdan because there was nobody to bury them (the Turks 

had already occupied the Lower Town, but the defenders fought 

back in a bloody and sudden attack). 

It wasn’t the first time that God, in mortal means, equaled 

those who took victory and those who were defeated, nor was it 

the first time that the indifferent waters of the Danube carried 

human corpses. And it wouldn’t be the last. 

And then – after a long procession of Serbs (1521) passed 

through the city’s gate and carried icons and relics of Saint Petka 

thus leaving the city by the sultan’s order, obeying to the victor’s 

will, and moved far from the city to the coasts of the Bosphorus. 

49

мио” – кад град, исти на при вре ме но, бу де „ту го ве” на сво јим 

зи ди на ма за ме нио кр ста стим бар ја ком (1688), опљач кан и од 

по ра же них и од по бед ни ка као ни кад пре и ни кад по сле то га, 

је зу и ти ће рас ко па ти па ши но тур бе, а ло ба њу по сла ти Ду на вом 

на За пад, уз во ду, на дар јед ном свом кар ди на лу (из ло жи ли су 

је у беч ком му зе ју, ис ке же ну, у љуп кој ро ко ко ви три ни) . 

Пу то ва ле су гла ве и уз Ду нав, и низ Ду нав. 

Кад су че тво ри ца да хи ја, од мет ни ка од сул та на, че твори 

ца обе сних, са мо вољ них и окра вље них вла да ра Ср би је, 

пред бе сом срп ских уста ни ка (1804), уте кли низ Ду нав, поте 

ре су их сти гле на Ади Ка ле. Су тра дан, са мо три оде ра не, 

осо ље не и сла мом на пу ње не гла ве, по не те су сул та ну на Диван. 

Та ла си Ду на ва оте ли су че твр ту, не спрет но шћу џе ла та 

ис пу ште ну док је с ис ке же ног ли ца смр ти прао уси ре ну крв, и 

од не ли је низ во ду. 

Рат ну сла ву под зи ди на ма Бе о гра да сте ћи ће Мак си мили 

јан Ема ну ел Ба вар ски (1688), чи ја је вој ска ју ри ша ла уз 

For the next one hundred and sixty years tall minarets standing 

on Belgrade’s hills reflected in the waters of Danube, where the 

tallest were built by Imam Sinan, a famous Turkish builder and 

imperial architect, for the mosque of Suleiman the Magnificent, 

which was a building with an immense cupola and silhouette that 

dominated Kalemegdan. Not even a piece of that magnificent 

building erected on the top of the “Hill for Contemplation” remains 

today (Fekir-bayir, a hill for contemplation was the name 

Turks gave to the place at the rim of the Kalemegdan plateau 

from where one can watch “the prettiest sunset in Europe”). 

At the time, Belgrade danced to the rhythm of the beats 

of the Ottoman war crusades against Europe, with varying number 

of residents, from 20,000- 100,000 or more people - an 

amazing number considering that at the time London had only 

5,000 residents. 

It was here that powerful vezier Kara Mustafa – pasha was 

punished by the sultan for his defeat at Vienna (for this crusade 

Не пам ти се да је Ду нав имао ни жи во до стај не го 1858, кад су ста нов ни ци Ко сто ла и Кла до ва ви де ли не ве ро ватан 

при зор – из ду би на Ду на ва, из оних сло је ва исто ри је ко ји су ве ко ви ма спа ва ли ис под то ка ве ли ке ре ке, 

по ја ви ло се 16 сту бо ва. Би ли су то оста ци јед ног од рим ских гра ђе ви нар ских свет ских чу да – Тра ја но вог мо ста, 

ко ји је на два де се так ка ме них сту бо ва, ра спо на од пе де се так ме та ра, и исто то ли ке ви си не, у ду жи ни од пре ко 

ки ло ме тра спа јао да на шњу срп ску и ру мун ску оба лу. Мо стом је пре ла зио та ко зва ни Тра ја нов пут, гра ђен од 28. 

до 1о2. го ди не (за по чео га им пе ра тор Ти бе ри ја, за вр шио Тра јан), бу квал но укле сан у око ми те ђер дап ске сте не да 

би њи ме рим ске ле ги је мар ши ра ле у бор бе ним по хо ди ма на Да ки ју. Пут је због бра не ђер дап ске хи дро е лек тра не 

по то пљен, а са чу ва на је са мо Тра ја но ва та бла, по диг ну та на сте ну из над но вог во до ста ја. Мост су раз ру ши ли са ми 

Ри мља ни, од у ста ју ћи од да љих бор би са вар вар ским пле ме ни ма Да ки је (ни ње гов гра ди тељ Апо ло дор ни је га наджи 

вео, по гу бљен је по на ред би им пе ра то ра Ха дри ја на), али на Та бли још се мо же про чи та ти: „Им пе ра тор Це зар 

бо жан стве но га Нер ве син, Нер ва Тра јан Ав густ Гер ма ник, вр хов ни све ште ник на ро да по че твр ти пут, са вла дав ши 

пла нин ске и ду нав ске сте не, са гра дио је овај пут.” 

It is not remembered when the Danube had a lower water level than it had in 1858, when residents of Kostol and 

Kladovo saw an amazing sight – from the Danube’s deepness, from these historical layers that for centuries slept 

under the course of a big river, appeared 16 pillars. They were the remains of a Roman architectural miracle – Trajan’s 

bridge, which, standing on about twenty pillars of 50 meters in height and separated by about 50 meters and over one 

kilometer in length, connected Serbian and Romanian shores. The bridge carried the so called Trajan’s road, which was 

built from 28 to 102 AD (began by Emperor Tiberius and finished by Trajan), literally cut into the rocks of Đerdap and 

was to be used by the Roman legions in their marches during warring expeditions to Dacia. 

The road was covered during the construction of the Đerdap hydroelectric dam, and only Trajan’s Tablet was preserved 

and elevated on a rock above the new water level. Romans themselves destroyed the bridge, thus suspending 

further fights with barbarian tribes of Dacia (even Apollodorus, who was the bridge’s builder, didn’t manage to outlive 

the bridge as he was executed on Emperor Hadrian’s order). But on the tablet it can still be read: 

“Emperor Caesar, son of the divine Nervus, Nervus Trajan August Germanicus, supreme leader of the people for 

the fourth time, conquering the mountain and Danube’s rocks, built this road”. 

52

53

the pasha had accepted the Prophet’s green flag from the sultan’s 

hands) - a silk rope and two meter deep hole, which everyone, 

from the conqueror of the world to the poorest man on earth, is 

forced to accept at the end of the day. 

His grave didn’t “stay” for long in Belgrade- when the 

city’s walls witnessed, though only for a short period, a change 

from the Turkish flags to ones bearing crosses (1688), when 

the city was plundered by the defeated and by the winners 

like never before or after in history, Jesuits excavated the 

pasha’s turbe (grave) and sent his skull westward, up the 

Danube in the form of a gift to one of their cardinals (they 

exhibited the distorted skull in a graceful rococo showcase in 

a museum in Vienna). 

Heads were traveling downstream as well as upstream on 

the Danube. 

When four Turkish army commanders, or dahia , rebelled 

against the sultan, the four reckless, obstinate and bloodthirsty 

governors of Serbia tried to escape on the Danube from the rage 

of the Serbian insurrectionists (1804), only to be caught on the 

river island of Ada Kale. The day after, only three skinned, salted 

and straw-stuffed heads were taken to the sultan who presided 

over the Divan (Turkish court of justice). The waves of the Danube 

claimed the fourth head, due to the executioner’s ineptness while 

washing coagulated blood from the distorted face of death, taking 

it away in the river’s flow. 

Maximilian Emmanuel the Bavarian proved glorious in war 

beneath Belgrade’s walls (1688), leading an attacking army that 

was shouting “God and Emmanuel is with us”; again a dwarf of 

a giant heart, Eugene of Savoy (1717), found glory in Belgrade, 

followed by Marshal Laudon (1789)…Their armies came downstream 

to Belgrade, but their victories were short lived – the 

Turks traveling up the Danube would again conquer the city, “the 

capital of jihad”, which served as a main military camp and base 

for all crusades to the West. 

And it remained like this until Turks finally abandoned 

the Belgrade Fortress in 1867 when the sultan “conferred the 

Serbian fortified cities to the protection” by Prince Mihailo in an 

expression that was meant to mild the bitter taste of Turkish 

losses and defeats the mighty but weakening empire was beginning 

to suffer at this point in history. Thus Mihailo ruled over the 

newly formed and liberated Serbian state, whose “people rose 

56 

like grass from the soil.”

по клич „Уз нас је Бог и Има ну ил”; и ке пец џи нов ског ср ца, 

Ев ге ни је Са вој ски (1717), и мар шал Ла у дон (1789)... Њи хо ве 

вој ске си ла зи ће к Бе о гра ду низ Ду нав, али ће њи хо ве по бе де 

тра ја ти крат ко – Тур ци (ко ји су на сту па ли уз ду нав ски ток) би 

по но во узи ма ли град, „пре сто ни цу џи ха да”, ко ји им је слу жио 

као глав ни вој ни ло гор и ба за у свим про до ри ма на За пад. 

И та ко све док Тур ци ни су на пу сти ли бе о град ску твр ђа 

ву и кад је сул тан, 1867, кне зу Ми хаилу, вла да ру но во фор мира 

не срп ске др жа ве, осло бо ђе не устан ци ма ( „уста ра ја, ко из 

зе мље тра ва”), срп ске утвр ђе не гра до ве „по ве рио на чу ва ње” 

(из раз ко ји је тре ба ло да убла жи го рак укус тур ских гу би та ка 

и по ра за моћ ног цар ства ко је је ход исто ри је по чео озбиљ но 

да уру ша ва). 

Но, вра ти мо се оним ду гим и мрач ни ма го ди на ма кад је 

зе маљ ски шар, као ко лач по ло мљен дуж Ду на ва и ње го ве прито 

ке Са ве, и кад су ове ре ке по ста ле гра ни ца све то ва и бо го ва. 

Ду нав је та да, по дру ги пут, био Ср би ма суд бин ска ре ка: на ду 

у ср ци ма оних ко ји су, пре де се так ве ко ва, учи ни ли суд бин ски 

ко рак пре ла ска на Бал кан ско по лу о стр во, за ме ни ли јад и очај 

– пре ла зе ћи у Евро пу, Ср би су слу ти ли да су са мо јед ног го спода 

ра за ме ни ти дру гим. Ту ска ра ја, уте ше на да је ипак бо ље служи 

ти „хри шћан ском ца ру” не го Ала хо вом па ди ша ху, по ста ла је, 

ко ра ком пре ко Ду на ва, „can no nen food”, у пре вр тљи вој и ве ролом 

ној по ли ти ци европ ских дво ро ва, пе штан ског и беч ког. 

У су ма гли ца ма исто ри је ко је су „ви си ле ” над ши ро ким 

то ком Ве ли ке ре ке, спо ре, там не ис под по жу те лих је да ра, 

ве тро ви ма те ра не, кли зи ле су срп ске шај ке са то по ви ма на 

прам цу. Срп ска ду нав ска мор на ри ца, по пут ме зиј ске фло те 

ри мљан ских три је ра – као да их не де ле ве ко ви – кр ста ри ла 

је Ду на вом од Бу ди ма до Турн Се ве ри на, не чуј на као смрт: за 

ра чун угар ских кра ље ва, реч ну гра ни цу пре ма Тур ској чу вало 

је де сет хи ља да шај ка ша. Њи хо ва ка па, шај ка ча, по ста ће, 

мно го ка сни је, део уни фор ме срп ске вој ске. 

А чу ве ни ху са ри, кра љев ска ла ка ко њи ца, ко ја је рат ну 

сла ву Уга ра про не ла све том, у стал ном са ста ву има ла је пет хи љада 

срп ских ко ња ни ка. Рат не екс пе ди ци је срп ских вој во да Змај Огње 

ног Ву ка, Бел му же ви ћа, бра ће Јак шић, де спо та Јо ва на, бра ће 

Ба кић... пре ла зе ћи Ду нав, ха ра ле су бив шим срп ским зе мља ма. 

Са ња ју ћи о об но ви сво је, крв су ли ли за ра чун ту ђе др жа ве... 

А 1690. не пре глед не ко ло не срп ских из бе гли ца, на челу 

са па три ја хом Ар се ни јем Тре ћим, чак од Ко со ва го ње не турским 

и ар на ут ским са бља ма, љу том зи мом и још љу ћом гла ђу, 

But, let’s return to these long and dark years when the 

Earth’s globe was cut like a cake along the Danube and its tributary 

the Sava, formed a border between earth and gods. At the 

time, the Danube impacted greatly the destiny of the Serbs for 

the second time in history: hope in the hearts of those who, ten 

centuries ago, made the fateful step of crossing to the Balkan 

peninsula, has now been substituted with misery and despair - 

for in crossing the river into Europe, Serbs sense they have only 

substituted one master for another. 

Turkish folks, yet comforted by a belief that it would be 

better to serve a “Christian emperor” than Allah’s padishah, became, 

with this step across the Danube, cannon fodder in the 

treacherous and disloyal politics of European courts, those of Pest 

and Vienna. 

In the mists of history, which “hang” over the wide course of 

the Big River, Serbian “šajka” boats, slow and dark under yellowed 

sails and with canons on the bows, glided over the Danube. The 

Danubian fleet of Serbia, just like the Moesian flotilla of the Roman 

triers- it seems like centuries do not separate them- navigated the 

Danube from Budim to Turnus Severin, silent like death: on behalf 

of Hungarian kings ten thousand sailors guarded the river border 

with Turkey, wearing a type of hat, known as the šajkača, which 

would much later become a part of the Serbian military uniform. 

And the famous hussars, the royal light cavalry that glorified 

the warring Hungarians across the world, had within its 

numbers five thousand Serbian cavalrymen in its regular corps. 

Warring expeditions led by Serbian dukes Zmaj Ognjeni Vuk, 

Belmužević, brothers Jakšić, Despot Jovan, brothers Bakić…after 

crossing the Danube, devastated the former Serbian lands. 

Dreaming about the renewal of their own country, they shed 

blood on behalf of an alien country… 

And in 1690 the endless procession of Serbian refugees 

led by patriarch Arsenije Čarnojević III, which were hunted on 

their way from Kosovo by Turkish and Albanian swords, through 

heavy winter and even heavier hunger, arrived on the banks of 

Danube, where, in only one day, Turkish marauders severed the 

heads of six thousand men, women and children who couldn’t 

fit in the boats, vessels, ships and crafts filled with the tattered 

homeless, which, to the sound of horrific screams of human 

butchery, traveled the half-frozen river led by a patriarchal 

cross and carrying their most valuable possession – the relics 

of Saint Prince Lazar. 

57

сти гле су на оба ле Ду на ва – Тур ци су на бе о град ским оба ла ма 

за дан исе кли шест хи ља да љу ди, же не, де це, ко ји ни су мо гли 

да се укр ца ју у пре пу не чам це, спла во ве, де ре гли је и шај ке, 

што су се, ис пра ће не је зи вим кри ци ма људ ске кла о ни це, упути 

ли пре ко по лу сле ђе не ре ке, а за тим да ље, на се вер, но сећи 

крај пр ња бес кућ ни ка, с па три јар шиј ским кр стом на че лу 

кон во ја, и оно што су сма тра ли нај вред ни јим – мо шти Све тог 

кне за Ла за ра. 

У но вој отаџ би ни пр во су све цу дом са гра ди ли – др вену 

цр кви цу на оба ли Ду на ва, та мо где је да нас град Сен та дреја. 

За па три јар хом Ар се ни јем, у обе ћа ну зе мљу, у би блиј ској 

ко ло ни, као Је вре ји за Мој си јем, Ср би су – нај ма ње три де сет 

хи ља да по ро ди ца – ушли у Евро пу! Ко ја их је при ми ла да њихо 

вим жи вом ме сом се би са гра ди штит од на ди ру ћег исла ма, 

пре зи ру ћи их, ша љу ћи у ра то ве, пла ћа ју ћи им сит ну про ни ју, 

пре во де ћи их си лом у уни ју и ка то ли чан ство, пре кр шта ва јући 

Јо ва не у Иштва не, да ју ћи им за про ли ва ну крв пар че тврде, 

пу сте зе мље, а за вој не за слу ге ор де ње ца ри це Ма ри је 

Те ре зи је са де кре ти ма го ти цом ис пи са ним, пот пи си ва ним у 

Бе чу, нај спо со би ји ма чин обер ка пе та на, па чак и по не ку грофов 

ску ти ту лу. 

И да нас, кад је све то да ле ка про шлост, и кад ни ког 

ви ше не ди ра тра ги ка тих суд би на („Иду ћи са мо ри да ње на 

ри да ње при ла же мо”, за пи сао је Па три јарх) рас пе тих из ме ђу 

два све та ко је је Ду нав де лио, исто ри ча ри мир но мо гу да конста 

ту ју ка ко је тај пре ла зак Ду на ва, за Ср бе био исто риј ски 

тре ну так. Из про па лог ви зан тиј ског кул тур ног кру га, ушли су 

у ка то лич ки свет Мitteleurope. 

Од ви зан тиј ских фре са ка до ба рок них ико на. Мо ле ћи 

се свом истом, пра во слав ном бо гу. 

Ду нав је два пу та од и грао уло гу моћ не сце но гра фи је 

у до га ђа ји ма ко ји су из гра ди ли „ду шу на ци је“– на сло вен ско 

ста бло, на ка ле мље ни и кул ту ра Ис то ка (Ви зан ти ја), и гу сларски 

епо ви о про па сти цар ства срп ског, и Ко сов ски мит о земаљ 

ском по ра зу као хри шћан ској про пу сни ци за Не бо, али и 

кет ман ство с ко јом је је ди но би ло мо гу ће оп ста ти под Тур цима, 

и све то „уше ће ре но” сло је ви ма ра фи ни ра не угла ђе но сти 

ду нав ске „Mit te le u ro pe” (Аустроугар ског цар ства), то су ра не 

исто ри је ко је су фор ми ра ле су шти ну тзв. срп ског на ци о налног, 

ко лек тив ног и ден ти тета. У окви ри ма тзв. Ду нав ског царства 

ро ђе на je срп ска гра ђан ска кла са, ко ја је срп ској кул турној 

тра ди ци ји до не ла дра го це не но ве умет нич ке ин спи ра ци је 

58 

The first thing they did in their new homeland was to 

build a church dedicated to this saint – a small wooden church 

on the bank of Danube at the location where the town of Sent 

Andrea stands today. With patriarch Arsenije in front, this biblical 

procession to the promised-land, like the Jews following 

Moses, the Serbs, with at least thirty thousand families entered 

Europe. It accepted them in order to shield itself against an invasion 

of Islam, despising them, sending them to wars, paying 

them pittance, forcing them to accept the union and converting 

them to Catholicism, changing their names (thus Jovan would 

become Istvan) giving them only a piece of hard and desolate 

land in return for the blood they had shed, and for their military 

merits the honors of Empress Maria Theresia, along with decrees 

written in gothic letters and signed in Vienna, while the most 

capable ones were given the title of obercaptain and even titles 

of aristocracy. 

And today, when all of this is only a distant past and when 

nobody is touched anymore with the tragedy of these destinies 

(“Going further, the only thing we do is cry” the patriarch wrote) 

crucified between two worlds separated by the Danube, historians 

could peacefully conclude how crossing the Danube was a 

historic moment for the Serbs. Coming from the ruined Byzantine 

cultural circle they entered the catholic world of Mitteleurope 

(Central Europe). From Byzantine frescos to Baroque icons. Praying 

to their same, orthodox God. 

In two instances the Danube played a role on a powerful 

stage, on which the events that formed the “soul of the 

nation” took place – onto the Slavic timber were added the 

culture of the East (Byzantium), the epic songs played on the 

gusle about the fall of the Serbian Empire, and the Kosovo 

myth about the earthly defeat as a Christian pass to the Heavens, 

but also the two-facedness which offered the only way to 

survive under the Turks, and all of this was sugarcoated with 

the layers of refined Danubian Mitteleurope (Austrian-Hungarian 

Empire). These are the wounds that have shaped the essence 

of the Serbian national collective identity. Within the so 

called Danubian Empire was born the Serbian civic class that 

brought precious new artistic inspiration and the “European” 

spirit (salons, pianos, theaters, dowries, stocks, fiscals, testaments, 

coaches, special costumes for room servants, manners 

in flirting at balls, and portraits of ancestors in golden frames) 

while their brothers in liberated Serbia, which was governed by

На обали Панонског мора: Дунав, Ђердап 

On the banks of the Pannonian sea: Danube, Đerdap 

59

Дунав код Београда: Поглед на земунску страну 

Danube in Belgrade: View toward Zemun 

60

и „европ ски дух” (са ло ни, кла ви ри, по зо ри шта, ми ра зи, мени 

це, фи шка ли, те ста мен ти, фи ја ке ри, ли вре ји са ни ка мер дине 

ри, бал ска ун тер хал то ва ња и пор тре ти пре да ка у злат ним 

ра мо ви ма) док су бра ћа у сло бод ној Ср би ји, ко јом су вла да ли 

кне зо ви и кра ље ви по не кад го ри од ис те ра них тур ских па ша, 

га зи ла бла то до чла на ка. 

Ни кад пре то га Беч ни је био бли жи: шест да на па ро бродом, 

Ду на вом. 

А он да ће Ду на вом, низ во ду, Ср би ма (1914) сти ћи плаве 

„ка унд кa” ре ги мен те (мар ши ра ће уз Ра дец ки марш и покли 

че „Ser ben muss ster ben”). И док мо ни ри са ушћа Са ве, буду 

ре флек то ри ма ша ра ли не бом и бу ши ли ноћ над Ср би јом, а 

Бе о град, „Пи је монт Ју жних Сло ве на” бу де рав њан са зе мљом 

под пло ту ни ма мер зе ра и не мач ких „де бе лих Бер ти”, ма јор 

Га ври ло вић, на че лу ко ло не ко ја се низ ули цу Ри ге од Фе ре 

спу шта на ду нав ске ро во ве, ки те ћи шај ка че зум бу ли ма ра сутим 

из бом бом по го ђе не цве ћа ре, из да ће стра шну ко ман ду: 

„Вој ни ци, не мо ра те да бри не те за сво је жи во те, Вр хов на коман 

да из бри сла је наш пук из број ног ста ња.” 

Ле пи, пла ви Ду нав. 

До нау бе ле ка фе, Штра у со вих вал це ра, беч ких за хертор 

ти и ма ђар ског то кај ца. 

Чу ве ни бај ко пи сац Ан дер сен, ко ји је низ Ду нав, про путо 

вао и кроз на ше кра је ве, по по врат ку, у Лај пци гу (1847), 

на пи сао је: 

„Кар та Ду на ва би ла је у нај ра ни јој мла до сти мо ја карта. 

Њу сам сту ди рао, те шко про ла зан друм ка ис то ку, ко ји ће, 

из го ди не у го ди ну, но си ти на бе лим ла ђа ма све ви ше и ви ше 

љу ди, и јед ном ће на сво јој ја кој стру ји по не ти и пе сни ка ко ји 

ће зна ти да по диг не и сви ма до не се бла го по е зи је, ко ја ов де 

об у хва та сва ки грм и сва ки ка мен.” 

Пе сни ци су Ду на вом пло ви ли ре ђе од рат ни ка, а европска 

бај ка о Ду на ву – хо ће ли има ти свој срећ ни крај? Или 

је исто ри ја Евро пе, исто ри ја људ ског ја да, пат ње, кр ви и мржње, 

ве чи та као Ду нав? Зар нас та „рај ска ре ка“ у ко јој се 

огле да пла вет ни ло не ба, уз ве дре так то ве вал це ра (у ко ји ма 

нам Штра ус от кри ва де ли ће ле по те све та и от сја је ду ше Ду нава, 

ако ре ке има ју ду шу), сво јим пла вим, без бри жним та ла сима 

са мо, увек из но ва, те ши и за ва ра ва? 

Ве ли ки го спо ди не Ду на ве, до не си нам пти це, и цве ће, 

и ка мен ко ји се мо же је сти! 

И ма ло ва зду ха од ко га се не уми ре. 

princes and kings (who were sometimes worse than expelled 

Turkish pashas), walked through mud up to their ankles. 

Never before was Vienna so close: six days by steamship 

on the Danube. And then the blue “K und K” regiments 

arrived downstream to the Serbs (1914) (they marched with a 

melody of “Radecki march” and shouts of “Serben muss sterben”). 

And while the monitoring boats at the confluence of the 

Sava cruised the sky with their searchlights and drilled the 

night over Serbia, and while Mörser type canons and German 

“fat Bertha” rockets were leveling Belgrade, “the Piedmont of 

the South Slavs”, with the ground, Major Gavrilović at the head 

of line of soldiers who were marching down Rigas de Ferreos 

Street to the trenches by the Danube, adorning their šajkača 

caps with hyacinths scattered around from the bombed flower 

store, gave a horrific order: “Soldiers, you don’t have to worry 

about your lives. The Supreme Command erased our regiment 

from the list of living”. 

The Blue Beautiful Danube. 

The Donau of a coffee with milk, of Strauss’ waltzes, Viennese 

sachertorte cakes and Hungarian Tokaï wine. 

Andersen, the well known fairytale writer, who traveling 

on the Danube visited our lands as well, after returning home, 

wrote in Leipzig (1847): “In my earliest youth, a map of the 

Danube was my map too. I’ve studied it, this scarcely passable 

road to the East, which would, one year after another, carry 

more and more people on white ships, and at one moment it 

would also carry on its powerful stream a poet who knew to lift 

and bring to all the wealth of poetry that embraces every plant 

and every stone here”. 

Poets have traveled the Danube less often than warriors, 

and a European fairytale about the Danube- would it 

have its happy ending? Or is the history of Europe, a history 

of human pain, despair, blood and hatred eternal as the Danube? 

Does this “paradise river” in which the blue of the sky 

is reflected, accompanied to a cheerful waltz tempo (in which 

Strauss discovers pieces of the beauty of the world and the 

reflections of the Danube’s soul, if rivers have a soul), with its 

blue, carefree waves only, always and over and over again, 

comfort and fool us? 

Great Master Danube, bring birds, and flowers and edible 

stone to us! 

And a breath of immortal air. 

61

Бела као погача, румена као јабука: Девојка у српској народној ношњи 

White as a bread and ruddy as an apple: Girl in Serbian traditional costume

Грожђе и вино: Фрушка гора 

Grapes and wine: Fruška Gora Mt

Загрљај: снимак са 

„фрушкогорске Светe горе” 

Embrace: picture from 

“Fruška Gora Holy Mount”

Један народ вреди онолико колико је о 

њему писано. О Србима је писано много. 

Доброг и лошег. Али, осим последњих 

деценија, најчешће добронамерно. 

Кажу да човек вреди онолико колико 

пријатеља је оставио иза себе. Ако и за 

народе важи оно што и за човека... 

Београд, зграда Велике школе, снимак 1910. године: 

Данас је у овој згради смештен Музеј Вука и Доситеја 

Belgrade, “The Great School” building, picture from 1910: 

Today this building houses the Museum of Vuk and Dositej

A nation is worth as much as it has been 

written about. A lot has been written 

about the Serbs. Good and bad. 

But, except for the last few decades, 

mainly with good intentions. It is said 

that a man’s worth is measured by the 

number of friends he has. If it is the 

same for nations as it is for a person… 

SRBIJA ISKOSA 

SERBIA SIDEWAYS

Ма шта човек говорио о својој деци, ни похвале ни поку 

де неће бити довољно уверљиве, нити убедљиве, као 

оцене некога ко ту исту децу посматра са стране, некако више 

искоса. Путопис, то је увек тај поглед искоса. Тако посматрано, 

путопис више није само штиво за задовољавање знатижеље, 

нити је само књижевни род: путопис је и доказни материјал 

о обичајима, наравима, о променама, о свему ономе што је 

пре големо да би се стисло у историографију или географију, а 

премалено да би задовољило очекивања књижевне, по зо ришне 

или поетске публике. 

Сам тај чин бележења утисака и запажања, те њиховог 

по везивања са историјским подацима – научним језиком ре 

чено, повезивање емпиријског и спекулативног метода – откри 

ва жељу путописца да одређеном „стању ствари” пронађе 

„оправдање”, боље речено узроке. Такви путописи, у којима су 

запажања танано проткана удубљивањем у корене и исходишта 

обичаја, навика или карактера, свакако представљају драгоцене 

документе за објективне судове о државама и народа. 

историји ове земље... нема скоро ни једне редов 

не странице: само ратови, само међусобни 

„У 

су коби, праћени крвавим сценама... Историја Србије 

је историја њеног мучеништва.” 

Нажалост, Србија већ вековима муку мучи с лаконским, 

површним, често недобронамерним приступом „развијеног света” 

њеним проблемима. Још почетком двадесетог века су многе 

европске туристичке агенције Србију сврставале у подручја куда 

се одлази на сопствени ризик, дакле, „само за авантуристе”. У 

роману Оријент-експрес познате енглеске списатељице Агате 

Кристи, кондуктер упозорава путнике: 

„Пристигли смо у Београд. Даме и господо, обратите посебну 

пажњу на свој новац и пртљаг, због велике могућности 

да будете опљачкани.” 

Последњих петнаестак година, „реклама” за Србију је била 

још црња, а тек понегде се помаљао понеки зрак, попут немачког 

и светског песника Петера Хандкеа који је у више наврата 

претабанао уздуж и попреко домовином Светога Саве, Доситеја 

Обрадовића, Иве Андрића, Меше Селимовића, Величковића, 

Кустурице, Стефана Миленковића. Није марио Хандке за злослут 

не гласове, није марио за предрасуде, није чак марио ни 

за грађанске ратове који су беснели на овим подручјима. 

68 

П. А. Ровински 

Whatever a man says about his children, neither in praise 

nor reproach, will it be as convincing or persuasive as the 

estimates of one who observes the same child from a distance, but 

a bit from the side. Travel books help in providing this sideways 

perspective, for they often do not just satisfy curiosity or fall into 

a literary category, rather they offer proof of the customs, temperaments, 

and changes, about the things that are too large to 

be constricted in a book on history or geography, and about the 

things that are too small to please the expectations of a literary, 

theatrical or lyricist audience. The very act of recording impressions 

and observations, and then tying them to historical facts 

– scientifically speaking the connection of empirical and speculative 

methods – reveals the travel writer’s desire for the book to be 

a “justification” for “the state of things”. This kind of travel book, 

in which observations are delicately interweaved with a plunge into 

the origins and outcomes of customs, habits or temperaments, 

certainly represents precious documents for unbiased judgments 

about countries and nations. 

Unfortunately, Serbia has for centuries had its troubles with 

laconic, superficial, and the often bad-intentioned approach the 

“developed world” took towards Serbia’s problems. Even at the beginning 

of the 20 th century, many European tourist organisations 

classified Serbia in the regions where one goes at his own risk, thus 

“just for the adventurers”. In Agatha Christie’s novel “Murder on the 

Orient Express”, a ticket checker warns passengers: 

“We have arrived in Belgrade. Ladies and gentlemen, pay 

special attention to your money and luggage, because of the great 

possibility of being robbed”. 

In the last fifteen years the “marketing” of Serbia has been 

even darker, and just here and there appeared some ray of light, 

such as German and world poet Peter Handke, who on several occasions 

crossed over the country of Saint Sava, Dositej Obradović, Ivo 

Andrić, Meša Selimović, Veličković, Emir Kusturica, Stefan Milenković. 

Handke didn’t care about the ominous voices, nor about prejudices 

or even about the civil wars that raged in these regions. The love 

of discovery and revelation led him, like it had done for many of his 

predecessors, and returned him safely back to his homeland. After 

all, the fear of the unknown in wise people is always overpowered by 

the wish to experience something new. Only the fear of bad weather 

remains. And to overcome that fear it is sufficient to recall the words 

of a great German philosopher: “He who counts on nice weather, 

would be better off not starting his trip”.

Љубав према откривању и разоткривању водила га је, као и 

многобројне његове претходнике, и безбедно га вратила у њего 

ву отаџбину. Уосталом, страх од непознатог код мудрих је 

људи увек надјачан жељом да се нешто ново упозна. Остаје 

само страх од рђавог времена. А да бисмо тај страх надјачали 

до вољно је да се подсетимо речи највећег немачког мислиоца: 

„Ко рачуна на лепо време, боље да не креће на пут.” 

Србију су походили многи: они који су се намерили даље 

на Исток, они који су стигли до границе Западног Царства, па 

су просто желели да завире и „с ону страну” Римских бедема, 

али и они који су долазили и боравили ту с намером да је уживо 

упознају. Најчешћи гости Србије били су Руси, Британци 

и Немци, а путописна грађа коју су у аманет оставили нама 

и свима онима које занима наша отаџбина толико је обимна 

да би претрпала једну повећу собу. Међу најзначајнијим ауто 

рима су: Александар Ф. Гиљфердинг, Павел А. Ровински, 

Арчибалд Пејтон, Чарлс Лем, Аделина Полина Ирби, Џорџина 

Мјур Мекензи, Мери Е. Дарам, Феликс Каниц, Густав Раш... 

Ме ђутим, треба поменути и чињеницу да добар део путописне 

литературе о Србији није ни преведен на српски језик. 

Када неко из земље колика је Русија дође у Ср бију, 

очекивало би се да на све може погледавати с ни подаштавањем. 

Но, није баш увек тако. Руски су путници 

често до лазили код Срба као код себи равних. Додуше, томе 

треба додати и историјске околности. Русији је после пораза 

у Крим ском рату 1856. и те како било значајно да се врати 

на балкански простор. У Москви се полако подгревала свесло 

венска идеја, а постојали су и тајни планови за ширење 

ути цаја на Босну и Херцеговину. 

Један од главних заговорника територијалног разгра ничавања 

православља и католичанства у Босни био је и Алексан 

дар Гиљфердинг, дипломатски службеник царске Русије. Позна 

те су његове жучне полемике са прваком Странке хрватског 

ис торијског права Еугеном Кватерником, око Источног питања, 

око положаја српског народа, те посебно око Кватерниковог 

ниподаштавања воље Словенаца, односно његових планова да 

Словенце „упише” у будуће границе Хрватске. У самој Србији, 

којом је тада владао Михаило Обреновић, расположење је уг 

лавном било проевропско те словенофилске идеје нису би ле 

добродошле. Кнез Михаило је чак забранио руским сло ве но филима 

издавање часописа „Скупштина” у Београду. Ру ска званична поли 

тика је зато, шеснаест година касније (1876), оптужила Србе 

Serbia has been visited by many people: those who intended 

to go East, and those who reached the borders of the Western 

Empire and simply wanted to peer at the “other side” of the Roman 

walls. However, there were also those who came and stayed 

with the intention of getting to know Serbia first hand. The most 

frequent guests were Russians, Brits and Germans, and the travel 

books they left behind for us and for those who are interested in our 

homeland are so abundant that they would very well overfill a quite 

large room. Among the most significant authors are: Aleksandar 

F. Giljferding, Pavel A. Rovinsky, Archibald Payton, Charles Lamb, 

Adeline Pauline Irby, Georgina Muir Mackenzie, Mary Edith Durham, 

Felix Kanitz, Gustav Rush… However, the fact that a large part of the 

travel literature about Serbia has never been translated into Serbian 

should also be mentioned. 

When somebody from a land as large as Russia comes to 

Serbia, it should be expected that he would look down on everything 

with scornfulness. But it’s not always like that. Russian voyagers 

have often come to the Serbs as their equals. However, historical 

n the history of this country…there is not a single 

“I normal page: only wars, only internal conflicts, 

accom panied with bloody scenes… the History of Serbia 

is the history of its martyrdom.” 

P. A. Rovinsky 

circumstances should be added to this. After defeat in the Crimean 

War in 1856, Russia especially cared about returning to the Balkan 

region. The Pan-Slavic idea was stirring up slowly in Moscow, and 

there were secret plans to expand the influence into Bosnia and 

Herzegovina. One of the main advocates of the territorial partition 

of the Orthodox and Catholic Christianity in Bosnia was Aleksandar 

Giljferding, a diplomat in the service of the Russian Empire. His 

sweltering polemics are very well known, voiced to Eugen Kvaternik, 

the leader of the Party of the Croatian Historical Rights, about the 

Eastern question, the status of the Serbian people, and especially 

about Kvaternik’s indifference to the will of Slovenians, that is to say 

his plan to ”place” the Slovenians inside the future borders of Croatia. 

In Serbia itself, governed by Mihailo Obrenović at the time, the 

mood was in general pro-European, thus Pan-Slavic ideas weren’t 

welcome. Prince Mihailo even banned the Russian Pan-Slavism 

propagators from publishing the magazine “Parliament” in Belgrade. 

And it was for those reasons that, sixteen years later in 1876, official 

Russian policy laid blame on the Serbs, claiming it is their own fault 

69

да су сами криви за окупацију Босне и Херцеговине, због својих 

снова о некој југо словенској држави са Хрватима. 

Александар Гиљфердинг није се задржао само у Бос ни 

и Херцеговини. Путовао је он даље и стигао до Ста ре 

Србије. Описи места данашњег Косова и Ме то хије 

спадају међу најупечатљивија про жи ма ња 

доброг познавања историје и доброг за па жања. 

Детаљи из Пећи: 

„Такав пример слоге и љубави 

према општој ствари може се ви де ти 

међу пећким хришћанима. Ка лу ђе ри 

патријаршијског манастира при чали 

су ми о дарежљивости пећ ких хришћана 

према манастиру. Ни је дан становник неће 

празником изаћи из цркве што неће дати 

манастиру ма шта од своје недељне 

зараде. Општина издржава школу, веома угледну 

институцију за ово под ручје. Школа постоји већ 

70 година. Ми слим да је то једна од најстаријих 

словенских школа у Турској (...) А у Пећи 

Bosnia and Herzegovina was under occupation, because the Serbs 

dreamed of creating a Yugoslav state with the Croats. 

Aleksandar Giljferding didn’t only stay in Bosnia and Herzegovina. 

He travelled farther and reached the land known then as 

Old Serbia. His descriptions of the places in present-day Kosovo and 

Metohia belong to the most impressive intermingling of an excellent 

knowledge of history and ability to make powerful observations. 

Details from Peć: 

“Such example of concord and love toward the common thing 

could be seen among the Christians from Peć. The monks of the patriarchy 

monastery spoke to me about the charity the Christians from 

Peć have for their monastery. None of the citizens would leave the 

church if they hadn’t donated to the monastery at least a part of their 

weekly salary. The municipality supports the school as a very important 

institution for this region. The school has existed for 70 years. I 

believe it is one of the oldest Slavic schools in Turkey (…) And in Peć, 

the school for girls was estab lished two years ago and about 40 

girls study there.

је женска школа основана пре две године и њу сада похађа 

око 40 девојчица. Једна сиромашна удовица, попадија Катарина 

Симић, посветила је цео свој живот томе позиву. Она је од своје 

куће начинила школу и бесплатно учи девојчице читати црквене 

књиге. Она их учи и писању и женском ручном раду. Целокупни 

хонорар који она захтева од пећке општине толики је да њиме 

може подмирити дневну прехрану.” 

Запажања из Призрена: 

„Призренским хришћанима остављене су само мале тамне 

и неугледне цркве, док су велелепни храмови, који су улепша 

вали престоницу Српског Царства, одузети од њих. Већ сам 

рекао да су велики манастир Св. Арханђела под Душановим 

градом порушили Турци да би сазидали џамију. Пространа и 

лепа црква Св. Петке, у доњем делу града, коју је како се при ча 

подигао Душан, једноставно је претворена у џамију. Мус лимани 

се, штавише, нису ни потрудили да на грађевини сакрију 

трагове њене раније хришћанске намене. Над црквом се уздиже 

звоник као и пре. На северном ње ном зиду 

види се, као и пре, текст Сава српски, у коме 

One impoverished widow, a priest’s wife, 

Katarina Simić, has dedicated her whole life to that 

calling. She has transformed her house 

into a school and for free she has taught 

young girls to read religious books. She 

has taught them to too and to 

practice artisan crafts such as 

sewing and embroidery. 

The total salary 

she requested from the 

Peć municipality is just enough to 

cover the expenses for a one-day 

supply of food”. 

Observations 

from Prizren: 

“To the Christians 

from Prizren, only the small, dark and 

insignificant churches remained, while the 

magnificent churches that have decorated 

Београд 1849. године, литографија М. Ненадовић 

Belgrade in 1849, lithograph by M. Nenadović

Војничка храброст и 

грађански кукавичлук 

Војнички и јуначки дух код Срба се васпитава, 

наравно, још од најранијег детињства: четворогодишњем 

дечаку, који је једва почео да хода, 

мајка утувљује мисао да мора да буде јунак, да 

не плаче када га избију, него да настоји да се 

освети, и овај, у дечјој тучи, узима камен и чека 

свог непријатеља, не плачући. Такав дух код 

деце васпитавају и очеви, који децу уче, у облику 

катихизиса, историји пада царства на Косовом 

пољу, при чему нарочито истичу то да Милошу 

Обилићу за сва времена припада слава, Вуку 

Бранковићу — проклетство, а Турцима и Швабама 

— треба сећи главе. 

Једном речју, наклоност према војничком 

животу не улази у бит карактера српског на рода, 

али се он васпитава у војничком духу из 

неопходности да се тај дух одржава због спољ- 

них околности, посебно због нестабилности 

Аудијенција код кнеза Милоша 

(из књиге „Путовање кроз Србију” Јоакима Вујића) 

Audience at Prince Miloš’s 

(from the book ”Journey across Serbia” by Joakim Vujić 

њених територијалних и политичких односа. 

Наравно, такав положај омета развој земље у 

смислу гра ђанске државе. Због тога, и поред 

војничке храб рости Срба, ви још нећете код 

њих срести довољно елемената грађанске храбрости. Испод спољног покрова цивилизације сусрећу се веома 

груби обичаји који захтевају кажњавање и освету, који понижавају жену до степена раднице коју једни дају а 

други узимају, не водећи рачуна о њеним жељама. Много је људи чији је животни циљ уживање, тј. наслађивање 

животом, али у најужем материјалном смислу. 

А противотров томе налази се у многим појавама савременог живота српског народа, као, рецимо, у нежним 

односима браће и сестара, у верности пријатеља, у — до крајњег степена — идеалним односима и посестримама, у 

необично хуманим односима према сиромашнима и нејакима. Колико је у Србији у томе природног уметничког осећања, 

и колико финоће, колико животности и снаге — и све се то прикрива и изражава у ратничком расположењу народа и 

његових властодржаца, који и сами лутају и још више збуњују свој народ. 

Избавите Србију од тешке обавезе да вечито буде на стражи, на караули где треба чувати своје границе, 

и тек ћете тада видети шта вам та земља може пружити и шта ће показати српски народ. Србија ми је личила на 

полувојнички логор, који се налазио на развалинама земље која је некада цветала, а народ на људе који су стали у 

једном моменту своје историје, али којима предстоји светлија будућност. 

72 

Павел Аполонович Ровински (Весник Европе, 1876)

Military courage and 

civilian cowardice 

A spirit of army and bravery in Serbs is ingrained, naturally, in the 

A earliest childhood: to a four-year-old boy, who has just learned how 

to walk, his mother repeats that he has to be a hero, not to cry when beaten 

but to try and take revenge, and thus the boy, in child’s fight, takes a stone 

and waits for his enemy, without crying. That kind of spirit the fathers 

teach their children, in the form of the church catechism, the history of the 

fall of the Serbian Empire in the field of Kosovo, emphasising especially 

that to Miloš Obilić belongs the glory of all times, to Vuk Branković – the 

curse, and that the Turks and Germans – should have their heads cut off. 

In one word, the inclination toward military life is not in the essence 

of the Serbian people, but the people are brought up in a military 

spirit for the reason of the necessity to keep this spirit alive because of 

the external circumstances, especially the instability of the territorial and 

political relations of Serbia. 

Of course, a development of the country in the sense of the civic 

state is disturbed by such a position. Because of this, and even with the 

military courage of the Serbs, you won’t come across an adequate amount 

of elements of civic bravery. 

Beneath an external cover of civilisation, appear very harsh customs 

that demand punishment and vengeance, that humiliate a woman 

to the level of a worker who is given by ones and taken by others, never 

taking care about her wishes. There are many people whose life goal is 

enjoyment, that is, delight in life, but in the narrowest material sense. 

And the antidote for this is found in many phenomena of contemporary 

life of the Serbian people, like, for example, in caring bonds between 

brothers and sisters, in loyalty in friendships, in (to the ultimate 

degree) ideal relationships and half-sisterhood relatives, in an extraordinarily 

compassionate approach towards the poor and weak. There is a lot 

of that natural artistic feeling in Serbia, so much graciousness, so much 

liveliness and strength – and all of this is disguised and expressed in the 

warrior disposition of the people and its rulers who wander themselves 

and confuse their people even more. 

Rescue Serbia from a heavy obligation to be on guard eternally, in a 

watchtower where it should watch over its own borders, and then you will 

see what this country has to offer and what the Serbian people can show. Serbia looked to me as a half-military camp that 

was situated on the remnants of a country that flourished once, and its people seemed to me like humans who stopped in 

one moment of their history, but who will have a brighter future. “ 

Пандур, 1879, акварел Ђ. Миловановић 

Policeman, 1879, watercolor, Đ. Milovanović 

Pavel Apolonovich Rovinsky (Vesnik Evrope, 1876) 

73

су слова исписана уметничким слагањем цигли. У унутрашњости 

грађевине јасно се види, као и раније место олтара. Само је 

уклоњен иконостас (...) Тај хришћански карак тер „џума-џамије” 

толико је фрапантан и непријатан самим муслиманима да врло 

ретко и нерадо улазе у њу.” 

(Александар Ф. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, 

Босни и Старој Србији, НИУ Службени лист СРЈ, 1996, Београд) 

Један други руски путописац Павел Аполонович Ровински, 

у својим Записима о Србији 1868–1869 далеко више мари о 

свак одневици, а најпре о породици и породичним односима и 

обичајима. Врло су духовита, али често и заједљива, запажања 

о односима муж–жена–свекрва–заова, где обично жена извлачи 

најдебљи крај, ако није по вољи заови или свекрви, а у сва ком 

случају им није по вољи, закључује Ровински. Женска еман ци паци 

ја у Србији му је честа тема. 

„Српска жена још увек живи под тортуром мушкарца, 

али је у Београду она знатно еманципованија и мужевљев разуздани 

живот може да му се освети јер жена има право да се 

разведе. Митрополит Београдски у вези с тим има много посла, 

при чему у Београду, и уопште у градовима, развод траже жене 

а у селима – мужеви...” 

the capital of the Serbian Empire were taken from them. I have 

already said that a great monastery of the Holy Archangels under 

Dušan’s city was destroyed by the Turks in order to build a mosque. 

The large and beautiful church of St. Petka, in the lower part of the 

city, which was allegedly built by Emperor Dušan, was simply transformed 

into a mosque. 

Moreover, Muslims didn’t even try to hide the traces of the 

previous Christian purpose of the building. Above the church, the 

bell-tower still rises like before. On the north wall could be seen, like 

before, the text “Sava of Serbia” with the letters written with the 

artistic composition of the bricks. In the interior of the building, the 

place of the altar is clearly visible, just like in earlier times. Only the 

iconostasis is removed (…) That Christian character of “the jumamosque” 

is so shocking and unpleasant to the Muslims themselves 

that they rarely and unwillingly go inside.” 

Aleksandar Giljferding, Voyage through Herzegovina, 

Bosnia and Old Serbia, NIU, Službeni list SRJ, 1996, Belgrade 

Another Russian travel book author, Pavel Antonovich Rovinsky, 

in his “Notes about Serbia 1868–1869”, cares more about the 

everyday life, and, above all, about the family, family relationships and 

74

Ровински хвата дух нашег народа готово у лету. У не коли 

ко реченица стиче се утисак да је писац одличан психо лог, 

те да је за кратко време успео да ослика главне особености 

на шег карактера. 

„Путујући по Србији стекао сам утисак да је у њој све 

при времено, неустаљено, све је у очекивању нечега, сва Ср 

бија живи уочи нечега, и да је сва у некаквом војничком распо 

ложењу. Али истовремено нигде у Србији нисам приметио 

ува жавања војничког позива, како се то код нас може срести, 

па чак и у Западној Европи. 

У једној српској песми девојка бира младожењу и неће 

да се уда ни за козара (чобанина), ни за трговца, ни за војника, 

али хоће за ратара...” 

(Павел Аполонович Ровински, Записи о Србији 

1868–1869, Матица српска 1994, Нови Сад) 

Када је реч о Британцима, они су до тридесетих година 

XIX века ретко обитавали у нашим крајевима. Тада почиње 

убрзано ангажовање Велике Британије око решавања Источног 

питања, а тада у Београд стиже и први британски конзул. Први 

обавештенији, знатижаљнији и систематичнији путник кроз 

Србију је Ендру Арчибалд Пејтон (1811–1874). Од њега путопис 

customs. Very humorous and often very sarcastic are the observations 

of the husband-wife-mother-in-law-sister-in-law relationships, where 

usually the wife is in the worst position if the mother-in-law or sisterin-law 

don’t like her, and in every case they don’t like her, concludes 

Rovinsky. He often wrote about women’s emancipation in Serbia. 

“The Serbian woman still lives under the man’s torture, but 

she is significantly more emancipated in Belgrade and a husband’s 

unrestrained life could take revenge on him, because a wife has the 

right to divorce him. The Belgrade Metropolitan has a lot of work 

in relation to this, whereby in Belgrade, and generally in the cities, 

women are the ones who seek divorce, and in villages - men…” 

Rovinsky grasps the spirit of our people, almost in flight. In 

just several sentences one gets the impression the writer is an excellent 

psychologist and that, in a short period of time, he managed 

to describe the main characteristics of our temperament. 

“Travelling across Serbia I got the impression that everything 

is temporary here, unusual, everything is in waiting of something, all 

of Serbia lives on the eve of something happening, and that the whole 

of it is in some kind of military mood. But, at the same time, I haven’t 

noticed that the calling of a soldier is respected in Serbia, like it is the 

case in our country, and even in Western Europe. In one Serbian song 

75

хотелу било је неколико Срба, необично развијених и снажних људи. Један од њих је био с гуслама и на захтев 

У присутних — почео је да гусла и пева. 

Чујете некакав једнолични, храпави тон, који се ме ња је ди но повишењем и снижењем, убрзавањем или успоравањем. 

Певач, бавећи се спочетка инструментом, одједанпут почиње снажно некакав позив, затим се повуче назад, подиже главу 

горе, према небу, и присећајући се, тргне се уз стењање. И одмах затим нагло покреће гудало, да би јаче и снажније за шкрипале 

и зајечале струне. Иза тога се из груди певача из вла чи високи тон, који певач задржава, и доста дуго пева ре ци тативом, 

док не стигне до патетичног места, од којег поново прекида речи и само зајечи. 

У почетку је певао о Бановићу Стра хи њи, и 

та песма је без пауза, трајала више од сата. После 

те песме ставили су пред певача пола литре вина, 

попио га је, поразмислио је мало, и почео нову 

песму. Запевао је песму о цару Ла за ру и о његовој 

жени царици Ми ли ци, о Косовској бици, где је 

погинуо цар и мно го јунака. 

Ту већ скоро није било рецитатива: из г овори 

два стиха, а затим реч претвара у јецање. А када је 

песма стигла до Вука Бран ко вића, који је издао цара 

на Косову, и певач отпевао: „Проклето му племе и 

колено” — сви су викнули „Про клето!” и поскочили с 

места, као да траже издајника целог Српства. 

А. П. Ровински 

There were several Serbs in the hotel, remarkably 

well-built and strong men. One of them had a gusle 

(music instrument with one string) and on request of 

the others – he started to play his gusle and to sing. 

What you could hear is a monotonous, wheezing 

tone that changed only by raising and lowering, 

speeding up or slowing down. The singer, occupied 

with his instrument at the beginning, suddenly forcefully 

started some kind of a call, and then he pulled 

back, raised his head up, toward the sky, and while 

recalling, he roused with moaning. And right away 

he forcefully moved the fiddlestick in order to make 

the strings sound and creak louder and more powerfully. 

After that, from the chest of the singer rose a 

high tone, and the singer keeps it while he sings, for a 

long time, reciting until he reaches a specific pathetic 

place from which he stops again and only moans. At the beginning he sang about Banović Strahinja, and that song, without 

breaks, lasted for more than one hour. 

After this song they put half a litre of wine in front of the singer, he drank it, was thinking for a moment, and then 

started to sing another song. He sang a song about Emperor Lazar and his wife Empress Milica, about the battle of Kosovo 

where the emperor and many heroes died. 

Ристо Вукановић: 

Слепи гуслар 

Risto Vukanović: 

Blind gusle player 

There was almost no reciting at all: he pronounces two verses, and then he transforms a word into a moan. And 

when the song reached the moment when it mentioned Vuk Branković, who betrayed the emperor on Kosovo, the singer 

sang: “Let his tribe and heirs be cursed”- and all shouted “Cursed” and jumped up at once, as if looking for the betrayer 

of the whole Serbianhood. 

76 

A. P. Rovinsky

постаје књижевна врста која комбинује приповедно-историјски 

и политички преглед, с непосредним сведочанством о виђеном 

и доживљеном. Пејтонове књиге су истовремено биле изузетан 

водич за сваког британског путника. 

Пејтон се увек темељно припремао за своја путовања, 

проучавајући сву доступну литературу о крајевима у које се 

запутио. Иначе, он је боравио дуже у Сирији, Египту, Турској, 

Румунији, Аустрији, Далмацији, Црној Гори Хрватској и Грчкој. 

Говорио је неколико европских језика, арапски, турски, а 

добро се служио и српским. У Србији је боравио три пута пре 

него што је објавио свој први путопис о њој. 

У Србији је Пејтон боравио у веома повољном тренутку за 

сваког радозналог путника. Први и Други српски устанак били су 

још „свежи”, многи од учесника су били још живи, а историјска 

места везана за устанке још увек неизмењена и препознатљива. 

Упознао је Симу Милутиновића Сарајлију, попа Луку Лазаревића 

и мноштво Карађоревих бораца. То је било време када је млада 

српска држава убрзано одмицала од турске провинције. Београд 

се градио по европским узорима, Београђани су били обучени у 

европска одела и већ усвојили европске манире. А и сам Пејтон 

је желео да види и чује све и није извољевао. Чак је носио и 

фес током свог боравка по унутрашњости Србије. Својим је путо 

писом први код Британаца рекламирао шљивовицу, кајмак, 

сме деревско и неготинско грожђе и вина. 

„Због умора од пута, чврсто сам спавао. Устао сам свеж 

и отишао до дивана. Онда се појавила домаћица и пре него 

што сам могао да опазим или спречим њену намеру, пољубила 

ме у руку. `Како сте спавали? Добро? Надам се да сте се од мори 

ли`. Наставила је с љубазним распитивањем док је узимала 

из руку слушкиње сребрни послужавник на којем су се нала 

з или чашица шљивовице, тањирић са ружиним слатком и 

ве лика округла посуда од чешког кристала, с водом; све то, 

ук ључујући чибук, био је увод у доручак, који се састојао од 

кафе и тоста, а уместо млака имали смо кајмак како се зове 

тур ски млeчни крем.” 

Свакако међу познате британске путописце по Србији 

спадају и књижевници Чарлс Лем и Џон. П. Симсон, као и Аделина 

Полина Ирби, велика добротворка српског народа, коју 

овде обично памтимо као Мис Ирби. За разлику од Пеј то на, 

Мис Ирби се није ни потрудила да се удуби „у народ”, што је у 

потпуном раскораку са чињеницом да је већи део свог жи вота 

посветила добротворном раду у Србији. 

a girl is choosing a husband and she has no desire to marry a shepherd, 

tradesman, or soldier, but she would like to wed a farmer…” 

Pavel Apolonovich Rovinsky, “Notes about Serbia 

1868–1869”, Matica srpska, 1994, Novi Sad 

The British only started travelling to this region in the 1830s, 

but with them came the first British consul and an urge to solve the 

‘Eastern question’. 

The first more informed, more curious and more systematic 

voyager through Serbia was Andrew Archibald Peyton (1811–1874). 

Since, and including, his work, a travel book has the possibility of 

falling into a new literary category that combines the narrative-historical 

and political survey with a direct testimony of what has been 

seen and experienced. At the same time, Peyton’s books were exquisite 

guides for any British traveller. 

Peyton has always prepared himself thoroughly for his journeys, 

researching the entire body of literature about the regions 

he intended to travel to, which also included long periods in Syria, 

Egypt, Turkey, Romania, Austria, Dalmatia, Montenegro, Croatia and 

Greece. He spoke several European languages, Arab, Turkish, and 

used Serbian as well. He stayed in Serbia three times before he 

published his first travel book about the country. 

Peyton was in Serbia at a very favourable moment for any 

curious traveller. The First and Second Serbian Uprisings were still 

“fresh”, many of their partakers were still alive, and the historical 

sites related to the uprisings were still unchanged and recognisable. 

He met writer Sima Milutinović Sarajlija, priest Luka Lazarević and 

many of Karađorđe’s fighters. That was the time when Serbia was 

rapidly moving farther from its background as a Turkish province. 

The building of Belgrade was undertaken following European models; 

the citizens of Belgrade were dressed in European clothes and 

had already adopted European manners. Even Peyton himself didn’t 

hesitate in his desire to see and hear everything, even wearing a 

fez while he was staying in the peripheries of Serbia. With his travel 

books, he was the first one who promoted to the British people the 

Serbian plum brandy (šljivovica), cream-cheese (kajmak), as well 

as the grapes and wines of Smederevo and Negotin. 

“I slept well because I was tired from the trip. I got up fresh 

and moved to the sofa. Then the housewife showed up and before I 

could even notice or stop her in her intention, she kissed my hand. 

‘How did you sleep’? Well? I hope you have rested.’ She continued 

her polite questioning while she was taking from a servant’s hands 

a tray where stood a small glass of šljivovica, a small plate with 

77

Међутим, у путописној британској литератури о Србији 

сва к ако предњачи Мери Е. Дарам. За четврт века је написала и 

објавила седам књига и низ чланака у водећим енгеским листо вима 

и часописима. Била је члан два краљевска института, а жи вот је 

посветила искључиво научном и политичком раду. И после књиге 

Кроз српске земље, Мери Дарам је имала низ сјај них опсервација 

о српском народу и српским противницима, те је њено целокупно 

дело од великог значаја за проучавање последње епохе нашег 

патријархалног доба и ослободилачких ратова. 

Део описа Ивањице: 

„У недјељу је била нека светковина. Сви смо поподне 

изишли на једну ливаду око три километре од мјеста. На во лујским 

колима су довезене столице столови, пиво, хљеб и трешње 

– све што је Ивањици потребно за весело поподне. И ја сам 

чинила мали дио забаве, пошто су сви који се нису још били са 

мном упознали имали сада прилику. 

Свештеник дође на коњу са својом одеждом у бисагама. 

Он направи мали олтар насред ливаде са три коца и даском 

застртом платном и засади са стране зелен жбун. Онда људи 

стадоше унаоколо близу њега, а жене мало подаље иза њих 

и поче молитва. Риједак дим од тамјана извијао се наспрам 

мрачне позадине од планина које су нас окружавале, а сељаци 

у својој најбољој разнобојној ношњи, из дна душе су отпјевали, 

док су волови са стране преживали. Наједном се над уском 

до лином небо натмури и поцрвени; све се избриса с видика 

усљед густог олујног облака, који се наједном проломи изнад 

наших глава. Свештеник покупи своју мантију и књиге, и сви 

потрчасмо наглавачке у неколико појата, сто тињак метара 

78 

Ђорђе Крстић: „Таковска црква” 

Đorđe Krstić: “Church in Takovo” 

preserves made of roses and a large round Czech crystal dish filled 

with water; all of this, including a cigar, was the introduction to a 

breakfast that consisted of coffee and toast, and instead of milk we 

had kajmak, which is the name for the Turkish milky cream”. 

Certainly, among the famous British authors of travel books 

are the writers Charles Lamb and John P. Simpson as well as Adeline 

Pauline Irby, a great benefactress of the Serbian people, who is remembered 

here simply as Miss Irby. 

Differing from Peyton, Miss Irby didn’t even try to “get 

through” to the people, which is completely out of sync with the fact 

that she dedicated a large part of her life to charity work in Serbia. 

However, in the canon of British travel literature about Serbia, 

the leading figure is certainly Mary Edith Durham. During one 

quarter of a century she wrote and published seven books and a 

series of articles in leading English journals and magazines. She was 

a member of two royal institutes, and she devoted her life utterly to 

scientific and political work. Even after the book “Through the lands 

of Serbia”, Edith Durham had a series of brilliant observations about 

the Serbian people and Serbian opponents, thus her complete work 

is of great importance for studying the last epoch of our patriarchal 

period and of wars for liberation. 

A part of the description of Ivanjica: 

“On Sunday it was some kind of saint’s day. In the afternoon, 

we all went out on a meadow about three kilometres away from the 

town. On top of a cart pulled by oxen, were stacked chairs, tables, 

beer, bread and cherries – all that is needed to go to Ivanjica and 

to have a merry afternoon. I was part of the entertainment as well, 

since all of those who didn’t meet me before now had the chance. 

A priest came riding a horse and carrying his vestments in 

saddlebags. He made a small altar in the middle of the meadow 

using three wooden sticks and a plank covered with textile, and 

planted a small green bush on the side. Then the men stood around 

him, and women a bit farther from them and a prayer began. Slender 

smoke of incense fluttered across the dark background made up 

of the surrounding mountains and the peasants in their best colourful 

folk costumes were singing from the bottom of their hearts, while 

the oxen stood on the side and chewed their cud. 

Suddenly the sky above the narrow valley became dark and 

red; everything was erased from view because of the thick stormy 

cloud that suddenly breached above our heads. The priest picked up 

his garments and books, and we all ran to several enclosed spaces, 

about hundred metres away and jammed inside them (…) But the

даље, и згурасмо се у њих (...) Али олуја је јењавала и мада 

је киша још увијек падала и вода се за државала у локвама, 

пожртвовани свештеник пожури да до врши молитву; свако 

појури из појата напоље шљапкајући по ливади. До тренутка 

кад сам се ја појавила на сцени, све је било у пуном замаху: 

тамјан се дизао, а сунце се пробијало кроз пукотине облака. 

Чим се служба заврши, удари музика и поче коло и, без обзира 

на мокар, они су скакали и подврискивали, пршћући по дубокој 

и натопљеној трави. Чак је и доктор сматрао да је све добро. 

Кад ми је касније причао да је имао доста пацијената, јер је 

мјесто било тако влажно, нисам се нимало изненадила.” 

(Мери Е. Дарам, Кроз српске земље, 

Српска Европа, 1997, Београд) 

Густав Раш, књижевник и публициста, можда је најза 

нимљивији и најпопуларнији немачки путник кроз наше 

крајеве током друге половине XIX века. Рашови путописи предо 

чавају једну идеализовану слику српског народа, али и не 

кри ју фалинке српских градова. 

„Чачак нема уличног освељења, а не може да се похвали 

ни нарочито добрим плочником, као ни већина српских вароши, 

па би мој повратак био далеко тегобнији да се начелник у својој 

мудрој предвидљивости није побринуо за сигурност мојих ногу 

и руку. Наиме, пред вратима др Тренчинија чекала су ме три 

пандура. Један је ишао напред с једним огромним фењером који 

је осветљавао сва ки камен плочника на који је требало да станем, 

а остала двојица пан ду ра с јатаганима и пи штољима за широким 

црвеним појасом, ишла су иза мене како ми се ништа не би догодило. 

Честити начелник и ва љани пандури! Та је дан једини пандур с 

ог ром ним фењером био је до во љан!” 

Хвалоспев пл а ни ни Рудник: 

„Рудничке пла ни не! Колика су само се ћања Србије веза 

на за Рудничке планине! Већ су Римљани знали за планину 

Руд ник! Велика и богата налазишта рудног блага, у утробама 

пла нине садржане залихе олова, бакра, сумпора, арсеника, 

маг нетног шкриљца и кобалта навеле су Римљане, и касније 

Ср бе, да уреде велике и значајне рудокопе.” 

Могло би се чак рећи да један народ вреди онолико ко лико 

је о њему писано, као што се вредност човека одређује пре ма 

броју пријатеља које је оставио за собом. Одмеравајући се по овом 

принципу, Срби немају чега да се постиде: били су занимљиви 

многима, па чак и онима најарогантнијима, а так ви трагови ће 

свакако надживети све будуће уравниловке и глобализације. 

storm was about to cease and despite the fact it was still raining and 

that water gathered in puddles, the generous priest rushed to end 

the prayer; everyone ran out from the shelter, squelching over the 

meadow. Until the moment when I showed up, everything was in its 

climax: incense was rising high, and the sun was breaking through 

the cracks in the clouds. When the haste ended, the music started 

and a kolo (traditional dance) was formed and, regardless of the 

wet ground, they jumped and shrieked, splashing over big and wet 

grass. Even a doctor thought that everything was well. Later on, 

when he told me he had lots of patients, because the place was very 

wet, I wasn’t surprised at all” 

Mary Edith Durham, Through the lands of Serbia, 

Srpska Evropa, 1997, Belgrade 

Gustav Rush, writer and publicist, is perhaps the most interesting 

and popular German voyager through our territory during 

the second half of the 19 th century. His travel books point out an 

idealised image of Serbian people, but don’t hide the flaws of the 

Serbian cities. 

“Čačak doesn’t have street lights, and can’t even be commended 

for especially good sidewalks, as can’t the majority of Serbian 

towns, so my return would have been much more painful if the 

chief, in his wise ability to foresee, didn’t take care of the safety of 

my legs and arms. Namely, three police officers waited for me by the 

doors of Dr. Trenčini. One of them walked in front carrying a huge 

lantern that lighted every single stone on the pavement I should pass 

over, and the other two, with carbines and guns attached to wide red 

belts, walked behind me to make sure nothing would happen to me. 

The honourable chief and good policemen! But only one with 

a huge lantern was enough!” 

Praise to the mountain Rudnik: 

“Rudnik Mountain! Just how many memories of Serbia are 

related to the mountains of Rudnik! Even the Romans knew of Rudnik 

Mountain! Large and rich ore deposits, plenty of lead, copper, 

sulphur, arsenic, magnet ores and cobalt in the innards of the mountain, 

led the Romans, and later on the Serbs, to build large and 

important mines.” 

It could even be said that a nation is worth as much as it 

has been written about, just like a man’s worth is measured by the 

amount of friends he has had in his lifetime. Following this principle, 

the Serbs shouldn’t be ashamed at all: they were interesting to 

many, even to the most arrogant ones, and such traces will definitely 

outlive all future levelling and globalisations. 

79

Светосавски храм на Врачару: Београд 

Saint Sava Church on Vračar: Belgrade

Залазак сунца: Копаоник 

Sunset: Kopaonik Mt

84 

Богородица са ктиторске 

композиције Сопоћана (детаљ) 

Holy Vigin Mary from the patrons 

composition in Sopoćani (detail)

Сопоћанске фреске убрајају се у ремекдела 

монументалног сликарства, 

тврди Виктор Лазаров, светски 

ауторитет за византијску уметност 

Frescos from Sopoćani are counted 

among the masterpieces of monumental 

painting, claims professor Viktor Lazarev, 

the world authority figure for Byzantine Art 

OBASJANI 

ZLATNOM SVETLO[]U 

ILLUMINATED BY THE 

GOLDEN LIGHT 

Као и фреске у манастирима Милешева и Градац, и оне у 

Сопоћанима имају жуту позадину, која је својевремено 

била прекривена танким слојем злата. 

Стилски, сопоћанске фреске представљају један од најна 

пред нијих споменика монументалног сликарства XIII века. 

Поједине сцене одликују се нагла 

ше ном простор ношћу, чему значајно 

до при носе архитектонске кулисе, вешто 

ис коришћене као фактор просторности: 

је ван ђелисти су представљени на по зади 

ни ко ју чине сложене грађевине. У 

сце ни Хри стос у храму у другом плану 

ра звијају се извијене грађевине, сличне 

онима на мо заицима цркве Христа Хоре 

(Кахрије-џа мије). Грађевине и стене у 

Распећу ра с по ре ђене су тако да нагласе 

смењивање планова. 

Покрети фигура постали су мно 

го слободнији. Широка и као на ду ва на 

ветром, одећа оживљава некада за тво 

Стефан Урош Први на ктиторској 

композицији у Сопоћанима 

Li ke fre scos in the mo na ste ri es of Mi le še va and Gra dac, the 

fre scos in So po ća ni ha ve a yel low pa in ted bac kgro und, which 

was on ce co ve red with a thin layer of gold. 

Styli sti cally, the fre scos from So po ća ni re pre sent one of 

the most pro gres si ve ren de rings in the ca non of mo nu men tal pain 

ting art of the 13 th cen tury. 

Cer tain sce nes are di stin gu is hed 

by an emp ha si sed spa ci o u sness, to which 

a ma jor con tri bu tion is ma de by ar chi tectu 

ral sce ne ri es, skil fully used as a spa ci o u 

sness fac tor: the evan ge lists are re pre sented 

in a bac kgro und com po sed of com plex 

bu il dings. In the sce ne “Christ in the Temple”, 

on the se cond pla ne of the fre sco, 

cur ved bu il dings are pa in ted si mi lar to the 

bu il dings on mo sa ics of the Christ Cho ra 

Mo na stery (Ka riye-Mo sque) in Is tan bul. 

Bu il dings and rocks in “Cru ci fi xi on” are arran 

ged in a way such that they emp ha si se 

the al ter na ting pla nes of the pa in ting. 

Stefan Uroš the First on the patrons’ 

composition in Sopoćani 

85

Биће добро, ако стигнем да за 

Метаморфозу богова 

обрадим боље ваш средњи век. 

Зидно сликарство у Србији 

XIII века велика је нумера 

средњовековне европске уметности. 

“It would be good, if I make it 

for the Metamorphosis of Gods 

to study better your Middle Ages. 

Wall painting of the 13 th century in Serbia 

is a significant part of Medieval European art. 

Андре Малро, Париз 1984. 

André Malraux, Paris, 1984 

ре ну контуру, дајући јој посебну сликовитост. У композицији 

Рас пећа покрети добијају трагичну напрегнутост: Богородица 

се онесвешћује, Христово тело је снажно извијено, глава му је 

не моћно клонула на раме, војник са копљем представљен је у 

ош трој, силовитој пози. 

Истовремено се коренито мења и сликарски поступак. 

Уместо линеране обраде форми, која је била типична за XII век, 

уводи се слободна сликарска техника базирана на широким, 

меким потезима. Таквим потезима полажу се узастопни сло је ви 

боје, плавичасти и зелени реф лекси 

и енергични, бели ак цен ти 

светлости... 

На сопо ћан ским 

фре скама међу тим, упоре 

до с тим еле ментима, и 

даље постоје романички 

The ge stu res of the fi gu res be co me mo re unin hi bited. 

Clot hing is wi de and in fla ted by the wind, and it re vi ves a 

con to ur, which is so me ti mes en clo sed, gi ving it a spe cial pic ture 

sque qu a lity. In the com po si tion of the “Cru ci fi xi on”, mo ti ons 

ob tain tra gic ten sion: the Vir gin Mary is lo o sing her con sci en ce, 

Christ’s body is bent strongly, his head fal ling fe ebly on to his 

sho ul der, and a sol di er with a spe ar is re pre sen ted in a harsh, 

for ce ful po stu re. 

At the sa me ti me, the pa in ting pro ce du re was ra di cally 

chan ged. In stead of li ne ar tre at ment of the forms, which was 

typi cal for the 12 th cen tury, a li be ra ted pa in ting tec hni que ba sed 

on wi de and soft stro kes is in tro du ced. Tho se types of stro kes 

ena ble the laying down of suc ces si ve layers of co lo ur, blue and 

green re flec ti ons and ener ge tic, whi te ac cents of light… 

On the fre scos 

in So po ća ni, ho we ver, next 

to the se ele ments, 

still exist the re ma ins

Сопоћани су похарани од Турака крајем 17. века: спаљени, порушени, без скупоценог (за оно време) олов ног крова 

чекали су обнову све до 1930. године – најлепши српски живопис изложен сунцу, киши и леду. И, кад су архитекта Дероко и 

песник Растко Петровић, обавили право ходочашће, препешачивши двадесетак ки ло метара од Новог Пазара до старе Урошеве 

цркве, застао им је дах. Од лепоте. Обасјане сунцем, фреске Со по ћана златиле су се и сијале. Дероко oписује тај сусрет 

као сусрет смртника са божјом лепотом, и записује је ре тич ку мисао – да манастир не треба покривати јер ће се тако тај чудесан 

златосјај фресака изгубити. Није био сас вим у праву – сопоћанске фреске, и после обнове манастира, на трен блесну, играјући 

се са светлошћу која у храм продире кроз прозор на бочним зидовима и оне на куполи, као да из себе исијавају златну светлост. 

Одо леле су кишама и снеговима. Одолеле су амонијачним испарењима. Одолеле су рушилачком бесу војски које су туда 

пролазиле. И вековима. Златна позадина фрески скоро се сасвим изгубила, али тамни окер, основна боја цркве, још 

памти његове одсјаје , негде у дубљим слојевима. 

О сликару Сопоћана зна се само да је био Грк, право је чудо да се не зна за још неке његове 

фреске. Сличности неких сопоћанских ликова са ликовима минијатура са Свете Горе, неке 

далеке али не неуочљиве сличности са фрескама 

Милешеве, чак неке сличности са скулптурама далеких 

западних катедрала – довољне да поткре 

пе тезу о томе како се „уметност не преписује 

то ли ко често, колико уметници 

често сањају ис те ствари”. Али нас не приближавају 

одгонетању тајни – ко је 

био тај сликар? 

Црква Свете Тројице 

пре обнове 1930. године 

Church of Sa int Tri nity, 

be fo re the re no va tion in 1930 

So po ća ni was pil la ged by the Turks at the end of the 17 th cen tury: bur ned, ru i ned, wit ho ut the costly (at that ti me) 

lead ro of, the mo na stery wa i ted to be re con struc ted un til 1930 – the pret ti est Ser bian fre sco pa in ting be ing ex po sed to 

sun, rain and ice. And when ar chi tect De ro ko and po et Rast ko Pe tro vić ma de a real pil gri ma ge by wal king abo ut twenty kilo 

me tres from the town of No vi Pa zar to the old Uroš’s church, they we re stun ned. By its be a uty. Il lu mi na ted by sun light, 

the fre scos of So po ća ni glit te red and re flec ted a gol den light. De ro ko de scri bed that en co un ter as the en co un ter of a mortal 

with God’s be a uty, and wro te a he re ti cal tho ught – that the mo na stery sho uldn’t be co ve red be ca u se that mi ra cu lo us 

gol den-shi ne of the fre scos wo uld be lost. He wasn’t com ple tely right tho ugh – the fre scos of So po ća ni, even af ter the reno 

va tion of the mo na stery, glim mer for a mo ment, playing with the light that en ters thro ugh the win dow on the si de walls 

and tho se on the do me, li ke they are pro jec ting a gol den light. They re si sted rain and snow. They re si sted eva po ra ti ons 

of am mo ni ac. They re si sted de struc ti ve ra ge of pas sing ar mi es. And that la sted for cen tu ri es. The gol den bac kgro und of 

the fre scos is al most lost, but dark oc hre, as the ba sic co lo ur of the church, still re calls re flec tion of the gold, so mew he re 

in the de e per layers. 

The only thing known abo ut the So po ća ni pa in ter is that he was Gre ek, yet, stran gely, no ne of his ot her fre sco es 

are known. Si mi la ri ti es of so me pa in ted ima ges in So po ća ni with mi ni a tu re ima ges from Mo unt At hos, then so me dis tant 

but not un re cog ni sa ble re sem blan ces with fre sco s in Mi le še va, even so me si mi la ri ti es with sculp tu res of far we stern cathe 

drals – are suf fi ci ent to sup port a the sis ac cor ding to which “art is not co pied as much as is the ca se that ar tists dre am 

abo ut the sa me things”. But tho se si mi la ri ti es don’t bring us clo ser to re ve a ling the real sec ret – who was the pa in ter? 

87

Сопоћански сликар један је од најфинијих и најсензибилнијих колориста у нашем сликарству. Он уме да 

пронађе најистанчанија бојена сазвучја, да гради слику светлошћу – меком, као пропуштеном кроз засторе, 

његова линија има ону фину стилизацију која извлачи музикалност из облика и покрета. Основни елементи 

слике – линија, облик и боја, довдени су до савршеног склада, тако да кроз вео теме 

неодољиво пробија сва 

суштина слике, њена садржајна и ликовна густина. Сопоћански мајстор надилази све створено у Србији до 

тог времена, 

сопоћанско сликарство плод је највеће стваралачке моћи и најплеменитијих сликарских знања. 

У Сопоћанима се чини да сва лица исијавају светлост. Сопоћански сликар оставио нам је визију новозаветних догађаја 

која је епска и монументална: свечана без реторике, топла без патетике, она је ведра, хуманистичка, исходиште јој 

је вера која доноси спокојство, доброту и праштање... Општи тон мира, ведрине и нове осећајности. 

Десанка Милошевић 

88 

The pa in ter of So po ća ni was one of 

the fi nest co lo u rists in our art, a colo 

u rist of the gre a test sen si bi lity. He 

knew how to find the most sop hi stica 

ted har mo ni es of co lo urs, to bu ild 

up a pa in ting thro ugh light – soft as 

if pas sing thro ugh cur ta ins; his li ne has 

that fi ne styli sa tion which draws musi 

ca lity out of the sha pes and moti 

ons. Prin ci pal ele ments of pain 

ting – li ne, form and co lo ur, 

bro ught the ut most har mony, 

thus thro ug ho ut a veil of the 

the me, the en ti re es sen ce of 

the pa in ting ir re si stibly bre aks 

thro ugh, its con tents and ar ti stic 

depth. The ma ster of So po ća ni sur passed 

everything that was cre a ted in 

Ser bia un til his ti me; the pa in ting of 

So po ća ni is an out growth of the gre a- 

test cre a ti ve po wer and most di stin guis 

hed know led ge of the art of pa in ting. 

It se ems that in So po ća ni all the 

fa ces glow with light. The pa in ter of Sopo 

ća ni left be hind a vi sion of the events 

from the New Te sta ment, which is epic 

and mo nu men tal: ce le bra tory wit ho ut rheto 

ric, warm wit ho ut pat he tic, it is bright, 

hu ma ne, its po int of de par tu re is the fa ith 

that brings se re nity, go od ness and for gi veness… 

An ove rall to ne of pe a ce, che er ful ness 

and new sen si bi lity. 

De san ka Mi lo še vić

Оваква уметност 

могла је да настане 

само на тлу младе 

културе, чврсто 

накалемљене на 

народну традицију 

ос та ци, који се препознају у 

извесној гломазности фи гура, 

у гру бом цртежу незграпних 

удова и у крут им, паралелним 

или изломљеним драперијама. 

Сопоћанске фреске, 

са својим крупним формама 

и великим површинама, са својим јасним и прегледним компо- 

зицијама, са својом задивљујућом сливеношћу са зидовима, 

слободно се могу убројати међу ремек-дела средњовековног 

монументалног сликарства. 

Та уметност привлачи пунокрвношћу, уи стину епским 

карактером, величанственом мо ну мен тал ношћу. Она је могла 

да се уобличи само на тлу младе кул ту ре, чврсто накалемљене 

на народну традицију. 

У Сопоћанима се сусрећемо с једном од најздравијих и 

највиталнијих варијанти уметности XIII века. Нигде више нећемо 

наићи на тако реалистичну обраду ликова у којима се одражава 

словенски тип, нигде више боје не достижу такву светлост и 

прозрачност. У Сопоћанима се и нехотице присећамо фресака 

Пјера дела Франческе. Та асоцијација уопште није случајна, јер 

се и овде палета заснива на изузетно светлим бојама: не бескоплавој, 

светлозеленој, бледољубичастој, челичноплавој, љубичастој, 

белој и златножутој. 

of the Ro ma nesque style, 

which are re cog ni sa ble in a 

cer tain vast ness of the fi gures, 

in ro ugh dra wings of the 

awk ward limbs and in stiff, 

pa ral lel or slo ping dra pe ri es. 

The So po ća ni fre scos with 

the ir lar ge forms and big sur fa ces, the ir cle ar and lu cid com posi 

ti ons, and the ir ama zing amal ga ma tion with the walls, co uld 

freely be co un ted among the ma ster pi e ces of the me di e val monu 

men tal pa in ting. 

This art at tracts with its tho ro ug hbred pu rity, its truly epic 

na tu re, its mag ni fi cent mo nu men ta lity. It co uld only be sha ped on 

the ter ri tory of a young cul tu re, one that is firmly bon ded to the nati 

o nal tra di tion. 

We en co un ter one of the he alt hi est and most vi tal va ri a tions 

of 13 th cen tury art in So po ća ni. Now he re el se will we en coun 

ter such a re a li stic ela bo ra tion of per so na li ti es that ex press 

the Sla vic type, and now he re el se ha ve co lo urs ac hi e ved such 

light ness and tran slu cency. Qu i te ina dver tently, we re call fre scos 

of Pi e ro del la Fran ce sca in So po ća ni. That as so ci a tion is not co in ciden 

tal at all, sin ce he re the pa let te is al so ba sed on out stan dingly 

bright co lo urs: sky blue, light green, soft vi o let, steel blue, vi o let, 

whi te and gol den-yel low. 

This kind of art 

could only appear 

where there exists 

a young culture that 

is firmly added onto 

popular tradition 

Снага српског сликарства није у префињеној тананости форми, него у посебној свежини и непосредности 

израза. Српски уметници су склони да црквене легенде обогаћују појединостима преузетим из стварности 

која их окружује. Сцене које они представљају одликују се до тада невиђеном живошћу и конкретношћу. Нигде 

више нећемо пронаћи такву разноликост иконографских типова, од којих многи потичу са старих источних извора, 

нити пак тако велико интересовање за фабулу, често обогаћену занимљивим жанровским мотивима. Нема сумње 

да се овде испољио утицај народне уметности. На плану тематске разраде представа, српском сликарству нема 

равног у XIV веку. Оно, међутим, ретко достиже префињеност и племенитост, које су тако карактеристичне за 

чисто византијске споменике. константинопољског сликарства. 

(Виктор Лазарeв) 

The strength of Ser bian pa in ting is not in the sop hi sti ca tion of its forms, but li es in the spe cial fres hness and straightfor 

ward ness of ex pres si on. Ser bian ar tists are in cli ned to en rich the sac ral le gends with de ta ils ta ken from the 

re a lity that sur ro unds them. The sce nes they ha ve re pre sen ted pos sess, un til that ti me, un seen li ve li ness and con crete 

ness. We won’t en co un ter anywhe re el se eit her such a di ver sity of the ico no grap hic types, of which many ori gi na te 

from the old eastern so ur ces, nor such a gre at in te rest for the nar ra ti ve, which is of ten en ric hed with in te re sting gen re 

mo ti ves. The re is no do ubt that he re emer ged the in flu en ce of the folk tra di tion. In the sphe re of the the ma tic de ve lopment 

of re pre sen ta ti ons, Ser bian pa in ting in the 14 th cen tury do esn’t ha ve an equ al. Ho we ver, it ra rely ac hi e ves the sophi 

sti ca tion and gra ci o u sness that are so typi cal for the pu rely Byzan ti ne mo nu ments of the pa in ting in Con stan ti no ple. 

(Vik tor La za rev) 

89

Успење Богородице, фреска на зиду 

наоса у Сопоћанима (детаљ) 

Dormition of Vir gin Mary, 

fre sco on the wall in the na ve (na os) 

of So po ća ni (de tail)

92

Куд се деде цар Немање благо, пита се у једној народној песми. 

У одговору набрајају се сви манастири које је Немања подигао. 

Себи за душу, потомству за здравље 

Where did the treasure of emperor Nemanja disappear to, a question 

that arises in a national folk poem. The answer contains all the names 

of the monasteries that Nemanja built in the name of the salvation 

of his soul and for the health of his descendants 

HRAMOVI BOGOLEPI 

I NEBOPARNI 

Skyward churches 

of divine beauty 

Манасија: Свети ратници 

Manasija: Holy Warriors 

93

Пери од вла да ви не Сте фа на Не ма ње (1168 - 1196; + 1199), 

ро до на чел ни ка све то род не ди на сти је Не ма њи ћа, озна чава 

не са мо по че так са мо стал но сти срп ске сред њо ве ков не др жаве 

већ и по че так фор ми ра ња срп ске мо ну мен тал не умет но сти, 

ко ја ће се на гло рас цве та ти то ком на ред ног сто ле ћа. Пр ве заду 

жби не Сте фан Не ма ња, по ди гао је још док је био жу пан у 

та да шњој сво јој обла сти, То пли ци, и то Бо гор ди чи ну цр кву у 

Кур шу мли ји, на те ме љи ма ста ри је ви зан тиј ске, и цр кву све тог 

Ни ко ле. Цр ква све тог Ни ко ле је јед но брод на гра ђе ви на ти па 

са же тог упи са ног кр ста са тро дел ним ол тар ским про сто ром и 

ро до на чел ник је гра ди тељ ске ску пи не спо ме ни ка, на зва не рашком 

стил ском гру пом. 

На кон што је из су ко ба са Ви зан ти јом, али и са бра ћом 

иза шао као по бед ник, Сте фан Не ма ња, са да већ ве ли ки жупан, 

по ди гао је као из раз за хва лно сти цр кву по све ће ну све том 

рат ни ку, по бе до но сцу, све том Ђор ђу, на уз ви ше ном ме сту, код 

да на шњег Но вог Па за ра. 

У осно ви по на вља ре ше ње Све тог Ни ко ле у То пли ци, с 

тим што се са да с обе боч не стра не на о са ја вља ју ула зи, тзв. 

ве сти би ли, а на про че љу ви со ке ку ле зво ни ци, па оту да и 

на зив цр кве Ђур ђе ви Сту по ви, од сред њо ве ков ног ступ-ку ла. 

Жи во пис овог хра ма мно го је стра дао. Је дан део пре нет је у 

На род ни му зеј у Бе о гра ду, а ма њи је очу ван у са мој цр кви. У 

T 

he reign of Stefan Nemanja (1168-1196; 1199), the founder 

of the Nemanjić dynasty, marked the establishment of the 

independent Serbian medieval state and the beginnings of the Serbian 

monumental art that flourished rapidly over the next century. 

Stefan Nemanja built the first two endowments while he was still 

governing as a župan (ruler of the whole country) in his region of 

Toplica. The first was the Church of Theotokos (the Holy Virgin) in 

Kuršumlija and was built on the foundations of an older Byzantine 

church. The second of Nemanja’s endowments was the Church of 

St. Nicholas. It is a cruciform single-nave building with a tripartite 

sanctuary. It is considered the first of a group of architectural 

monuments classified as the Raška School of Art. 

Following victories in battles against Byzantium and against 

his own brothers, Stefan Nemanja, now holding the title of Great 

Župan, built, as a sign of his gratitude, a church dedicated to St. 

George, the victorious holy warrior. The church is known as Đurđevi 

Stupovi (Pillars of St. George) and was erected on an elevated site 

near the present day town of Novi Pazar. 

Đurđevi Stupovi’s ground plan follows that used at St. 

Nicholas in Toplica, but now on the lateral sides of the nave appear 

entrances, so-called vestibules, and on the front side appear 

two high bell towers. That’s where the name Đurđevi Stupovi 

comes from - a medieval word for pillar-tower (Serb. stup-kula). 

94

Ђурђеви ступови у Расу, задужбина жупана Немање 

Pillars of Saint George in Ras, endowment of Great župan Nemanja 

„Дворова из прошлости, ми Срби немамо. 

Али смо засејани црквама и манастирима. 

Цркве и манастири, задужбине наших владара, 

биле су права кућа чобанину, 

и прави двор владару.” 

“Palaces from the past, we, Serbs, don’t have. 

But we are seeded with churches and monasteries 

Churches and monasteries, the endowments of our rulers, 

Was the first shelter to the shepherd, 

And the first palace to the ruler.” 

(Исидора Секулић) 

(Isidora Sekulić) 

95

там бу ру ку по ле би ли су про ро ци, док су сце не из ци клу са Вели 

ких Пра зни ка би ле рас по ре ђе не у две зо не, пот ку пол ну и 

сред њу. У пан дан ти фи ма су је ван ђе ли сти, док су све ти те љи у 

по пр сју при ка за ни у ме да љо ни ма или као ико не на зи ду. 

Кти тор ска де лат ност ве ли ког жу па на Сте фа на Не мање 

кру ни са на је цр квом Бо го ро ди це Евер ге ти де у Сту де ни ци. 

Из град ња ман сти ра за по че та је на кон 1186. го ди не и сва ка ко 

је би ла ве ћим де лом за вр ше на до 1197. го ди не ка да се Не мања, 

као мо нах Си ме он по ву као на Све ту Го ру где је са нај млађим 

си ном Са вом при сту пио об но ви ма на сти ра Хи лан да ра. 

Сту де ни ца је јед но брод на цр ква са ку по лом, тро дел ним 

ол тар ским про сто ром, боч ним ве сти би ли ма, да кле струк ту ре 

уну тра шњег про сто ра по узо ру на ви зан тиј ске гра ђе ви не, али 

су фа са де об ра ђе не на ро ман ски на чин, чи ме је оства рен 

је дин стве ни спој onoвремених то ко ва умет но сти Ис то ка и Запа 

да. За хва љу ју ћи ду гач ком, у зла ту ис пи са ном, нат пи су у 

пр сте ну там бу ра по зна то је да је цр ква у Сту де ни ци осли ка на 

1208/9 го ди не за слу гом Не ма њи них си но ва, Сте фа на, Ву ка на 

и Са ве, у то вре ме већ ру ко по ло же ног ар хи ман дри та ма на стира, 

ко ји се по себ но за ло жио око укра ша ва ња оче ве за ду жбине. 

Про грам сли ка не де ко ра ци је у ве ли кој ме ри де фи ни сан 

је гроб ном на ме ном цр кве, у ко јој су за слу гом Са ве пре не те 

Не ма њи не мо шти из Хи лан да ра не по сред но пред ње но осли кава 

ње. У ол та ру и пот ку пол ном на жу ту по за ди ну ле пље ни су 

злат ни ли сти ћи, ко ји су по том ис цр та ва ни ка ко би се до ча рао 

ефе кат бо га те тех ни ке мо за ка. Оста ли део сли кар ства из веден 

је на пла вој по за ди ни, док су злат ним ли сти ћи ма укра шени 

оре о ли и злат ном бо јом ис пи са на име на све ти те ља, ко ја 

су као и на зи ви пра зни ка и тек сто ва на сви ци ма ис пи са на по 

The paintings on the walls of this church have suffered tremendously. 

One section has been transferred to the National Museum 

in Belgrade, and a smaller part has been preserved within the 

church itself. In the base of the dome were represented the prophets, 

while the scenes depicting the Liturgical Feasts were arranged 

in two zones: the first zone is under the dome and below the first 

zone is the second, middle-zone. In the pendentives are represented 

the evangelists, while the busts of the saints are illustrated 

in medallions or in the imitated icons painted on the walls. 

As Great Župan, Stefan Nemanja’s crowning act was his 

endowment to the Church of the Holy Virgin Mary - Theotokos 

Evergetides in Studenica. Work on the Studenica Monastery began 

after 1186 and a large part was certainly completed by 1197 

when Nemanja, as monk Simeon, withdrew to Mount Athos where 

he and his son Sava began to renovate the Hilandar Monastery. 

Studenica is a single nave church with a dome, tripartite 

sanctuary and vestibules on the sides. Its internal structure is 

inspired by Byzantine architecture, but externally it has been 

constructed in the Romanesque style. Thus, Studenica represents 

a unique combination of trends in Byzantine and western 

European architecture. 

A long inscription written in gold at the base of the dome 

states that Studenica was painted in 1208-9 thanks to Nemanja’s 

sons, Stefan, Vukan and Sava. At the time, Sava held the title 

of archimandrite of the Studenica monastery and supported the 

decoration of his father’s endowment. The fresco decoration’s design 

is, to a great extent, defined by the church’s memorial purpose, 

as just prior to the start of the painting, Sava transferred 

Nemanja’s relics from Hilandar. 

96 

Милешева је била друга по рангу међу 

српским манастирима, у њој су почивале 

мошти Светога Саве до спаљивања 

Mileševa was second in the hierarchy of Serbian 

monasteries. The relics of St. Sava were kept in the 

church before they were taken to be burned in Belgrade

Богородица из Благовести, манастир Милешева 

Virgin Mary in the “Annunciation” scene, Mileševa Monastery

Studenica 

Studenica 

грађењу Студенице, у житију Немањином стоји: „Било је ово 

О место пусто ловиште зверова. Кад је дошао у лов господин 

наш и самодржац Стефан Немања, који је владао свом српском 

земљом, и кад је он ловио овде, изволи му се да на овом пустом 

месту сагради овај манастир.” Овде је Немања боравио пре него 

је отишао за Свету Гору где је помогао свом сину, Светом Сави 

да подигне српски манастир Хиландар. После Немањине смрти, 

Свети Сава је пренео његове мошти за Србију и над њима помирио 

своју браћу Вукана и Стефана Првовенчаног, завађене око пре стола. 

У Студеници су сахрањени Немања, његова жена Ана, синови 

Вукан и Стефан и унук Радослав. 

98 

Regarding the building of Studenica, in Nemanja’s biography stands: 

“This place was a deserted hunting ground once. When our lord 

and ruler Stefan Nemanja, who ruled the entire Serbian state, came 

to hunt and when he hunted here, he decided to build a monastery on 

this deserted place.” Nemanja spent some time here before he left for 

Mount Athos, where he helped his son, Saint Sava, build the Serbian 

monastery of Hilandar. After Nemanja’s death, Saint Sava transferred 

his relics to Serbia and above them made peace between his brothers 

Vukan and Stefan the First Crowned, who had quarreled over the 

throne. In Studenica are buried Nemanja, his wife Ana, his sons Vukan 

and Stefan and his grandson Radoslav.

Фреске на зиду Богородичине 

цркве у Студеници 

Frescoes on the wall in the Church 

of the Virgin Mary in Studenica

Детаљи са студеничке фреске Распећа 

Details of the fresco “Crucifixion” in Studenica 

100

Краљева црква у Студеници, 

детаљ са фреске „Ваведење” 

King’s Church in Studenica, detail 

of the fresco “Presentation in the Temple”

Главни, западни портал 

Богородичине цркве 

у Студеници 

Main, western portal 

of the Church of the 

Virgin Mary in Studenica

Н N 

е ма ња вла дар, или Си ме он мо нах – не зна се 

emanja, a ruler or Simeon, a monk – it cannot be 

ко је ве ћи. Си ме он мо нах или Си ме он ми ро то чи ви, 

said who is greater: a monk Simeon or Saint Simeon 

онај пре смр ти или онај по сле смр ти? 

Mirotočivi, Simeon before or Simeon after his death? Several 

Не ко ли ко љу ди у јед ном чо ве ку. Рат ник и држав 

ник, на ро до љу бац или бо го љу бац, бо га таш или or lover of God, a rich man or poor monk, a mortal man 

men in one man. A warrior and statesman, a lover of people 

убо ги под ви жник, свет ски чо век и све тац. Са мо једна 

реч об ја шња ва це лог Не ма њу – те о дул што зна чи 

or saint. Only one word could describe Nemanja-teodulos, 

which means the servant of God. 

слу га Бож ји. 

Nemanja was strange. He 

Чу дан је био Не мања. 

Имао је два кр ште ња, 

had two baptisms, two callings 

in life, two graves after he died. 

два зва ња у жи во ту сво ме, 

First he was baptised as catholic, 

два гро ба по сле смр ти. Прво 

је кр штен по ка то лич 

then, when he grew up, he abandoned 

Latin Christianity and baptised 

himself by orthodox church 

ки, по том кад је од ра стао 

од ба цио је ла тин ско кр штење 

и кр стио се по пра во 

canons. As a ruler his name was 

слав ном за ко ну. Звао се 

Nemanja, his biblical name was 

као вла дар Не ма ња, по библиј 

ском име ну Не хе ми ја 

his name was Simeon. He was a 

Nehemiah, and after, as a monk, 

– а по сле као мо нах звао 

ruler and carried a sword, and 

се Си ме он. Био је вла дар 

when he got old, he was a monk 

и ма че но сац, под ста рост 

and carried a cross. His first grave 

мо нах и кр сто но сац. Пр ва 

was in Hilandar, the later grave 

му је гроб ни ца би ла у Хилан 

да ру, а по то ња у Сту де 

of the Nemanjić dynasty. He left 

was in Studenica. He is the root 

ни ци. Он је ко рен ло зе Нема 

њи ћа. Иза се бе оста вио 

also the sword and the cross as a 

his blood in his descendants, but 

је крв у по том ци ма сво јим, 

program in God’s service. 

али и мач и крст као програм 

у слу жби Го спо ду. 

He was a master and a servant. 

He fought against brothers 

Био је го спо дар и сужањ. 

Ра то вао са бра ћом и 

and against non-brothers. Among 

his own brothers he had a betrayer. 

He battled against Greeks to 

не бра ћом. У ро ђе ној браћи 

имао из дај ни ка. Против 

Гр ка се бо рио за срп 

Одлазак Немање на Свету Гору, око 1235. године preserve the Serbian name from 

(детаљ са студеничке фреске) 

amalgamation with Hellenism because 

of the same religion. He 

ско име, да се не би због 

Nemanja’ departure to Mount Athos, c.1235 

јед на ко сти ве ре уто пи ло у 

(detail of fresco in Studenica) 

fought against the Latins and the 

хе ле ни зам. Про тив ла тинске 

и бо гу мил ске је ре си бо рио се за чи сто ту ве ре. 

heresy for the purity of faith. And along with all these 

battles and wars, he managed, in his long and painful 

А по ред свих тих бор би и ра то ва, сти гао је да, у 

свом ду гом и муч ном жи во ту са зи да не ко ли ко ве лелеп 

них цр ка ва, све по за ве ти ма (Ђур ђе ве Сту по ве, alisations of his vows (Đurđevi stupovi, Studenica, Hi 

life, to build a number of beautiful churches, all as re 

Сту де ни цу, Хи лан дар, цр кве и ма на сти ре по Ра шкој landar, churches and monasteries across Raška and in 

и у Кур шу мли ји...) 

Kuršumlija...) 

Све ти вла ди ка Ни ко лај (Ве ли ми ро вић) 

Saint Archibishop Nikolaj (Velimirović) 

105

In the sanctuary and the space under the dome, gold 

leaves were attached to the yellow background, followed by a 

method of painting surfaces in a way that provided a mosaic effect. 

Frescos painted in other parts of the church are done on a 

blue background, while the gold leaves were used only to ornate 

the aureoles and to write the names of the saints. These names, 

the titles of the feasts and texts written on the painted scrolls, are 

Арханђел Михајло 

(„Чувар Свете Тројице”), 

фреска из Сопоћана 

Archangel Michael 

(Guardian of the Holy Trinity), 

fresco from Sopoćani 

пр ви пут на ста ро срп ском је зи ку. Ком по зи ци је и фи гу ре су 

ве ли ких раз ме ра, и јед но став не об ра де. До сто јан стве ни, ванвре 

мен ски, из глед све ти те ља до ча ран је мир ним и све ча ним 

ста во ви ма фи гу ра. На за пад ном зи ду на о са је мо ну мен тал на 

пред ста ва Рас пе ћа пу на сим бо ла. 

Цр кви је у че твр тој де це ни ји XI II ве ка до да та ве ли ка 

спољ на при пра та са боч ним ка пе ла ма, о чи јој се из град њи старао 

унук Сте фа на Не ма ње, краљ 

Ра до слав (1228–1234). Сту де 

нич ком ко мплек су при па да и 

ма ла цр ква све тог Ни ко ле из 

XI II ве ка. Не ве ли ки број очува 

них фре са ка на ста лих у че твр тој де це ни ји XI II ве ка од ли кује 

се твр дим цр те жом и кон тра сти ма све тлог и там ног. 

По сту па њу на пре сто Сте фан Не ма њић (1196 - 1228, 

од 1217 краљ), у то вре ме зет ви зан тиј ског ва си лев са, имао 

се бо ри ти са сло же ним уну тра шњим и спољ но по ли тич ким прили 

ка ма. Су ко би са бра том Ву ка ном, вре ме ном су излга ђе ни, а 

при бли жа ва ње Мле тач кој ре пу бли ци, у то вре ме нај у ти цај нијој 

си ли на Бал ка ну до ве ло је до же ниб де са Аном Дан до ло, 

уну ком мле тач ког ду жда Ен ри ка Дан до ла. (Сте фан Не ма њић 

106 

written in the old-Serbian language for the first time in Serbian 

art. Painted compositions and figures have large dimensions and 

simple workmanship. The dignified, everlasting look of the saints 

has been achieved through the calm and celebratory postures of 

the figures. The “Crucifixion”, a monumental representation full 

of symbolism, is illustrated on the west wall of the nave. 

In the fourth decade of the 13 th century a large exo-narthex 

with lateral chapels was added to the church. King Radoslav (1228- 

1234), grandson of Stefan Nemanja, undertook the construction of

Жи чу зо ву „сед мо вра та”, у њој је кру ни са но се дам 

срп ских кра ље ва, а сва ки је са це ре мо ни је из ла зио 

кроз, са мо за ње га, на пра вље на вра та ко ја су по сле краље 

вог из ла ска по но во за зи да на. Пр ви кру ни са ни срп ски 

краљ, Сте фан Пр во вен ча ни, слич но своме оцу ко ји је два 

пу та кр штен, био је два пу та кру ни сан – по рим ском и по 

ви зан тиј ском об ре ду. Исто ри ча ри че сто не ги ра ју „дру го” 

кру ни са ње јер о њему не ма ва лид них до ку ме на та. А по сведо 

че њу До мен ти ја но вом пр ви це ре мо ни јал из вр шен је папском 

кру ном, али по ви зан тиј ском, пра во слав ном об ре ду. 

Žiča was dubbed „the church of seven doors“, seven 

Serbian kings were crowned in Žiča. After the end of a 

crowning ceremony Serbian king passed through the door 

that were made only for him and after king’s exit the door 

were covered again. The first crowned king in Serbian history, 

Stefan the First Crowned was crowned two times – by 

the Roman and again by the Byzantine coronation rituals, 

similarly to his father Nemanja who was baptised also two 

times. Historians often discard the “second” crowning because 

it wasn’t supported by relevant historical documents. 

However, according to Domentijan’s words, the first coronation 

ceremony was held using a Papal crown but was 

based on the Byzantine orthodox ritual. 

107

раз вео се 1200/1 од Ев до ки је, кћер ке ви зан тиј ског ца ра Алекси 

ја III Ан ђе ла) Го ди не 1217. па па Хо но ри је III, пре ко по слани 

ка, упу тио му је кра љев ску кру ну. 

Ка ко је од 1204. го ди не Ца ри град пао под на ле том кр сташа 

и по стао се ди ште Ла тин ског цар ства, Са ва Не ма њић упу тио 

се 1219. го ди не у Ни ке ју, где су се на ла зи ли цар и ва се љенски патри 

јарх ка ко би за срп ску цр кву из деј ство вао са мо стал ност. Са ва 

је у Ни ке ји по ста вљен за пр вог ар хи е пи ско па срп ске ауто ке фалне 

цр кве. Се ди ште ар хи е пи ско пи је по ста ла је Жи ча. По ред Рашке, 

При зрен ске и Ли пљан ске епи- 

ско пи је, не ка да пот чи ње не Ох рид 

ској ар хи е пи ско пи ји, осно ва не су 

но ве: Зет ска, Хум ска, Да бар ска, Мора 

вич ка, Бу ди мљан ска, Хво стан ска 

и То плич ка. 

Из град њу ма на сти ра Жи че, 

за по чео је Сте фан Не ма њић још 

као ве ли ки жу пан, око 1206. го дине. 

Ве ру је се да је об ред кру ни сања 

Сте фа на Не ма њи ћа, оба вљен 

у Жи чи, што би зна чи ло да град ња 

хра ма Ваз не се ња Хри сто вог–Светог 

Спа са до 1217. го ди не би ла завр 

ше на. На кнад но је, до 1233/34. 

го ди не Жи чи до да та про стра на 

спољ на при пра та са ку лом. Ка ракте 

ри сти ка Жи че су омал те ри са не 

и у цр ве но обо је не фа са де. 

У спољ ној при пра ти оба вљане 

су све ча но сти кру ни са ња српских 

вла да ра, а у са мој цр кви чува 

ле су се нај дра го це ни је срп ске 

ре ли кви је, де лић Ча сног кр ста, десна 

ру ка и део гла ве све тог Јо ва на Кр сти те ља, Бо го ро ди чи на 

ри за и по јас, мо шти апо сто ла, про ро ка и му че ни ка. 

Уло га Са ве као идеј ног твор ца сли ка ног про гра ма примет 

на је у ка ко у Жич кој цр кви, та ко и у за ду жби ни кра ља 

Вла ди сла ва (1234–1243) цр кви Ваз не се ња у Ми ле ше ви. Из 

из во ра је по зна то да је Са ва вра ћа ју ћи се из Ни ке је по вео са 

со бом „из Кон стан ти но ва гра да мра мор ни ке и сли ка ре”. Жи ча 

је стра да ла већ пред крај XI II ве ка у про до ру Ку ма на, та ко 

да је са чу ван са мо део пр во бит ног сли кар ства – Рас пе ће и 

this section. The small Church of Saint Nicholas, built in the 13 th 

century, also belongs to the monastery complex of Studenica, but 

only a small number of the original frescos have been preserved in 

this church. They were done in the fourth decade of the 13 th century 

in characteristic unsophisticated outlines and unrefined light 

and dark contrasts. 

Манастир Морача, гавран храни Светог Илију 

The Monastery of Morača, Crow feeding Saint Elias 

Soon after becoming ruler, Stefan Nemanjić (1196-1228, 

king from 1217), at that time the son-in-law of the Byzantine 

emperor, was faced with intricate internal and external political 

situations. Relations with his brother 

Vukan settled with time. As a result 

of Stefan’s marriage to Anna Dandolo, 

granddaughter of the Venetian 

Doge Enrico Dandolo, friendly relations 

were made with the Venetian 

Republic, which was at the time the 

most influential power in the Balkans. 

(In 1200-1 Stefan Nemanjić 

divorced Eudokia, a daughter of the 

Byzantine emperor Alexios III Angelus). 

In 1217, Pope Honorius III sent 

a delegate to Stefan to present him 

with the crown of a king. 

Constantinople fell under the 

control of the crusaders in 1204 and 

became the capital of the Latin Empire. 

The Byzantine Emperor and 

Byzantine patriarch moved their 

seat to the town of Nicaea. Therefore, 

Sava Nemanjić headed for Nicaea 

in 1219 in order to attain the 

autonomy of the Serbian church. At 

the meeting in Nicaea, Sava was appointed 

the first Archbishop of the Serbian autonomous church. 

At first, the monastery of Žiča was chosen to be the archbishop’s 

seat. In addition to the episcopates of Raška, Prizren and Lipljan, 

which were once subordinated to the Ohrid Archbishopric, new 

episcopates were established in Zeta, Hum, Dabar, Moravica, Budimlje, 

Hvosno and Toplica. 

Stefan Nemanjić began to build the Žiča Monastery around 

1206 while he was still a Great Župan. It is believed that coronation 

ceremony of Stefan occurred at Žiča, which leads to the

„...Зрим разорен.” 

речи Патријарха Арсенија 

Четвртог, угребане у 

мермерни портал Сопоћана 

“Destroyed, I am aging...” 

words of Patriarch Arsenije IV, 

carved into the marble portal 

in Sopoćani 

Ски да ње с кр ста као и фи гу ре апо сто ла у боч ним пев ни ца ма, conclusion that the Church of the Ascension of Christ- the Holy 

по пр сја ар хан ђе ла из над ула за у боч не ка пе ле. 

Saviour in Žiča - was finished by 1217. Stefan Nemanjić, as the 

Цр ква Ваз не се ња Хри сто вог у Ми ле ше ви за ду жби на је и first Serbian ruler with the title of king, became known as Stefan 

ма у зо леј дру гог си на Сте фа на Пр во вен ча ног, кра ља Вла ди слава. 

Са гра ђе на је по узо ру на Жи чу, а сли кар ство се на осно ву 

A spacious exo-narthex with a tower had been added to the 

the First-Crowned. 

исто риј ских пор тре та везује за пе ри од из ме ђу 1220. и 1228. годи 

не. Сце не у на о су из ве де не су на злат ној по за ди ни ко ја ими 

Žiča, were held the coronation ceremonies of Serbian kings, while 

church in Žiča by 1233-34. Since that time, in the exo-narthex of 

ти ра мо за ик. Зна чај но ме сто у про гра му до би ли су пор тре ти. in the interior of the church were kept the most precious relics: a 

Сли кар ство Ми ле ше ве зра чи ле по том фи зи о но ми ја, племе 

ни то шћу про пор ци ја, ве шти ном ком по зи ци је, што се огле да Saint John the Baptist, belt of the Virgin Mary, and other relics of 

particle of the Holy Cross, right hand and particle of the head of 

и у на да ле ко чу ве ној пред ста ви Ан ђе ла на гро бу Хри сто вом. the apostles, prophets and martyrs. Distinctive features of Žiča 

У Ми ле ше ви је са хра њен краљ Вла ди слав, али су у Миле 

ше ву и пре не те мо шти Све тог Са ве го ди не 1237 из Тр но ва, 

The role of Sava, who created the idea that was materi 

are its red painted mortared facades. 

где је умро 14/27. ја ну а ра 1235. го ди не. Гроб Све тог Са ве alised in the fresco’s design, is very visible in Žiča as well as in the 

на ла зио се у спољ ној при пра ти, ко ја је осли ка на сце на ма Страшног 

су да, пре ма тек сту Је фре ма Си ри на. Као гроб на цр ква Ascension of Christ in Mileševa. 

endowment of King Vladislav (1234-1243) in the Church of the 

Све тог Са ве, Ми ле ше ва је ужи ва ла ве ли ки углед. У хи је рар хији 

срп ских ма на сти ра Ми ле ше ва је би ла на дру гом ме сту. Го ди 

brought with him “the stonecutters and painters from the Con 

Historical documents provide us with the fact that Sava 

не 1595. по на ло гу Си нан-па ше, Тур ци су од не ли из Ми ле ше ве stantine’s city” on his way back from Nicaea. Žiča was already 

мо шти Све тог Са ве и спа ли ли их на Вра ча ру у Бе о гра ду. 

damaged before the end of the 13 th century during a Kuman invasion. 

Only part of the original fresco painting has been pre 

Из сре ди не XI II ве ка је за ду жби на кне за Сте фа на, си на Вука 

но вог а уну ка Не ма њи ног цр ква ма на сти ра Мо ра ча, по диг ну та served- the Crucifixion and Deposition, the figures of the apostles 

1251/2 го ди не, о че му све до чи и нат пис у ка ме ну над за пад ним in lateral choirs and busts of the archangels above the entries to 

пор та лом. Пр во бит но сли кар ство очу ва но је у лу не ти из над главног 

ула за и у ђа ко ни ко ну, где је пред ста вљен ци клус по све ћен 

The Church of the Ascension of Christ in Mileševa is the 

the lateral chapels. 

про ро ку Или ји, где је из ме ђу оста лих при ка зан и Све ти Или ја у endowment and mausoleum of King Vladislav, the second son 

пу сти њи, јед на од нај леп ших сли ка срп ског сли кар ства XI II ве ка. of Stefan the First-Crowned. It was inspired by the church in 

Цр ква све тих Апо сто ла у Пе ћи по диг ну та је, по све му суде 

ћи, за ла га њем ар хи е пи ско па Са ве I три де се тих го ди на XI II painted in the period between 1220 and 1228. The scenes in 

Žiča, and, according to the painted portraits, the frescos were 

ве ка. Три де це ни је ка сни је жи во пи са на је за слу гом по то њег архи 

е пи ско па срп ског Ар се ни ја I. У овој цр кви у ве ли кој ме ри се a mosaic technique. An important place in the design was given 

the nave are painted on a golden background, which emulates 

по на вља сли ка ни про грам Жи че, са пред ста вом мо ну мен талног 

Ваз не се ња Хри сто вог у ку по ли, и си он ским пра зни ци ма 

The painting of Mileševa glows with beautifully painted 

to the portraits. 

у пот ку пол ном про сто тру. Де и зис у кон хи глав не ап си де нагла 

ша ва гроб ни ка рак тер цр кве ко ја је од ре ђе на за ма у зо леј is best exemplified in the world famous fresco of the Angel on 

faces, elegant proportions and skilfully composed scenes, which 

срп ских ар хи е пи ско па. 

Christ’s Sepulcre. 

наставак на 131. страни continued on page 131 

109

Gradac 

Gradac 

Градац, данас 12 километара од Ибарске ма ги страле, 

у средњем веку био је на важном путном правцу 

пре ма Ариљу, чији је огранак водио ка Студеници. Ма настирска 

црква посвећена је Богородици (празник Благовести), 

манастир је био утврђен, имао је конаке, пространу 

трпезарију, економске зграде...Био је то велики 

и важан српски манастир, кога је подигла краљица 

Јелена Анжујска, супруга Стефана Уроша Првог. 

У њему је сахрањена краљица Јелена 1314, у 

гробници „за двоје”, било је предвиђено да 

почива уз свог супруга, али Бог је другачије 

хтео (краљ Урош преставио се као монах у 

Хуму, и пренет је у своју задужбину Со поћа 

не, поред мајке, млетачке принцезе Ане 

Дондоло, и оца Стефана Првовенчаног). 

Премда је на ктиторској композицији 

представљена за једно с мужем, очито да 

је краљица Јелена била главни ктитор 

Градца – о томе сведоче неки западњачки 

еле менти вешто укомпоновани у рашку 

градитељску шему, који Гра дац чине 

бри љантном тво ревином два стила, визан 

тиј ског (православног) и готског 

(католичког). На при мер, пре лом љени 

луци над пор та лом, осмоугаони тамбур 

испод куполе, и контрафоре које конструктивно 

„ојачавају” зидове споља, 

уз лучну конструкцију која придржава 

кров ну масу – сасвим на готички на чин. 

Очи то је, једна група мај стора зидара градила храм до 

отприлике два метра ви си не, а онда је посао преузела 

друга група бли жа западним архитектонским то кови ма. 

Сачуване фреске, а многе су про пале, монументално су 

фигурисане, на њима се смењују зелени и љубичасти 

тонови на драперијама одеће, главе светитеља сликане 

су са хеленистичким схватањем лепоте – краљичин 

укус и култура просто се виде и у градитељству и на фрескама 

Градца. 

110 

Краљица Јелена (Анжујска) 

на фресци из Грачанице 

Queen Jelena Anžujska (Helene d’ Anjou) 

on a fresco from Gračanica 

Gradac, nowadays situated 12 kilometres from the Ibarska 

road, was once, in the Middle Ages, situated on an important 

route towards Arilje, and on a part of that road which led 

to Studenica. The monastery church is dedicated to the Holy 

Virgin Mary (the holiday of Annunciation), the monastery was 

fortified, it had a guest house, a wide dining room, and other 

buildings…It was a large and significant Serbian monastery 

that was built by Queen Jelena Anžujska (Helene d’ 

Anjou), wife of Stefan Uroš I. Queen Jelena was 

buried in the monastery in 1314 in a tomb “for 

two”, as it was planned for her to rest next to her 

husband, but God wanted something else (King 

Uroš passed away as a monk in Hum, and his remains 

were transferred to his endowment, the 

Sopoćani monastery. He lies next to the remains 

of his mother, a Venetian princess, Ana Dandollo 

and his father Stefan the First Crowned). 

Although she is represented together 

with her husband on the fresco composition 

of the church patrons, it is obvious 

that Queen Jelena was the main patron of 

the monastery Gradac – proving that some 

western elements were skilfully combined 

with the architectural scheme of the Raška 

school, thus making Gradac a brilliant creation 

of two styles, the Byzantine (Orthodox) 

and Gothic (Catholic). For example, 

gothic arches above the portal, the octagonal 

base of the dome, and flying buttress that in 

the sense of construction “strengthen” the walls from outside, 

with an arched construction that supports the mass of 

the roof – all in an entirely Gothic way. It is obvious that one 

group of builders built the first two metres of the church’s 

height and then another group of builders, closer to the western 

architectural tendencies, took over the job. The remaining 

preserved frescoes, though a great part have been destroyed, 

present monumental figures, green and violet tones alternate 

on painted clothes, heads of the saints are painted following

Јелена је била једна од најомиљенијих српских 

краљица, крштена као католкиња, прешла је у пра вослав 

ље, а по да ро ви ма памте је и православни монаси, 

и католички ред бенедиктанаца. Краљица Јелена једн а 

је од ретких немањићких краљица која је имала важну 

уло гу у државној политици и култури Србије. Чак јој 

је, после смрти мужа, Уроша Првог, додељена посебна 

об ласт на управљање. Била је мудра, образована, предузимљива. 

Поштовали су је и католици и православни. 

Иако је по доласку у Србију променила веру, одржа 

вала је контакте са католичким светом. Градила је 

католичке цркве по Приморју, помагала бенедиктанце и 

фрањевце, дописивала се са папом, који јој се обраћао 

са „својом у Христу најми ли јом ћерком”. 

Истовремено, ар хи епи скоп Данило хва ли ње ну 

побожност и ода ност православној црк ви помињући 

„бога те да рове које је слала Све тој Гори”. 

Остало је записано 

како је окупљала си ромаш 

не српске девојке, ос - 

нивајући неку врсту де војачке 

школе. 

Кад је умрла, била 

је тако страшна зима, да је 

пренос њиних пос мрт них 

остатака у Градац обављен 

с великом муком: готово 

нико није присуствовао њеној 

сахрани. 

Све до половине 14. 

века, манстир Градац играо 

је важну улогу, био богат и многољудан. Не зна се шта се 

с њим дешавало у 15. и 16. веку. Црква је поправљена 

крајем 16. века. Тад је поново прекривена оловом, али 

фрескопис је, нажалост, највећим делом био уништен. 

Крајем 19. века над црквом је подигнута дрвена насте 

шница, да би се заштитила од даљег пропадања. 

По сле Другог светског рата, након 13 година радова 

на обнови, црква је реконструисана 1948. Срећом, оста 

ло је сачувано довољно елемената да јој се врати 

првобитан изглед. 

the Hellenistic ideal of beauty- the Queen’s taste and culture 

are seen purely in the architecture and frescos of Gradac. 

Jelena was one of the much-loved Serbian queens, baptised 

Catholic, she accepted orthodoxy, and both the Orthodox 

monks and the Catholic Benedictine order remember her 

for her donations. Queen Jelena is one of the rare Nemanjić 

queens who had an important role in state politics and the 

culture of Serbia. Even a specific territory was given to her for 

governing after her husband’s death. She was wise, educated 

and ambitious. 

Both Catholics and Orthodox Christians respected her. She 

continued her relation with the Catholic world even though she 

changed religion after moving to Serbia. She built Catholic churches 

at the seacoast, helped Benedictines and Franciscans, and had 

correspondence with the Pope, who addressed her as “my most 

loved Christian daughter”. At the same time, Archbishop Danilo 

praises her devoutness and loyalty to the Orthodox church mentioning 

“rich gifts she has sent to the Holy Mount Athos”. 

Манастирска црква пре 

почетка рестаурације 

Monastery church before 

the restoration started 

It was also written that 

she gathered impoverished Serbian 

girls and established some 

sort of girls’ school. 

When she died, the winter 

was so cold that the transfer 

of her bodily remains to Gradac 

was accomplished with great difficulty: 

almost nobody attended 

her funeral. 

Until the middle of the 14 th 

century, the Gradac monastery 

played an important role, was 

rich and had a large number of 

people. It is not known what was happening to the monastery 

during the 15 th and the 16 th century. The church was repaired 

at the end of the 16 th century. It was covered again with lead, 

and the fresco painting was already, to a large extent, unfortunately, 

destroyed. At the end of the 19 th century a wooden 

covering was built above the church in order to protect it from 

further damage. After the Second World War and thirteen years 

of renovation works, the church was reconstructed in 1948. 

Fortunately, an adequate amount of elements has been preserved 

in order to bring out the original appearance. 

111

Задужбина Јелене Анжујске: Градац 

Endowment of Jelena Anžujska (Helene d ‚ Anjou): Gradac Monastery 

112

113

Десанка Максимовић 

ГРАЧАНИЦA 

Грачанице, кад бар не би била од камена, 

кад би се могла на небеса вазнети, 

ко Богородице Милешеве и Сопоћана, 

да друга рука крај тебе траву не плеви, 

да ти вране не ходају по паперти. 

Грачанице, да си нам бар јабука, 

да те можемо ставити у недра 

и загрејати студену од старости, 

да нам бар пољима око тебе нису 

предака давних расејане кости. 

Desanka Maksimović 

GRAČANICA 

Gračanica, if only you weren’t made of stone, 

If only you could ascend to the heaven, 

Like Virgins Mary of Mileševa and Sopoćani, 

So another hand doesn’t weed your grass 

So that crows don’t step over 

the fern that grows around you. 

Gračanica, if only you could be our apple 

So we could hide you inside our breast 

And warm you, cold from age, 

If only the relics of our ancestors 

Were not spread in the fields around you. 

114

115

Gra~anica 

Облици Грачанице имају у себи изразито антикла 

сицистичке вредности, које би се, мож да 

анахроно, смеле назвати романтичним. Сна жно исту 

рена у висину, богато рашчлањена и интензивно 

обојена црвено-белим контрастима опе ке и малтера 

на тамбурима кубета, Грачаница веома срећно сажи 

ма у себи супротне тенденције византијске и готске 

архитектуре; та симбиоза 

дело талентованог 

мај стора не своди се на механичко мешање хете роге 

них облика. 

У литерарно-естетским есејима о Грачаници 

обично се много користи промашено конструисани 

контраст између успеле спољашње и неуспеле 

унутрашње архитектуре. Процењивана и споља и 

из нутра истим мерилима, грачаничка архитектура 

открива се у целини као организам са сасвим од ређеном 

целовитошћу естетске концепције, која се 

подједнако изражава и у облицима спољашње архитектуре, 

и у просторима унутрашње архитектуре 

и у стилу фресака сликаних за ту архитектуру (...) 

Вертикализам унутрашњег простора ефектно 

је подвучен градацијом светлости, која расте 

у висину. Једном усмерена у висину, српска ће 

црквена архитектура од Грачанице до пред саму 

пропаст стално тежити на више, да храмови буду, 

као што се почетком XV века и речима де фини 

сало: ,,Светли же и висоци и небозрачни...на 

висоту светле...” 

Нова тежња ка монументалности испољава се 

у читавом систему грачаничке сликане декорације. 

Основна идеја по којој горње сцене садржински припадају 

небеским сферама, а доње земаљским вешто 

је изражена: две се супротности укрштају на високим 

зидовима грачаничке унутрашње ар хи тектуре, светлост, 

најјача у висинама, гаси се спу штајући се; 

по крет, најжешћи у приземном појасу фресака, посте 

пено се зауставља пењући се у висине. Немир 

земаљске таме и мир небеске светлости вешто је дочаран 

распоредом прозора, који су све чешћи и већи 

у горњим зонама. 

Светозар Радојчић 

Gra~anica 

Within the forms of Gračanica exist remarkably anticlassicist 

values, which could, perhaps with anachronism, 

be considered romantic. Strongly thrusting upwards, 

abundantly divided into sections and intensively coloured 

in red and white contrasts of bricks and stucco on the bases 

of domes, Gračanica successfully combines contrasting 

tendencies of the Byzantine and Gothic architectural styles. 

That symbiosis is the work of a talented master and it isn’t 

reduced to a mechanical mixture of heterogeneous forms. 

Literary-aesthetical essays about Gračanica very 

commonly progressed the misguided contrast between the 

successful exterior and unsuccessful interior architecture. 

Studied from the outside as well as from the inside following 

the same criteria, the architecture of Gračanica presents 

itself as an organism with completely distinct wholeness of 

the aesthetic conception. That idea is equally expressed in 

the forms of the exterior architecture, and in the spaces 

of the interior architecture and in the style of the frescos 

painted for that architecture (…) 

The verticality of the interior is effectively emphasised 

with the gradation of light that grows upwards. Once 

heading upwards, Serbian sacral architecture, starting with 

Gračanica and until the very end, would persistently strive 

upwards, which was best defined at the beginning of the 

15 th century: “ to build churches, light and tall and skyward…to 

praise the holy…” 

New aspiration to achieve monumentality is expressed 

in the entire system of the painted decoration of Gračanica. 

The fundamental idea, according to which the upper scenes 

belong with their content to the heavenly spheres, while 

the lower ones belong to the earth, is skilfully articulated: 

two contradictions intertwine on high walls of the interior 

architecture of Gračanica, the light that is most intense at 

the highest points fades toward lower parts; the movement 

is the most vigorous in the fresco cycles of the church’s 

lower areas and gradually, ascending to the higher zones, 

it dies away. Restlessness of the earth’s darkness and serenity 

of the heaven’s light is skilfully conjured up in the 

arrangement of windows that increase in size and number 

towards the upper areas. 

Svetozar Radojčić 

117

Детаљ са грачаничке фреске „Страшни суд” 

Detail of the fresco “Last Judgment” in Gračanica

Са краљем Милутином Србија је доби 

ла једног владара несумњивих 

спо собности, високих амбиција и снажне 

воље, која није зазирала ни од чега. 

Оно што је одбијало многе људе од Милутина 

била је неограничена и код нас на таквом 

положају беспримерна себичност и безобзирност 

кад су били у питању његови ин тереси и прохтеви. 

Његова морална осећања била су неразвијена или 

се он, сматрајући се по свом положају изузетним 

човеком, суверено дизао изнад њих, вређајући при 

том и најрођеније. Милутина људи нису волели; али, 

сви су га се бојали. 

Он у извесном правцу, по оштрини, по безобзир 

ности и према најближим, по искоришћавању 

сва ке прилике у своју корист, подсећа много на са мога 

Не мању, само што је он све те Немањине осо би не, изгле 

да, развио за један степен у горе. Али, у историји 

по стоји свирепа чињеница да државу по нај чешће ни су 

стварали или дизали људи од много об зира, него сасвим 

обратно. У нас су за то најбољи примери Немања, 

Ми лутин и у XIX веку кнез Милош. 

Владимир Ћоровић 

With King Milutin, Serbia had a ruler of unquestionable 

abilities, great ambitions and a strong will, and 

who didn’t fear a thing. 

What repelled many people about Milutin was the 

unlimited and, what is common about us when in such a 

position, unparalleled selfishness and arrogance when 

speaking about his interests and wishes. His moral feelings 

weren’t developed or he put himself superciliously 

above those feelings, believing that he is an exceptional 

man because of the position he held, offending along 

the way even his family. People didn’t like Milutin, but 

everyone was afraid of him. In a certain sense, through 

strictness, and by using every opportunity to his advantage, 

he resembles Nemanja a lot, only he, as it seems, 

developed all those characteristics on a higher, more 

rigid level. But there is a cruel fact in history saying 

that states weren’t created or strengthened by rulers 

who were considerate of others, but rather quite the 

opposite. In our history, Nemanja, Milutin and in the 

19 th century Prince Miloš epitomise this fact. 

Vladimir Ćorović

120 

Исус Сведржитељ са централне куполе Грачанице 

Jesus Christ Pantocrator, the central dome in Gračanica

Христос Емануил и Богородица с анђелима 

(главна апсида Грачанице, 1318-1321.) 

Christ Emanuel and Holy Virgin Mary (Theotokos) 

with angels (main apse of Gračanica, 1318-1321)

De~ani 

De~ani 

М M 

илутинова смрт донела је Србији нереде. Чак и у 

ilutin’s death brought instability to Serbia. Descriptions of 

опису пре но са краљевих моштију у Бањску, од ређену 

the move of the King’s mortal remains to Banjska, a monastery 

да буде гробна црква, описано је како банде пљач- 

ка ша ниси презале да напaдну погребну поворку. На круну 

претендују Драгутинов син Вла дислав, по Дежевском 

споразуму, Кон стантин, кога је сам Милутин по мињао као 

наследника и Стефан. После Стефановог крунисања, Вла - 

дис лав се повукао у Угарску, а 

о Кон стантину се зна само да је 

погинуо у борбама против брата. 

Милутин је својевремено 

на ре дио да се Стeфан, после побу 

не против оца, у коју је по шао 

под стакнут од зет ских ве ликаша, 

ос лепи. Превагу над браћом Стефа 

ну је донела вест да је из ненада 

прогледао. Чудо се при писа 

ло Све том Николи. 

Стефан је после круни сања 

свом сину Душану доделио 

ти ту лу „мла дог краља”. Млади 

краљ истакао се у бо ју против 

Бу гара, код Вел бужда. По бе да 

у тој бици при писује се лич ном 

учешћу, храбрости и вој ној вештини, 

будућег ца ра. Сла ва 

ко ју је стекао том бит ком подстакла 

је Душана да кре не против 

оца. Душан напада дворац у 

Не ро дим љу, Стефан бе жи, син 

разбија њ е гове трупе, за роб - 

љава оца, за т ва ра га у „твр ди 

град Звечан”, где Стефан би ва 

that was built to be his mausoleum, stated that gangs 

of thieves didn’t hesitate even to attack the funeral procession 

itself. A few people had claim to the Serbian crown: Dragutin’s 

son Vladislav, following the Deževo agreement between brothers 

Milutin and Dragutin, then the king’s son Konstantin, whom 

he had mentioned as his successor and finally 

his other son Stefan. After Stefan received the 

crown, Vladislav retreated to Hungary, and of 

Konstantin it is only known that he died in battles 

against his brother. 

In his time, Milutin commanded the imprisonment 

of Stefan, after he rose up against 

his own father, in a rebellion incited by the nobility 

from Zeta and one which he organised. 

Milutin ordered his son to be blinded. But Stefan 

won over his brothers when news spread 

that his sight had returned suddenly. The miracle 

was attributed to Saint Nicolas. 

After the crowning, Stefan gave to his 

son Dušan the title of the “young king”. The 

young king proved himself in the battle of 

Velbužd against the Bulgarians. Victory in that 

battle was attributed to his personal involvement, 

courage and skills of an army man who 

would be the future emperor. The glory he 

gained in that battle inspired the young Dušan 

to turn against his own father, attacking the 

palace in Nerodimlje, Stefan ran away, his son 

smashed his army, then Dušan captured his father 

and imprisoned him inside the “fortified 

town of Zvečan” where Stefan was strangled 

удављен под не јасним окол - 

ностима. Ис тори ја по уз дано не 

зна да ли је С те фан удављен по 

синовљевој наредби. 

Зоограф Лонгин, икона 

Светог Стефана Дечанског, 16. век 

Iconographer Longin, icon representing 

Saint Stefan Dečanski, 16 th century 

in unclear circumstances, with history never 

knowing for sure whether Stefan was indeed 

strangled at the order of his son. 

Blinded by his father, strangled by his 

Ослепљен од оца, удављен од сина – Стефан је српски 

краљ нај тра гичније судбине. 

А Стефан је остао познат по надимку Дечански, 

који је добио по манастиру Дечани, задужбини у којој је 

сахрањен, и коју је завршио његов син Душан Силни. 

son – Stefan is a Serbian king who had the most tragic destiny. 

And Stefan was remembered by his nickname “Stefan of 

Dečani” – “Dečanski” which came from the monastery Dečani, 

the endowment in which he was buried and which was completed 

by his son Dušan the Mighty. 

123

Олтарска трифора манастира Дечани 

Altar triforium window of the monastery Dečani 

124

Манастир Дечани круна је српског црквеног градитељства. Можда Сопоћани имају лепше фреске, можда је Грача 

ни ца у свом степенастом ходу ка небу архитектонски значајнија, Жича историјски релевантнија, а Студеница 

заувек прва у низу, али нигде као у Дечанима није осликана таква и толика галерија фресака – има их преко хиљаду. 

И рађене су више од петнаест година. Чуда Христова осликана су на преко двадесет сцена, страдање Исусово у 

тридесет, ос ликан је циклус преко двадесет слика које илуструју стихове из Химне Богородичине. Тристашездесет 

пет слика, дан по дан, црквени календар, приказана су житија светог Николе и светог Ђорђа, а њима су придодати 

циклуси фресака о животима св. Јована Претече и св. Димитрија, седамнаест слика плаши нас сценама из Страшног 

суда, приказани су сви Васељенски сабори, безбројне су фреске инспирисане Делима апостолским и Књигом по стања...„Ту 

је осликана цела једна сликарска епопеја о хришћанству”, каже Милан Кашанин, „права енциклопедија 

хриш ћанства”. К томе, нигде, ни у Србији, ни у Европи, на зидовима једне цркве, не постоји тако фас цина н тан број 

фигура обичних смртника и грешника у сценама живота на Земљи. И још са толиким осећањем за детаљ! 

Истовремено, уз галерију фресака, велика је и добро очувана галерија скулпторских украса и пластике – са 

неколико стотина рељефа и скулптура, „Вито мали брат” из Котора, који је Дечанску цркву зидао од 1327. до 1335, 

по ставио је, још увек недостижан, врх српске скулптуре. У којој су најдоминантнији безбројни прикази лавова, поне 

ки анђео и бројне фантастичне животиње и птице, с асоцијацијама на Страшни суд. 

The monastery of Dečani is the crown of the Serbian sacral architecture. Perhaps Sopoćani has prettier frescos, maybe 

Gračanica in its gradual stepping toward sky is more important in architectural sense. Žiča is historically more relevant, 

and Studenica will be the first in line forever, but nowhere like in Dečani was painted such a large gallery of frescosmore 

than one thousand. And they were painted over a period of more than 15 years. Miracles of Christ are painted in more 

than 20 scenes, Passion of Christ in 30 scenes, the verses from the Hymn to the Virgin Mary are illustrated in a cycle with 

more than 20 scenes. Three-hundred sixty-five frescos, one for each day, illustrate the church’s yearly calendar, the lives 

of Saint Nicolas and Saint George are illustrated as well and to them were added fresco cycles describing the lives of Saint 

John Baptist and Saint Dimitrios, seventeen paintings frighten us with the scenes of the Last Judgment, then all Orthodox 

Church councils are illustrated as well, and numerous frescos are inspired with the Acts of the Apostles and the Book 

of Genesis…”Here is painted the whole epochal painting of Christianity” says Milan Kašanin, in the “real encyclopedia 

of Christianity”. In addition, nowhere else, not anywhere else in Serbia or in Europe exists, on the walls of a single 

church, such a fascinating number of painted figures of mortal people and sinners in 

the scenes that illustrate 

life on Earth. And with such sensibility for details! 

At the same time, in addition to the gallery of frescos, is a well preserved gallery 

of sculptural decoration – with several hundred reliefs and sculptures, “Vito, 

Friars Minor” from Kotor, who built the church in Dečani from 1327 to 1335, 

set up, yet unmatched, the pinnacle of Serbian sculpture. In this sculpture 

ensemble, the most dominant are countless images of 

lions, several angels and numerous fantastic animals 

and birds with allusions to the Last Judgment. 

Благослов ратника испред Дечана 

(цртеж Паје Јовановића) 

Blessing the warriors in front of Dečani 

(drawing by Paja Jovanović) 

125

126

127

Oбилазећи многа и различна места по целој својој 

области, нађе неко место у пределима хвостанским 

звано Дечане, и када ово добро сагледа, многим сузама 

благодарио је бога, и обративши се к велможама који су с 

њим, рече: „моја усрдност се саглашава са овим местом”. 

и тако са речју заповедаше да брзо дођу каменосечци и 

да се поставе од поморских градова начелници здања 

тога. а сам поставивши шаторе, ту пребиваше, дивећи 

се красноме месту, јер лежи на највишим местима, 

сачишћено сваким дрвећем, јер је место многогранато 

и многоплодно, а уједно равно и травно, а одасвуд теку 

најслађе воде, а ту извиру велики извори и напаја га 

бистра река . . . са западне стране затварају га највише 

горе и њихове ст р - 

ми не, и отуда је тамо 

здрав ваздух. с источ 

не стране овоме 

се приуподобљава 

в ел и к оп о љ е , н ав о д - 

ња вано ис том ре ком. 

Так во је дак ле место 

часно и до стох вално 

за по ди зање манасти 

ра. 

A посред све га 

ово га он добролепни 

по диже и боголепни 

храм, који унутра 

има велику дужину и ширину, а ви си ну то лику, да се ут вру - 

ђују и очи оних који гле да ју. Држе га стубови од мрамора 

извајани, и иша ран је разним сводовима. а споља састављен 

је мно гочудно од уструганога мрамора црвенога и 

уједно белога, и камење једнога са другим сачлањено је 

дивно и најуметнички је, тако да изгледа да је лице целога 

онога храма један камен, пре чудно састављен вештином 

да изгледа као да је срастао у један, који се јавља у неис 

казаној некој лепоти, тако да се велика благодет сија 

онима који гледају, и увек лепота камена и величина даје 

храму највећу красоту, пошто је савршено извајан камен, 

на достојнолепност онима који су га учинили. 

128 

Григорије Цамблак, 

Житије св. краља Стефана Дечанског 

Visiting many and different places all over this region, 

he found a place in the area of Hvostan named 

Dečane, and when he gave it a good inspection, he thanked 

God, and shedding tears as he addressed the aristocrats 

accompanying him, he said: “I agree wholeheartedly with 

this place” and thus he ordered stonecutters to come fast and 

to place supervisors from seacoast towns for thus church, 

and he himself established camp and resided to admire this 

beautiful place, which was set on one of the highest spots, 

surrounded by trees, woody and fertile, at the same time the 

terrain flat and covered with grass, and the sweetest waters 

flowing from all directions, and here are big springs and a 

clear river…from the west side the place is surrounded with 

the tallest hills and their 

slopes, resulting in the 

cleanest air. From the east 

side the place opens toward 

a large field, irrigated 

with waters of the same 

river. This is the place so 

honourable and worthy of 

a monastery. 

And in the middle of 

all of this, he, the good and 

beautiful, built a divinely 

beautiful church, which 

is large and wide inside, 

with a height requiring effort 

from those wish to capture it. The church is supported 

by sculpted marble columns, it has many vaults, and on 

the outside it is extraordinarily composed using polished 

red and white marble. The marble blocks are combined 

and joined together wonderfully and artistically such that 

the church looks like it was built from a single stone, so 

miraculously combined with skill that it is as though it has 

grown into one... thus appearing in unutterable beauty. 

Great blessing shines over those who view the church and 

always the beauty and size of its stone gives the church its 

greatest beauty, because the stone is perfectly sculpted to 

praise those who made it. 

Grigorije Camblak, 

Life of the Holy King Stefan Dečanski

130 

Скулптура са унутрашњег 

портала цркве у Дечанима 

Sculpture from the portal 

in the interior of Dečani

наставак са 109. стране continued from page 109 

Сре ди ном XI II ве ка на срп ском пре сто лу на ла зио се 

краљ Урош I (1243–1276). У број ним су ко би ма са су се ди ма, 

Урош је ус пео да учвр сти срп ске гра ни це. За вре ме ње го ве влада 

ви не у Ср би ју су до шли не мач ки ру да ри Са си, чи ме по чи ње 

ис ко ри шћа ва ње руд ног бла га, а са мим тим и уве ћа ње бо гатсва. 

Јед но вре ме но се раз гра на ла и тр го ви на са При мор јем и 

За пад ном Евро пом. 

За ду жби на кра ља Уро ша I, ма на стир Со по ћа ни са црквом 

по све ће ном Све тој Тро ји ци, по сво јим умет нич ким до мети 

ма, а пре све га се то од но си на сли кар ство, нај зна ме ни ти ја 

је ме ђу ве ли ким за ду жби на ма XI II ве ка. Цр ква је са гра ђе на 

око 1260. го ди не, а осли ка на у пе ри о ду од 1263–1268 го ди не. 

Жи во пис у цр кви Све те Тро ји це до би ја пу ну сна гу мо ну мен талне 

зид не сли ке. Фре ске из Со по ћа на пред ста вља ју нај ви ши 

до мет сли кар ства XI II ве ка. Ус пе ње Бо го ро ди це на за пад ном 

зи ду на о са сва ка ко спа да ме ђу нај мо ну мен тал ни ја де ла европског 

сред њо ве ков ног сли кар ства. У при пра ти цр кве се уз уобича 

је не сце не за овај про стор хра ма на ла зи и фре ска на ко јој 

је пред ста вље на смрт мај ке кра ља Уро ша I, Ане Дан до ло, са 

ја сном тен ден ци јом да се смрт јед не срп ске кра љи це при ка же 

што слич ни је фре сци Ус пе ња Бо го ро ди чи ног. 

Ви со ки зах те ви ко ји су на мет ну ти со поћан ским сли карством 

ни су мо гли би ти по но вље ни у за ду жби на ма кра љи це Јеле 

не Ан жуј ске, цр кви Бла го ве ште ња у ма на сти ру Гра дац, чи је 

је сли кар ство очу ва но са мо у фраг мен ти ма. Из град њу цр кве, 

ко ја но си од ре ђе не ка рак те ри сти ке готског сти ла, као што су 

про зо ри са пре ло мље ним лу ци ма и че ти ри кон тра фо ра на источ 

ном де лу гра ђе ви не. 

Краљ Дра гу тин (1276–1282), крат ко је био на пре столу. 

Го ди не 1282. на кон не срћ ног па да с ко ња, при ли ком ло ва, 

те шко се по вре дио и убр зо под не до вољ но по зна тим окол ности 

ма пре дао власт мла ђем бра ту Ми лу ти ну (1282–1321) на 

са бо ру у Де же ву. Дра гу тин је на ста вио да вла да у се вер ним 

обла сти ма др жа ве, а 1284. до био је од угар ског кра ља Мачван 

ско-бо сан ску ба но ви ну, и том при ли ком се Бе о град по 

пр ви пут на шао под вла шћу јед ног срп ског кра ља. Умро је 

1316. го ди не, као мо нах Те ок тист. Ста рао се о осли ка ва њу 

при пра те у Ђу ђе вим Сту по ви ма. При зе мље ула зне ку ле истог 

ма на сти ра пре тво рио је у ка пе лу, чи је сли кар тво од ли ку је вели 

ки број исто риј ских сце на. У до њим зо на ма пред ста вље на 

је по вор ка Не ма њи ћа, док су на сво ду осликава че ти ри срп 

King Vladislav was buried in Mileševa. In 1237 the relics 

of Saint Sava were transferred to Mileševa from Trnovo (Bulgaria) 

where Sava died on 14/27 January 1235. The tomb of Saint Sava 

was placed in the exo-narthex, which is decorated with scenes of 

the Last Judgment based on the text of Ephrem the Syrian. As the 

mausoleum of Saint Sava, Mileševa had a great reputation and 

was second in the hierarchy of Serbian monasteries. In 1595 Turks 

took the relics of Saint Sava from Mileševa by the order of Sinnanpasha 

and burned them in “the field of Vračar” in Belgrade. 

Morača Monastery, the endowment of Prince Stefan, who 

was Vukan’s son and Nemanja’s grandson, was built in 1251-2. 

This fact is testified by the inscription on the stone block that was 

placed above the portal on the west side. The original painting 

is preserved only in the lunette above the main entrance and on 

the walls of the sacristy. Inside the sacristy the cycle dedicated to 

Saint Elias is represented. The scene of Saint Elias in the desert is 

one of the most beautiful frescos of 13 th century Serbian painting. 

The Church of the Holy Apostles was built, in all likelihood 

thanks to the Archbishop Sava I during the 1230’s and was painted 

three decades later at the behest of Archbishop Arsenije I. To a great 

extent, the iconographic schema of fresco painting in this church repeats 

the painted program of Žiča, with the monumental representation 

of the Ascension of Christ in the dome and the Feasts of Sion in 

the area under the dome. The Deisis in the niche of the main sanctuary 

apse emphasises the memorial character of this church that was 

chosen to be the mausoleum of Serbian archbishops. 

In the middle of the 13 th century, King Uroš I (1243-1276) 

was on the throne of Serbia. In numerous conflicts with neighbouring 

lands he succeeded in strengthening the borders of the 

Serbian state. During his reign, a Germanic tribe of miners, called 

the Saxons, came to Serbia, marking the start of the state’s use 

of ore resources and subsequently providing for an increase in 

Serbia’s wealth along with expanded commerce with the Adriatic 

coast and Western Europe. 

The endowment of King Uroš I is the monastery of Sopoćani, 

which has a church dedicated to the Holy Trinity. It is the most renowned 

artistic achievement of the great Serbian endowments of 

the 13 th century, primarily noted for its painting. 

The church was built around 1260 and painted in the period 

between 1263 and 1268. The fresco painting in the Church 

of the Holy Trinity expressed the highest vitality of a monumental 

131

132 

Манастир Љубостиња, 

задужбина царице Милице 

Ljubostinja Monastery, 

endowment of Princess Milica

133

Каленић: Детаљ фреске „Свадба у Кани” 

Kalenić: Detail of the fresco “Wedding in Kana” 

134

ска др жав на са бо ра, из ме ђу оста лих и онај у Де же ву на ко јем 

је Дра гу тин пре дао власт мла ђем бра ту. 

Дра гу тин је кти тор и цр кве Све тог Ахи ли ја у Ари љу, 

се ди шта мо ра вич ких епи ско па. Цр кву су 1296. го ди не ослика 

ли, по све му су де ћи, сли ка ри из Со лу на. Тра ди ци о нал но 

сли кар ство, из ве де но на там ној по за ди ни у ико но граф ском 

по гле ду од ли ку је се ве ли ким бро јем исто риј ских пор тре та. У 

при пра ти су, у окви ру кти тор ске ком по зи ци је, при ка за ни краље 

ви Ми лу тин, Дра гу тин са мо де лом цр кве, Дра гу ти но ва жена 

Ка те ли на и си но ви Вла ди слав и Уро шиц. 

Де це ни је око 1300. го ди не обе ле жи ла је обим на ктитор 

ска де лат ност кра ља Ми лу ти на (1282–1321) ка ко у Ср би ји, 

та ко и ван ње них гра ни ца, у Ца ри гра ду, Со лу ну, Све тој зе мљи 

и Ато су. Ви зан ти ни за ци ја др жа ве огле да ла се у свим сфе ра ма 

по ли тич ког и кул тур ног жи во та. Цр кве овог пе ри о да углав ном 

су пе то ку пол не, упи са ног кр ста, зи да не су ка ме ном и опе ком. 

Зид но сли кар ство се раз ви ја упо ре до са оним у Ца ри гра ду и 

Со лу ну у ка рак те ри стич ном сти лу „ре не сан се Па ле о ло га”. 

Ме ђу број ним цр ква ма кра ља Ми лу ти на из два ја ју се црква 

Бо го ро ди це Ље ви шке у При зре ну об но вље на 1307. го дине. 

Жи во пи са на је ко ју го ди ну ка сни је, ру ком зо гра фа Ми ха и 

ла Астра пе, ко ји је оста вио за пис у при пра ти. Не ки од сли ка ра 

Бо го ро ди це Ље ви шке жи во пи са ли су, у пе ри о ду од 1309. до 

1316. го ди не, цр кву у Жи чи, по на вља ју ћи сли кар ство из XI II 

ве ка ко је је стра да ло у на ле ту Ку ма на. 

Где су задужбине суседних народа и владара на срб - 

ској земљи? Нигде ни једне. Ни једне Румунске у 

Крајини (у бли зини Неготина налази се манастир Бу ково, 

задужбина не ру мунских великаша него онога славнога 

србског краља Ми лу тина). Ни једне бугарске у Македонији, 

и ни једне грчке ма где. Мада је цариградска 

патријаршија господарила над ср б ским народом до Свето 

га Саве и дуго и дуго за време Турака, ипак нигде ни 

једне грчке задужбине, ни од грчких владара ни од грчких 

владика и велможа. Међутим, грчка Тесалија и сва 

околина бугарске престонице украшене су светињама 

по диг ну тим од Срба ктитора. 

Национализам србски је универзално хришћански, 

никад уски и глупи шовинизам. Овако би се могао дефи 

нисати србски светосавски национализам: Уређи вати 

своју кућу и сувишком своје снаге и свога блага помагати 

сваком народу да уреди своју кућу. 

Свети владика Николај 

wall painting. The frescos of Sopoćani are the greatest achievement 

of the painting of the 13 th century, and the Dormition of the 

Virgin Mary on the western wall of the nave certainly belongs to 

the most monumental works of the medieval European painting. 

In the narthex, next to the scenes that typically decorate 

these sections, is a fresco that illustrates the death of King Uroš’s 

mother, Anna Dandolo. This composition certainly embodies an 

obvious tendency to represent the death of a Serbian queen in 

the same way as the Dormition of the Virgin Mary. 

Sopoćani’s painting sets such high standards which can’t 

easily be matched or repeated in, for example, the endowments 

built by Queen Helen d’ Anjou (Jelena Anžujska), wife of King 

Uroš. The Church of the Annunciation in her endowment, the 

monastery of Gradac, has only partially preserved paintings. 

Special characteristics of the church in Gradac include Gothic elements 

such as windows with broken arcs, as well as four flying 

buttresses on the eastern part of the building. 

King Dragutin reigned for just a short period, from 1276 

to 1282. In 1282 he suffered severe injuries after he had a tragic 

fall from a horse while hunting. Soon afterwards, at the Council in 

Deževo, under still unclear circumstances, he abdicated in favour of 

his younger brother Milutin (1282 – 1321), although Dragutin continued 

to govern in the northern parts of the country. In 1284 he 

obtained the Mačvan-Bosnian Dukedom from the Hungarian king, 

placing Belgrade for the first time under the rule of a Serbian king. 

Where are the endowments of the neighbouring nations 

and rulers in our country? There are none. Not 

a single Romanian one exists in Krajina (near Negotin is 

monastery Bukovo, which is not the endowment of the 

Romanian dukes, but of the glorious Serbian King Milutin). 

Not a single Bulgarian church in Macedonia, and not 

a single Greek one wherever. Although Constantinople Patriarchy 

governed the Serbian people until Saint Sava and 

again for a long time during the Turkish rule, still, there is 

not a single Greek endowment, neither built by the Greek 

ruler nor Greek archbishops or aristocrats. But, the Greek 

region of Thessaly (Thessalia) and the whole surroundings 

of the Bulgarian capital city were adorned with the sacred 

churches that were built by the Serbian patrons. 

Nationalism of the Serbs is universally Christian; 

it is never narrow-minded and brainless. This is how the 

Serbian Saint-Savan nationalism could be defined: To take 

care of our own house and to, with the extra power and 

wealth, help every nation do the same with their house. 

Saint Archibishop Nikolaj 

135

У ма на сти ру Сту де ни ца краљ Ми лу тин по ди гао је цр кву 

Све тих Јо а ки ма и Ане, по зна ти ју као Кра ље ва цр ква. У овој цр кви 

ма лих ди мен зи ја по себ но се ис ти чу две сце не из жи во та Бо го ро дичи 

ног, Ро ђе ње и Ва ве де ње. Истих го ди на, сре ди ном дру ге де це није 

XIV ве ка, са зи да на је осли ка на ру ком Ми хај ла и Ев ти хи ја цр ква 

све тог Ни ки те у Чу че ру. Хро но ло шки сле ди цр ква све тог Ђор ђа 

у Ста ром На го ри чи ну са ве ли ким бро јем ци клу са, Ве ли ки Пра зници, 

Му ке Хри сто ве, Чу да и Па ра бо ле, Ме но лог, ци клус Све тог Ђорђа 

и дру ги. Двор ска сли кар ска ра ди о ни ца кра ља Ми лу ти на, на 

че лу са зо гра фи ма Ми хај лом и Ев ти хи јем, пре шла је из Ста рог 

На го ри чи на у по след њу кра ље ву за ду жби ну Гра ча ни цу. 

Свети Ђорђе из Каленића / Saint George, Kalenić Monastery 

Цр кву, у сред њем ве ку по све ће ну Бла го ве ште њу а данас 

Ус пе њу Бо го ро ди це, ма на сти ра Гра ча ни це мно ги сма тра ју 

нај леп шим срп ским сред њо ве ков ним хра мом. Вер ти ка ли зам 

је на гла шен сте пе на стом си лу е том гра ђе ви не, ко ја је кру ни сана 

ви со ким сре ди шњим ку бе том. У Гра ча ни ци је пр ви пут, по 

узо ру на ло зу Је се је ву пред ста вље на ло за Не ма њи ћа. Ис ти чу 

се и кти тор ски пор трет оста ре лог кра ља и ње го ве мла де супру 

ге Си мо ни де „у пур пу ру ро ђе не” ви зан тиј ске прин це зе. 

Краљ Ми лу тин об но вио је из те ме ља ка то ли кон ма насти 

ра Хи лан да ра. У исто вре ме пре у зе ти су и обим ни ра до ви 

на утвр ђе њу ма на сти ра, из гра ђен пирг Хру си ја са па ра клисом 

Све тог Спа са, а ма на стир ска имо ви на знат но је уве ћа на. 

По угле ду на ре ше ње ста ри јих све то гор ских цр ка ва у Ла ври, 

Иви ро ну и Ва то пе ду, хи лан дар ска глав на цр ква са гра ђе на је 

као раз ви је ни упи са ни крст, са две кон хе на боч ним стра на ма 

на о са и тро дел ним ол тар ским про сто ром. 

136 

Dragutin died in 1316, as monk Teoktist. He directed the painting 

of the narthex of the Đurđevi Stupovi Monastery. He adapted the 

ground floor of the entrance gate into a chapel that was painted 

with numerous historical scenes. The procession of members of 

Nemanjić dynasty is represented in the lower zones of the fresco 

program. The vault is painted with illustrations of four Serbian state 

councils, including the Council in Deževo where Dragutin passed on 

the throne to his younger brother. 

Dragutin was also the patron of the Church of St. Achilios 

in Arilje, which was the seat of the Moravica Archbishopric. The 

church was painted in 1296, and, in all likelihood, the painter 

came from Thessalonica. The frescoes are rendered on a blue 

background. It is a traditional painting with great number of historical 

portraits that form the basis of the iconographic schema. 

King Milutin, King Dragutin (holding the model of the church), 

Dragutin’s wife Katelina and sons Vladislav and Urošic are portrayed 

on the patrons’ composition in the narthex. 

The decades around the year 1300 were marked by the 

generous architectural endeavours of King Milutin (1282-1321). 

He had many endowments built in Serbia as well as outside of 

its borders: in Constantinople, Thessalonica, the Holy Land and 

on Mount Athos. The expansion of the Byzantine influence on 

the Serbian state developed in and amongst all areas of political 

and cultural life. The sacral buildings of this era are typically 

five-domed churches bearing a cruciform floor plan and built of 

stone and brick. Fresco painting in Milutin’s endowments developed 

alongside the frescos painted in Constantinople and Thessalonica, 

in a typical style of the era known as “the Palaeologan 

Renaissance” style. 

Among numerous churches of King Milutin, the Church of 

Bogorodica Ljeviška (Virgin Mary of Ljeviš) in Prizren deserves 

special attention. It was renovated in 1307 and painted a few 

years later by Mihailo Astrapa, a fresco painter who left an inscription 

in the narthex to note his work. 

During the period of 1309 till 1316,some of the painters 

of Bogorodica Ljeviška painted the frescos in the church in Žiča, 

repeating the paintings from the 13 th century that were ruined in 

the strike by Kumans. 

King Milutin built the Church of St. Joachim and Anna 

within the walls of the Studenica Monastery. It has small proportions 

and is better known as the King’s Church. In the painted 

programme two scenes depicting the Virgin Mary’s life, the Na

Каленић, задужбина протовестијара Богдана 

Kalenić Monastery, endowment of Commisar (protovestiar) Bogdan 

137

tivity of the Virgin and Presentation of the Virgin Mary in the 

Temple, are especially important. During the same period, in the 

middle of the second decade of the 14 th century, the Church of 

Saint Nikita in Čučer was built. It was painted by fresco painters 

Mihailo Astrapa and Evtihije. Chronologically, King Milutin’s next 

endowment was the Church of Saint George in Staro Nagoričino. 

It contains a large number of fresco cycles depicting the Liturgical 

Feasts, Christ’s Passion, His Miracles and Public Ministry, the 

Menologhion, the cycle about the life of Saint George, as well 

as others. The painters Mihailo and Evtihije were in charge of 

a painter’s studio that functioned within the court of King Milutin 

and was in turn responsible for painting many of his endowments. 

After painting the church in Staro Nagoričino the painters 

moved to Gračanica, Milutin’s final endowment. 

Many consider the church in Gračanica Serbia’s most beautiful 

medieval church. In the past it was dedicated to the Annunciation 

but today it stands as a dedication to the Dormition of the 

Virgin Mary. The pyramid-like silhouette crowned with a tall main 

dome draws out the verticality of the building. Inspired by Jesse’s 

Family Tree, a similar composition was painted for the first time in 

Serbian art, this time of the Nemanjić Family Tree. The portraits of 

the founder in old age and his young wife Simonida, “a porphyry 

born lady”, are of special significance as well. 

King Milutin completely renovated the main church or 

katholicon of the monastery of Hilandar on Mount Athos. At the 

same time, work on fortifying the monastery was completed, as 

well as construction of the Hrusija Pirg (“pyrgoi” in Greek means 

towers) with a Chapel of the Holy Saviour. Due to Milutin’s endeavours, 

the wealth of the monastery was significantly enlarged. 

Following the model of the older churches on Mount Athos, specifically 

those in Lavra, Ivrion and Vatopediou, the main church 

in Hilandar has a cruciform floor plan, with a tripartite sanctuary 

and two apses added to the sides of the nave. 

Differing from his previous endowments, King Milutin had 

his mausoleum, the Church of Saint Stefan in Banjska, modelled 

after the Church of Theotokos in Studenica, the mausoleum 

church for the founder of the Nemanjić dynasty. 

Master builders and craftsmen came from around the Adriatic 

coast areas. The church of St. Stefan is a single nave church 

with a dome, tripartite sanctuary on the east side, high choir bays 

138 

Детаљи са фасаде манастира Каленић 

Details of the façade, Kalenić Monastery 

and a narthex flanked by towers. The facades were covered with 

marble blocks in three different colours and were embellished with

За раз ли ку од свих прет ход но на ве ди них за ду жби на, 

краљ Ми лу тин свој ма у зо леј, цр кву Све тог Сте фа на ма на стира 

Бањ ске, са гра дио је „на по до би је” ма у зо ле ја ро до на че лника 

ди на сти је, Бо го ро ди чи ну цр кву у Сту де ни ци. Јед но брод ну 

ку пол ну гра ђе ви ну са тро дел ним ол тар ским про сто ром на исто 

ку, ви со ким пев нич ким тран сеп том, и при пра том са ку лама 

– зво ни ци ма, са гра ди ли су мај сто ри са При мор ја. Фа са де 

цр кве опла ће не су те са ни ци ма у три бо је и би ле су бо га то 

укра ше не ар хи тек тон ском пла сти ком ко ја се са чу ва ла са мо у 

фраг мен ти ма. Нај зна чај ни ја је фи гу ра Бо го ро ди це са ма лим 

Хри стом у на руч ју, ко ја се на ла зи ла у лу не ти глав ног по трала. 

Да нас се чу ва у обли жњем ма на сти ру Со ко ли ца. Од жи вопи 

са цр кве Све тог Сте фа на са чу ва ло се са мо не ко ли ко ме даљо 

на са све ти те љи ма под ку по лом. 

До по ло ви не XIV ве ка уоб ли чен је ко мплекс цр ка ва у 

Пе ћи. Ар хи е пи скоп Ни ко дим по ди гао је цр кву Све тог Ди ми трија, 

са се вер не стра не Све тих Апо сто ла. Ар хи е пи скоп Да ни ло 

II са гра дио је, ју жно од Све тих Апо сто ла, цр кву по све ће ну Бого 

ро ди ци Оди ги три ји, ду гач ку отво ре ну при пра ту ис пред све 

три цр кве и уз ју жни зид Оди ги три је ка пе лу Све тог Ни ко ле. О 

ње го вом кти тор ству све до чи и до на тор ски пор трет у при пра ти 

цр кве Бо го ро ди це Оди ги три је . 

Шта ћу дати Господу 

за оно што ми даде 

Храм Хри ста Спа са у Де ча ни ма, за ду жби на кра ља Стефа 

на Де чан ског и си на му кра ља и по то њег ца ра Ду ша на, зидан 

је осам го ди на до 1335. Глав ни део цр кве из ну тра из гле да 

као пе то брод на, а спо ља тро брод на ба зи ли ка, док je мо ну ментал 

на при пра та тро брод на. Фа са де су опла ће не на из ме нич ним 

ре до ви ма бе лог и ру жи ча стог те са ни ка, а кон зо ле, ар хи вол те 

про зор ских отво ра и по тра ли укра ше ни ван ред ном ар хи тектон 

ском пла сти ком. Осли ка ва ње „Ви со ких Де ча на” нај ве ће гале 

ри је срп ског сред њо ве ков ног сли кар ства за по че то је 1338. 

и тра ја ло је све до 1350. го ди не. За сли ка ни про грам Де ча на 

са пра вом се ка же да има ен ци кло пе диј ски ка рак тер. 

Сре ди ном 14. ве ка срп ска сред њо ве ков на др жа ва би ла је 

на вр хун цу сво је мо ћи. Краљ Ду шан (1331–1355) про гла ша ва се 

за ца ра 1345. го ди не и постаје пре тен дент на уз др ма ни ви зан тијски 

трон. Срп ска цр ква уз диг ну та је на ранг па три јар ши је. 

На жа лост, је ди на цар ска за ду жби на, цр ква Све тих Архан 

ђе ла по диг ну та не да ле ко од При зре на, у кли су ри Би стри 

What shall I offer to the Lord 

for what He gave to me 

abundant sculptural decoration. Only a small part of the formerly 

splendid decoration remains. The most important sculpture, which 

once decorated the lunette above the main portal, represents the 

Virgin Mary with little Christ in her lap. This sculpture is preserved 

to this day and is kept in the nearby monastery of Sokolica. Of 

the fresco painting in Banjska, only a small number of medallions 

painted under the dome remain, the rest having been destroyed. 

The complex of churches in Peć was completed by mid 

14 th century. Archbishop Nikodim had the Church of Saint Dimitry 

built on the north side of the Church of the Holy Apostles. 

Along the south side, Archbishop Danilo II built the church of 

Holy Virgin Mary Odighitrios (Bogorodica Odigitrija). Under his 

care, along the west side of the three churches, a large and open 

narthex was added on. The whole of the complex is rounded off 

nicely with the Chapel of Saint Nicholas on the south side of the 

Church of the Virgin Mary, also added by Archbishop Danilo II. 

His contribution to the monastery complex of the Patriarchate at 

Peć is testified by his portrait as benefactor in the narthex of the 

Church of the Virgin Mary. 

The Church of Christ Saviour in Dečani is the legacy of King 

Stefan of Dečani and his son King, and later Emperor, Dušan. It 

was constructed in a period of eight years and completed in 1335. 

The main part of the church appears as a five-aisle basilica in the 

interior, while from the exterior it appears as a three-aisle basilica. 

The monumental narthex has three aisles. Facades are covered in 

consistently alternating white and reddish marble blocks, while the 

consoles, archivolts above windows, and portals carry an exquisite 

sculptural decoration. Painting at Dečani lasted from 1338 to 1350 

and as the largest gallery of medieval Serbian painting, it is justifiably 

the most comprehensive reference point for all art of the era. 

In the middle of the 14 th century the medieval Serbian 

state reached the apex of its power. King Dušan (1331-1355) 

proclaimed himself Emperor in 1345 and was clearly a contender 

for the already destabilized Byzantine throne, while the Serbian 

Orthodox Church had by then obtained the status of patriarchy. 

The Church of the Holy Archangels near Prizren, in the 

gorge of Bistrica River, was the sole imperial endowment of Dušan 

the Emperor and served as his final resting place. Unfortunately, 

it was completely destroyed. 

139

Лабудова песма српске уметности 

Нову реч у срп ском сли кар ству из ре кла је та ко зва на „мо рав ска шко ла”. У фре ска ма мо рав ске шко ле вас кр са ва ју 

до бра на че ла мо ну мен тал но сти. Као за ме на за усит ња ва ње и рас пар ча ва ње при ли ком рашчла ња ва ња зи до ва и 

сво до ва, опет се по ја вљу ју ве лике по вр ши не и мо ну мен тал не, рит мич не ком по зи ци је. За хва љу ју ћи ла ким, из ду же ним 

фи гу ра ма, та кве компо зи ци је су из ван ред но ускла ђе не с ви со ким ен те ри-је ром цр кве. 

У фре ска ма мо рав ске шко ле, ко је су пред ста вља ле ла бу до ву пе сму срп ске умет но сти, за зву ча ле су но ве, лир ске 

но те. По вла че ћи се под при ти ском Ту ра ка, ко ји су осва ја ли јед ну те ри то ри ју за дру гом, срп ски на род је у на сли ка ним 

ли ко ви ма ова пло тио сво ју жа лост и сво је стра хо ва ње за бу дућ ност. Упра во због то га је мно гим фре ска ма мо рав ске школе 

свој стве на ни јан са ту ге и ме лан хо ли је. 

Нај бо ље од тих фре са ка укра ша ва ју Спа си те ље ву цр кву у Ра ва ни ци (око 1385-1387), цр кву Ус пе ња Бо го ро ди чиног 

у Љу бо сти њи (1402-1405), цр кву Ва ве де ња у Ка ле ни ћу (око 1413) и цр кву Све те Тро ји це у Ма на си ји, ко ју су у 

сред њем ве ку на зи ва ли Ре са ва (до 1418). (...) 

Та ко се про цват срп ског сли кар ства не по ду да ра с епо хом нај ве ће по ли тич ке мо ћи Ср би је, у вре ме ца ра Сте фа на 

Ду ша на (1331–1355). Та чи ње ни ца ни је слу чај на. Спе ци фич ност срп ске сред њо ве ков не умет но сти се увек уто ли ко снажни 

је ис по ља ва ла, уко ли ко су би ле усред сре ђе ни је на род не сна ге. Кад су се оне ра си па ле, као што је то би ло у вре ме 

екс пан зи је срп ске др жа ве, срп ско сли кар ство је у ве ли кој ме ри гу би ло сво ју ин ди ви ду ал ност. 

Срп ско мо ну мен тал но сли кар ство је свој нај ве ћи про цват до жи ве ло то ком XI II ве ка. Тек су умет ни ци мо рав ске 

шко ле ус пе ли да на сли ка ју се ри ју из ван ред них фре ско-ци клу са, у ко ји ма су се на но вој осно ви пре по ро ди ле мо нумен 

тал не тра ди ци је из те епо хе про цва та. Тај по след њи уз лет био је крат ко тра јан. Мно го пре тур ског осва ја ња срп ске 

пре сто ни це Сме де ре ва 1459. го ди не, за срп ско сли кар ство на сту пио је пе ри од ду бо ког на за до ва ња, у ко јем је оно прове 

ло чи та ве ве ко ве тур ске вла сти. 

 

The swan song of medieval Serbian art 

Вик тор Ла за рeв 

The so-called School of Morava brought about a renewal to Serbian painting. Superior principles of monumentality were 

resurrected in frescos painted in the Morava style. Instead of decreasing and partitioning fresco compositions, which 

usually occurred as a consequence of a segmenting in the walls and arches, Morava style used large surfaces and monumental 

rhythmic compositions. As a result of light, elongated painted figures typical of the style harmonise themselves 

magnificently with the church’s high walls. 

Morava School frescos, which represented the swan song of Serbian medieval art, brought new and lyrical sounds. 

Serbian people, retreating in front of the Turks who were conquering one territory after another, bore their grief and fear 

in the painted figures, often with the sad and melancholic tones characteristic of the Morava School. 

The best of these frescoes decorate the Church of the Holy Saviour in Ravanica (built 1385-1387), Church of the 

Dormition of the Virgin Mary in Ljubostinja (1402-1405), Church of the Presentation of the Virgin Mary in the Temple 

in Kalenić (around 1413) and the Church of the Holy Trinity in Manasija, which was called Resava in the Middle Ages 

(completed by 1418). 

The bloom in Serbian painting did not occur at the time when the state had it’s greatest political power, under the 

rule of Emperor Dušan (1331-1355). Rather, as the strength of the Serbian people became focused, the art of the period 

became more distinct. Serbian painting tended to loose its individualism the more the people expended their strength and 

power on other things, as occurred with the expansion of the Serbian state. 

Serbian monumental painting had its greatest bloom in the 13 th century. The Morava School artists painted many 

series of outstanding fresco cycles, which in essence revitalised the monumental tradition of this flourishing era. This last 

rise though, did not last for long, and in the period following the fall of the Serbian capital of Smederevo in 1459, a long 

period of regression under centuries of Turkish rule began. 

Viktor Lazarev 

140

Манасија (Ресава) задужбина деспота Стефана 

Manasija (Resava), endowment of Despot Stefan

це, ма у зо леј ца ра Сте фа на Ду ша на ни је очу ва на. Је дин ствен 

у Ср би ји, био је гроб ца ра Ду ша на. У ју го за пад ном де лу храма 

про стор око гроб ни це био је ар хи тек тон ски об ра ђен, док 

је над гроб ни цом био по ста вљен над гроб ни спо ме ник. На поклоп 

цу сар ко фа га би ла је, у ви со ком ре ље фу, из ве де на фи гура 

ца ра Ду ша на. На кон што су Тур ци осво ји ли При зрен 1455. 

го ди не, ма на стир је раз ру шен. Ко нач но је уни штен по чет ком 

XVII ве ка, до 1615. го ди не, а гра ђе вин ски ма те ри јал упо требљен 

је за из град њу Си нан-па ши не џа ми је у При зре ну, на 

чи јим се фа са да ма да нас мо гу ви де ти улом ци де ко ра тив не 

пла сти ке са цр кве Све тих Ар хан ђе ла. 

Обим на кти тор ска де лат ност срп ске вла сте ле за па жа 

се не са мо за вре ме цар ства већ и на кон ње го ве про па сти, 

по себ но у др жа ви кра ља Мар ка. Че тр де се тих го ди на XIV века 

об но вио је углед ни вла сте лин Јо ван Оли вер цр кву Све тих 

Ар хан ђе ла у Ле сно ву. Кти тор ски пор трет де спо та Јо ва на Оливе 

ра је дан је од нај леп ших у га ле ри ји очу ва них сред њо ве ковних 

пор тре та. По себ но ме сто у срп ском сли кар ству из дру ге 

по ло ви не XIV ве ка за у зи ма ју фре ске у Мар ко вом ма на сти ру 

код Ско пља. При ка зан је ве ли ки број ци клу са и сце на, а посеб 

но су ин те ре сант не оне где се уз илу стра ци ју но во за вет ног 

до га ђа ја до да је ста ро за вет на па ра ле ла. 

На срп ском пре сто лу ца ра Ду ша на на сле дио је Урош 

(1355–1371), за пам ћен у тра ди ци ји као Не ја ки. Уро ше ва смрт 

1371. го ди не озна чи ла је крај дво ве ков не вла да ви не све то родне 

ди на сти је Не ма њи ћа. Исте го ди не у би ци код Чер но ме на на 

ре ци Ма ри ци, тур ска вој ска од не ла је ве ли ку по бе ду, нај ве ћу 

пре ко нач ног па да Ца ри гра да 1453. го ди не, у ко јој су жи вот 

из гу би ла бра ћа Мр њав че вић, краљ Ву ка шин и де спот Јо ван 

Угље ша. По ра зом су ма ке дон ске зе мље из гу би ле не за ви сност, 

ви зан тиј ски и бу гар ски цар по ста ли ва за ли тур ског сул та на, 

а у Ср би ји отво ре на ве ли ка кри за у ко јој ће се срп ска др жа ва 

бо ри ти за оп ста нак са спољ ним не при ја те љи ма и мно гим снага 

ма ко је су је из ну тра раз је ди ња ва ле. У сли ву три ју Мо ра ва, 

се вер ним обла сти ма на ка да шњег срп ског цар ства, власт је посте 

пе но ус по ста вио кнез Ла зар Хре бе ља но вић. Био је оже њен 

Ми ли цом, ко ја је во ди ла по ре кло од нај ста ри јег си на Сте фа на 

Не ма ње, Ву ка на. 

У пе ри о ду од Ма рич ке бит ке па до гу бит ка са мо стално 

сти др жа ве, у По мо ра вљу и По ду на вљу фор ми рао се за себан 

тип гра ђе ви не тро ли сног пла на, с јед ном или пет ку по ла 

и ка рак те ри стич ном де ко ра тив ном об ра дом фа са да. Гру пи 

142 

Dušan’s tomb was to be found in the southwest part of 

the church and the space around the grave took an architectural 

form. Above the grave stood a monument to Emperor Dušan, 

represented in relief on the cover of his sarcophagus. 

The monastery was initially damaged by conquering Turks, 

who took the town of Prizren in 1455. In 1615 the monastery was 

completely destroyed and the materials used to build Sinan-Pasha’s 

mosque in the same city. Pieces of broken sculptural decoration from 

the original church can still be seen today on the mosque’s façade. 

The great undertakings the Serbian aristocracy took 

in building endowments, especially on the territory governed 

by King Marko, could be noticed not only when Serbia was an 

empire, but also after its fall under Turkish control. During the 

1340’s, Jovan Oliver, an eminent noble, built the Church of the 

Holy Archangels in Lesnovo. The portrait of Despot Jovan Oliver is 

one of the prettiest in the gallery of preserved medieval Serbian 

portraits. Some of the most important works of Serbian art from 

the second half of the 14 th century are the frescos from Marko’s 

Monastery near Skopje, which has numerous fresco cycles and 

scenes. Of note is the interesting juxtaposition of scenes, where 

depictions from the New Testament stand next to parallel stories 

from the Old Testament. 

Emperor Dušan was succeeded by his son Emperor Uroš 

(1355-1371), who was remembered as Uroš the Weak. Uroš’s 

death in 1371 marked the ending of the two centuries long 

Nemanjić dynasty. The same year the Turks prevailed in the battle 

on the Marica River, near Černomen, which saw the most action 

prior to the fall of Constantinople in 1453 and the deaths of 

all the Serbian leaders, namely the Mrnjavčević brothers, King 

Vukašin and Despot Jovan Uglješa. After this defeat, Macedonian 

lands lost independence, and the Byzantine and Bulgarian emperors 

became vassals to the Turkish sultan. Serbia struggled in 

its survival, as enemies and forces from within started pulling the 

country apart. 

Prince Lazar Hrebeljanović gradually established his governance 

in northern parts of the former empire, in the basin of 

the three Morava rivers (Velika, Zapadna and Južna Morava). He 

married Milica, who was an ancestor of Vukan, the oldest son of 

Stefan Nemanja. In the period between the battle on the Marica 

River and the final loss of independence, a new type of architecture 

appeared in the regions of Pomoravlje and Podunavlje, near 

the Morava and Danu be rivers.

Манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара 

Ravanica Monastery, endowment of Prince Lazar

спо ме ни ка, ко ја се због ге о граф ске рас про стра њо сти на зи ва 

мо рав ска стил ска гру па, при па да ју за ду жби не кне за Ла за ра, 

кне ги ње Ми ли це, де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа и њи хо ве власте 

ле и све штен ства. 

Ме ђу пр вим гра ђе ви на ма овог сти ла је сте цр ква Вазне 

се ња Хри сто вог ма на сти ра Ра ва ни це, ма у зо леј кне за Лаза 

ра, чи ја је из град ња за по че та 1375. го ди не. Пе то ку пол на 

цр ква има осно ву раз ви је ног три кон хо са. Ка рак те ри стич на 

је об ра да фа са да, на из ме нич ним сла га њем ка ме на и опе ке 

са бо га том ка ме ном де ко ра ци јом. Цр ква је по све му су де ћи 

осли ка ва на у три на вра та до 1387. го ди не ка да је жи во пис 

за вр шен. На кон по ги би је у Ко сов ској би ци 1389. го ди не, 

кнез Ла зар је са хра њен у цр кви Ваз не се ња у При шти ни, да 

би по том 1392. го ди не ње го ве мо шти би ле пре не те у цр кву 

Ваз не се ња у Ра ва ни ци. 

У пре сто ном Кру шев цу, са гра дио је кнез Ла зар придвор 

ну цр кву по све ће ну пр во му че ни ку Сте фа ну, па тро ну дина 

сти је Не ма њи ћа. Цр ква је да нас по зна ти ја као Ла за ри ца. 

Го ди на почетка изградње цркце, 1377/78, по кла па се са ро ђењем 

Ла за ре вог си на пр вен ца, на след ни ка, Сте фа на Ла за ре вића. 

Глав на од ли ка Ла за ри це је су ње не по ли хром не фа са де, 

са зи да не сме њи ва њем ре до ва ка ме на са по три ре да опе ке и 

укра ше не ка рак те ри стич ном ка ме ном де ко ра ци јом и ке ра мопла 

стич ним укра сом. 

Ма на стир Љу бо сти ња са цр квом по све ће ном Ус пе њу 

Бо го ро ди це за ду жби на је кне ги ње Ми ли це, по то ње мо на хиње 

Јев ге ни је. Са гра ђен је до 1389. го ди не, а осли ка ва ње је 

за вр ше но 1405. Гра ди тељ Љу бо сти ње Ра де Бо ро вић, опе ван 

у на род ним пе сма ма као Ра де не и мар, укле сао је свој пот пис 

на пра гу пор та ла ко ји во ди из при пра те у на ос. Љу бо стињ ски 

храм је, та ко ђе, три кон хо сне осно ве раз ви је ног ти па с ку полом. 

Фа са де са зи да не при те са ним ка ме ном су омал те ри са не 

и по том пре кри ве не фре ско-мал те ром на ко јем је цр ве ном 

бо јом ими ти ра но зи да ње ка ме ном и опе ком. Пла стич ни украс 

мо рав ских спо ме ни ка на Љу бо сти њи карак те ри ше ге о ме тријски 

пре плет и мо тив кри на. Жи во пи са ње хра ма, за по че то 

још пре Ко сов ског бо ја, за вр шио је у пе ри о ду од 1402. до 

1405. го ди не зо граф Ма ка ри је, ко ји је са сво јим са рад ни цима 

до шао из Ма ке до ни је. Од де ли мич но очу ва ног сли кар ства 

ис ти че се кти тор ска ком по зи ци ја, где су пред ста вље ни кнежев 

ски пар Ла зар и Ми ли ца с јед не стра не, од но сно де спот 

Сте фан са вла дар ским ин сиг ни ја ма и Вук Ла за ре вић с дру ге 

144 

Churches of this era are built with a trefoil ground plan, 

with one or five domes and facades with distinguished decorative 

craftsmanship, and are called Morava style monuments due to 

their broad positioning in the areas around Morava rivers. 

The endowments of Prince Lazar, Princess Ljubica, Despot 

Stefan Lazarević and several of the highest noble class and clergy 

fall into the category of Morava style monuments. Among the first 

buildings constructed in this style was the Church of Resurrection 

in the Ravanica Monastery. It was intended to be Prince Lazar’s 

mausoleum. The church has a cruciform floor plan, also called the 

cross-in-square plan, and construction began in 1375. 

The carefully designed and crafted facades are distinct in 

their exquisite stone relief decoration and consistently alternating 

pattern of stone and brick. The church was, in all likelihood, 

painted in three phases, having been completed in 1387. In 

1389, after being killed in the battle of Kosovo, Prince Lazar was 

buried in the Church of Resurrection in Priština. In 1392 his relics 

were transferred to the Church of Resurrection in Ravanica, 

his mausoleum. 

In Kruševac, a capital city at the time, Prince Lazar built 

a church, known today as Lazarica. It was dedicated to St. Stefan, 

a patron saint of the Nemanjić dynasty. Construction started 

around 1377-8, at the same time as his son and successor Stefan 

Lazarević was born. The main features of Lazarica are its 

polychrome facades, built by alternating horizontal lines of stone 

squares with sections of three layers of bricks. The relief decorations 

and colours on the facades of Ravanica are characteristic of 

the Morava school. 

The monastery of Ljubostinja and its church dedicated to 

the Dormition of the Virgin Mary is the endowment of Princess 

Milica, later becoming nun Jevgenija. Its construction was completed 

by 1389, its painting by 1405. The masonry was the work 

of Rade Borović, who was mentioned in epic poems as Rade the 

Mason. He left his signature on the doorstep of the portal that 

connects the narthex and nave. The church of Ljubostinja has 

a developed trefoil cruciform floor plan and one dome. Facades 

were built of stone blocks, mortared and covered with frescomortar. 

Craftsmen used red colour to paint over mortared façade 

surfaces, imitating a style of building in bricks and stone. Geometrically 

intertwined bands and a lily motif are typical features 

of the sculptural decoration of Ljubostinja. The painter Makarije, 

who came from Macedonia with his workers, began the fresco

стра не за пад ног зи да при пра те, као и сце не из ци клу са Чу да 

Хри сто вих ме ђу ко ји ма пра во ре мек-де ло пред ста вља сце на 

Ис це ље ња ра сла бље ног. 

Пе ри од вла да ви не де спо та Сте фа на (1389–1427, од 

1402. де спот), оста ће за пам ћен у исто ри ји као до ба по следњег 

уз ле та срп ске сред њо ве ков не др жа ве. Су пар ни штво 

Угар ске и Тур ске де спот је, му дром по ли ти ком, ус пео да 

усме ри ван гра ни ца сво је др жа ве. Са ве зни штвом са Угари 

ма, де спот је до био на упра ву Ма чву са Бе о гра дом. До 

та да по гра нич на твр ђа ва, Бе о град, пре ла ском у де спо то ве 

ру ке по ста је пре сто ни ца и по чи ње убр за но да се из гра ђу 

painting before the battle of Kosovo and finished it between 1402 

and 1405. Only fragments of the original frescos remain today. 

The patrons composition illustrates portraits of Prince Lazar and 

Princess Milica represented on one side, and the portrait of Vuk 

Lazarević and Despot Stefan, who holds the ruler’s insignia, is 

painted on the other side of the western wall of the narthex. 

Scenes of Christ’s Miracles deserve special attention as well, with 

the scene “Healing of the Blind man” a true masterpiece. 

The reign of Despot Stefan, which lasted from 1389 to 

1427, the title Despot coming in 1402, marked the final rise of 

the medieval Serbian state. Stefan wisely redirected conflicts 

Сцена из риболова на фресци манастира Дечани / Scene depicting fishing, detail from the fresco in Dečani Monastery 

145

је. По ли тич ку ста бил ност пра тио је при вред ни и кул тур ни 

на пре дак. Раз вој ру дар ства и тр го ви не пра ћен је сна жним 

по ле том град ског жи во та. При вред на по ли ти ка омо гу ћи ла је 

де спо ту да по мог не ши ро ко раз ви је ну кул тур ну де лат ност. 

Упра во та по ли тич ка ста бил ност и бо гат ство учи ни ли су да 

у срп ској де спо то ви ни про на ђу уто чи ште уче не из бе гли це, 

мо на си и умет ни ци, из Ви зан ти је, Све те Го ре, Ма ке до ни је и 

Бу гар ске. „Мо рав ска Ср би ја је по свом зна ча ју и ши ри ни 

ви ше не го икад по не ла ин тер на ци о нал ни ка рак тер.” 

Плод ну кти тор ску де лат ност сво јих прет ход ни ка 

на ста ви ли су де спот Сте фан Ла за ре вић и ње го ви 

нај бли жи са рад ни ци. 

Ма на стир Ка ленић, 

са цр квом по све ћеном 

Ва ве де њу Бо го ро ди це, 

за ду жби на вла сте ли на де спо та 

Сте фа на, про то ве сти ја ра Бог дана 

ње го ве же не Ми ли це и бра та 

Пе тра, свр ста ва се у ред нај леп ших 

оства ре ња срп ске сред њо ве ков не 

умет но сти. Ову гра ђе ви ну три кон хосне 

осно ве са же те ва ри јан те упи са ног 

кр ста с ку по лом и јед но вре ме но зи даном 

при пра том на за па ду ка ра кте рише 

ван ред на де ко ра ци ја фа са да и 

из у зе тан жи во пис. На плит ко ре љефној 

ка ме ној пла сти ци Ка ле нић ке 

цр кве, ја вља ју се по ред ге о ме тријског 

пре пле та и биљ них ор на мента 

и фи гу рал не пред ста ве. На неким 

де ло ви ма пла сти ке још увек 

су очу ва ни тра го ви бо је ња, а 

жи во пи сно сти фа са да до при но се 

и ке ра мо пла стич на де ко ра ци ја 

као и мо тив ша хов ског по ља изве 

ден у гор њим зо на ма. По ред 

уоби ча је них ци клу са Ве ли ких 

пра зни ка и сце на ко је илу струју 

жи вот и чу да Хри сто ва као 

with Hungary and Turkey outside the state’s borders, and an alliance 

with the Hungarians brought the Mačva region under his 

control, including Belgrade. Until that time, Belgrade had only 

been a fortress on the frontier, but under Stefan’s rule it became 

the capital city and started to expand rapidly. Political stability 

was followed by financial and cultural expansion. Development of 

mining helped Stefan to support the development and growth of 

culture. This stability and wealth attracted many educated immigrants, 

monks and artists from Byzantium, Mount Athos, Macedonia 

and Bulgaria to settle in Serbia. The Morava period brought 

an increased international character to Serbia, and the tradition 

of building endowments was continued by Stefan Lazarević and 

his closest associates. 

The monastery of Kalenić and its church dedi 

cated to the Presentation of the Virgin Mary in 

the Temple is endowed by the highest Serbian 

nobles: Commissar Bogdan, his wife Milica and 

his brother Petar. It is one of the most beautiful 

works of Serbian medieval art. It is a singledome 

church with a compact cruciform 

floor plan, three apses and a narthex 

on the west side. It has remarkably 

decorated façade and exceptional 

fresco painting. The main ornamentation 

of the stone low-reliefs 

are geometrically intertwined 

bands, floral motifs 

and figural representations. 

Trails of the original paint are 

still preserved on some parts of 

the sculptural decoration. Relief 

ornaments, as well as chequered 

motif in the upper zones, contribute 

to the liveliness of the facades. 

In addition to the usual illustrations of 

the Great Feasts, the life and Miracles of 

Christ and portraits of saints, there are illustrations 

of the life of the Virgin Mary, and 

a damaged portrait composition of the found 

Пастири, детаљ са фреске 

„Рођење Христово”, 

манастир Сопоћани 

146 

Shepherds, detail of the fresco 

“Nativity of Christ”, 

Sopoćani Monastery

Хералдички знак Немањића 

Светородна лоза Немањина, у својим грбовима, 

на заставама и краљевским одеждама имала је 

белог двоглавог орла као хералдички знак. Преузет 

из византијске традиције, бели двоглави 

орао одржао се на српским грбовима 

до данашњег дана. 

Симбол висине, оштрог и далеког 

вида, духовног узди зања, 

орао је знак јеванђелисте Јована 

– две главе симболизују световну 

и духовну власт. 

„Који се надају Господу, 

добијају нову снагу, подижу се 

на крилима као орлови”, каже се 

у Старом завету. (Ис. 40 : 31). 

На слици: део металног полијелеја 

из Марковог манастира, који се чува у Народном 

музеју у Београду. 

и по је ди нач них све тач ких фи гу ра, у при пра ти су са чу ва ни 

ци клус Бо го ро ди чи ног жи во та и оште ће на кти тор ска ком пози 

ци ја. Ово сли кар ство то плог ко ло ри та, на ста ло око 1413. 

го ди не, од ли ку је се ди фу зном све тло шћу ко јом су ис пу њене 

сце не и пре ли ве не све фи гу ре. 

Де спот Сте фан Ла за ре вић кти тор је по след ње ве ли ке 

за ду жби не сред њег ве ка, ма на сти ра Ре са ве са хра мом по свеће 

ним Све тој Тро ји ци, са гра ђе не у пе ри о ду од 1407. до 1418. 

го ди не. Окру же на сна жним утвр ђе њем, цр ква Све те Тро ји це 

угле да се осно вом на Ра ва ни цу. Ма у зо леј де спо та Сте фа на је, 

та ко ђе, три кон хо сне осно ве са пет ку по ла. Оно што ову грађе 

ви ну из два ја је су фа са де опла ће не ка ме ном, без ка рак тери 

стич ног мо рав ског укра са. Да нас је по зна та тек тре ћи на ресав 

ског жи во пи са, али и то је до вољ но да се схва ти су шти на 

овог нај ре пре зен та тив ни јег спо ме ни ка мо рав ске шко ле. Ме ђу 

сто је ћим фи гу ра ма у до њим зо на ма ре сав ског сли кар ства својом 

ле по том и из ра жај но шћу пле не фи гу ре Све тих рат ни ка 

ко ји су пред ста вље ни у пу ној опре ми без све тач ких атри бу та. 

Нај мо ну мен тал ни ји пор трет де спо та Сте фа на с мо де лом сво је 

за ду жби не и ду гом ис пи са ном да ров ном по ве љом, илу стру је 

чин бо жан ске ин ве сти ту ре. Хри стос му по ла же кру ну на главу, 

а ан ђе ли при но се мач и ко пље. 

Heraldic Symbol of the Nemanjics’s Dynasty 

The Nemanjics’s family of saints had on their tombs, 

flags and royal vestments a white two-headed eagle as 

their heraldic symbol. Having been taken over from the 

Byzantine tradition, the white two-headed eagle 

survived on the Serbian graves till today. 

It is the symbol of height, keen 

and far sight, spiritual raising the eagle 

is also the symbol of the Evangelist 

John, and the two heads 

symbolize secular and spiritual authorities. 

“Those who have hope in God receive 

new strength, they raise on the wings 

as eagles do”, reads the Old Testament. 

(Is. 40 : 31). 

Photo: a part of the metal armor of the Marco`s 

Monastery which is guarded in the National Museum 

in Belgrade. 

ers painted in the narthex. This painting style of warm colours 

was started around 1413 and is characterised by diffused light 

that brightens the painted scenes and figures. 

Despot Stefan Lazarević is the founder of the monastery 

of Resava, the last great medieval endowment. The Church of 

the Holy Trinity was built from 1407 to 1418 within the fortified 

walls of the monastery. It was built to serve as Despot Stefan’s 

mausoleum. Inspired by the model of Ravanica, the church of 

Resava has a trefoil plan and five domes. The stone facades are 

shaped without typical Morava style decoration, making them a 

distinct feature of Resava. Only one third of the entire original 

fresco painting in Resava remains to this day. Nevertheless, it is 

sufficient to gain an understanding of the essence of the most 

representative Morava School monument. Among the standing 

figures in the lower zones of the fresco program in Resava are 

beautiful and expressive figures of the holy warriors represented 

in full military attire, without any attributes of sanctity. Despot 

Stefan is portrayed as the endower: holding a model of the 

church and a long written charter. The monumental portrait of 

Despot Stefan illustrates the act of the Divine Investiture: Christ 

is placing a crown on Stefan’s head while angels are offering him 

a sword and a spear. 

147

Зимски спортови: Копаоник 

Winter sports: Kopaonik Mt

Катедрала у Новом Саду 

Cathedral in Novi Sad 

149

150

Воденица на Топлодолској реци: 

Призор са Старе планине 

Water mill on Toplodolska River: 

Scenery from the Stara Mountain 

151

Бо го ро ди ца Ље ви шка у При зре ну, ста ра ви зантиј 

ска ба зи ли ка из 9. ве ка, би ла је уру ше на 

по ло ви ном 13. ве ка, кад је про ви зор но об но вљена. 

Краљ Ми лу тин је по но во об на вља и до гра ђује 

је, ра до ви тра ју 1306. до 1307. го ди не. 1689. 

аустро у гар ска вој ска у тзв. беч ком 

ра ту по ти ску је Тур ке до 

Ско пља и осло ба ђа Ср бију. 

По соп стве ној же љи 

аустриј ски вој ско во ђа, 

ге не рал Пи ко ло ми ни сахра 

њен је у Бо го ро ди ци 

Ље ви шкој. По по врат ку 

Ту ра ка пре тво ре на је у 

џа ми ју и та да је оште ћен 

из у зет но леп жи во пис. 

Пе де се тих го ди на 20. века 

ис под сло је ва кре ча 

от кри ве не су фре ске. По 

до ла ску КФОР-а цр ква 

је за те че на опљач ка на 

и у њој је био спре ман 

екс пло зив да се диг не 

у ва здух. До да нас ни је 

уста но вље но где су 42. 

ико не из сред њег ве ка 

ко је су у њој чу ва не. 

Да нас је Бо го ро ди ца 

„ухап ше на” бо дљи кавом 

жи цом. Спа ље на и 

без кро ва. 

The Church of the Holy Virgin of Ljeviš (Bogorodica 

Ljeviška) in Prizren, the old Byzantine basilica from 

the 9th century, was damaged in the mid 13th century 

when it was temporarily restored. King Milutin renovated 

it again and enlarged it, with the works lasting from 1306 

till 1307. In 1689, the Austrian-Hungarian army, 

in the so-called Vienna War, fought the 

Turks back towards Skopje 

and liberated Serbia. By his 

own wish, the Austrian army 

commander General Picollomini 

was buried in the Church of 

Bogorodica Ljeviška. After the 

Turks returned, the church was 

converted to a mosque and on 

that occasion the exquisitely 

beautiful fresco painting was 

damaged. In the 1950s, under 

layers of lime were discovered 

the frescos. After KFOR 

forces arrived, the church 

was already plundered and 

contained live explosives. To 

this day, it remains unknown 

what happened to 

42 medieval icons. Today, 

the Holy Virgin has “arrested” 

under the protection of 

barbed wire. Burned and 

without a roof.

У току и после рата у СР Југославији 

(од 1999. до 2002) срушено је или 

оштећено 17, а угрожено 23, од укупно 

51 средњовековног споменика културе на 

Косову и Метохији, узимајући у обзир само 

споменике I и II категорије, који се одавно 

сматрају делом европске културне баштине 

During and after the war in Federative Republic of Yugoslavia (from 1999 till 2002), 17 monasteries 

were ruined or damaged, 23 are in danger, out of a total number of 51 medieval monuments 

of culture that exist in Kosovo and Metohia, This takes into account only the monuments of the 

I and II category, which have long been considered a part of the European cultural heritage 

Bez milosr\a za Milosrdnu 

NO MERCY TO THE MERCIFUL 

Бо го ро ди чи на цр ква у Ље ви ши, јед ном од нај ста ри јих 

делова гра да При зре на на Ко со ву, са гра ђе на је још у 9. 

ве ку као тро брод на ба зи ли ка с уну тра шњом при пра том и дрве 

ном кров ном кон струк ци јом. Ка да је то ком ус по ста вља ња 

све то сав ских епи ско пи ја у пр вој по ло ви ни 13. ве ка у њу смеште 

но се ди ште вла ди ке при зрен ског, Бо го ро ди ца Ље ви шка 

је пр ви пут об но вље на бу ду ћи да су гор њи де ло ви ба зи ли ке 

би ли у ру ше ви на ма. 

Њен да на шњи из глед ком плек сне пе то ку пол не цр кве 

са спољ ном при пра том отво ре ног ти па, над чи јим сре ди штем 

се уз ди же вит ка ку ла зво на ра, сва про зрач на од број них двочла 

них про зо ра и луч них отво ра, де ло је гра ди те ља кра ља 

Ми лу ти на Не ма њи ћа. За исто ри ју је, оста ло по пр ви пут сачу 

ва но име ар хи тек те про то мај сто ра Ни ко ле и жи во пи сца 

Бо го ро ди це Ље ви шке Ми ха и ла Астра пе, оба за бе ле же на на 

лу ку спољ не при пра те у окви ру нат пи са ко ји је тре ба ло да 

под се ти епи ско па при зрен ског ка кве све оба ве зе има у да вањи 

ма си ро ти њи. 

Фраг мен ти нај ста ри јег жи во пи са у Бо го ро ди ци Ље вишкој 

по ти чу из вре ме на Све тог Са ве, од но сно пе ри о да из ме ђу 

1220–1230. го ди не. Нај зна ме ни ти ја фре ска, пред ста ва Бо горо 

ди це Еле у се са Хри стом Хра ни те љем, тра ја ла је без ве ћих 

оште ће ња све до 17. мар та 2004. ка да су ал бан ски се па ра ти 

The church of the Holy Vir gin in Lje vis, one of the ol dest neig 

hbo ur ho ods in the town of Pri zren in Ko so vo, was al ready 

erec ted in 9th cen tury as a three-na ve ba si li ca with an in ner parvis 

and ro o fed with the wo o den con struc tion. When du ring the 

esta blis hment of St. Sa va’s epi sco pa ci es in the first half of 13th 

cen tury the he a dqu ar ters of the Pri zren’s bis hop we re mo ved in, 

the Holy Vir gin in Lje vis was re sto red for the first ti me sin ce the 

ba si li ca’s up per flo ors had been bro ught to ru ins. 

Its pre sent ap pe a ran ce of com plex fi ve-cu po la church with 

open eso nart hex abo ve which cen tral part a slen der bel fry ra i ses, 

all lu mi no us due to its two-part win dows and arch-li ke ope nings, 

re pre sents the work of king Mi lu tin Ne ma njic’s. Hi story for the 

first ti me re cor ded, the na mes of the ar chi tect archpri est bu i der 

Ni ko la and the pa in ter of the Holy Vir gin, Mi ha i lo Astra pa, both 

of the na mes writ ten on the va ult of the ex ter nal par vis wit hin 

the in scrip tion of which the aim was to re mind the ar chbis hop of 

Pri zren what his du ti es we re in hel ping the po or. 

The frag ments of the ol dest pa in ting in the church of the 

Holy Vir gin in Lje vis ori gi na te from the ti me of St. Sa va, that is 

from the pe riod bet we en 1220-1230. On the pre ser ved fre sco 

pa in tings on the the me of the Wed ding in Ka na and the He a ling 

of the blind man, both from the cycle of Christ’s Mi rac les, imi ta te 

all the fe a tu res of a la ter style in tro du ced by Com ne us. The most 

153

сти за па ли ли ову древ ну цр кву и на не ли знат ну ште ту и овој 

пре ле пој сли ци, али и жи во пи су на ста лом сто ти ну го ди на касни 

је, из ме ђу 1310. и 1313. 

Кла си ци зам ре но ва ци је Па ле о ло га је, као сли кар ски 

стил ко ји ће обе ле жи ти пр ву по ло ви ну 14. ве ка, у де лу Милу 

ти но вих мај сто ра, пр вих грч ких фре ско пи са ца у Ср би ји позна 

тих по име ну, ис ка зао не ке од сво јих нај ви ших до ме та. 

Не пре ва зи ђе не су пред ста ве па кле них му ка Стра шног су да у 

Ље ви шкој, где као пред вод ни ке про кле тих на њи хо вом пу ту у 

Ад жи во пи сци без стра ха сли ка ју кра ље ве и ви со ко све ште нике, 

као што без за др шке и са до брим зна њем ана то ми је управо 

на овој фре сци ства ра ју пра ву га ле ри ју сред њо ве ков них 

ак то ва у Ср би ји. 

Aрапски пе сник не зна ног име на са мо у Бо го ро ди ци Љеви 

шкој ни је ус пео да са вла да сво је емо ци је, па је на зи ду 

оштрим пред ме том, ис под фре ске на ко јој је при ка зан Ја ковљев 

сан, угре бао стих – „Зе ни ца ока мо га гне здо је ле по ти 

тво јој”. Та све вре ме на ле по та Ми лу ти но ве цр кве у Ље ви ши 

про би ја и да нас кроз по ча ђа ве ле и го то во уни ште не зи до ве. 

di stin gu is hed fre sco of this pe riod is the pre sen ta tion of the Most 

Holy Mot her of God of Ele u sis with Christ the Gu ar dian, which 

sur vi ved wit ho ut big ger da ma ges till 17th March 2004 when the 

Al ba nian se pa ra tists put on fi re the wo o den church and ca u sed 

a sig ni fi cant da ma ge to the se most be a u ti ful fre sco as well as to 

the pa in tings do ne a hun dred years la ter, the first Gre ek fre sco 

pa in ters in Ser bia known by the ir na mes. 

Ne ver ha ve been sur pas sed the shows of hell tor tu res on 

the Last Jud gment pa in ted in Lje vis, whe re the dam ned are led 

to the Hell by the royals and highly ran ked pri ests who we re co u 

ra ge o usly fre sco pa in ted by the two ar tists just as they wit ho ut 

any he si ta tion and with ex cel lent know led ge of ana tomy pa in ted 

a gal lery of cha rac ters, the first me di e val nu des in Ser bia. 

Arab po et of an unk nown na me, only in the church of the 

Holy Vir gin in Lje vis co uld not ha ve over whel med his emo ti ons so 

that he with a sharp tool, un der the fre sco re pre sen ting Ja cob’s 

dre am, craf ted in the wall the ver se: “The pu pil of my eye is the 

nest to the be a uty of yours”. The ever la sting be a uty of Mi lu tin’s 

church in Lje vis emer ge even to day thro ugh the so oty and al most 

de stroyed walls, fre sco es and fur ni tu re of this pe arl church which 

was burnt in spring 2004. 

Љубомир Ивановић, 

„Богородица Љевишка” 

(1925) 

Ljubomir Ivanović, 

„Bogorodica Ljeviška” 

(1925) 

154

Коме је сметала Богородица: Фреска Богородице Милосрђа са 

Исусом Хранитељем сиротих из призренске Богородице Љевишке 

(13. век) и оно што је од ње остало после паљења цркве 

у нередима Албанаца 17. марта 2004. године 

To whom did the Holy Virgin of Mary represent a threat: 

Fresco of the Holy Virgin of Charity with Jesus-the One 

who Feeds the poor from the Church of the Holy Virgin of Ljeviš 

in Prizren (13th century) and what is left of it after the church 

was set on fire in the Albanian riots of 17 March 2004 

155

Град на више вода: Језеро крај Беле Цркве 

Town on many waters: A lake near Bela Crkva 

156

157

„На крају света”: Ковиљ 

“At the end of the world”: Kovilj

Бања Врујци (код Љига) 

Vruj ci Spa (Ne ar Ljig) 

160

Србија лежи на великом језеру 

термалних вода. Регистровано је 

више од 700 минералних извора, 

чију лековитост су открили још 

римски војници. То је један од 

природних ресурса с којима Србија 

у будућности озбиљно рачуна 

Ser bia li es on a lar ge la ke of ther mal wa ters with over 700 re gi ste red mi ne ral wa ter springs, 

the ir di sco ve ri es go ing back to the Ro mans who fo und he a ling qu a li ti es in them. With such a na tu ral 

re so ur ce, Ser bia can not only lo ok to its rich hi story, but al so to the rich fu tu re it con ti nu es to of fer 

TOPLA VODA, @IVA ZGODA 

WARM WA TER, REAL JOY 

Срби ја је зе мља бо га та ле ко ви тим из во ри ма, хлад ним и 

то плим ми не рал ним во да ма, раз ли чи тог хе миј ског са става. 

На тим вре ли ма на ста ло је – 70 ба ња. Пр ве ба ње от кри ли 

су рим ски вој ни ци који су у тер мал ним из во ри ма ви да ли ра не 

по сле осва јач ких по хо да. 

Та ко су на ста ле и при че ка ко Ср би ја ле жи на ве ли ком 

је зе ру ми не рал них во да. То пот кре пљу ју ге о ло зи по да ци ма да 

је у на шој зе мљи от кри ве но пре ко 700 из во ра здра ве и пит ке, 

чи сте и би стре, пре те жно, ми не рал не во де. 

Ра чу на се да сва ки тре ћи ста нов ник Ср би је од ла зи у 

ба ње, на ле че ње или на од мор, а од нов ча ни ка за ви си из бор 

ме ста и ду жи не бо рав ка... 

Је зе ро Па лић, ис точ но од Су бо ти це, пр ви пут се поми 

ње 1697. го ди не у цр те жу ин же ње ра у вој сци Еуге на Савој 

ског, ко ја се на Па ли ћу од ма ра ла по сле бит ке код Сен те и 

про те ри ва ња Ту ра ка на ле ву оба лу Ти се. 

Ба ња је на ста ла у пр вој по ло ви ни 19. ве ка у јед ном куту 

је зе ра где је про на ђе на то пла ми не рал на во да, а у му љу леко 

ви то бла то, у здрав ству по зна то као пе ло ид, са дна не ка дашњег 

Па нон ског мо ра. Та ко се у ве ли ком пар ку са сто лет ним 

пла та ни ма по ја вио, за оно вре ме, екс клу зив ни бал не о ло шки 

цен тар, оми ље но из ле ти ште ју жне Па но ни је, пр во мон ден ско 

ме сто овог под не бља. Већ сре ди ном 19. ве ка ов де се гра де (и 

Ser bia is a land abun dant in he a ling hot and cold mi ne ral 

springs of varying che mi cal com po si ti ons, and abo ve which 

70 he alth re sorts ha ve been con struc ted. The first spas we re 

di sco ve red by Ro man sol di ers, who, af ter mi li tary con qu ests, trea 

ted the ir wo unds with the he a ling wa ter. 

The sto ri es of Ser bia’s he a ling wa ters da te for cen tu ri es 

and con cur with ge o lo gists map ping of over 700 he althy and drinka 

ble springs of clean and cle ar mi ne ral wa ter. It is esti ma ted 

that to day in Ser bia ne arly a third of the co un tri es po pu la tion 

re gu larly at tends spas for me di cal tre at ments or va ca tion. 

La ke Pa lić, lo ca ted east of Su bo ti ca, fo und its way on to 

the map in 1697 af ter an en gi ne er in Euge ne of Sa voy’s army 

drew a map of the re gion fol lo wing a suc cessful cam pa ign ne ar 

Sen ta to dri ve the Turks to the left si de of the Ti sa Ri ver. 

La ter on in the 19 th cen tury a spa was esta blis hed in 

one of the la ke’s cor ners, whe re a warm mi ne ral spring was 

di sco ve red along with a type of he a ling mud co ming from the 

an ci ent be drock of the Pa no nian sea and which is known in 

me di ci ne to ha ve pel lo ids. Thus, in a lar ge tree-fil led park, 

the re ap pe a red an ex clu si ve bal ne o logy cen ter, which be ca me 

one of the re gion’s fa vo ri te and most fas hi o na ble lo ca ti ons. Already 

to wards the mid dle of the 19th cen tury, pa trons star ted 

bu il ding pic tu re sque vil las that re main be a u ti ful to the day, fol 

161

да нас у до бром ста њу) пи то рескне ви ле, им по зант ни во до торњи 

за штит ни знак Па ли ћа, па хо тел „Парк” (ре но ви ран, ра ди 

и да нас), мно ге уго сти тељ ске рад ње, чу ве на „Ма ла го сти о ница” 

(и да нас при влач но ме сто), уре ђу је се пли ва ли ште, обашка 

за да ме, по себ но за го спо ду... 

Ба ња Ка њи жа, на де сној оба ли Ти се, не да ле ко од Хорго 

ша, пр во је ле чи ли ште из Ср би је ко је је сте кло ли цен цу, 

од но сно до би ло сер ти фи кат ко јим се по твр ђу је да је ов де балне 

о ло ги ја уса гла ше на с европ ским стан дар ди ма. 

Ба ња је, ина че, осно ва на 1913. го ди не. На па шња цима, 

шест ки ло ме та ра од гра да, по сто ја ла су два бу на ра за на 

па ја ње ста да, а ка да је 1908. го ди не ис ко пан тре ћи зде нац 

од мах је на зван чу до твор ним, а Грин фелд Хер ман, ди рек тор 

ци гла не и цре па не у Ка њи жи од мах је по кре нуо ини ци ја ти ву 

да се за екс пло а та ци ју „чу до твор не во де” осну је ак ци о нар ско 

дру штво, ку па ње се пла ћа ло и фла ши ра на је во да. Од тих буна 

ра во да је од ве де на це ви ма до На род ног пар ка у гра ду. Ту је 

да нас ба ња окру же на сто лет ним пла та ни ма, као и бри жљи во 

не го ва ним цве ћем ја ких бо ја... 

Сва ке је се ни, ов де се одр жа ва му зич ки фе сти вал џеза, 

на ко ме го сту ју нај по зна ти ји џез музичари из Евро пе и све та, 

уз на ступ ов де ро ђе ног Јо же фа На ђа, по зна тог ре ди те ља, коре 

о гра фа, игра ча, глум ца, са вре ме ног европ ског умет ни ка. 

Ба ња Врд ник на ју жним па ди на ма шу мо ви те Фру шке 

Го ре, се дам де се так ки ло ме та ра се вер но од Бе о гра да, скри ва 

се у мо ру зе ле ни ла. То је осо бе на оаза ле ко ви те ми не рал не 

во де, кри стал но чи стог ва зду ха, окру же на ле ко ви тим би љем и 

огром ним шу ма ма ли по вог др ве та. Ов де су и три пли ва ли шта, 

два под кро вом, а тре ћи ба зен је у при ро ди, окру жен цве ћем, 

воћ ња ци ма и ви но гра ди ма, вит ким ја бла но ви ма, са пре красном 

па но ра мом на шу мо ви то окру же ње. Тем пе ра ту ра ле ко вите 

во де из но си 32,5 сте пе на С, а са др жи са стој ке 28 мин ера ла 

и ми кро-еле ме на та. 

Ов де се на ла зи, у нај бли жем окру же њу, ше сна ест 

пра во слав них ма на сти ра зи да них из ме ђу 15. и 18. ве ка са 

бо га то осли ка ним зи до ви ма и дра го це ним ико на ма. У ме сту 

Врд ник, не да ле ко од ба ње, на ла зи се ма на стир Ра ван циа. У 

пар ку по ред хра ма сто ји спо ме ник „Врд нич кој ви ли”, пе сники 

њи Ми ли ци Сто ја ди но вић – Срп ки њи, ко ја је ов де жи ве ла 

сре ди ном 19. ве ка. 

Ба ња Ју на ко вић код Апа ти на, по зна та и као Не ве ста 

Ду на ва, на се ве роза па ду Бач ке, оме ђе на шу ма ма и ве ли ком 

162 

lo wed by Pa lić’s tra de mark fo un ta ins, se pa ra te po ols for men 

and wo men, the re cently re no va ted Park Ho tel, and many more 

sto res and inns (in clu ding the fa mo us and at trac ti ve ““Ma la 

Go sti o ni ca”- Small Inn). 

The first spa in Ser bia to ob tain a li cen se con fir ming 

the Euro pean stan dards of its bal ne o logy cen tre is the Ka njiža 

Spa, on the right ri ver bank of the Ti sa, ne ar Hor goš. The 

spa, which was fo un ded in 1913, was di sco ve red in a pa stu re 

six ki lo me tres away from the town, whe re two wells we re 

used for cat tle, and whe re in 1908, a third well was dug and 

im me di a tely proc la i med to dis pen se “mi ra cu lo us wa ter”. The 

ini ti a ti ve to open a spa at the si te ca me from the ma na ger 

of the lo cal bricks fac tory, Grin feld Her man, who char ged for 

baths and sold bot tled mi ne ral wa ter from the springs. La ter, 

the wa ter was tran sfer red thro ugh pi pe li ne to the town’s na ti o 

nal park, whe re to day stands among the cen tu ri es-old tre es a 

lo vely spa among cul ti va ted flo wers of in ten se co lo urs. Each 

autumn the spa plays host to an in ter na ti o nally ac cla i med 

mu sic fe sti val and the town is the birthpla ce of Jo zef Nadj, a 

fa mo us di rec tor, cho re o grap her, dan cer and ac tor on the contem 

po rary Euro pean sce ne. 

The Vrd nik He alth Spa is lo ca ted amongst a sea of gree 

nery on the so ut hern Fru ška Go ra Mo un tain, so me se venty 

ki lo me tres north of Bel gra de. The re, in an im men se lin den forest 

with me di cal herbs, is a spe cial oasis of he a ling mi ne ral 

wa ter and crystal clean air. Man has ad ded to na tu re swimming 

po ols, two in do or and one out si de un der the sky, sur roun 

ded by or chards and vi neyards, and po plar tre es, of fe ring 

be a u ti ful vi ews of the tim be red sur ro un dings in a pool he a ted 

to 32.5 C and con ta i ning com po nents of 28 dif fe rent mi ne rals 

and mic ro e le ments. 

This area is al so ho me to six te en Ser bian ort ho dox mona 

ste ri es bu ilt bet we en the 15 th and 18 th cen tu ri es, con ta i ning 

richly pa in ted fre scos and pre ci o us icons. Just ne ar Vrd nik is the 

stun ning Ra va ni ca Mo na stery, whe re stands the “Fa iry of Vrd nik” 

mo nu ment, de di ca ted to the mid 19 th cen tury po e tess Mi li ca Stoja 

di no vić-Srp ki nja. 

Ne ar Apa tin on the nor thwest si de of Ba nat is the Ju nako 

vić He alth Spa, known al so as the Bri de of the Da nu be. 

Bu ilt only in 1983, Ju na ko vić is the la test bal ne o logy cen tre in 

Ser bia to be fo un ded (tho ugh the wa ter’s po wer was a sec ret for 

ge ne ra ti ons), and is con struc ted on a sunny pla te au, de tac hed

Нишка бања 

Ni ška Spa 

163

Врњачка бања је један од центара туризма Србије, 

позната по изворима, огромном парку и удобним хотелима, 

са смештајним капацитетима од 20.000 места за ноћење 

Vr njač ka Spa is one of the Ser bian to u rism cen ters, 

known for its wa ter so ur ces, lar ge park and com for ta ble 

ho tels with ac com mo da tion ca pa city of 20,000 beds 

164

Врњачка бања, најлепши парк Србије: 64 хектара, 10.000 клупа у сенци столетних платана и борова 

Vr njač ka Spa, the pret ti est park of Ser bia: 64 hec ta res, 10,000 ben ches in sha dows of cen tu ri es old pla tens and pi nes 

ре ком, из гра ђе на је 1983. го ди не на сун ча ном пла тоу, као најмла 

ђи бал не о ло шки цен тар Ср би је. Ме ђу тим, ове тер ме би ле 

су по зна те и ко ри шће не још од 1913. го ди не. 

У окру же њу, по ред хо те ла, с тер мал ном во дом у ка ди 

сва ке со бе, ту је и де се так ба зе на под кро вом, на отво ре ном 

про сто ру, ра зних об ли ка, ве ли чи не и ду би не. 

Ста ри Слан ка мен, ле чи ли ште у Сре му на са мој обали 

Ду на ва, као ба ња по зна та још у до ба рим ских ле ги о на ра 

ка да су ра то ва ли у овом кра ју и гра ди ли Сир ми јум. По чет ком 

осамна е стог ве ка по ми њу се ов да шњи сла ни из во ри у писа 

ним до ку мен ти ма, а два сто ле ћа ка сни је ме сто је до би ло 

име. Да нас у том на се љу ала са, во ћа ра и ви но гра да ра, пито 

рке сном гра ди ћу, на ла зи се са вре ме на здрав стве на устано 

ва за ле че ње цен трал ног и пе ри фер ног нер вног си сте ма, 

ре ха би ли та ци ју ло ко мо тор ног си сте ма, по сле ди ца по вре да 

и ре у му. 

Ба ња Ко ви ља ча пре по зна тљи ва је, већ сто ти ну го ди на, 

као мон ден ско ме сто, цен тар до бре за ба ве, спор та и ре кре а ције. 

На ла зи се у јед ном од нај леп ших пар ко ва бал не о ло шке Ср биfrom 

the world with bor ders of fo rests and ri vers. Ten dif fe rent 

po ols of dif fe rent sha pes, si zes and depths sur ro und the ho tel, 

whe re each ro om even co mes equ ip ped with its own ther mal 

wa ter bat htub. 

In Srem, on the banks of Da nu be, li es the Sta ri Slan kamen 

he alth re sort, long known as a pla ce whe re Ro man le gi ons 

fo ught fi er ce bat tles and whe re they bu ilt the city of Sir mi um. Docu 

ments from the be gin ning of the 18 th cen tury men tion its salty 

springs, tho ugh its na me didn’t co me un til cen tu ri es la ter. In this 

pic tu re sque lit tle town of fis her men, fru it and wi ne gro wers, a 

he alth cen tre is lo ca ted, spe ci a li sing in the tre at ment of cen tral 

and pe rip he ral ne u ral system di sor ders, re ha bi li ta tion from in jury 

and rhe u ma tic di se a ses. 

The he alth spa of Ko vi lja ča has been known for al most 

hun d red years as a trendy pla ce, a cen tre for good amu se ment, 

sports and rec re a tion. It is lo ca ted in one of Ser bia’s pret ti est 

bal ne o lo gi cal parks, whe re the old, ori gi nal and now re no va ted 

bu il dings, vil las and pa vi li ons, with the fa mo us Kur-sa lon, are harmo 

ni o usly ar ran ged. The spa tre a ted no bi lity, from Ka ra đor đe to 

165

је, у ко ме су склад но рас по ре ђе на ста ра, па тен ти ра на, са да рено 

ви ра на, зда ња – ви ле и па ви љо ни, са чу ве ним Кур-са ло ном. 

По се ти о це по себ но оп чи ња ва ова бањ ска дво ра на, леген 

дар ни Кур-са лон, за ду жби на кра ља Алек сан дра Ка ра ђорђе 

ви ћа, чи ји су се отац, краљ Пе тар, као и пра де да Ка ра ђорђе, 

ов де ле чи ли. Из ме ђу два свет ска ра та у про шлом ве ку, 

то ком лу дих три де се тих го ди на, Ко ви ља ча је уз Кар ло ве Ва ри 

и Ви ши, би ла нај по зна ти је мон ден ско ме сто у Евро пи. 

Си ја рин ска ба ња у кли су ри ре ке Ја бла ни це, од Бе о 

гра да је уда ље на 330 км, налази се на ауто пу ту, ко ри до ру 10, 

па се бр зо и ла ко пу ту је до овог ле чи ли шта. 

Ов де не ма ма гле ни једног дана то ком го ди не. Не ма ни 

ве тра, јер су гу сте бу ко ве и хра сто ве шу ме по обо ди ма пра ви 

за штит ни ци од ва зду шних стру ја ња. У преч ни ку од сто ки ломе 

та ра не ма ни јед ног фа брич ког дим ња ка, ни ти би ло ка квог 

за га ђе ња во де и зе мље. 

По ред ре ке где се ба ња, у ду жи ни од 800 ме та ра про стире 

на ла зи се 18 тер ми – из во ра раз ли чи тог фи зич ког и хе мијског 

са ста ва во де и тем пе ра ту ре. Ово место, скуп је од ли ка, 

ско ро свих ба ња у Ср би ји. Као да су под истим сун цо бра ном 

– Врњ ци, Ма та ру шка, Ни шка, Вр њач ка, Ри бар ска, Зво нач ка, 

Бо гу то вач ка, Гам зи гард ска, Со ко ба ња, Вруј ци, Ка њи жа, Пролом, 

Врд ник, Ју на ко вић... 

his son King Pe tar, to his son King Alek san dar Ka ra đor đe vić, who 

en do wed the spa with the le gen dary Kur-sa lon – a grand spa hall 

that par ti cu larly asto nis hes vi si tors. Bet we en the two world wars, 

only the spas of Kar lovy Vary and Vichy we re mo re trendy or famo 

us than Ko vi lja ča. 

On Cor ri dor 10, just 330 ki lo me tres from Bel gra de, the 

Si ja rin ska Spa in the val ley of the Ja bla ni ca Ri ver is ni cely lo cated 

for a qu ick and easy spa trip. Oddly, the pla ce is ge o grap hically 

lo ca ted so that the re is not a sin gle foggy day a year; further 

mo re, the sur ro un ding fo rests of oak and be ech pro tect the 

spa from wind and air stre ams. On top of that, the re is a 100-kilo 

me tre di a me ter cir cle aro und the spa free of any smo ke stacks 

or con tri bu ting pol lu ter to wa ter or earth. The spa ex tends 800 

me tres on the banks of the ri ver and has 18 ther mal springs of 

dif fe rent physi cal and che mi cal com po si tion and tem pe ra tu re. 

He re, in one pla ce, it se ems that a con cen tra tion of cha rac te ristics 

of all of Ser bia’s spas are re pre sen ted un der one um brel la: 

Vrnj ci, Ma ta ru ška, Ni ška, Vr njač ka, Ri bar ska, Zvo nač ka, Bo gu tovač 

ka, Gam zi grad ska, So ko ba nja, Vruj ci, Ka nji ža, Pro lom, Vrdnik, 

Ju na ko vić... 

Uni que to this part of Euro pe, the spa al so of fers gu ests 

the op por tu nity to see ther mal wa ter geysers that spew to heights 

of up to 30 me tres. This was known, in Ro man ti mes, to 

„Нишка бања, топла вода, за Нишлије жива згода” 

“Ni ška Spa, warm wa ter, for Ni šli ans a real joy…” 

166

Буковичка бања: Парк красе скулптуре 

најзнаменитијих југословенских и светских вајара 

Bu ko vič ka Spa: Park is ador ned with sculp tu res 

of the most fa mo us Yugo slav and world sculp tors 

По се бан фе но мен и атрак ци је су геј зи ри тер мал не воде 

и до три де сет ме та ра ви си не, је дин стве ни у ју жном де лу 

европ ског кон ти нен та. 

То ра зно вр сно бал не о ло шко бла го, верује се, при ву кло 

је, по чет ком пр вог ми ле ни ју ма но ве ере, рим ског ца ра Ју стини 

ја на При му, да ов де по диг не – Ца ри чин град. Из ме ђу Ца ричи 

ног гра да и Си је рин ске ба ње скри ва ју се још не ка бла га 

– чи та ва пла ни на под оник сом и ве ли ко на ла зи ште по лу драгог 

ка ме ња. Екс пло а та ци ја овог бо гат ства је за не мар љи ва. 

Бу ко вич ка Ба ња, нај леп ша пер ла Аран ђе лов ца и чита 

ве Шу ма ди је, од Бе о гра да ју гоза пад но, уда ље на је ни сат 

ла га не во жње. 

По себ ну при влач ност ба ња је до би ла тра ди ци о нал ном 

ма ни фе ста ци јом „Мер мер и зву ци”, ко ја оку пља нај по зна ти је 

ва ја ре из чи та вог све та, да ов де, у вен чач ком бе лом мер ме ру, 

кле шу и гра ду оста вља ју скулп ту ре, из ло же не у про стра ном 

пар ку под кро шња ма сто лет них пла та на, из ме ђу из во ра ле кови 

те во де и ру стич них па ла та и ви ла. 

Пр ви гост ко ји је сти гао на опо ра вак, док ба ња ни је има 

ла име, ни фи зи о но ми ју, већ у по зним го ди на ма био је До си теј 

Em pe ror Ju sti nian Pri mus who bu ilt ne ar this site Em press City. 

Bet we en Em press City and Si je rin ska Spa li es anot her tre a su re, 

a ba rely ex plo i ted mo un tain of onyx and a lar ge de po sit of se mipre 

ci o us sto nes. 

Bu ko vič ka He alth Spa, the pret ti est pe arl of Aran đe lovac 

and all of Šu ma di ja, li es so ut hwest of Bel gra de and, at less 

than an ho ur’s dri ve, is a sim ple to u rist ge ta way from Bel gra de. 

The spa al so plays host to the tra di ti o nal event “Mar ble 

and so unds”, which gat hers the most fa mo us sculp tors from all 

aro und the world. In whi te mar ble from this re gion, the so called 

Ven čac mar ble, they sculpt and car ve sculp tu res and le a ve 

them to the town, ex hi bi ted in its wi de park un der the cen tury 

old pla ten tre es, bet we en the springs of he a ling wa ter and ru stic 

pa la ces and vil las. 

The first gu est, who ca me he re to re co ver, when the spa 

had ne it her its na me nor its cur rent ap pe a ran ce, was Do si tej Obra 

do vić in 1811. He was by that ti me al ready in his la te years and 

was fa mo us for be ing the most li te ra te Serb in his ho me land as well 

as the first Mi ni ster of Edu ca tion in Ka ra đor đe’s go vern ment. Fo ur 

de ca des la ter, by the or der of Prin ce Mi loš, two vil la ges, Vr bi ca and 

167

Бања Русанда 

Rusanda Spa

Милошев амам: Кад се први пут окупао у водама Сокобање књаз је телеграфисао 

у престоницу „пошаљите ми кесу дуката”, хођу овде да направим бању 

Mi loš’s Ha mam: When he to ok a bath in wa ters of So ko ba nja for the first ti me, 

the Prin ce sent te le graph mes sa ge to the ca pi tal city: “Send me a bag of mo ney, to bu ild a spa he re…” 

Об ра до вић да ле ке 1811. го ди не, та да нај пи сме ни ји Ср бин у отаче 

ству и пр ви ми ни стар про све те у Ка ра ђор ђе вој вла ди. Че ти ри 

де це ни је ка сни је књаз Ми лош ов де је на ре дио да се два се ла, 

Вр би ца и Бу ко вик спо је у јед но на се ље, на сре ди ни да по диг ну 

храм по све ћен св. Ар хан ге лу, а ме сто да се зо ве Аран ђе ло вац. 

Све тли књаз по том ша ље во ду на ана ли зу беч ком док то ру Лима 

је ру, гра ди ве ли ку па ла ту за Скуп шти ну, али ту ни ка да парла 

мент ни је за се дао, већ је згра да пре тво ре на у хо тел „Ста ро 

зда ње”, за штит ни знак Аран ђе лов ца, ко ји и да нас, ре но ви ран, 

има исту намену. 

Књаз Ми лош је, ина че, мно го во лео Бу ко вич ку Ба њу. 

Јед ном, у из гнан ству, из Ро га шке Сла ти не у Аустро у гар ској 

пи ше, си ну Ми хаи лу: 

– Ов де је ле по, али да ми је се сти ис пред „Ста рог здања”, 

по пи ти ча шу во де са оног на шег из во ра, на гле да ти се парка 

и Бу ку ље, чи ни ми се да бих се под мла дио... 

Bu ko vik, we re uni ted in one vil la ge, and in the mid dle the Church 

of Sa int Ar chan gel was bu ilt and the pla ce na med Aran đe lo vac. 

First the Prin ce sent a wa ter sam ple to the Vi en ne se Dr. Li e mayer 

to be analysed, then he bu ilt a lar ge pa la ce for the par li a ment, but 

the par li a ment ne ver fun cti o ned the re and the bu il ding was transfor 

med in to a ho tel “Sta ro Zda nje” (Old Edi fi ce), a tra de mark of 

Aran đe lo vac, which has been re no va ted as well. 

Prin ce Mi loš lo ved the Bu ko vič ka He alth Spa a lot. On one 

oc ca sion, when he was in exi le, he wro te from Ro ga ška Sla ti na in 

Austro-Hun gary to his son Mi ha i lo: 

- It’s very ni ce he re, but if only I co uld sit in front of “Sta ro 

Zda nje”, drink a glass of wa ter from that spring of ours, lo ok at 

the park and at Bu ku lja Mt, it se ems to me I wo uld re ju ve na te… 

And Mi ha i lo, tor tu red by lo ve pa ins, sit ting in the park of 

Bu ko vič ka Spa wro te a sen ti men tal song (which is still po pu lar): 

“Što se bo re mi sli mo je…” 

169

А Ми хаило, мо рен љу бав ним ја ди ма, у пар ку Бу ко вич ке 

Ба ње пи ше (и да нас по пу лар ну) сен ти мен тал ну, пе сму: „Што 

се бо ре ми сли мо је...” 

Вр њач ка Ба ња на ла зи се у цен трал ном де лу Ср би је, 

на па ди на ма шу мо ви те пла ни не Гоч пре ма рав ни ци ко јом те че 

За пад на Мо ра ва. По зна та је и као – Ме тро по ла ту ри зма Срби 

је, при влач на у сва ко го ди шње до ба, нај леп ша у про ле ће 

ка да цве та ју ли пе. Сре ди ном ле чи ли шта кроз пар ко ве те че 

кри стал но би стра и чи ста Вр њач ка ре ка. Од Бе о гра да, ју го запад 

но, уда ље на је 220 ки ло ме та ра. 

Бал не о ло шка сна га Вр њач ке ба ње скри ва се у се дам 

ми не рал них из во ра, то плих и хлад них тер ми. Те во де, пре ко 

те ра пи је, по ма жу обо ле ли ма од ди ја бе ти са, га стри ти са, чи ра 

на же лу цу и два на е сто па лач ном цре ву, те го ба ма од ка мен чића 

у мо краћ ним ка на ли ма, ле че сте ри ли тет. 

У јед ном да ну ба ња мо же да при хва ти и удоб но сме сти у 

до ма ћој ра ди но сти, ви ла ма, апарт ма ни ма, ско ро 20.000 го стију, 

тре ћи ну у хо те ли ма од три до пет зве зди ца. 

Vr njač ka Spa is lo ca ted in the cen tral part of Ser bia on the 

wo ody slo pes of Goč Mo un tain, to ward the val ley of the Za pad na Mora 

va Ri ver. The spa is known as the Ser bian Me tro po lis of to u rism, attrac 

ti ve in every se a son, but pret ti est in spring ti me when the lin den 

tre es are in blo om. Lo ca ted 220 ki lo me tres so ut hwest of Bel gra de, 

the he alth re sort sits aro und the crystal-cle ar wa ters of Vr njač ka 

Ri ver. Vr njač ka Spa has se ven mi ne ral springs, both hot and cold, 

which are used in the ra pi es to help tho se who are suf fe ring from di a 

be tes, ga stri tis, ul cers, uri nary tract pro blems, and even in fer ti lity. 

In a sin gle day the spa can com for tably host and ac commo 

da te al most 20,000 gu ests in pri va te ac com mo da tion, vil las 

and apart ments, and one-third of its vi si tors ha ve ran ked the 

ho tel bet we en three and fi ve stars. 

The spa’s parks are uni que in Ser bia and ha ve exi sted for 

over a cen tury. They co ver 64 hec ta res, and ha ve cen tu ri es old 

pla tens, oaks, pi nes, and be ec hes. In the sha dows of the se tre es, 

10,000 ben ches are lo ca ted, whe re one can ta ke a short bre ak 

whi le sur ro un ded by cul ti va ted flo wer gar dens. 

Реновирани Кур-салон: „Лудих” тридесетих година Ковиљача је, 

уз Карлове Вари и Виши била најпознатије монденско место у Европи 

Re no va ted Kur-Sa lon (Cu re Sa lon): Du ring the ”crazy” 1930’s Ko vi lja ča was, 

next to Kar lovy Vary and Vichy, the most fa mo us trendy pla ce in Euro pe 

170

Матарушка бања: Свакој жени која 

после третмана стерилитета роди 

дете бања поклања златни дукат 

Ma ta ru ška Spa: Every wo man who gi ves birth, 

af ter in fer ti lity the rapy, gets a gol den coin 

from the he alth spa as a pre sent 

Пар ко ви ба ње, је дин стве ни у Ср би ји, на ста ли су пре 

јед ног и по ве ка. Про сти ру се на 64 хек та ра, а ис под сто летних 

пла та на, хра сто ва, бо ро ва и бу кви, у сен ка ма раз гра натих 

ста ба ла, рас по ре ђе но је 10.000 клу па за пре дах, док су 

око ло рас ко шно не го ва ни цвет ња ци. У том про сто ру, из ме ђу 

тер мал них кла де на ца, на ла зи се шеталиште, лет ња по зор ница, 

за мак кул ту ре, те ни ски те ре ни, пли вач ки ба зе ни, по ли гони 

за ма ле спор то ве, деч ја игра ли шта и ма ли воз за ма ли ша не 

и умор не, да пре дах ну. 

Око ли на је бо га та зна ме њи ма кул тур не и ду хов не 

про шло сти, пре те жно из епо хе Не ма њи ћа, хра мо ви под зашти 

том UNESCO-а у До ли ни кра ље ва од но сно кли су ри ре ке 

Ибар, али и на оба ла ма За пад не Мо ра ве. Ту је Жи ча, Сту де ница, 

Гра дац, Ђур ђе ви сту по ви, Со по ћа ни, ста ри гра до ви Рас, 

Брев ник, Ко зник, Ма глић, али и сјај на ма на стир ска мо рав ска 

шко ла пред ста вље на у Лу бо сти њи, Ла за ри ци, Ка ле ни ћу, Рава 

ни ци, Ма на си ји... 

In ter min gled with the ther mal spring are a lar ge pro me nade, 

a sum mer the a tre sta ge, the ca stle of cul tu re, ten nis co urts, 

swim ming po ols, sports fi elds, a chil dren’s playgro unds and a 

small train for kids. 

The are as aro und the spa are rich in hi story, sin ce the spa 

was a spi ri tual and cul tu ral cen tre in the ti me of the Ne ma njić dynasty. 

Many of the chur ches in the Val ley of the Kings, the gor ge of 

the Ibar Ri ver and on the banks of the Za pad na Mo ra va are un der 

UNE SCO pro tec tion. In the area are Ži ča, Stu de ni ca, Gra dac, Đurđe 

vi stu po vi, So po ća ni, old for tres ses-towns such as Ras, Brev nik, 

Ko znik, Ma glič, and al so the gre at Mo ra va School monasteries such 

as Lju bo sti nja, La za ri ca, Ka le nić, Ra va ni ca, and Ma na si ja. 

In the 1830’s, Prin ce Mi loš tra vel led to So ko ba nja for the 

first ti me, sen ding word back to the ca pi tal of Kra gu je vac that 

simply said: “Send me a bag of mo ney to bu ild a spa he re…” 

So ko ba nja sits in a val ley that re ce i ves the en ric hing bene 

fits of the “ro se of winds”, a wind for med at the tops of fo ur 

171

У Со ко ба њи три де се тих го ди на 19. сто ле ћа ка да се први 

пут ов де на шао, књаз Ми лош је ја вио та да пре сто ном Кра гујев 

цу: „По ша љи те ми вре ћу ду ка та, да ов де градим ба њу...” 

Из над вр хо ва че ти ри пла ни не (Рт ња, Озре на, Де ви це и 

Сље ме на) фор ми ра се „ру жа ве тро ва” ко ја обо га ћу је и опле мењу 

је ва здух у ко тли ни где се про сти ре Со ко ба ња. 

Да нас је чи та ва ба ња ве ли ко ше та ли ште. Ауто мо би ли 

су про те ра ни. Из лет нич ка ме ста у око ли ни осве жа ва ра дон, 

на ро чи то на про план ци ма по ред би стре ре ке Мо ра ви це, у чијим 

во да ма, као у аква ри ју му, мо гу да се ви де па стрм ке с црве 

ним пе га ма и ра ко ви. 

Иси до ра Се ку лић на по ми ње ка ко је тек ов де от кри ла 

да има плу ћа и да ла ко ди ше. Но бе ло вац Иво Ан дрић ка да 

mo un ta ins (Rtanj, Ozren, De vi ca and Slje me) and which is especi 

ally no ted for the re fres hing ra don that can be fo und in hig her 

supply in the air. The smal lest branch of the Mo ra vi ca Ri ver is 

aqu a ri um-li ke in its cle ar ness and one can see crabs and tro ut 

with red frec kles. All cars ha ve been ban ned at the spa, ma king 

it one gi ant pro me na de of re la xa ti on. 

Isi do ra Se ku lić men ti o ned that he re she di sco ve red her 

lungs for the first ti me and that the air was much easi er to breat 

he. No bel Pri ze win ner Ivo An drić, when he lac ked in spi ra tion 

in Bel gra de (whi le wri ting the no vel “Brid ge on the Dri na”), would 

go to So ko ba nja to re co ver, staying for two or three we eks. 

He was al ways saying how he has no idea what exists the re but 

knows that af ter re tur ning he is able to work rest fully for six or 

Данашњи хотел „Старо здање” у Аранђеловцу књаз Милош је зидао за 

народну скупштину Србије, али скупштина се у њему никад није састала 

The pre sent ho tel “Sta ro zda nje” in Aran đe lo vac was bu ilt by Prin ce Mi loš to ser ve as 

the bu il ding of the Ser bian na ti o nal par li a ment, but the par li a ment ne ver fun cti o ned he re 

172

би му у Бе о гра ду (током пи са ња ро ма на „На Дри ни ћу при ја”) 

по не ста ло ин спи ра ци је у ра ду до ла зио је у Со ко ба њу на опора 

вак од две-три не де ље. Увек је го во рио ка ко не зна шта има 

та мо, али зна да по по врат ку, од мор но ра ди по шест, се дам 

ме се ци. Ме ша Се ли мо вић, оста вио је сли чан за пис, да му ни је 

по зна то шта има у том ва зду ху, али да му ср це не ку ца, већ 

се љу љу шка... Ко ме ди о граф Бра ни слав Ну шић сво је ути ске, 

као ре до ван гост пре нео је кроз ша лу: „Со ко ба ња, Со ко град, 

одеш ма тор, до ђеш млад...” 

Зво нач ка Ба ња на ис точ ним па ди на ма Вла шке пла нине, 

не да ле ко од Пи ро та, 350 ки ло ме та ра ју го и сточ но од Бе о 

гра да, на ла зи се на 650 ме та ра над мор ске ви си не, а сте на ма 

ме ђу обла ци ма, из над ре ке Јер ме, та мо где су и ста ни шта орло 

ва у овим вр ле ти ма. 

По ред из во ра тер мал не во де, чи је се тем пе ра ту ре крећу 

око плус 28 сте пе ни С, Зво нач ка ба ња сло ви и као климат 

ско ме сто захваљујући „бла го ра створ љи вом ва зду ху” и 

ве ли ком бро ју не га тив них јо на у ат мос фе ри. За то се ов де, 

пр вен стве но, ле че нер вне бо ле сти, пси хо со мат ска обо ље ња, 

по ви шен крв ни при ти сак, по ре ме ћа ји пе ри фер не цир ку ла ције, 

ре гу ли шу упа ле на очи ма, а у по след ње вре ме те благо 

твор не те ра пи је пра ви су ме ле ми за менаџерске бо ле сти, 

пре мор и стрес. 

Ри бар ска ба ња на ла зи се по ред ауто пу та, не да ле ко 

од гра да Кру шев ца, 200 ки ло ме та ра од Бе о гра да. по зна та 

је од пам ти ве ка, бо га та то плим и ле ко ти вим из во ри ма, а 

струч не на ла зе при ба вио је књаз Ми лош, три де се тих го дина 

19. ве ка. 

Ри бар ска ба ња би ло је до бро опре мље но ле чи ли ште 

још од 14. ве ка. Че сто је ов де бо ра ви ла кне ги ња Ми ли ца, супру 

га кне за Ла за ра Хре бе ља но ви ћа, по том ка ло зе Не ма њи ћа, 

сре ди ном 19. ве ка. 

Ов де је по чет ком про шлог сто ле ћа бо ра ви ла и ле чи ла 

сте ри ли тет Дра га Ма шин, су пру га кра ља Алек сан дра Обрено 

ви ћа. 

Тер мал ни из во ри Ма та ру шке ба ње, ле чи ли шта на 

де сној оба ли ре ке Ибар, скри ве ни ис под сто лет них пла та на 

и окру же ни шу мо ви тим пла ни на, от кри ве ни су са свим слу чајно 

1898. го ди не. На ме сту где је са ду би не од че ти ри ме тра 

из би ја ла то пла во да и ми ри са ла на сум пор, на ста ла је ба ња 

са тер ма ма чи ја се тем пе ра ту ра кре ће до плус 60 сте пе ни С. 

Ов де се ле чи акут ни и хро нич ни ре у ма ти зам, не у рал ги је, стеse 

ven months. Me ša Se li movć left a si mi lar te sta ment: that the 

air is a mystery, but that he knows his he art do esn’t be at, rat her 

it mo ves as easily as a swing… 

Co medy playwright Bra ni slav Nu šić, who was al so a re gular 

gu est, con veyed his im pres si ons in the form of a jo ke: “So ko 

spa, So ko town, you co me old, you le a ve young…” 

Zvo nač ka Spa sits at a he ight of 650 me tres on the 

eastern slo pes of Vla ška Mt, not far from the town of Pi rot and 

350 ki lo me tres so uth of Bel gra de. The spa is po si ti o ned on rocks 

among the clo uds, abo ve the Jer ma Ri ver, in the rug ged are as 

whe re eagles nest. 

Ex cept for the ther mal wa ter spring, with a tem pe ra tu re 

of aro und +28 Cel si us de gre es, Zvo nač ka he alth spa is known 

for its fa vo u ra ble cli ma te be ca u se of the “easily di lu ted air” and 

the gre at num ber of ne ga ti ve ions in the at mosp he re. That’s why 

ner vo us system di sor ders are ma inly tre a ted he re, as well as 

psycho so ma tic di se a ses, high blood pres su re, di sor ders of the 

pe rip he ral blood cir cu la tion, eye in fec ti ons, and la tely wa ters of 

this spa of fer real cu res for new “pro fes si o nal” di se a ses, such as 

fa ti gue and over work com monly ef fec ting to day’s stres sed bu siness 

men and wo men. 

Known for ages for its hot he a ling springs, the Ri bar ska 

Spa had the he a ling po wer of its wa ters te sted and cal cu la ted by 

or der of Prin ce Mi loš in the 1830’s. It sits just off the mo tor way not 

far from the city of Kru še vac, 200 ki lo me tres so uth of Bel gra de. 

Ri bar ska Spa was a well-equ ip ped he alth re sort da ting 

back to the 14 th cen tury. Prin cess Mi li ca, wi fe of Prin ce La zar Hrebe 

lja no vić and a di rect an ce stor of the Ne ma njić dynasty, spent 

much of her ti me at the spa. At the be gin ning of the last cen tury, 

Dra ga Ma šin, wi fe of King Alek san dar Obre no vić, used to stay 

and re ce i ve in fer ti lity tre at ments. 

The ther mal springs of Ma ta ru ška Spa, a he alth re sort 

on the right ri ver bank of Ibar, hid den on a wo ody mo un tain and 

symbo li sed by its chain brid ge over the ri ver, we re di sco ve red by 

ac ci dent in 1898. The spa has a wa ter tem pe ra tu re of up to 60 

de gre es Cel si us and forms whe re hot wa ter ri ses up from a depth 

of 4 me tres and smells of sulp hur. Tre at ments for acu te and chronic 

rhe u ma tism, ne u ral gi as, and in fer ti lity are all do ne at the spa. 

Wo men who un der go the in fer ti lity tre at ment and be co me pregnant 

re ce i ve a gold coin as a gift from the spa. 

Ne arby are the gems of the Ra ška School of mo na stery archi 

tec tu re: Ži ča, Stu de ni ca, Gra dac, Đur đe vi stu po vi, So po ća ni. 

173

Палићко језеро код Суботице 

Pa lić La ke ne ar Su bo ti ca 

174

175

ри ли тет... Ка да се жена, по сле те ра пи је у ов да шњој то плој 

ле ко ви тој во ди, породи, од ба ње до би ја ду кат на дар. 

Сим бол ба ње је Лан ча ни мост пре ко Ибра. 

У бли жем окру же њу су би се ри ра шке ма на стир ске школе, 

Жи ча, Сту де ни ца, Гра дац, Ђур ђе ви сту по ви, Со по ћа ни. 

Ина че, сва ког ле та (28. ју на) на Ибру, од древ ног гра да Маги 

ча, по ред Ма та ру шке Ба ње, до Кра ље ва, одр жа ва се „Весе 

ли спуст”. То је чу дна ре га та, у ко јој уче сни ци, пре те жно 

мла ди, пло ве на да ска ма, у чам ци ма, ла во ри ма, ка да ма, на 

ауто мо бил ским гу ма ма, пра вом спла ву од др ве не гра ђе, по неком 

бро ди ћу... Та да за све уче сни ке ре га те, обич но, у Ма тару 

шкој ба њи, пр ви до ма ћин, гра до на чел ник Кра ље ва, ку ва 

вој нич ки па суљ. 

Гор ња Треп ча, сме ште на у ју го за пад ном де лу Шу мади 

је, на до ма к Чач ка, удаљена од Бе о гра да 195 ки ло ме та ра, 

по зна та је, с раз ло гом, као – Атом ска ба ња... Тер мал не во де 

са др же де се ти ну пле ме ни тих ме та ла, рет ких еле ме на та у леко 

ви тим во да ма дру гих ле чи ли шта. То су – цен зи јум, ти там, 

уран, ра дон, ван ди јум, ко балт, ру би ди јум, строн ци јум, ли тијум. 

С овим од ли ка ма од сре ди не се дам де се тих го ди на прошлог 

ве ка Гор ња Треп ча по зна та је као чу до твор на, јер ле чи 

и те шке бо ле сти – мул ти плекс скле ро зу, ди ја бе те с, га стри ти с, 

пе ри фер не цир ку ла ци је... 

Гам зи град ска ба ња, по зна то ле чи ли ште за обо ље ња 

пе ри фер них крв них су до ва на ла зи се у и ис точ ној Ср би ји код 

За је ча ра, 240 ки ло ме та ра од Бе о гра да. У те ра пе ут ском бло ку 

по сто је два ба зе на, за де цу и од ра сле, укра ше на зид ним моза 

и ци ма, умет нич ким ра дом ака де ми ка про фе со ра Мла де на 

Ср би но ви ћа. Ба ња ле жи у рав ни ци, окру же на шу мар ци ма, на 

до њем де лу то ка Цр ног Ти мо ка. Усред ре ке, у јед ном од бетон 

ских сту бо ва мо ста, као атрак ци ја угра ђе но је ку па ти ло са 

то плом тер мал ном во дом. Не да ле ко од Гам зи град са ке ба ње 

на ла зи се древ ни рим ски град Ро му ли ја на, из че твр тог ве ка 

на ше ере. Тај ста ри град у оно вре ме ис под ули ца, тр го ва и 

јав них згра да, имао је под но гре ја ње, ве ро ват но то плом водом 

из Гам зи град ске ба ње. 

Про лом Ба ња је ди но је ле ко ви то ме сто у Ср би ји, чије 

тер мал не во де ло ме и мр ве ка мен у бу бре гу и мо краћ ним 

ка на ли ма, а по ма жу опо рав ку ор га на за ва ре ње, ле че пе рифер 

не крв не су до ве и ре у ма ти зам. Ре ха би ли та ци ја се оба вља 

пи је њем ле ко ви те во де, обло га ма пе ли да на бол ним ме стима, 

хи дро ма са жа ма, а од ско ро још јед ном, до ста спе ци фич ном 

176 

Every sum mer on the 28 th of Ju ne, star ting from the old for tress 

town of Ma glič, past the Ma ta ru ška Spa, and on to Kra lje vo, the 

stran ge re gat ta known as the “The Me rry De scend” mo ves down 

the Ibar Ri ver. The ma inly young par ti ci pants sail down the river 

on or in bo ats, planks, bo ards, dis hes, bat htubs, car ti res, 

small ves sels and anything el se that flo ats, whi le the mayor of 

Kra lje vo co oks a spe cial batch of “army” be ans for them at the 

Ma ta ru ška Spa. 

The Gor nja Trep ča Spa, al so cal led the “Atom Spa”, 

has in its wa ters ten dif fe rent ra re me tal ele ments known for 

the ir he a ling po wers, and is si tu a ted in the so ut hwest part 

of Šu ma di ja, ne ar Ča čak, 195 ki lo me ters from Bel gra de. The 

ther mal wa ters con tain ce si um, ti ta ni um, ura ni um, ra don, vana 

di um, co balt, ru bi di um, stron ti um, and lit hi um. With the se 

fe a tu res, Gor nja Trep ča’s wa ter was, in the 1970s, proc la i med 

mi ra cu lo us in the he a ling of dif fi cult di se a ses such as mul ti ple 

scle ro sis, re co very from di a be tes, ga stri tis, bad pe rip he ral circu 

la tion, etc. 

Gam zi grad ska Spa is a he alth re sort fa mo us for tre a ting 

pe rip he ral blood ves sels and is lo ca ted in eastern Ser bia, ne ar 

the town of Za je čar, 240 ki lo me ters from Bel gra de. In the the rape 

u tic part, the re sort has two swim ming po ols, one for chil dren 

and the ot her for adults, both fi nely de co ra ted with wall mo sa ics 

and art work from aca demy pro fes sor Mla den Sr bi no vić. The spa 

li es in a val ley, sur ro un ded with small fo rests, in the lo wer co ur se 

of the Ti mok Ri ver. 

In the mid dle of the ri ver, in si de one of the con cre te pillars 

of the brid ge, a small bath with warm wa ter as an at trac tion 

was in te gra ted. Not far from Gam zi grad ska Spa is the an ci ent Roman 

city Fe lix Ro mu li a na from the 4 th cen tury BC. In the an ci ent 

town, un der the stre ets, squ a res and pu blic bu il dings, the re was 

a cen tral gro und he a ting system, pro bably using hot wa ters from 

Gam zi grad ska Spa. 

Pro lom Spa is the so le he alth re sort in Ser bia who se thermal 

wa ters ha ve the po wer to bre ak and crush kid ney and urinary 

tract sto nes, as well as en rich the re co very of di ge sti ve tract 

or gans, and to heal pe rip he ral blood ves sels and rhe u ma tism. 

Re ha bi li ta tion is do ne by drin king the he a ling wa ter and 

put ting mud com pres ses on the pa in ful parts of the body, with 

hydro mas sa ges, and sin ce re cently, by im ple men ting anot her, 

qu i te spe ci fic met hod. Small sto nes from the Me xi can vol ca no 

Po po ca te petl are he a ted in the ther mal wa ter, then pla ced on

Вода која лечи: Пролом бања 

Water that heals: Prolom Spa 

ме то дом. За гре ва ју се у тер мал ној во ди об лут ци са вул ка на 

По по ка то петл у Мек си ку, рас по ре ђу ју се на не у рал гич не тачке 

по чи та вом те лу, сто је око по ла са та, за тим се оба вља ручна 

ма са жа са ла ван ди ним уљем, по том још по ла са та на истим 

ме сти ма по ста вља се по лу дра го ка ме ње... Чи тав ри ту ал пра ти 

ка мер на му зи ка с маг не то фо на. Тај те ра пе ут ски про цес утиче 

на про ши ре ње бу бре жних мо краћ них ка на ла и долази до 

лакшег одстрањивања камена у бубрегу. 

У бли зи ни је Ђа воља Ва рош, нео би чан при род ни фено 

мен ко ји че ка упис у ли сту свет ске ба шти не, под окри љем 

УНЕ СКО-а. То је ва јар ско де ло при ро де, кре а ци ја ве тро ва, који 

су од рас тре си тог, пе шча ног ма те ри ја ла, из ва ја ли сва то ве 

из гу бље не у олу ји, по ме тен на род с чуд ним ше ши ри ма. 

Во да Сел терс ба ње, код Мла де нов ца, пе де се так кило 

ме та ра од Бе о гра да, јед на је од рет ких у Евро пи, ко ја је 

три де се тих го ди на про шлог ве ка, зва нич но при зна та од ме ђуна 

род них фар ма це ут ских уста но ва, про да ва на као осо бен лек 

по апо те ка ма Фран цу ске и Не мач ке. Ове тер ме, пре сто ти ну 

го ди на слу чај но је от крио бу нар џи ја у шу мар ку из над гра да 

тра же ћи во ду за јед но до ма ћин ство. 

На зив Сел терс по ти че из 1903. го ди не. Ле ко ви та мла дено 

вач ка во да би ла је из ло же на на бал не о ло шком сај му у Лондо 

ну. Хе миј ски са став је та да упо ре ђи ван са по зна тим не мач 

ne u ral gic spots all over the body, left to stand the re for half an 

ho ur, then hand mas sa ge is per for med using la ven der oil, then 

anot her half ho ur ses sion of put ting half-pre ci o us sto nes on the 

pa ti ent’s body… The en ti re ri tual is ac com pa nied by clas si cal music 

in the bac kgro und. This the rapy pro cess has an in flu en ce on 

bro a de ning the kid ney’s uri nary tracts, and easing the pas sa ge 

of kid ney sto nes. 

In the ne ig hbo ur hood is Đa vo lja Va roš (De vil’s Town), the 

ex tra or di nary na tu ral phe no me non still awa i ting in clu sion on UNE 

SCO’s list of world he ri ta ge. This is a sculp tu ral work of na tu re, 

a cre a tion of winds, in which lo o se and sandy ma te rial sculp ted 

it self in to wed ding gu ests lost in a storm, con fu sed pe o ple with 

stran ge hats… 

Abo ut fifty ki lo me tres from Bel gra de, ne ar the city of Mlade 

no vac, li es the Sel ters Spa, uni que be ca u se its spe cial cu res 

we re sold in the phar ma ci es in Fran ce and Ger many in the 1930s, 

and it re ce i ved of fi cial re cog ni tion from le a ding in ter na ti o nal pharma 

ce u ti cal in sti tu ti ons. 

By for tu na te ac ci dent, a well-dig ger set ting abo ut his work 

fo und the se springs a hun dred years ago. The spa to ok its na me 

in 1903, when at an ex hi bi ti on in Lon don (whe re it won a gold medal) 

it was com pa red to the wa ter from two of Ger many’s most 

fa mo us spas - Ems and Sel ters. 

177

178 

Бања Врујци код Љига 

Vruj ci Spa ne ar Ljig

ким ба ња ма – Ем сом и Сел тер сом. Оту да и тај на зив за на шу 

ба њу. Та да је, у Лон до ну, мла де но вач ка ба ња до би ла злат ну 

ме да љу за ква ли тет. 

Ни шка ба ња по из во ри ма то пле ле ко ви те во де по зната 

је још из до ба Ри мља на. Ба ња, не да ле ко од гра да Ни ша, 

про сти ре се на бла гим па ди на ма шу мо ви тог Ко рит ни ка, једног 

од огра на ка Су ве Пла ни не. По ред вре ла са пет из во ра 

ко ри сти се у опо рав ку и пе ло ид, ле ко ви то бла то. Опо ра вак се 

оба вља под окри љем Ме ди цин ског фа кул те та Ни шког уни верзи 

те та. У бли зи ни су два зна чај на зна ме ња – Ће ле-ку ла, споме 

ник тур ској окрут но сти и Ме ди ја на, лет њи ко вац рим ског 

ца ра Кон стан ти на, ро ђе ног у Ни шу... 

Још два де се так ле чи ли шта у Ср би ји зна ме ни та су, 

по сна зи ми не рал них во да. Врањ ска ба ња са вре ли ма чи ја 

се тем пе ра ту ра кре ће од плус 96 до плус 110 сте пе ни С, 

убра ја се ме ђу нај то пли је европ ске ле ко ви те во де. Јо ша ничка 

ба ња на за пад ним па ди на ма Ко па о ни ка, у до ли ни Ибра, 

та ко ђе је ле чи ли ште пре по зна тљи вог име на са то плим мине 

рал ним вре ли ма. Јо ша ни ца код Со ко ба ње с ле ко ви тим 

из во ри ма слич ним вре ли ма Вр њач ке Ба ње, Бо гу то вач ке Бање 

код Кра ље ва, пра ви је ме лем за опо ра вак нер вних боле 

сни ка, пи је њем по две ча ше во де днев но и те ра пи ја ма у 

ка да ма. Но во па зар ска ба ња у Сан џа ку је ди но је ме сто у Срби 

ји где се опо ра вља ју дис тро фи ча ри, али ни шта ма ње ни је 

зна ме ни та При бој ска ба ња у до ли ни Ли ма, код При је по ља, 

за тим ба ња у Ов чар ско-ка блар ској кли су ри, окру же на групом 

сред њо ве ков них ма на сти ра, па ба ња Ба да ња на па дина 

ма Цер пла ни на код Ло зни це, Ки се љак код Сме де рев ске 

Па лан ке, Без дан на Ду на ву код Сом бо ра, Ту лар ска Ба ња 

код Ме две ђе, Те ме рин ска ба ња код Но вог Са да, Ви та но вачка 

ба ња код Кра ље ва, При лич ки ки се љак код Ива њи це, Куршу 

млиј ска ба ња, Ра даљ ска Ба ња на Дри ни код Ма лог Зворни 

ка, Но во сад ска јод на ба ња... Ма ње по зна та ле чи ли шта 

су Бе ле во де, код Тр сте ни ка, Бе чеј ска ба ња на оба ли Ти се, 

„На род но ку па ти ло” у Зма је ву код Вр ба са, Јер ме но вач ка мине 

рал на во да у Ба на ту код Вр шца, Ко ра ћич ка ба ња крај 

Мла де нов ца, Ку лин ска ба ња код Ни ша, Лом нич ки ки се љак 

код Кру шев ца, Ро га шка ба ња код Кња жев ца у се лу Рго ти на, 

Сврач ков ска ба ња крај Гор њег Ми ла нов ца, Сир чан ска ба ња 

на де сној оба ли За пад не Мо ра ве код Кра ље ва, Сла тин ска 

ба ња, ис точ но од Чач ка, Сту де нич ки ми не рал ни из во ри код 

др ве ног ма на сти ра... 

Ni ška Spa has been known for its warm he a ling wa ter 

springs sin ce the Ro man ti mes and is si tu a ted on the slo pes of 

the fo re sted Ko rit nik Mo un tain, which is one of the parts of the 

Su va (Dry) Mo un ta ins. The spa is lo ca ted ne ar the city of Niš and 

the Fa culty of Me di ci ne from the Uni ver sity of Niš ad mi ni sters some 

tre at ments. In ad di tion to a spring with fi ve so ur ces, he a ling 

mud with pel lo ids is al so used. 

Ne arby are two mo nu ments of sig ni fi cant im por tan ce- Će le 

ku la (to wer), a re min der of the Tur kish cru elty and Me di a na, a summer 

ho u se of the Ro man Em pe ror Con stan ti ne, who was born in Niš. 

Abo ut twenty mo re he alth re sorts in Ser bia are well known 

for the po tency of the ir mi ne ral wa ters. 

Vranj ska Spa with springs and wa ter tem pe ra tu re that 

go es from +96 to +110 Cel si us de gre es be longs to the war mest 

Euro pean he a ling wa ters. 

Jo ša nič ka Spa on the we stern slo pes of Ko pa o nik, in the 

Ibar val ley, is a hot mi ne ral springs he alth re sort with an easily 

re cog ni za ble na me and wa ters that ha ve been com pa red to the 

springs of Vr njač ka Ba nja. 

Bo gu to vač ka Spa ne ar Kra lje vo is a real cu re for ner vo us 

system di sor ders, who se the ra pi es in clu de drin king two glas ses 

of wa ter a day and the ra pi es in spa bat htubs. No vo pa zar ska Spa 

in San džak is the so le pla ce in Ser bia of fe ring re cu pe ra tion for 

tho se suf fe ring from dystrophy, but not less fa mo us is Pri boj ska 

Spa in the val ley of Lim, ne ar Pri je po lje, fol lo wed by the spa in Ovčar 

sko-Ka blar ska gor ge, with a gro up of me di e val mo na ste ri es in 

its sur ro un dings, then Ba da nja Spa on the slo pes of Cer Mo un tain 

ne ar Lo zni ca, Ki se ljak ne ar Sme de rev ska Pa lan ka, Bez dan Spa 

on the Da nu be ne ar Som bor, Tu lar ska Spa ne ar Me dve đa, Te merin 

ska Spa ne ar No vi Sad, Vi ta no vač ka Spa ne ar Kra lje vo, Pri lič ki 

Ki se ljak ne ar Iva nji ca, Kur šu mlij ska Spa, Ra dalj ska Spa on the 

ri ver Dri na ne ar the town of Ma li Zvor nik, and No vo sad ska Iodi ne 

Spa. Less fa mo us, but al so with he a ling wa ters, are the he alth 

re sorts of Be le Vo de (Whi te Wa ters) ne ar Tr ste nik, Be čej ska Spa 

on the ri ver bank of the Ti sa, “Pu blic bath” in Zma je vo ne ar Vrbas, 

Jer me no vač ka mi ne ral wa ter in the Ba nat re gion ne ar Vr šac, 

Ko ra ćič ka Spa ne ar Mla de no vac, Ku lin ska Spa ne ar Niš, Lom nič ki 

ki se ljak ne ar Kru še vac, Ro ga ška Spa ne ar Knja že vac in the vil lage 

of Rgo ti na, Svrač kov ska Spa ne ar Gor nji Mi la no vac, Sir čan ska 

Spa on the right bank of the Za pad na Mo ra va Ri ver ne ar Kra lje vo, 

Sla tin ska Spa, east of Ča čak, and the mi ne ral springs of Stu de nica 

ne ar the old mo na stery. 

179

Дунав: Средњовековно утврђење на Голупцу 

Da nu be: Мe di e val for tress in Go lu bac 

180

181

Свети Сава на фресци 

манастира у Милешеви 

Saint Sava on the fresco 

in Mileševa Monastery 

184

Највећи број Срба не двоуми 

се са одговором на питање ко је 

најзначајница личност свеукупне 

српске историје: Свети Сава 

The majority of Serbs have 

no doubt when asked who the 

most significant person in 

Serbian history is: Saint Sava 

OSEWENI SVETIM PEPELOM 

CONSECRATED WITH HOLY ASHES 

Све ти Са ва, принц Раст ко, за мо на шио се у сво јој се дамна 

е стој го ди ни, по бе гав ши са дво ра свог оца Не ма ње, 

у све то гор ски ма на стир Ва то пед. „Ко уда ра та ко по зно, у тиши 

ни ноћ ног ми ра, на ка пи ји за тво ре ној, све то гор ског ма насти 

ра”, спе вао је о то ме Во ји слав Илић, сти хо ве ко је је не кад 

зна ло сва ко срп ско де те. Као мо нах гра дио је и осно вао ма настир 

Хи лан дар (са оцем Не ма њом ко ји у мо на штву при ми име 

Си ме он). На вест да Ср би јом бе сни гра ђан ски рат, Све ти Са ва 

пре но си мо шти Све тог Си ме о на у Сту де ни цу и над ми ро то чивим 

оче вим мо шти ма ми ри ста ри ју бра ћу Ву ка на и Сте фа на 

(пр во вен ча ног срп ског кра ља). Уче ство вао у гра ђе њу Жи че, 

жи во пи са њу Сту де ни це... 

До био, ка нон ским пу тем, ауто ке фал ност (са мо стал ност) 

срп ске цр кве 1219. го ди не и ру ко по ло жен за ње ног пр вог архи 

је ре ја. Кр ста ши су у Че твр том кр ста шком ра ту (1204.) би ли 

за у зе ли Ца ри град, осно ва ли тзв. Ла тин ско цар ство, али ни су 

ус пе ли да по ко ре Ви зан ти ју, од ко је су ство ре на два цар ства: 

Трaпез унт ско (у Ма лој Ази ји) и Ни кеј ско (на Бал ка ну). Ца риград 

ски па три јарх био је у Ни ке ји, где је Са ва оти шао да, 

у скла ду са цр кве ним ка но ни ма, за тра жи ауто ке фал ност за 

срп ску цр кву, по зи ва ју ћи се на од лу ке Че твр тог ва се љен ског 

са бо ра. При том је, ди пло мат ски ве што, ис ко ри стио по ку ша је 

Охрид ске ар хи е пи ско пи је (ар хи е пи скоп До мен ти јан) да по тисну 

Ва се љен ског па три јар ха, и пре у зму, у скла ду са по ли тиком 

Епир ске де спо то ви не, примaт у пра во сла вљу. 

По од бре њу ца ра Те о до ра Ла ска ри са, па три јарх Ма ној ло 

Са ву је од ре дио за пр вог ар хи е пи ско па „све срп ских и при морских 

зе ма ља”, срп ска цр ка ва је по диг ну та на ни во ар хи е пи ско 

Saint Sava, Prince Rastko, became a monk at the age of seventeen, 

running away from the court of his father Nemanja in 

order to reach the monastery of Vatopedion at Mount Athos. „Who 

is knocking on the closed gate of the Athonian monastery, so late, 

in the silence of the night’s peacefulness,?”, Vojislav Ilić wrote the 

verses that every Serbian child knows. As a monk, Sava built and 

founded the monastery of Hilandar (with his father Nemanja who 

later also became a monk and was named Simeon). Hearing the 

news that civil war was raging across Serbia, Saint Sava transferred 

the relics of Saint Simeon to Studenica Monastery and made peace 

among his older brothers Vukan and Stefan (the first - crowned 

Serbian king) over the holy relics of their father. He contributed to 

the construction of Žiča, to the painting of Studenica… 

In 1219 he obtained, through canonical means, the autonomy 

(autocephaly) of the Serbian Orthodox Church and was appointed 

the first Serbian Archbishop. During the Fourth Crusade 

in 1204 the crusaders conquered Constantinople and founded the 

so called Latin Empire but failed to defeat Byzantium which was 

then divided into two empires: the Empire of Trebisond (in Asia 

Minor) and the Empire of Nicaea (in the Balkans). The Patriarch 

of Constantinople had the seat in Nicaea where Sava, in accord 

with the ecclesiastical canons, went to request autonomy for the 

Serbian church recalling the decisions of the Fourth Orthodox Ecumenical 

Council. In addition to this, he employed his diplomatic 

skills to take advantage of the attempts of the Ohrid Archbishopric 

(Archbishop Domentijan) that aimed to repress the Patriarch 

of Constantinople and, following the policy of the Despotate of 

Epirus, to acquire supremacy over all Orthodox churches/ 

185

Милешева 

Mileševa 

пи је, по ста ла је ауто ке фал на (са пра вом да са зи ва ар хи је рејске 

са бо ре и по сле ћу је апи ско пе и ар хи е пи ско па), отр гав ши 

се од Охрид ске ар хи е пи ско п и је. За тим је Са ва по пра во слав ном 

об ре ду кру ни сао бра та Сте фа на, ко ји је већ био до био кру ну и 

ти ту лу од рим ског па пе. Та ко је би ло за вр ше но де ло Сте фа на 

Не ма ње и ње го вих прет ход ни ка, вел и ког жу па на – Ср би ја је 

по ста ла кра ље ви на, са сво јом цр квом – не за ви сна др жа ва. 

Са ва је осно вао но ве и ус по ста вио по но во не ке од ра нијих 

епи ско пи ја. Жич ки храм Св. Ваз не се ња био је се ди ште ар хие 

пи ско пи јe, у Ср би ји су би ле три ста ре епи ско пи је – ра шка, са 

се ди штем у хра му Св. Пе тра и Па вла, ли пљан ска (по том гра чанич 

ка) и при зрен ска, са се ди штем у да нас ра зо ре ном хра му Св. 

Бо го ро ди це Ље ви шке. На при мор ју је се ди ште хум ске епи ско пије 

би ло на Пе ље шцу, зет ска епи ско пи ја оформ ље на је у Хра му 

Св. Ар хан ге ла Ми хај ла, на Пре вла ци (у Бо ки Ко тор ској) а у Поли 

мљу бу ди мљан ска са се ди штем у бе ран ском хра му Св. Ђор ђа. 

Око из во ра Бе лог Дри ма би ла је хво стан ска епар хи ја, се ди ште 

мо ра вич ке би ло је у Ари љу (храм Св. Ахи ли ја), а то плич ке у Св. 

Ни ко ли, код Про ку пља. 

Био је са вет ник и во дио ва жне ди пло мат ске ми си је у 

име три срп ска кра ља: Сте фа на Пр во вен ча ног, свог бра та, Радо 

сла ва и Вла ди сла ва. Два пу та ишао на хо до ча шће у Све ту 

зе мљу. Са Си на ја до нео у Ср би ју јед ну од нај ве ћих срп ских 

све ти ња – ико ну Тро је ру чи цу ко ја се чу ва у Хи лан да ру. 

Осни вао бол ни це и шко ле. Ср би га да нас сла ве као школску 

сла ву. Као школ ска сла ва пр ви пут је сла вљен од Ср ба у 

Зе му ну, у 19. ве ку. „Ус клик ни мо с љу ба вљу, све ти те љу Са ви, 

срп ске цр кве и шко ле, све ти тељ ској гла ви”, гла си пр ва сто фа 

Све то сав ске хим не. Умро у бу гар ском Тр но ву, ода кле ње го ве 

све те мо шти, с те шком му ком, пре у зи ма си но вац, краљ Вла дислав, 

и пре но си их у сво ју за ду жби ну, ма на стир Ми ле ше ву. 

186 

Following the approval of Theodore Laskaris, Patriarch Manuel 

appointed Sava the supreme archbishop „of all Serbian and sea 

lands”, and the Serbian church was elevated to the status of an 

archbishopric and became autocephalous (with the right to organize 

councils of bishops and to elect bishops and the archbishop) 

thus separating from the Ohrid Archibishopric. Then, Sava crowned 

his brother Stefan according to the Orthodox ceremony despite the 

fact that he had already obtained a king’s crown and title from the 

Roman Pope. That is how the deeds of Stefan Nemanja and his 

precursors, the great župans, were completed – Serbia became a 

kingdom, and with its church, it became an independent state. 

Sava established new and restored some of the old bishoprics. 

The Church of the Holy Ascension in Žiča Monastery was the seat of 

the Archbishopric, Serbia had three earlier bishoprics- the Diocese 

of Raška with the seat in the Church of Saint Peter and Paul, the 

Diocese of Lipljan (later Gračanica) and the Diocese of Prizren with 

its seat at the Church of the Holy Virgin of Ljeviš that was destroyed 

in 2004. Along the sea, the seat of the Hum Diocese was in Pelješac, 

the Diocese of Zeta was founded in the Church of the Saint Archangel 

Michael in Prevlaka bay (in Boka Kotorska), and the Diocese of 

Budimlje had its seat in Polimlje in the Church of Saint George in the 

town of Berane. The Eparchy of Hvosno was established near the 

spring of the Beli Drim River, Arilje (Church of Saint Achilios) was 

the seat of the Eparchy of Moravica and the Church of Saint Nicholas 

near Prokuplje was the seat of the Diocese of Toplica. 

Sava was a counselor and in the name of three Serbian 

kings: Stefan the First Crowned, who was his brother, then 

King Radoslav and King Vladislav, Sava led important diplomatic 

missions. He went twice on pilgrimages to the Holy Land. From 

Mount Sinai he brought to Serbia one of the greatest Serbian holy 

objects – an icon representing the Holy Mother of God Trojeručica 

(meaning: with three hands) that is kept in Hilandar Monastery. 

He established hospitals and schools. Today, Serbs celebrate 

him as the Slava of schools (a slava is an ecclesiastical and 

family celebration that among Orthodox nations is typical only of 

the Serbian Orthodox religion). As a school slava, Saint Sava’s 

Day was first celebrated in the town of Zemun during the 19 th 

century. The first line of the Hymn to Saint Sava is: „Sing with 

love to Saint Sava, the patron-saint of the Serbian church and 

school”. He died in the Bulgarian village of Trnovo where Vladislav 

took over his uncle’s relics and, with many difficulties, transferred 

them to his endowment, the monastery of Mileševa.

На ме сту зва ном Вра чар у пред гра ђу Бе о гра да беше 

при пре мље на ло ма ча. На њу ста ви ше др ве ни 

ков чег са све тим те лом. И ту 27. апри ла 1595. го ди не 

те ло све то га Са ве би спа ље но и пре тво ре но у пе пео. 

Нео бич но ве ли ки пла мен по ди же се пре ма не бу и осветли 

цео град. 

Ра дост Ту ра ка бе ше крат ко трај на, јер док се пламен 

сти ша вао, њих ухва ти из не над ни страх и сви се разбе 

жа ше сво јим ку ћа ма, за кљу чав ши вра та за со бом. 

На Вра ча ру, пак, не ко ли ко мо на ха, кле че ћи, из да љи не 

по сма тра ху пла мен и че ка ху да узму пре гршт све тог пепе 

ла и од не су на траг у Ми ле ше во. Ме ђу тим, жи ви дух 

све ти те ља по сма трао је по бед нич ки из не ви дљи вог света 

до ле на ва тру. Јер, Са ви на же ља за жи во та бе ше да 

бу де му че ник из љу ба ви пре ма Хри сту. Са да му се и та 

же ља ис пу ни ла. Та ко, са осме хом по бед ни ка, Са ва опрости 

Си нан-па ши и бла го сло ви свој срп ски на род. 

Го спод је ме ни по моћ ник, и не ћу се бо ја ти, шта ће 

ми учи ни ти човeк (Пс.117,6) 

At a place called Vračar, a suburb of Belgrade, a pyre 

was prepared. On top of it was placed a wooden coffin 

with the Saint’s holy relics. And there, in April of 1595, 

the body of Saint Sava was burned and turned into ashes. 

Amazingly, the large blaze rose up to the sky and illuminated 

the whole city. 

The joy of the Turks at this event was short-lived because, 

while the flame was decreasing, an enormous fear 

came over them and they ran away to their homes, closing 

the doors behind them. At Vračar though, several monks 

knelt and watched the flame from a distance, waiting to 

take a handful of the holy ashes and bring them back to 

Mileševa. But the saint’s live spirit victoriously watched the 

fire from the invisible world. Sava’s wish in his lifetime had 

been to be a martyr because of the love he had for Christ. 

Now, his wish came true. Thus, with a smile of a victor, Sava 

forgave to Sinan-pasha and blessed his Serbian people. 

The Lord helps me and I won’t be afraid of what a 

man could do to me (Psalm 117,6). 

Све ти Вла ди ка Ни ко лај, „Жи вот Све тог Са ве” 

Saint Archibishop Nikolaj, „Life of Saint Sava” 

Стеван Алексић, Спаљивање моштију Светог Саве, Народни музеј, Ниш 

Stevan Aleksić, „The burning of the relics of Saint Sava”, National Museum, Niš 

187

Све ти Са ва у свом вре ме ну био је мо де ран чо век, 

сме ли пред вод ник и пре те ча. Не у мор ни пу те шестве 

ник, оби ла зио је свет отво ре них очи ју, стран ству јући 

је учио, у ве ко ве гле дао, у Ср би ју пре са ђи вао ис куства, 

у то вре ме нај на пред ни јих. У том сми слу, да нас 

као да по сто ји ма ли не спо ра зум, јед но не хо тич но мимо 

и ла же ње на ших са вре ме них ду хов ни ка са Све тим 

Са вом на ко га се, искре но и по бо жно, по зи ва ју. Као 

да се за бо ра вља да све то сав ско на че ло не под но си 

ми ро ва ње, за о ста ја ње, за ча у ре ност, тап ка ње у ме сту 

– све то сав ска ве ра ни је ни ма ло слич на уста ја лој во ди 

или мр твој ба ри. На че ло Све то га је упра во су прот но: 

кре та ње, на пре дак, об но ва, тра же ње но вог, опре де љива 

ње за мо дер но. Ње го ва ве ра је као бу јан из вор, неза 

у ста ви ви ток и жи ва ре ка, ва зда све жа и не пре ста но 

но ва, јер се су о ча ва са жи во том, та ко ђе сваг да но вим 

и не по но вљи вим. 

Ака де мик проф. др Дра ган Не дељ ко вић 

During his lifetime, Sava was a modern man, a brave 

leader and in many ways ahead of his time. A tireless 

pilgrim, he traveled across the world with his eyes open, he 

studied passionately, and, anticipating the future centuries 

ahead of developments, he brought back the most advanced 

findings of the time to Serbia. In that way, there is a small 

misunderstanding today, an unintended disagreement between 

our contemporary spiritual leaders and Saint Sava 

upon whom they rely truly and devotedly. It seems they 

have forgotten that Saint Sava’s principle doesn’t support 

stagnation, falling behind, isolation, or not advancing – the 

Saint Savan faith has nothing in common with a stagnant or 

dead pond. The principle of the Saint is quite the opposite: 

it is dedicated to moving forward, advancement, renewal, 

and to searching for the new and opting for the modern. 

His faith is like a plentiful spring, an unstoppable course 

and live river, always fresh and continually new, because it 

deals with life that is also always new and unique. 

Academic Prof. Dr. Dragan Nedeljković 

Се ра скер (ге не рал) тур ске вој ске, Ал ба нац Си нан-паша, 

на вест да су Ср би из Ба на та на уста нак кре ну ли но се ћи 

за ста ве са ико на ма Све тог Са ве, оти ма мо шти и спа љу је их на 

бе о град ском бр ду Вра чар (да нас Та шмај дан), 1595. Не ки истори 

ча ри сум ња ју у тај до га ђај, твр де ћи ка ко су мо шти спа се не, 

са кри ве не у не ку пе ћи ну, и да се до да на да на шњег чу ва ју у 

јед ном цр но гор ском ма на сти ру. 

Са ву је на ар хи е пи скоп ском тро ну на сле дио ње гов ученик, 

Ар се ни је Пр ви Сре мац, ко ји је пред на је здом Ху на, се диште 

ар хи е пи ско пи је пре се лио у Ме то хи ју, на ре ку Би стри цу, 

са зи дав ши храм Све тих апо сто ла, фор ми ра ју ћи пећ ку ар хи е 

пи ско пи ју (1253), ко ја је 1346. пре ра сла у ранг па три јар шије. 

Пр ви срп ски па три јарх био је Јо а ни ки је. То је учи ње но, 

су прот но увре же ним ми шње њи ма, ка нон ски, а су коб са Ва сељен 

ском па три јар ши јом, на стао је се дам го ди на ка сни је, из 

ду гих раз ло га. Али, то је већ дру га те ма. 

Срп ски па три јарх сма тра се Са ви ним на след ни ком, и поред 

Па на ги је Бо го ро ди це, но си на гру ди ма и знак Све тог Са ве. 

Све ти Са ва је ду хов ни отац срп ске на ци је. 

Не ма кра ја у ко ме су жи ве ли Ср би, да бар је дан из вор 

ни је на зван „Са ви но вре ло”, или брег „Са ви нац”. Нај ви ше народ 

них при ча о Све том Са ви, по чи ње ре чи ма „Би ло је то кад 

је Све ти хо дио зе мљом”. У ле ген да ма нај че шће се при ка зу је 

као па стир ко ји чу ва ста до ву ко ва. 

188 

In 1595 Sinan-pasha, the Albanian who was a Turkish army 

serasker (general), hearing the news that the Serbs from Banat had 

organized an uprising carrying the flags with icons of Saint Sava, 

seized the saint’s relics and burned them on the hill of Vračar in Belgrade 

(today Tašmajdan). Some historians have doubts regarding 

this event and claim that the relics were saved and hidden in a cave, 

and that they are kept to this day in a monastery in Montenegro. 

Sava was succeeded to the archbishopric throne by his 

student Arsenije I Sremac, who before the invasion of the Huns 

moved the archbishopric’s seat to Metohia, by the Bistrica River 

and built the Church of the Holy Apostles, thus establishing the 

Archbishopric of Peć (1253) that in 1346 obtained the status of 

patriarchy. Contrary to common belief, this was achieved canonically 

and the conflict with the Byzantine Patriarchy occurred 

seven years later for very different reasons. The first Serbian patriarch 

was Joanikije. The Serbian Patriarch is considered Sava’s 

inheritor and next to the All - Holy (Panaghia) Mother of God, a 

patriarch carries the symbol of Saint Sava on his chest. 

Saint Sava is the spiritual father of the Serbian nation. 

There is no region where the Serbs have lived without 

naming a spring „Sava’s Brook” or a hill „Savinac”. The greatest 

number of folk stories about Saint Sava begin with: „It happened 

when the Saint (Sava) walked this Earth”. The legends usually 

represent him as a shepherd that tends the flock of wolves.

Pe}ka 

patrijar{ija 

Још за жи во та Све тог Са ве, на ме сту где је да нас Пећ ка 

па три јар ши ја, осно ван је ме тох ма на сти ра Жи че. Ар хие 

пи скоп Ар се ни је, на след ник Све тог Са ве, по ди гао је на 

жич ком вла сте лин ству цр кву Све тих Апо сто ла у Пе ћи и пренео 

се ди ште ар хи е пи ско пи је у Пећ. Око 1260. го ди не цр ква 

је жи во пи са на. Са се вер не стра не овог нај ста ри јег хра ма 

у пећ ком ком плек су, ар хи е пи скоп Ни ко дим је око 1320. 

го ди не по ди гао цр кву Све тог Ди ми три ја. Ње гов на след ник 

ар хи е пи скоп Да ни ло, по зна ти књи жев ник, са гра дио је око 

1330. го ди не са ју жне стра не Све тих Апо сто ла храм по свећен 

Бо го ро ди ци Оди ги три ји, да би ње му при до дао са ју жне 

стра не и ма лу цр кви цу Све тог Ни ко ле. Ис пред три хра ма архи 

е пи скоп Да ни ло Дру ги је по ди гао мо ну мен тал ну при прату, 

а ис пред ње пирг. У вре ме ар хи е пи ско па Јо а ни ки ја, 

1345. го ди не, храм Све тог Ди ми три ја је жи во пи сан. То ком 

XIV ве ка у цр кви Све тих Апо сто ла из вр ше не су пре прав ке, 

па су не ки де ло ви хра ма на кнад но осли ка ни. По сле тур ског 

осва ја ња срп ске др жа ве, ма на стир Пећ ка па три јар ши ја је 

у те шком ста њу. Го ди не 1485. у ма на сти ру је се дам ка лу- 

The Patriarchate 

at Pe} 

During the lifetime of Saint Sava was established the estate 

(metoh) of the Žiča Monastery, which occupied the location 

of the Pa tri ar cha te at Peć. Ar chbis hop Ar se ni je, Sa int Sa va’s succes 

sor, built the Church of the Holy Apo stles in Peć and moved 

the seat of the Ar chbis ho pric to the town of Peć. The church was 

pa in ted around 1260 and in 1320 Ar chbis hop Niko dim had St. 

De me tri us’ church con struc ted to the north of the ol dest church 

in the Peć monastery com plex. In 1330 his suc ces sor, the re nowned 

wri ter Ar chbis hop Da ni lo, had the church de di ca ted to the 

Theoto kos Ho deg he tria bu ilt on the so uth si de of the Church of 

the Holy Ar chan gels. In addition, he had the small church of St. 

Nic ho las con struc ted on the so uth si de as well. Ar chbis hop Da nilo 

II had a mo nu men tal ve sti bu le con struc ted in front of all three 

chur ches, with a pyrgos in front of the vestibule. In 1345, du ring 

the in cum bency of Ar chbis hop Jo an i kije, the Church of Saint Deme 

tri us was pa in ted. Du ring the 14 th cen tury, the Church of the 

Holy Apo stles was re con struc ted, thus cer tain parts of the church 

were painted again. During the Turkish occupation of Serbia, the 

mo na stery of the Pa tri ar cha te at Peć was in a dif fi cult si tu a tion. 

In 1485 only se ven monks li ved in the mo na stery. In 1557, when 

the Pa tri ar cha te at Peć was re sto red, the mo na stery became 

189

ђе ра. Об на вља њем Пећ ке па три јар ши је 1557. го ди не, ма настир 

по но во по ста је ду хов но се ди ште где сто лу је па три јарх 

срп ски Ма ка ри је Со ко ло вић. Го ди не 1565. жи во пи са на је 

Да ни ло ва при пра та и об но вљен ико но стас, a y вре ме патри 

јар ха Пај си ја сви хра мо ви су пре кри ве ни оло вом. Зограф 

Ге ор ги је Ми тро фа но вић об на вља фре ско сли кар ство 

1620/1621. го ди не, оја ча на је цр ква Све тог Ди ми три ја 

и об но вљен храм Све тих Апо сто ла, у ко ме је 1633/1634. 

осли кан за пад ни део хра ма где су ста ре фре ске до ста страда 

ле. Исте го ди не је об но вље на и пре кри ве на тр пе за ри ја. 

У вре ме па три јар ха Ма ка ри ја жи во пи са на је цр ква Све тог 

Ни ко ле, 1673/1674, а за њу је ура ђен ико но стас 1677. го дине. 

Кра јем XVII ве ка, у вре ме аустро тур ског ра та, ма на стир 

је те шко стра дао, а ри зни цу, ко ја је би ла пре не та у ма настир 

Гра ча ни цу и та мо скри ве на у јед ном ку бе ту, Тур ци су 

про на шли 1688. го ди не и од не ли. То ли ко је би ло бла га да га 

190 

је де вет ко ња мо ра ло од ву ћи. По сле од ла ска па три јар ха Арon 

ce again a spi ri tual cen tre and the seat of Ser bian Pa tri arch 

Ma karije So ko lo vić. In 1565 Da ni lo’s ve sti bu le was painted and 

the ico no sta sis was re no va ted, and du ring the in cum bency of 

Pa tri arch Paj si je all the chur ches within the ensemble we re co vered 

with lead. In 1620-1621 Ge or gi je Mi tro fa no vić, iconographer, 

re con struc ted the fre sco pa in tings and the Church of Saint 

Demetrius was re in for ced. The Church of the Holy Apostles was 

renovated and in 1633-1634 its western part was painted again 

since the old fre sco s we re damaged to a gre at ex tent. At the same 

ti me, the di ning hall was re con struc ted and co ve red as well. 

The Church of Saint Nic ho las was pa in ted in 1673-1674, du ring 

the ti me of Pa tri arch Makarije, and the ico no sta sis in its interior 

was com ple ted in 1677. The mo na stery was se ve rely da ma ged 

at the end of the 17 th cen tury, du ring the Austrian-Tur kish war. 

The tre a sury, which was re lo ca ted to Grača ni ca Mo na stery and 

hid den in one of its do mes, was fo und by the Turks in 1688 and 

ta ken away. The amount of treasure was so abundant that it

се ни ја Тре ћег Чар но је ви ћа, Пећ ка па три јар ши ја је опљачка 

на, а ма на стир ска зе мља од у зе та. 

Пећ ка па три јар ши ја не ка да је би ла за шти ће на 

ве ли ким зи дом са пет ку ла, од ко јих је јед на би ла донжон 

ку ла, са по себ ним утвр да ма. Ко нак у дну пор те, са 

за пад не стра не, из го рео је 1981. а об но вљен је и освећен 

1983. го ди не. Но ви ко нак на се ве ро за пад ном де лу 

пор те за вр шен је 1981. го ди не. Ве ли ка зво на ра са јужне 

стра не из гра ђе на је 1970. го ди не. 

По сле ује ди ње ња Срп ске пра во слав не цр кве, у 

ма на сти ру Пећ кој па три јар ши ји усто ли чен је 1924. годи 

не Ди ми три је, пр ви па три јарх об но вље не Срп ске патри 

јар ши је. Од та да сви иза бра ни срп ски па три јар си 

усто ли ча ва ју се у овом ма на сти ру. Пећ ка па три јар ши ја 

је ста вро пи ги ја срп ског па три јар ха. 

Пећ ка па три јар ши ја је жен ски ма на стир. 

Слободан Милеуснић 

had to be transferred on ni ne hor ses. Af ter Pa tri arch Ar se ni je III 

Čar no je vić had left during the Migration, the Pa tri ar cha te at Peć 

was pil la ged, and the mo na stery was de pri ved of its land. 

The Pa tri ar cha te at Peć was on ce pro tec ted by a tall 

wall with fi ve to wers, one of which was spe ci ally for ti fied as a 

dungeon tower. The li ving qu ar ters located at the end of the 

churchyard we re lost in fi re in 1981, and we re re sto red and 

con sec ra ted in 1983. Con struc tion of the new li ving qu ar ters, 

in the north-west part of the churchyard, was com ple ted in 

1981. The big bel fry to the so uth was con struc ted in 1970. 

Af ter the unification of the Ser bian Ort ho dox church, Deme 

tri us, the first Pa tri arch of the re sto red Ser bian Pa tri ar chate, 

was ina u gu ra ted in 1924. All Ser bian Pa tri archs ha ve been 

ina u gu ra ted in this mo na stery ever sin ce. The Pa tri ar cha te at 

Peć is the re si den ce of the Ser bian Pa tri arch. 

The Pa tri ar cha te at Peć is a con vent. 

Slobodan Mileusnić 

191

Никола Тесла, фасцинантни научник 

и проналазач, поседовао је чудне 

менталне особине. Рођен у Лици, 

Американац по свом избору, генијалност је, 

ипак, носио у својим српским генима. 

Кад би неко поништио његове проналаске, 

свет би једноставно – стао 

ГЕНИЈЕ ИЗ СМИЉАНА 

192

Nikola Tesla, a fascinating 

scientist and inventor, possessed 

unusual mental characteristics. 

Born in Lika, American by choice, 

but still he had Serbian geniality 

in his genes. If somebody would 

destroy his inventions, 

the world would simply – stop 

GENIUS FROM SMILJAN 

193

Ако се много пута злоупотребљавана реч „геније” може 

применити на било ког човека, тај човек је пре свих 

Никола Тесла. Неки га зову научником испред свог времена. 

Други кажу да је Тесла живео ван времена, а трећи овог 

Прометеја нашег доба називају човеком за сва времена. Био 

је „проналазач за трећи миленијум”, али је био и пророк. Иако 

научне списе једног од најчувенијих физичара не треба називати 

пророчанствима, необично је колико се много његових 

замисли обистинило. У време када је о њима 

го ворио, Теслиним савременицима оне су 

могле да личе на Жил Вернове романе, 

бли же фантастици него науци. Чак 

и дан данас, водећи научници ко ји 

ра де у најсавременијим ус ловима, 

у покушају да патентирају прона 

ласке, сазнају да је „њихове” 

па тенте много раније потписао 

Тесла. Изненађује и фасцинира 

на чин на који је Тесла долазио до 

својих открића: без рачунара, без 

високе технологије, чак и без нове ма тематике, 

пре које нам се чини да је било пот пуно 

немогуће прорачунати и предвидети си ле 

које је Тесла проучавао. Зато не треба да 

чуде нове теорије којима се овом генију 

при пи су ју надљудска својства. 

Не мало пута називан је анђе 

лом и Христом модерног доба, 

а говорило се лак и да је био 

ванземаљац. За ову храбру и екстрем 

ну тврдњу, многи налазе упори 

ште у самом Теслином раду. 

Ве лики физичар, читаво једно 

раздобље свог живота посветио 

је покушајима да комуницира 

с Марсом. Отац модерне електро 

технике, веровао је и да 

се Земљина кугла може иско 

ристити као електрични 

Антена на Теслиној 

лабораторији 

у Колорадо Спрингсу 

194 

If the much abused word “genius” could be applied to any 

man, then that man, prior to anyone else should be Nikola 

Tesla. Some consider him a scientist who went ahead of his time. 

Others say that Tesla really lived outside of time, and still others 

call him the Prometheus of the day, a man of all times. He was 

the “inventor for the third millennium”, but he was a prophet as 

well. Although the scientific scripts of one of the most famous 

physicists shouldn’t be called prophecies, it is unusual 

how many of his ideas really came true. At the time 

when Tesla spoke about them to his contemporaries, 

they may have looked more like 

a novel by Jules Verne, closer to fiction 

than science. Even today, the leading 

scientists working in the most modern 

conditions, in attempt to patent 

inventions, discover that Tesla signed 

“their” patents a long time ago. One 

must be surprised and fascinated that 

Tesla’s discoveries came without computers 

or high technology, or even without 

mathematics that was yet to be invented 

– thus making it almost impossible even to calculate 

or predict the forces Tesla studied. It’s 

these superhuman qualities that lead us to call 

Tesla a genius. 

There were many times in which Tesla 

was called an angel and modern messiah, 

but also there were rumours that he was an 

alien, a daring and extreme belief, but not 

one without a foothold in Tesla’s work. 

The great physicist dedicated one whole 

period of his life to attempts to communicate 

with the planet Mars. The 

father of modern electricity believed 

that the Earth’s globe could be used 

as an electrical resonator, that energy 

could be transferred without 

wires, through the air, and that 

warm streams from the atmo 

Antenna on 

Tesla’s lab in 

Colorado Springs

р езонатор, да се енергија може преносити без жица, кроз 

ваздух, и да топле струје из атмосфере могу бити покретачи 

ма шина. Веровао је да се мисли могу фотографисати, што се 

и данас сматра једном од његових најмаштовитијих идеја. 

Када је Алберт Анштајн својом теоријом релативитета 

обрнуо свет наглавачке, једини који му се успротивио био је 

управо Тесла. Према Тесли, Анштајнов релативитет није био 

довољно релативан. Доказао је Анштајну да уме 

да створи брзине много веће од брзине светлости. 

Константу Ц сматрао је основном, а не највећом 

космичком брзином. 

Смиљан, крај Госпића, у Лици: Теслина родна кућа и православна црква у којој је служио Николин отац 

Smiljan, near Gospić, in Lika: Tesla’s native house and the orthodox church where Tesla’s father was a priest 

У раздобљу од 1886. до 1943, за седам 

година свог рада, Тесла је створио више него и 

је дан научник пре и после њега. Открио је ви шефазну 

струју, затим технике наизменичне струје. 

И поред противљења Келвина и Едисона, који су 

до тада сматрани водећим стручњацима на 

овом пољу, овај Теслин изум искоришћен 

је у првој хидроелектричној централи на 

Ни јагариним водопадима. На том месту и данас 

стоји споменик великом научнику, као 

и плоча на којој су пописани сви његови 

изуми – индукциони мотор, употреба уља 

у трансформатору, електрични лук одржан 

једносмерном струјом у магнетном пољу, 

значајан за развој радиотелефоније. 

Лам пе с електричним пражњењем 

у га со вима, претече данашњих неонки. 

От крио је могућност медицинске примене 

sphere could set machines in motion. He believed that thoughts 

could be photographed, which is today considered one of his 

most implausible ideas. 

Требало је да постане свештеник: 

Отац је попустио Николиној жељи 

да студира технику тек кад му 

се син тешко разболео, и лекари 

му предвидели још само 

неколико месеци живота 

He should have become a priest: 

father gave in to Nikola’s 

wish to study technique only 

when Nikola got seriously ill, 

and when doctors predicted he 

had only a few months left to live 

When Albert Einstein turned the world upside down with 

his theory of relativity, the only one who opposed him was Tesla. 

According to Tesla, Einstein’s relativity wasn’t sufficiently 

relative. He proved to Einstein that he could create velocities 

that are much greater than the speed of light. He considered 

Constant C the basis, and not the fastest velocity in 

the universe. 

In the period from 1886 until 1943, in seven years 

of his work, Tesla achieved more than any individual 

before or after him. He discovered multiphase electric 

power, then techniques of the alternating current. In spite 

of Kelvin and Edison, who opposed him and who were, until 

that moment, considered the leading experts in this field, 

Tesla’s invention was used in the first hydro-electric 

power plant, located in Niagara Falls. Even today, 

a monument to this great scientist as well as a 

plaque listing all of his inventions stand there. The 

induction engine, the use of oil in transformers, 

and an electrical induction arc moved by direct 

current in a magnetic field, were all important for 

development of radiotelephony. 

Lamps with gas discharges over the arc are 

the precursors of contemporary neon lamps. He 

discovered the possibility of using high-frequency 

currents in medicine. He was the first to discover 

the wireless, remote control system, leading 

195

вискофреквентних струја. Дошао је до првих открића о бежич 

ном, даљинском управљању због чега се сматра једним 

од утемељивача роботике. Такође, Тесла је створио основ за 

развој радиотехнике, а како су готови сви његови изуми били 

подређени очувању животне средине и штедњи енергетских 

ресурса, можемо рећи како је био и пионир екологије. 

Живео је у херојском времену технике. Био је научник и 

мистик. Песник електрицитета. Њујорчани су га звали „Стари 

чаробњак из парка”. 

Плашили су га се када 

је говорио да би моћним 

ос цилаторима могао да препо 

лови планету. Због плаве 

светлости која је по читаву 

ноћ избијала кроз прозоре 

његових лабораторија, веро 

вали су да Тесла уме да 

запали небо. Смејали су му 

се, док се као дете играо 

макетама бродова на реци 

Хадсон. Нису знали да је баш 

на овим макетама рођена технологија 

даљинског уп рав 

ља ња која данас има ши року 

примену у сваком дому. 

А све је почело 10. 

ју ла 1856, у селу Смиљану, 

недалеко од Госпића, у Лици. 

Тачно годину дана пре 

не го што ће му се родити 

син Никола, 10. јула 1855, 

Милутин Тесла је како пише, 

доживео Божије провиђење. 

„Врућина велика, и 

ваздух тежак, поподне па 

да ла је крајем Велебита киша, 

а пред вече изведрило се и био је ваздух ладан, небо се 

смушило и звијезде уклонише се, и би рећи сва природа стаде, 

појављење пак преко свода неба пролазећи чинило се да је 

тако близу као да би га из праћке доватити мого, ал чуло се је 

као далек водопад и просипајући из себе варнице остављало је 

модре пруге за собом, и кад је шмркнуло за први брег заорило 

196 

many to consider him one of the founders of robotics. Also, Tesla 

created the basis for the development of radio-technology, and 

since all his inventions were subordinated to the protection of the 

environment and conserving energy resources, we could say that 

Tesla was a pioneer of ecology as well. 

He lived in a heroic time of technology. He was a scientist 

and mystic. A poet of electricity. New Yorkers called him the “old 

wizard from the park”. 

Доминик Маричић: Портрет Николе Тесле 

Dominik Maričić: Portrait of Nikola Tesla 

People were afraid 

of him when he was talking 

about how he could cut the 

planet in half using powerful 

oscillators. Because of the 

blue lights that sparked out 

of his laboratory at nights, 

people believed Tesla knew 

how to set the sky on fire. 

They laughed at him 

when he played, just as a 

little boy would, with model 

boats on the Hudson River. 

They didn’t know that with 

these models remote control 

technology was born, 

which has wide use in every 

home today. 

And everything began 

on July 10, 1856, in the 

village of Smiljan, not far 

from Gospić in Lika. Exactly 

one year before his son 

Nikola was to be born, on 

July 10, 1855, Milutin Tesla 

had, as he wrote, providence 

from God. 

“It was hot outside, 

and the air was heavy, it was raining in the afternoon under Velebit 

Mt, and before the evening came, the sky was clear and the 

air was cold, then the sky became dark and stars disappeared, 

and it could be said that the whole of nature stopped. The appearance 

that was in the sky seemed so close that one could 

reach it with their hand, and it sounded like a distant waterfall

Никола Тесла демонстрира бежични пренос енергије 

Nikola Tesla demonstrates wireless power transmission 

197

се је тамо као да би срушила се каква велика кула, а одјек проте 

вао се је у Велебиту на јужној страни за дуго.” 

Никола Тесла читав живот читао је српску десетерачку поезију, 

па је чак неке песме преводио на енглески и објављивао 

Throughout his life, Nikola Tesla read Serbian epic poetry, and he 

even translated some poems into English and had them published 

198 

Његов старији брат Дане, за ког се још у детињству от 

крило да је математичарско чудо од детета, умро је од по следи 

ца пада са коња. Братовљева погибија на Теслу је оставила 

ве лики траг. Годинама после тога, имао је ноћне море и ха луци 

нације које су га подсећале на Данетову смрт. Како је сада 

Ни кола остао једино мушко дете у породици, отац се надао 

да ће у њему наћи наследника. Зато је различитим духовним 

веж бама припремао свог сина за свештенички позив. Пуно су 

времена проводили у молитви. „Играли” су се погађања мисли 

и комуницирања без речи. 

Тек кад се Никола разболео, а лекари предвидели да 

дечаку није остало више од неколико месеци, прота је пристао 

да га пусти да студира технику. Већ за неколико недеља, дечак 

је на запрепашћење лекара, био потпуно здрав. 

Много година касније у писму девојчици Поли Фотић, 

кћерки тадашњег амбасадора Краљевине Југославије у САД, 

Тесла је на пи сао причу с насловом „Прича о детињству”. У њој 

and, spilling sparks from itself, it left livid traces behind. When it 

moved behind the first hill, it sounded like a large tower had been 

torn down. On the south side of Velebit Mt the echo was heard 

for a long time after”. 

Nikola’s older brother Dane, for whom even in early childhood 

it was discovered that he was a mathematical wunderkind, 

died from the consequences of a fall from a horse. His brother’s 

death left a huge impact on Tesla. Years after that, he had nightmares 

and hallucinations that reminded him of Dane’s death. 

As Nikola remained the only male child in the family, his father 

hoped he would have a successor in Nikola. That’s why he was 

preparing his son with different spiritual exercises to become a 

priest. They would spend long hours in prayers. They “played” by 

guessing thoughts and communicating without words. 

Only when Nikola became severely ill and doctors predicted 

the boy didn’t have much time left, his father, a priest, 

allowed him to study technology. 

Many years later, in a letter to the little girl Pola Fotić, the 

daughter of the Yugoslavian ambassador in the USA at that time, 

Tesla wrote a story with the title “Story about childhood”. In this 

story he picturesquely described to the girl the winter nights in 

his parents’ home, and his special friend – the cat. When he was 

only three years old, playing with a cat helped him to understand 

electricity. He pulled his cat’s tail and long back fur. 

“What I would see then was such a miracle for me that 

it left me speechless. The cat’s back was swimming in lights, 

and my hand caused fireworks of sparks whose explosions could 

be heard all around the house. Later, when dark would fill the 

room, the cat waved its paw as if shaking off water, and I saw 

the golden aureole around him, the same as on the pictures of 

the saints.” 

Even though his mother warned him to leave the cat alone 

because he would cause a fire in the end, the boy had different 

thoughts on the matter. 

“Is nature a big cat?” he would ask, “If it is, who is pulling 

its tail?” 

Eighty years after that event, Tesla himself still believed 

that he hadn’t found an answer to that fundamental question. 

Very early Tesla discovered he had an unusual ability, 

which his brother Dane also possessed. Tesla’s photographic 

memory was astounding, he could remember even the smallest 

details. Tesla’s mental pictures, as they are called today, would

је девојчици сли ковито описао зимске вечери у родитељском 

дому, и свог по себног пријатеља – Мачка. Када је имао само три 

године, иг ре са мачком помогле су му да схвати електрицитет. 

Вукао је свог љубимца за реп и дугу длаку на леђима. 

„Оно што бих тада угледао за мене је било чудо које 

ме је остављало без речи. Мачкова леђа су 

се купала у светлу, а моја рука је изазивала 

ватромет варница чије се 

праштање чуло кроз целу ку ћу. 

Кас није, када би мрак испунио собу, 

Мачак је махнуо шапом као 

да стреса воду, а ја сам око њега 

угледао златан ореол, као на 

сли кама светаца.” 

И ако га је мајка опомињала 

да ос та ви Мачка на ми ру јер ће 

на крају изазвати пожар, дечак је о 

свему томе другачије размишљао. 

„Да ли је природа велика ма ч 

ка?”, питао се, „Ако јесте, ко је вуче 

за реп?” 

Осамдесет година на кон тог дођадаја, сам Тесла је сматрао 

да на то питање још увек није про нашао одговор. 

Веома рано, Тесла је от крио да има једну необичну способност, 

коју је имао и његов брат Дане. На име, био је у стању 

да визуелно, фо тографски пам ти догађаје, до нај ситнијих 

де та ља. Теслине мен тал не слике, како их да нас зовемо, појављивале 

су му се пред очи ма на гло, изненада, најчешће у 

тренуцима уз буђења. Биле су толико снажне да их није раз лико 

вао од ствар ности. 

Ова особина натерала је Теслу да усаврши свој метод 

раз мишљања. Сваки од својих патената конструисао је у глави, 

не дотичући рукама ништа, све док машина не буде за врше 

на. Ствари је замишљао тако прецизно, да је говорио како 

му је свеједно да ли су у његовој глави, или у радионици, на 

столу. Прве експерименте правио је у глави. 

Коначна решења долазила су му неочекивано. Изненада, 

и увек у тренутку када није био концентрисан на проблем. Тако 

се догодило и 12. октобра 1892. у Будимпешти. 

Никола Тесла је са пријатељем шетао кроз градски парк. 

Посматрали су залазак Сунца, што је Теслу инспирисало да 

изрецитује стихове Гетеовог „Фауста” које је знао напамет. 

appear to him in flashes, most often in moments of excitement. 

These visions were so strong that he himself could often not distinguish 

them from reality. 

Један од првих мотора на наизменичну струју 

One of the first AC (alternating-current) motors 

This ability forced Tesla to refine his method of thinking. 

He constructed all his patents in his head, not touching anything 

with his hands until the machine was completed. 

He was able to visualise things so precisely that 

he would usually say it was immaterial to him 

whether he ran his machine in his mind or tested 

it in his shop. He created the first experiments 

in his head. 

Final solutions would come unexpectedly 

- suddenly and always at a moment 

when he wasn’t concentrated on the 

problem. Something like that happened on 

October 12, 1892 in Budapest. 

Nikola Tesla was walking through 

the city park with his friend. They were 

watching the sunset, which inspired Tesla to 

recite a few verses from Goethe’s “Faust”, 

which he knew by heart. 

“The Sun is withdrawing, and the day is dying, 

And the Sun is the one that creates new life 

Ah, why I don’t have wings to spread them, 

To fly with you above the Earth! 

It is a beautiful dream while the Sun is withdrawing 

But bodily wings don’t grow easily 

Next to the light, spiritual wings.” 

At the moment of inspiration when he pronounced those 

words, an idea appeared to him, which he compared to a flash of 

lightning. Using a stick he drew the same drawing that showed 

up six years later in his presentation before the American Institute 

of Electrical Engineers. A rotating magnetic field. 

“I would give up a thousand of nature’s secrets that I 

could discover by accident for just this one I snatched away from 

it” later wrote the great scientist whose life was as interesting as 

his discoveries. 

Believing that inventors are married to science, Tesla 

never fell in love. He called women elevated creatures, claiming 

the emancipation of women would alter the world. “They will 

make equality come true, but also they will surpass us”, he said 

believing that for centuries the female intellect had accumu 

199

На Нијагариним водопадима, по Теслиним пројектима подигнута 

је прва централа која је производила наизменичну струју. 

Американци су ту подигли музеј посвећен Николи Тесли 

The first power plant to produce alternating current, 

built in Niagara Falls according to Tesla’s designs 

The Americans have built a museum dedicated to Nikola Tesla 

200

201

„Сунце узмиче, и дан умире, 

А оно даље нови живот ствара 

Ах што немам крила па да се рашире, 

Да с тобом летим изнад земног шара! 

Леп је то санак док Сунце одмиче 

Ал телесно крило лако не ниче 

Уз лака, чила, духовна крила.” 

Када је изговорио те речи, појавила му се идеја коју је 

поредио са блеском муње. Штапом је у песку нацртао исти цртеж 

који је шест година касније показао пред Америчким институтом 

електроинжињера. Обртно магнетно поље. 

„Хиљаду тајни природе које бих случајно открио дао бих 

за ову једну коју сам од ње отргнуо”, написао је касније велики 

научник чији је живот био занимљив колико и његова открића. 

Верујући да су проналазачи ожењени науком, Тесла 

се никада није заљубио. Жене је називао узвишеним бићима, 

тврдећи да ће њихова еманципација прекоренути свет. „ Не само 

да ће остварити једнакост, него ће нас и превазићи” , говорио је 

верујући да ће вековима акумулирана снага женског интелекта 

на крају преплавити свет. Мада се није заљубљивао, према жена 

ма је увек био галантан, водио је нежне преписке, при мао је 

и слао фотографије с посветама и поклањао рас кошне букете 

орхидеја. Четири лепотице безуспешно су по ку шавале да освоје 

ње гово срце: Флора Доџ, Катарина Мот, Фре н сис Ворвик и Ка тари 

на Џонсон. 

Прича која највише личи на љубавну причу Теслиног живо 

та јесте прича о белој голубици – једној од хиљада голубова 

које је хранио и лечио. Знаке Теслине везаности за ову голубицу 

пр ви је приметио Џон О’ Нил, Теслин биограф, који је у пегама 

на крилу ове птице пронашао магијски симбол. Питао је Теслу 

за ту голубицу, а он му је објаснио како је: 

„Она нешто друго... Требало је да само помислим на 

њу, да је позовем и она би долетела. Волео сам је као што 

муш карац воли жену. Када је тај голуб умро, нешто је нестало 

из мог живота. Знао сам да је моје животно дело окончано.” 

Осим голубова које је хранио, и који су га свуда пратили 

„Ста ри чаробњак из парка” имао је још много навика којима је 

збуњивао Њујорчане и особље по хотелима у којима је становао 

ве ћи део живота. Волео је само бројеве дељиве са три. Уместо 

хра не са јеловника, увек је захтевао специјално припремљене 

чор бе од поврћа, топло млеко, или месо с обе стране груди птице. 

Пре оброка на столу га је увек чекало 18 (6 x 3) салвета. 

202 

Лабораторија у Колорадо Спрингсу: 

Теслин електрични осцилатор који даје 12 милиона волти 

Laboratory in Colorado Springs: Tesla’s electric 

oscillator that produces 12 million Volts 

lated so much power that in the end the world would be overwhelmed. 

Though he didn’t fall in love, he was always generous 

towards women; he had tender correspondences, received and 

sent photographs with dedications and presented gorgeous bouquets 

of orchids. Four beauties unsuccessfully tried to conquer 

his heart: Flora Dodge, Catherine Moth, Francis Warwick and 

Catherine Johnson. 

A story that looks most similar to the love story of Tesla’s 

life is a story about a white dove – one of the thousands of pigeons 

he fed and healed. John O’ Neill, Tesla’s biographer, was 

the first to notice Tesla’s connection with this dove, and thought 

the freckles on its wings represented magical symbols. He asked 

Tesla about this dove, who explained to him that: 

“She is something different…I needed only to think of her, 

call her and she would fly over. I loved her like a man loves a 

woman. When that pigeon died, something disappeared from my 

life. I knew that my life’s work had come to an end.” 

Beside the pigeons he was feeding and which followed 

him everywhere, the “old wizard from the park” had many other 

habits that confused the citizens of New York and staff in the hotels 

where he lived for the bulk of his life. He loved only numbers 

divisible by 3. Instead of food from the menu, he would demand 

specially prepared vegetable soups, warm milk or meat from 

both sides of bird’s breasts. Before the meal, 18 (6 x 3) napkins 

would always be waiting for him on the table. He would use them 

to wipe utensils and glasses, polishing them so much they began

Њима је брисао есцајг и чаше, трљајући их до усијања. Никада 

није почињао с јелом док не израчуна запремину порције, а 

онда и сваког залогаја. Није јео залогаје чија запремина није 

дељива с три. Носио је рукавице, а стисак руке био му је толико 

чврст да га многи савременици описују у својим сећањима на 

Теслу. Није пио, али је тражио да му се уз вечеру увек сервира 

једна иста флаша врхунског вина коју није отварао. 

Говорио је да ће живети тачно 160 година. Живот је ипак 

окончао раније. На православни Божић, 7. јануара 1943. 

to heat up. He would never start eating before calculating the 

volume of the portion and then the volume of every bite. He 

didn’t eat bites with volumes that couldn’t be divided by 3. He 

wore gloves, and his handshake was so strong that many of his 

contemporaries described it in their memories of Tesla. He didn’t 

drink alcohol, but he always requested that the same bottle of 

first-class wine, never opened, be served alongside his meal. 

He said he would live 160 years exactly. His life ended 

earlier though. On Orthodox Christmas, January 7, 1943. 

Београдски Музеј Николе Тесле у коме се чува Теслина заовставштина (у којој се налазе неки, још увек неразјашњени 

Теслини цртежи и планови) која је у Београд стигла посредством Теслиног сестрића, амбасадора у САД Саве Косановића 

Belgrade’s Museum of Nikola Tesla holds Tesla’s legacy (here are also kept some of Tesla’s yet unexplained drawings and plans), 

which arrived in Belgrade thanks to the involvement of Tesla’s nephew Sava Kosanović who was Yugoslavian ambassador in the USA 

203

Дуго пре тога, лежао је у постељи. Није примао посете, 

чак ни пријатеља који су му некада били драги, одбијао је 

по ми сао да је болестан, упорно се опирући саветима да позо 

ве лекара. 

Два дана пре смрти, дозволи је собарици да уђе у ње гову 

собу. Наредио јој је да пази да га нико не узнемирава. Три 

дана касније, девојка се забринула па је отишла до њега, 

иако је претпостављала да ће негодовати. Пронашла га је 

мрт вог. Био је миран, као да спава, с осмехом на бледом, 

кош ча том лицу. 

Полиција је обавештена да је Тесла умро сам, без лекарске 

помоћи. Лекар је изјавио да је живот окончао природном смрћу, 

услед старости, у ноћи 7. јануара. Неколико сати касније, собу 

је посетио ФБИ. Сви његови папири прегледани су пре него што 

су о Теслиној смрти обавештени његови рођаци и пријатељи, 

као и Сава Косановић, Теслин нећак и законити наследник. Сви 

ови чудни догађаји, навели су биографе Николе Тесле на разне 

спекулације у вези с његовом смрћу. 

He was bedridden for a long period prior to that. He didn’t 

accept visitors, not even the friends who were once dear to him, 

he rejected every thought that he was ill, and persistently opposed 

advice to call a doctor. 

Two days before he died, he allowed a chambermaid to enter 

his room. He commanded her to make sure that nobody disturbed 

him. Three days later, the girl got worried and went to him, although 

she assumed he would protest. She found him dead. He was calm 

and looked like he was sleeping, with a smile on a pale, bony face. 

The police were informed that Tesla died alone, without 

the presence of a doctor. A doctor declared that his death was a 

result of his age, and had occurred during the night of January 7. 

A few hours later the FBI visited the room. All of Tesla’s papers 

were reviewed before his relatives and friends, as well as his 

nephew and legal heir Sava Kosanović (at the time he was Yugoslavian 

ambassador in the USA), were informed of the scientist’s 

death. All these strange events led biographers of Nikola Tesla to 

speculate on the causes of his death. 

The firmest evidence, supporting the claim that the 

American government was involved in Tesla’s death and subsequent 

events, were brought up by Charlotte Muzar. She was 

Sava Kosanović’s secretary and became the key person for the 

preservation and classification of Tesla’s legacy exhibited in the 

Museum of Nikola Tesla in Belgrade. 

Charlotte Muzar and Sava Kosanović together packed 

Tesla’s scripts and the Edison medal in a safe, whose combination 

only she knew. In the notes about this event, Charlotte Muzar 

mentions, however, that she never found out who called the 

locksmith who sealed the safe. 

The safe was in a storage facility in Manhattan for some 

time and it wasn’t opened prior to its arrival in Serbia. Then, 

when it was opened in 1952 in Belgrade, Charlotte Muzar and 

Sava Kosanović discovered that several things were missing from 

the safe. Missing were plans for Tesla’s secret weapon and the 

Edison gold medal, which Tesla, many years before, wanted to 

recast in order to pay off belated salaries to his employees. It has 

never been discovered what happened to this medal. 

However, the documents concerning the secret weapon can 

be traced, as it is known that experiments have been conducted 

by the governments of the greatest military powers: the United 

States of America and Russia. Project HAARP – High Frequency Active 

Auroral Research Program, one of the darkest public secrets of

Најчвршће доказе за тврдњу да је у Теслину смрт и до гађа 

је које су потом уследили умешана америчка влада, до не ла је 

Шарлота Мјузар. Жена која је као секретарица Саве Косановића, 

постала кључна особа за чување и сортирање Теслине зао ставшти 

не сачуване у Музеју Николе Тесле, у Београду. 

Шарлота Мјузар и Сава Косановић заједно су спаковали 

Тес лине списе, и Едисонову медаљу у сеф за који је само она 

зна ла комбинацију. У својим белешкама о овом догађају, Шарло 

та Мјузар ипак наводи како никада није успела да сазна ко 

је позвао бравара који је сеф затворио. 

Сеф се неко време налазио у складишту Менхетен, и није 

отваран пре но што је доспео у Србију. Када је затим отворен, 

у Београду 1952, Сава Косановић и Шарлота Мјузар открили су 

да у сефу недостаје неколико ствари. Нацрти Теслиног тајног 

оружја, и Едисонова златна медаља коју је научник много 

годи на раније желео да претопи како би својим службеницама 

исплатио заостале плате. Никада није утврђено шта се догодило 

с овом медаљом. 

Списима о тајном оружју, ипак се може ући у траг ако 

се зна за експерименте коју су вршиле владе највећих војних 

сила: Америке и Русије. Пројекат ХАРФА (Енглески: HAARP - High 

freqency active auroral research program), једна од најмрачнијих 

јавних тајни америчке војне индустрије, у много чему је базиран 

на Теслиним нацртима. 

Треба знати да шапутање и потом галама која се деве десетих 

прошлог века у Србији подигла око „ Теслиног тајног оружја 

које ће заштитити наш народ” нису базирани на измишљотинама 

таб лоида. У својим писмима Тесла је више пута помињао „Небески 

штит” који би се могао подићи око наше земље. 

„Четири за Србију, три за Хрватску и два за Словенију”, 

писао је, „Била би довољна да заувек заштите нашу земљу од 

непријатеља.” 

У мају, 1892. Тесла је посетио Београд. Приређен му је 

блистав дочек, људи су му клицали на улицама па су чак и 

коње из његових кочија испрегли да би га вукли сами. Сав цвет 

српске интелигенције окупио се да му се поклони, а на банкету 

у његову част Јован Јовановић Змај први пут је изрецитовао 

песму коју му је посветио. 

„Љубни стабло, дојчине му, 

Стисни дојку, сине врли: 

Свака грана српског стабла 

Тесли тепа, Теслу грли” 

the American military industry, 

in many ways is based on Tesla’s plans. It 

should be known that the initial whispering and subsequent uproar 

that hit Serbia during the 1990’s about “Tesla’s secret weapon that 

would protect our people” weren’t based on fabrications of tabloids. 

In his letters, Tesla had indeed mentioned several times a 

“heavenly shield” that could be raised around our country. 

“Four shields for Serbia, three for Croatia and two for Slovenia” 

he wrote, “That would be sufficient to forever protect our 

country from enemies”. 

In May 1892 Tesla visited Belgrade. A brilliant reception was 

organised to welcome him, people cheered him on and even released 

horses from his carriage in order to drag it themselves. The 

entire flower of Serbian intelligentsia gathered to bow to him, and 

during the banquet held in his honour, the poet Jovan Jovanović 

Zmaj recited for the first time a poem he dedicated to Tesla: 

“Kiss the trunk, the newborn, 

Press the breast, brave son: 

Every branch of the Serbian tree 

Is babbling Tesla, is hugging Tesla” 

After these verses, Tesla kissed Zmaj’s hand. When he returned 

to America, he published a literary article about Zmaj, thus 

205

Након ових стихова, Тесла је Змаја пољубио у руку. Када 

се вратио у Америку објавио је књижевни оглед о Змају, 

по казујући да није само љубитељ, већ истински познавалац 

срп ске поезије. Више пута је објављивао новинске чланке у 

ко јима је Американце упозоравао на то да имају сувише лоших 

пред расуда о српском народу. Приликом једног од разговора 

са Мештровићем који му је био близак пријатељ, напоменуо је 

како би се вратио у Југославију, уколико би му се обезбедиле 

добра лабораторија и услови за рад. Мештровић је ово поменуо 

и Краљу, али до тога никада није дошло. 

Слично се догодило и када је 1892, исте године када је 

посетио Београд, Тесла први пут предложен за редовног члана 

Српске Краљевске Академије Наука. Нису га изгласали. 

Када су га, неколико година затим, обавестили да је 

ипак примљен у ову угледну институцију, Тесла није ни одго 

во рио на телеграм. Иако су га молили да им пошаље своју 

биографију, како би је штампали у годишњаку, годишњак је 

иза шао без овог текста. 

Америка га је привлачила електричним добом које је у 

њој почело. Дивио се Американцима. Њиховој технички на пр едној 

земљи, у којој је све „ у знаку слободе и људских права” . 

Ипак, треба знати да Тесла никад није радио за новац. Америчка 

опседнутост материјалним била му је нејасна, и све што је икад 

зарадио улагао је у даља истраживања. Знао је напамет скоро 

све епске песме, и противио се Вуковој рефоми језика говоривши 

да је у књижевност увео „чобански”. На тезу о томе да је Вук поједноставио 

правопис, згражавао се и говорио да је правопис 

увек био једноставан. Говорио је изврстан српски, и исти такав 

енглески, а позната је његова изјава у којој говори да се поноси 

својим српским народом, и хрватском домовином. 

Ако се наш српски народ због било чега може осећати 

изабраним, то је управо чињеница да је као Србин рођен Нико 

ла Тесла, син госпићког проте, и један од најчуднијих, нај 

фасцинантнијих и најблагороднијих умова историје чове чанства... 

Песме, приче и драме инпирисане његовим ликом и де л ом, 

написали су многи. Тесли најдража ипак је остала она Зма јева 

песма, која завршава стиховима: 

„Разумеће листак свежи 

Сваку грану својег стабла, 

Спајаће нас електрика 

- Електрика наших срца- 

206 

И без жица, и без кабла” 

showing that he wasn’t only an admirer but also a true connoisseur 

of Serbian poetry. Several times he published news articles in which 

he warned the Americans that they have too many negative prejudices 

about Serbian people. In one of the conversations with Ivan 

Meštrović, Yugoslav artist who was his close friend, Tesla mentioned 

that he would return to Yugoslavia if a good laboratory and working 

conditions were to be provided for him. Meštrović mentioned this to 

the King, but what Tesla desired actually never happened. 

Something similar occurred in 1892, the same year he visited 

Belgrade. Tesla was the first scientist nominated for permanent 

membership of the Serbian Royal Academy of Sciences. He 

wasn’t elected. A few years later, when he was notified that he 

was accepted for membership in this renowned institution, Tesla 

didn’t even respond to the telegram. Although they asked him to 

send his curriculum vitae in order to print it in their annual, the 

annual was published without this text. 

The electrical age, which started in America, drew Tesla’s 

attention to that country. He admired the Americans and their 

technological advances, where everything is “in the name of freedom 

and human rights”. However, it should be known that Tesla 

never worked for the money. He could never comprehend the 

American obsession with material goods, and instead he invested 

all of his earnings back into further research. 

He knew by heart almost all the epic poems of Serbia and 

opposed Vuk Karadžić’s language reform, saying that Vuk introduced 

“the language of shepherds” into literary language. He despised 

the thesis according to which Vuk simplified orthography, 

arguing that the spelling had always been simple. He spoke superb 

Serbian and English, and it is well known that he had pride 

in both his Serbian people and Croatian homeland. 

If our Serbian people should feel chosen for any reason, 

then it should be for the fact that Nikola Tesla was born as a Serb, 

a son of a priest from Gospić and one of the most extraordinary, 

fascinating and fertile minds in the history of humankind… 

Many have written poems, novels and dramas inspired by 

his personality and work. Still, the dearest to Tesla remained 

Zmaj’s poem that ends with the verses: 

“Every fresh leaf will understand 

every branch of its tree, 

Electrics will connect us – 

The electrics of our hearts- 

Without wires and without cables”

Тесла је веровао да у свемиру 

постоји интелигенција и шаљући своје 

сигнале очекивао је одговор „марсоваца”. 

Веровао је да ће наука ускоро открити „мождане таласе”, 

који ће објаснити све парапсихолошке појаве 

Tesla believed that intelligence exists in space and by sending 

his signals he expected an answer from the “Martians”. 

He believed that science will soon discover “brain waves” 

that will explain para-psychological phenomena. 

207

Девојка на коњу: Шабац 

Girl on a horse: Šabac 

208

Гризе ли: риболов на Дрини 

Does it bite: Fishing on Drina River 

209

Све боје злата: Златибор 

All colours of gold: Zlatibor 

210

211

Зло увек по бе ђу је, али до бро 

ни кад не бу де за у век 

по бе ђе но – то је глав на по ру ка 

де ла Иве Ан дри ћа, је ди ног 

срп ског књи жев ни ка ко ји је 

но си лац Но бе ло ве на гра де 

STANOVNICI 

PROKLETE AVLIJE 

Мехмедпаша, најмудрији међу великима, 

оствари завет свога срца 

бригом и трудом сагради мост на реци Дрини. 

На овој води дубокој и брзог тока, 

претходници му не могоше ништа подићи. 

Нек му градња, по милости Божјој, буде тврда. 

И нек му век пролази у срећи. 

212 

(Натпис на вишеградској ћуприји, 

из 1571. по хришћанском рачунању)

Evil always wins, 

but good is never 

defeated forever – 

that is the principal 

message of Ivo Andrić’s 

work, the only Serbian 

writer to win a Nobel Prize 

Residents of 

the Devil’s Yard 

Mehmed Pasha, the wisest among the great, 

accomplished the oath of his heart and 

with care and effort built up a bridge across the Drina River. 

Over this deep water of the rapid flow 

his ancestors were not able to build up anything. 

May this construction of his, by the grace of God, be strong. 

And may he live his life in happiness. 

(The inscription on the Višegrad Bridge, 

dating from 1571, according to the Christian calendar)

Опи си вао је, ре че ни ци ма ду го бру ше ним као ди ја мант, с 

не ве ро ват ним ми ром при по ве да ча („Ду бо ке во де ти хо 

те ку”) и су здр жа ни ма за но сом пе сни ка, Бо сну, зе мљу у ко јој 

је ро ђен, где су се сре ле три ве ли ке религије – ислам, ка толи 

чан ство и пра во сла вље (де кла ри сао се као „Ср бин, ри мо като 

лич ке ве ре”) као „мрач ни ви ла јет”, и у ње го вим књи га ма, 

кад се чи та ју да нас, по сле све га што се по след њих де це ни ја 

у Бо сни де ша ва ло, на ла зи мо не што про фет ско. Бо сну је дожи 

вља вао и по зна вао и во лео је, без об зи ра на то што је на 

дну ње не ве ли ке и ве чи те тај не наслућивао не ко ми стич но и 

го то во суд бин ско зло. 

У му дрост ње го ве ре че ни це ка ко „у ра ту па мет ни за ћуте, 

бу да ле про го во ре, а фу ка ра се обо га ти”, кад је Бал ка ном 

и Бо сном, де ве де се тих го ди напрошлог века, по чео да 

бе сни гра ђан ски рат, има ли смо при ли ку да се још 

јед ном уве ри мо. 

Ан дри ће во де ло да нас је ак ту ел ни је не го он да 

кад је за ње га до био Но бе ло ву на гра ду. 

„Бо сан ско зло” ни је ни ње га за о би шло. 

„По сле об ја вљи ва ња на слов не страни 

це му сли ман ског ли ста Vox, на ко јој је 

Иво Ан дрић на цр тан на би јен на ко лац, у 

ви ду за ши ље не олов ке, крај ви ше град ског 

мо ста ко ји је ове ко ве чио у ро ма ну „На 

Дри ни ћу при ја”, 1. 7. 1991, око 17 ча со ва, 

по ру шен је мер мер ни спо ме ник овом пи сцу, 

на Тр гу Осло бо ђе ња у Ви ше гра ду”, пи ше у 

ак ту бр.15/93, Ту жи ла штва у Ви ше гра ду. 

А јед на те ро ри стич ка гру па му сли мана 

из Го ра жда по ку ша ла је у Хер цег Но вом 

да ми ни ра Ан дри ће ву би сту и ње гов спо мендом, 

а 

„у екс пло зи ји на ста лој не струч ним 

ру ко ва њем екс пло зив ним сред стви ма из губи 

ла су жи вот два ли ца”, ка же се у из ве шта ју 

цр но гор ске по ли ци је. 

Од људ ског зла, ни ле по том, ни му дро шћу 

не мо жеш се са чу ва ти. Ни смрт те од ње га не мо же 

за шти ти ти. 

„Збу њи ван ду го оним што се 

до га ђа око ме не, ја сам у 

дру гој по ло ви ни свог живо 

та до шао до за кључ ка: 

214 

Andrić described Bosnia as a “dark land” with his sentences, 

sentences that he polished like they were diamonds, and with 

the astonishing serenity of a storyteller (“Deep waters run quietly”) 

and reticent inspiration of a poet. This was the land where he was 

born, and where three big religions met: Islam, Catholicism and Orthodox 

Christianity (he declared himself a “Catholic Serb”). Bearing 

in mind what happened in Bosnia during the previous decades, one 

could find something prophetic in Andrić’s still popular books. He felt, 

knew and loved Bosnia regardless of his intuition that sensed some 

mystical and almost predestined evil at the bottom of Bosnia’s great 

and everlasting secret. 

During the 1990s, when civil war raged across Bosnia and the 

Balkans, we had a chance one more time to see for ourselves the 

wisdom of his sentence “in a war the wise become silent, the fools 

start to speak, and the bastards become rich”. 

Andrić’s work is even more authentic today than it was in the 

time when he received his Nobel Prize. 

“Bosnian evil” didn’t overlook him either. 

“On 1 July, 1991, around 5 PM, following the 

publication of the cover page of the Muslim magazine 

Vox bearing an illustration of Ivo Andrić impaled on a 

sharpened pencil on the same bridge in Višegrad he 

made eternal in his novel The Bridge on the Drina, 

the marble monument to this novelist at the Square 

of Liberation (Oslobođenje Square) in Višegrad was 

torn down”, according to Višegrad’s Act No. 15/93 of 

the Public Prosecution. 

A group of Muslim terrorists from Goražde tried 

to blow-up Andrić’s bust and his memorial place located in 

Herceg Novi, and “ two people died in the explosion which 

occurred due to inept handling of the explosives”, states the 

report of the Montenegrin police. 

One cannot protect oneself from the evil in humans, 

neither by beauty nor by wisdom. Not even in death. 

“Being confused for a long time with what was happening 

around me, in the second half of my life I came to a conclusion: it 

is pointless and wrong to search for sense in events taking place 

around us that are insignificant or only seem important, 

rather we should look for it within the layers that 

centuries have formed around a few primary 

legends of humanity.” This phrase, published 

even in 1935, according to the critics, reveals

”Не ма не ви них. Ни ко ов де 

ни је до шао слу чај но. 

Је ли пре шао праг ове Авли је, 

ни је он не вин. Скри вио је 

не што, ма би ло у сну” 

“There are no innocents. 

Nobody came here by accident. 

If he enters this yard, then he is not 

innocent. He has committed a crime, 

if nowhere else than in his dreams” 

да је уза луд но и по гре шно тра жи ти сми сао у бе зна чај ним 

а при вид но та ко ва жним до га ђа ји ма ко ји се де ша ва ју око 

нас, не го да га тре ба тра жи ти у оним на сла га ма ко је сто ле ћа 

ства ра ју око не ко ли ко глав них ле ген ди чо ве чан ства.” Ова 

ре че ни ца, об ја вље на још 1935, по ми шље њу кри ти ча ра, изра 

жа ва срж по е ти ке Иве Ан дри ћа, је ди ног срп ског но бе ловца, 

ства ра о ца чи је књи жев но де ло представља кру ну срп ске 

умет но сти два де се тог ве ка. 

А о ње го вом зна ча ју за на ци о нал ну кул ту ру, мо жда најбо 

ље го во ри би зар на анег до та по ко јој је, јед но де те, на вест 

о Ан дри ће вој смр ти, за пи та ло: ако је Ан дрић умро, ко је сад 

књи жев ник? 

Ан дри ће вом ре че ни цом о бе зна чај но сти при вид но то лико 

ва жних до га ђа ја, као пра те ћи не ке не ра зу мљи ве тра го ве 

у сне гу про ла зно сти, мо же се до ћи до је згра (хлад но ће која 

гре је!) Ан дри ће вог, зре лог, мир ног, му дрог при по ве да ња 

у ко ме до га ђа ји те ку као ре ка, пу ни људ ских на да и са увек 

истим кра јем – тра гич ним, над ко јим оста је да леб ди ве чи то 

пи та ње сми сла људ ског тра ја ња. Па опет, све те пе си ми стичке 

при че, ко је се ве зу ју јед на за дру гу у не пре кид ни ла нац 

људ ске суд би не, не завршавају ни оча јем, ни без на ђем – саби 

ра ју ћи ну ле, Ан дрић сти же до бес ко нач ног – као да на ла зи 

кључ за веч ну ле по ту људ ског тра ја ња, у стал ном вра ћа њу 

истог (Ничеовскo Ewi ge Wi e der kunf). Са ор лов ских ви си на на 

ко ја се пе ње при по ве дач, леб де ћи над ре ком људ ском тра јања 

све по ста је ла ко, про ла зно, ра зу мљи во, оче вид но…и сва ки 

уна пред ја сан крај са мо је по че так. 

Ни ко нас, чи та о це, не са мо у срп ској не го чак ни у светској 

књи жев но сти, та ко јед но став но не ми ри са вла сти том 

бе зна чај но шћу – бе сми сао сва ке људ ске при че са мо је ма ли 

ка ми чак у мо за и ку исто ри је ко ја оди ше сми слом, то ли ко да 

по ста је сми сао сам. Kод Ан дри ћа, вре ме, нај ве ћи крв ник чове 

ков и нај ве ћи при ја тељ чо ве чан ства, као да опред ме ћу је 

људ ске сно ве, ле по та и до бро увек би ва ју по бе ђе ни, али никад 

из гу бље ни, они се вра ћа ју опред ме ће ни у ка мен, у сим боthe 

heart of Ivo Andrić’s poetics, the only Serbian Nobel Prize winner 

and an author whose literary work is considered the crown of Serbian 

art in the 20 th century. 

The significance Andrić had in the national culture is perhaps 

best described by an uncanny anecdote: hearing the news that Andrić 

died, a child asked: If Andrić has died, who is the novelist now? 

Through Andrić’s phrase about the insignificance of seemingly 

very important events in life, like the searching for some incomprehensible 

footsteps in a snow of the ephemeral, one can reach the 

nucleus of Andrić’s mature, serene and wise storytelling (a coldness 

that heats!) in which events flow like a river, events that are full of 

human hopes and that always end in the same, tragic way, above 

which hovers the everlasting question of the meaning of human existence. 

And again, all these pessimistic stories that come in succession, 

forming an uninterrupted chain of human destiny, do not 

result in despair or hopelessness. Adding up zeros, Andrić reaches 

the infinite, and it seems he has found the key to the eternal beauty 

of human existence in the perpetual return of the same (Nietzsche’s 

notion of Ewige Wiederkunf). Looking from an eagle’s height that a 

writer reaches while flying above the river of human existence, everything 

seems effortless, ephemeral, explicable, evident…and every 

ending, considered clear beforehand, is actually only the beginning. 

Andrić succeeded like no one else before in Serbian or even 

world literature, to make us, the readers, recognise our own insignificance, 

and he accomplished that in such a simple manner. The 

meaninglessness of any human story is only a small piece of the 

stone in a mosaic of history that is so meaningful that it evolves into 

the meaning itself. Andrić regards time as the greatest executioner 

of man and the greatest companion of humanity. It is time that embodies 

man’s dreams, where beauty and good are always defeated, 

but never lost since they return in the form of a stone, shaped as 

symbols and condensed into archetypal messages, and sage Andrić 

doesn’t comfort us in looking at the fragments of our lives, he doesn’t 

sympathise in our tragedy, but, as the one who knows, he simply 

whispers: still, in the end, everything was good. 

215

ле, или згу сну ти у ар хе тип ске по ру ке, а му драц Ан дрић, над 

кр хо ти на ма на ших жи во та не те ши нас, не са у че ству је због 

на ше тра гич но сти не го јед но став но, као онај ко ји зна, про шапће: 

све је, ипак, би ло до бро. 

За ве са над по зор ни цом људ ског жи во та код Ан дри ћа 

се ни кад не спу шта: ни шта не по чи ње пр вом, ни шта не за врша 

ва по след њом стра ни цом књи ге. 

О че му год пи сао овај гор ки и ти хи го спо дин као да само 

опи су је ху ја ње ве тра про ла зно сти над љу ском суд би ном. У 

свом нај гла со ви ти јем де лу, ро ма ну На Дри ни ћу при ја, у ко јем 

че ти ри ве ка све те че а ни шта се не ме ња, где глав ни ју на ци 

као да ни су љу ди не го Про стор и Вре ме, Ан дрић ће на пи са ти: 

„...а под укру ће ним обла ци ма из гле да ло је да се ни шта не 

раз ви ја и не мре, то ли ко је но во жи то ли чи ло на лањ ско, и 

по кој ни на но во ро ђен че... Јер: Вје тар је од у век био вје тар, а 

пје сак је од у век био пи је сак. И ве тар је без по чин ка пре вр тао 

и за о ра вао пи је сак, али ни ти је вје тар пи је ска пре вр нуо, ни ти 

је пи је сак ве тра умoрио.” 

Иво Ан дрић ро ђен је у Бо сни, ода кле је оти шао у Загреб, 

Беч и Кра ков, да сту ди ра сло вен ску књи жев ност и 

ис то ри ју. 1914. оп ту жен од аустро у гар ских вла сти за ве леи 

зда ју, го то во го ди ну да на про во ди утам ни чен, а две го дине 

у про гон ству…То за твор ско ис ку ство са жео је у књи гу 

сти хо ва Ex pon to, а мно го ка сни је, већ као са свим зрео пи 

сац, опи сао у ро ма ну Про кле та авли ја, о чо ве ку као без 

The curtain never descends over the stage of human life in 

Andrić’s novels: nothing begins with the first nor ends with the last 

page of the book. 

It seems that everything this bitter and silent man has written 

only describes whistles of the passing nature of human destiny. 

In his greatest work, The Bridge on the Drina, four centuries passed 

without anything changing, while the main characters appear to be 

more like embodiments of space and time than human beings. Andrić 

wrote: “…and under the sturdy clouds everything seemed unchangeable 

and undying, unripe wheat looked like the wheat from the year 

before, while the deceased looked like the newborn…. Because: Wind 

has always been just wind, and sand has always been just sand. 

And the wind has always, ceaselessly, tumbled the sand over and 

ploughed it, but neither the wind succeeds in tumbling the sand over 

nor does the sand make the wind tired.” 

Ivo Andrić was born in Bosnia, then moved to Zagreb, then 

Vienna and Krakow to study Slavic literature and history. In 1914 he 

was accused by the Austrian-Hungarian regime of betrayal, was arrested 

and spent one year in prison and two more years in exile…He 

described his imprisonment experience in a book of poems entitled 

“Ex ponto”, and many years later, as an entirely established writer, 

in the novel “Devil’s Yard”. This novel tells the story of a man who, 

without a reason, became a victim of a state based on violence. The 

governor of the prison described in the novel was Latif-beg and he 

philosophises about human culpability, which is eternal and incom 

Страх 

идео сам да је у ова времена, главни и често једини 

„В покретач људског деловања страх, панички, неразуман, 

често посве безразложни али истински и дубоки 

страх. Можда је у почетку било и других мотива, али 

данас је главни страх. Од страха су људи зли и подли, 

од страха су дарежљиви, чак и добри... Смјела, дивна 

ду ша човекова лежи мртва као камен на дну мора, а 

тијелом го сподари бестијални страх и неразумљива 

па ника жи ва ца”. 

(Ex Ponto) 

„Тако је већ одавно овде у нас: ко је срчан и по носан 

тај брзо и лако губи хлеб и слободу, иметак и живот 

али онај који повије главу и преда се страху, тај опет изгу 

би толико од самог себе, толико га страх поједе да му 

жи вот не вреди ништа.” 

(Травничка хроника) 

Fear 

have seen that, in these times, the main and frequently 

„I the sole initiator of human action is fear - panicking, 

senseless, often groundless, but true and profound fear. Perhaps 

there were other motives in the beginning, but nowadays 

fear is the main one. Fear makes people evil and mean, 

it makes them generous, even good… The daring, wonderful 

soul of man lies dead like a stone at the bottom of the sea, 

while his body is governed by the bestial fear and incomprehensible 

panic of nerves.“ 

(Ex Ponto) 

„It has been like this here since long ago: he who 

is courageous and proud loses his bread and freedom, his 

property and life, quickly and easily, but he who bends his 

head and gives in to fear, he loses so much of himself, he 

is so consumed by fear that his life becomes worthless.“ 

 

(Travnička hronika - The Travnik Chronicles) 

216

„Вје тар је од у век био вје тар, 

а пје сак је од у век био пи је сак. 

И вје тар је без по чин ка пре вр тао 

и за о ра вао пи је сак, али ни ти је 

вје тар пи је ска пре вр нуо, 

ни ти је пи је сак вје тра умoрио” 

раз ло жној жр тви дру штва ко је по чи ва на на си љу, у ко ме 

управ ник там ни це Ла тиф бег фи ло зо фи ра ка ко не ма не вино 

осу ђе них, јер људ ска кри ви ца је веч на и не ра зу мљи ва 

(„Ов де не ма не ви них. Ни ко ов де ни је до шао слу чај но. Је ли 

пре шао праг ове Авли је, ни је он не вин. Скри вио је не што, ма 

би ло у сну”) а оно што Ан дри ћа чи ни ве ћим Каф ком од Кафке 

(ко ји је о се би го во рио ка ко тра жи ону из вор ну кри ви цу, 

ко рен свих за ла), то је пе дант ни, го то во сит ни ча ви а ина че 

бри љант ни ре а ли зам – го ми ла де та ља ко ји чи ни то ли ко живот 

ном и су ро во мо гу ћом при чу о све ту там ни це и там ни ци 

све та, док се, као и сва Ан дри ће ва про за, спо ро ву че пре ма 

свом кра ју, том спо ро шћу на го ве шта ва ју ћи да кра ја иона ко 

не ма, не ма се куд жу ри ти. 

По сле ра та, 1920, об ја ви ће бри љант ну при по вет ку Пут 

Али је Ђер ђе ле за, на слу тив ши свој књи жев ни пут по ни ра ња у 

исто ри ју, тра га ју ћи у њој за из во ри ма ми та и ле ген де, на ла зећи 

у њи ма и ве чи ту за го нет ку, и ве чи ти од го вор на пи та ња чове 

ко вог сми сла, и за ко ју ће сам ре ћи: „Од Али је Ђер ђе ле за, 

ја се ви ше ни сам ма њао”. 

Сту па у ди пло мат ску слу жбу, и пра ви за вид ну гра ђан ску 

ка ри је ру ди пло мат ског чи нов ни ка. Ње го ви ди пло мат ски из вешта 

ји по се ду ју лу цид ну моћ ана ли зи ра ња, и чак пред ви ђа ња 

исто риј ских до га ђа ја. Слу жбу је у Ри му, Бу ку ре шту, Гра цу, Марсе 

ју, Ма дри ду и Же не ви, а ка ри је ру за вр ша ва на ме сту опу но моће 

ног ми ни стра у Бер ли ну, где га за ти че рат, ко ји про во ди у осами, 

по ву чен од јав но сти, у вла сти том кућ ном при тво ру. За па жен 

је ње гов гест ти хог от по ра кад је од био да му као срп ском пи сцу 

штам па ју књи ге док тра је фа ши стич ка оку па ци ја. Док је рат 

бе снео Евро пом, Ан дрић је на пи сао сво је нај зна чај ни је књи ге, 

ро ма не На Дри ни ћу при ја, Трав нич ка хро ни ка и Го спо ђи ца. Сва 

три ро ма на об ја вио је 1945. Де сет го ди на ка сни је по ја вљу је се 

пред јав но шћу ње го во ре мек-де ло Про кле та авли ја. 

Но бе ло ву на гра ду за књи жев ност до био је 1961. 

“Wind has always been just wind, 

and sand has always been just sand. 

And the wind has always, 

ceaselessly, tumbled the sand over 

and ploughed it, but neither 

the wind succeeds in tumbling 

the sand over nor does the 

sand make the wind tired” 

prehensible, and thus there are no innocents, everyone is guilty 

(“There are no innocents in this courtyard. Nobody came here by 

accident. If he stepped out of the doorway of this yard, then he 

isn’t innocent. He has committed a crime if nowhere else than in 

his dreams.”). But it is the meticulous, almost pedantic and above 

all brilliant realism that makes Andrić a greater Kafka than Kafka 

himself (who declared that he was looking for the authentic culpability, 

the root of all evils). A pile of details that Andrić brings makes 

the story about the world of prison and the prison of the world so 

dynamic and brutally possible to the extent of cruelty. In spite of 

this, the story itself is the same as the rest of Andrić’s prose: it flows 

slowly towards the conclusion and this slowness predicts that there 

is no end anyway, thus there is no need to hurry. 

In 1920, after World War I, he published a brilliant short story 

“The Journey of Alija Đerzelez”, sensing his literary path would dive into 

history. He used history to search for the sources of myths and legends, 

finding in them both the eternal enigma and eternal answer to the 

questions of the essence of human existence. Speaking about his story, 

Andrić stated: “I have not changed since [I wrote] Alija Đerzelez”. 

He entered the diplomatic corps and achieved success in this 

career. His diplomatic reports demonstrate his lucid analytical abilities 

and even predictions of historical development. He served in Rome, 

Bucharest, Graz, Marseille, Madrid and Geneva. He concluded his diplomatic 

career when he was appointed the minister plenipotentiary to 

Berlin. During World War II he lived in Berlin, isolated, withdrawn from 

the public in his own home imprisonment. However, his silent resistance 

was noticed when he, as a Serbian writer, refused the offer for 

publishing his books as long as the fascist occupation lasts. While war 

raged all over Europe, Andrić wrote his most important books: novels 

The Bridge on the Drina, The Bosnian Chronicle and The Woman from 

Sarajevo. All three novels were published in 1945. Ten years later his 

masterpiece Devil’s Yard was presented to the public. 

In 1961 Ivo Andrić received the Nobel Prize for Literature. 

217

Сусрет Европе и Балкана: 

Ушће Саве у Дунав 

Meeting of Europe and the Balkans: 

Confluence of Sava and Danube

Лето на великој реци: Дунав код Апатина 

Summer on the big river: Danube near Apatin

Кровови и звоници: Сремски Карловци 

Roofs and bell-towers: Sremski Karlovci

Сусрет византије и барока: 

Како је Нови Сад постао 

„српска Атина” 

The meeting of Byzantium 

and Baroque: How Novi Sad 

became the Serbian Athens 

ÛVAJU]I VERU PREDAKA 

GUARDING THE FAITH 

OF THE ANCESTORS 

Паја Јовановић, Сеоба Срба, друга верзија, уље 

Paja Jovanović, The Exodus of Serbs, second version, oil-painting 

223

Да на шњем чо ве ку на по чет ку XXI ве ка би ло би ско ро не мо гуће 

про ник ну ти пред ка квим ис ку ше њи ма и на ко јим стварним 

му ка ма је био срп ски па три јарх Ар се ни је III Чар но је вић, ка да 

је кра јем XVII ве ка тре бало да по кре не пр ви и од лу чу ју ћи та лас 

Се о ба се вер но од Са ве и Ду на ва, ка не мир ним ју жним гра ни ца ма 

Хаб збур шке мо нар хи је. Тур ске оп са де Бе ча у XVI и XVII ве ку, 

спа љи ва ње мо шти ју Све тог Са ве на Вра ча ру 1594, ве ли ка ку га и 

још ве ћа од ма зда тур ске вој ске над Ср би ма кра јем XVII ве ка због 

приближавања Аустри ји, нај те жи су уда ри ко је је је дан на род на 

Бал ка ну за до био, и то у то ку не пу ног јед ног сто ле ћа. Оси ро машен 

и ра то ви ма ис цр пљен срп ски на род, без ичи је пра ве по мо ћи, 

мо гао је да би ра из ме ђу че ка ња (и на да ња у евен ту ал ну по моћ 

цар ске Ру си је) и кре та ња (у аустриј ску ца ре ви ну). Ка ко че ка ти 

ви ше ни је мо гао, је дан део Ср ба од лу чио се на кру пан исто риј ски 

ко рак Се о ба чи је се по сле ди це осе ћа ју и да нас. 

Сти гав ши на не по зна ту и не мно го при ја тељ ску стра ну 

те ри то ри ју, Чар но је ви ће ви Ср би ни су за бо ра ви ли све тли на ук 

срп ских сред њо ве ков них за ду жби на ра. Иако ра штр ка ни, а неки 

и од мах зло суд но одво је ни јед ни од дру гих, сви су от по че ли 

ско ро од пр вог да на да по ди жу цр кве, да об на вља ју ста ре мана 

сти ре, да по ру чу ју ико не и ико но ста се, цр кве не и бо го службе 

не пред ме те. 

Све до сре ди не XVI II ве ка на суд би ну срп ског на ро да 

у Хаб збур шкој мо нар хи ји ути ца ло је низ исто риј ских до га ђа ја 

ко ји су се од ви ја ли је дан за дру гим. Осни ва ње кар ло вач ке Митро 

по ли је, одр жа ва ње цр кве но-на род них са бо ра, до ла зак руских 

учи те ља и осни ва ње срп ских шко ла и бо го слов ских учили 

шта, пре суд ни су би ли за одр жа ва ње кул ту ре 

To a contemporary man, now at the beginning of 21 st century 

it is almost impossible to recognize the temptations and torments 

that Serbian Patriarch Arsenije Čarnojević faced when, at 

the end of the 17 th century, he started the first and decisive wave 

of migrations of Serbian people north from the Sava and Danube 

rivers toward the turbulent southern borders of the Habsburg 

Monarchy. Turkish sieges of Vienna in the 16 th and 17 th century, 

the burning of Saint Sava’s relics at Vračar in 1594, a great plague 

and even greater reprisal by Turkish troops against the Serbs at 

the end of the 17 th century, because of closer Serbian relations 

with Austria, were the hardest strikes people from the Balkans 

suffered and all of this happened in the course of less than one 

century. Serbian people, impoverished and exhausted by wars, 

without true support of others could choose between waiting (and 

hoping to receive potential help of imperial Russia) and moving 

(to the Austrian empire). One part of the Serbs, as they couldn’t 

wait any longer, decided to take a huge historical step of the Migration, 

of which the consequences are still felt today. 

After arriving in the unknown and not quite hospitable foreign 

territory, Čarnojević’s Serbs never forgot the bright principle of their 

Serbian medieval monastery endowers. Although dispersed, and 

some ill-fatedly separated from others, all of them began, almost on 

the first day, to build churches, renovate old monasteries, commission 

icons and iconostases, ecclesiastical and liturgical objects. 

Until the middle of the 18 th century a series of successive 

historical events had influence on the destiny of Serbian people in 

224

Ве ро ват но нај ста ри ја ико на на те ри то ри ји Вој води 

не је сте ико на „бла го ве сти” у цр кви ма на стира 

Кру ше до ла, она ни је ни потписана ни да ти ра на, 

али се чи ни да ни је мла ђа од XVI ве ка. Ком по зици 

ја се са сто ји од две ус прав не фи гу ре ра ђе не на 

злат ној осно ви, са ар хи тек ту ром у по за ди ни. 

Perhaps the oldest icon in Vojvodina is the icon representing 

the Annunciation in the church of the 

monastery of Krušedol, which was neither signed nor 

dated, but it seems no younger than dating from the 

16 th century. The composition consists of two standing 

figures painted on a golden background with architecture 

in the second plane. 

ме ђу Ср би ма у Аустри ји. С дру ге стра не, до га ђа ји на ко је Срби 

ни су има ли до вољ но сна ге да ути чу оте жа ва ли су и ко чи ли 

ње го во на пре до ва ње. Уче шће Ср ба на за пад ним ра ти шти ма, 

фор ми ра ње Вој не кра ји не, аустро-тур ски ра то ви и њи хо ве после 

ди це у ре ги о ну, за тим По жа ре вач ки мир (1718), дру га Се о 

ба под Ар се ни јем IV Јо ва но ви ћем Ша ка бен том (1737), Бе о градски 

мир (1739), до ла зак Ма ри је Те ре зи је за ца ри цу Аустри је 

(1741), осни ва ње Илир ске двор ске де пу та ци је (1745) и дру ги 

до га ђа ји, ни су оста вља ли мно го про сто ра за раз мах кул ту ре 

и умет но сти. Али бор ба за очу ва ње и учвр шће ње на ци о налног 

кул тур ног на сле ђа у но вој сре ди ни, би ло је за ве ћи ну 

Ср ба ско ро од исте ва жно сти као и бор ба за пу ки би о ло шки 

оп ста нак. Ве ра, је зик и пи смо, би ло је по след ње че га су 

се мо гли од ре ћи. 

У збе го ви ма и се о ба ма, сва ки Ср бин је као нај вредни 

ју све ти њу но сио упра во ико ну. Пред њом се мо лио, у 

њу је ве ро вао и но сио је увек и сву да са со бом. За то 

су на по чет ку и про до ри но вог у овој вр сти умет но сти 

the Habsburg Monarchy. The establishment of the Karlovac Metropolitan, 

organization of religious-national councils, arrival of Russian 

teachers and foundation of Serbian schools and theological 

educational institutions bore a crucial role in preserving Serbian 

culture in Austria. On the other hand, the events upon which Serbs 

weren’t strong enough to exert their influence complicated and 

blocked their cultural advancement. Participation of the Serbs on 

western war fronts, forming of the Military Frontier, Austrian-Turkish 

wars and their consequences upon the region, then the Treaty of 

Požarevac (1718), the second Migration led by Arsenije IV Jovanović 

Šakabenta (1737), the Peace of Belgrade (1739), crowning of Maria 

Theresa as Empress of Austria (1741), establishment of the Illyric 

Court Deputation (1745) and other events, didn’t leave much space 

for the flourishing of culture and arts. But, for the majority of Serbs, 

the struggle for protection and consolidation the national cultural 

heritage in a new environment had almost same importance as the 

basic struggle for vital biological survival. Religion, language and 

Cyrilic alphabet were the last things they would renounce. 

225

би ли бо ја жљи во фраг мен тар ни и огра ни ча ва ли се на де ко ратив 

не еле мен те. У пр вим де це ни ја ма по Се о би, зо гра фи су слика 

ли вр ло упро шће не, по ма ло и на ив не је ван ђе о ске сце не и 

све ти те ље, те ико не има ју на гла ше ни гра фи зи цам, не по средност 

сли кар ског ка зи ва ња и је дан нео че ки ван ди ја па зон боја 

и ша ра, ико на је осло бо ђе на „сте га” ви зан тиј ске ка нон ске 

умет но сти, те жње за ве ли чан стве но шћу и па те ти ком. 

Пр ви пра ви про дор за пад но е вроп ског ути ца ја у срп ској 

умет но сти пр ве по ло ви не XVI II ве ка де си ће се у зид ном сли карству 

ма на сти ра Бо ђа ни у Бач кој (1737). Фре ске у 

овом ма на сти ру ни су рад не ког сли ка ра „од пре ка” 

већ са свим су прот но, да ро ви тог мона 

ха по ре клом из ју жне 

Ма ке до ни је, Хри стифо 

ра Же фа ро ви ћа, 

фор ми ра ног у ло калним 

ико но пи сач ким 

шко ла ма на Све тој 

го ри. Он се до ду ше 

при др жа вао пост визан 

тиј ског 

на сле ђа, 

али је ту и та мо до давао 

не ке де та ље ко ји 

све до че и о ути ца ји ма 

са вре ме ног ба рока 

(ре ци мо сце не 

из Књи ге По ста ња на по трбуш 

ји ма лу ко ва). Уоп ште, 

зид не сли ке у Бо ђа ни ма у 

тој ме ри се раз ли ку ју од зид ног сли кар ства би ло ког дру гог српског 

ма на сти ра, да се са пра вом сма тра ју ме стом где се „ро ди ла 

мо дер на срп ска умет ност”. 

За Же фа ро ви ћа се не ве зу је са мо ра ђа ње но ви јег српског 

сли кар ства, не го и ра ђа ње нај по пу лар ни је књи ге ме ђу 

Ср би ма у XVI II ве ку – Сте ма то гра фи је, са ба кро ре зач ким предста 

ва ма ју жно сло вен ских све ти те ља и вла да ра, ме ђу ко ји ма се 

на ро чи то из два ја ју срп ски све ти те љи од ро да Не ма њи ћа. По себан 

део Сте ма то гра фи је чи не хе рал дич ка зна ме ња др жав но сти 

ју жно сло вен ских обла сти као што су: Сер би ја, Ра шка, Или ри ја, 

Бо хе ми ја, Бу гар ска, Кро а ци ја, Дал ма ци ја, Да ки ја, Епир, Дар дани 

ја, Ра гу за (Ду бров ник), Три ва ли ја, Тур ска, Па ноп ни ја, ... све 

укуп но пе де сет и пет гр бо ва. 

226 

During escape and migration, every Serb carried an 

icon as the most precious sacred object. He prayed in front of 

it, believed in it and carried it always and everywhere he went. 

Therefore at the beginning, the breakthroughs of new elements 

into this type of art were timidly fragmental and limited to decorative 

elements only. In the first decades after the migration, 

zographs (icon painters, iconographers) painted very simplified 

and slightly naïve evangelical scenes and saints, these icons have 

emphasized graphics, directness of the pictorial narrative and 

an unexpected scale of colours and patterns, the icon 

was liberated from the 

Теодор Крачун, Жртва Аврамова, 1775-1780, Народни музеј у Београду 

Teodor Kračun, Sacrifice of Abraham, 1775-1780, National Museum in Belgrade 

“chains” of the Byzantine 

canonical art and from an 

inclination toward magnificence 

and pathetic. 

The first actual breakthrough 

of the western 

European influences into 

Serbian art of the first half 

of the 18 th century took 

place in the wall painting 

of the monastery Bođani 

in the region of Bačka 

(1737). Frescos in this monastery 

are not the work of 

some painter “from 

abroad”, but quite the 

opposite, they are work 

of Hristifor Žefarović, a talented 

monk who came from 

Macedonia and formed his style in the local icon-painting schools on 

Mount Athos. However, he remained faithful to the post-Byzantine 

heritage, but occasionally he would add details that are testimonies 

to contemporary Baroque influences (for example, the scenes from 

the Book of Creation painted on the undersides of arches). Generally, 

Bođani and its wall paintings differ to such an extent from wall 

painting of any other Serbian monastery that is rightfully considered 

the “place where Serbian art of the modern era was born”. 

Žefarović’s name is not only connected with the birth of a 

new Serbian painting style, but also with the appearance of the 

most popular Serbian book in the 18 th century – Stematography, 

with copper etching representations of South Slavic saints and 

rulers, among which Serbian saints from the Nemanjić dynasty

Манастир Кувеждин, разорен током Другог светског рата, 

ни до данас није обновљен: литографија из 1837. године 

Kuveždin Monastery, destroyed during the Second World War 

remained unrestored to this day: Lithograph from 1837 

Су прот но ду гој тра ди ци ји ко је зид но сли кар ство и 

ико но пис има ју у на шој умет но сти, гра фи ка је гра ди ла се би 

про стор у но ви јој срп ској умет но сти осла ња ју ћи се на ис куства 

сте че на то ком два прет ход на ве ка штам па ња и укра шава 

ња књи га. Ме ђу тим, на гли за о крет у гра фич кој умет но сти 

збио се од сре ди не XVI II ве ка, по ја вом та да нај бо љег срп ског 

ба кро ре сца За ха ри ја Ор фе ли на. Ње го ви по че ци не сум њи во 

су ве за ни за уче ње код не ког до ма ћег зо гра фа, али од 1750. 

је већ у Бу ди му и Бе чу где уса вр ша ва тех ни ку цр та ња и реза 

ња у ба кру. За ма ње од де сет го ди на, За ха ри је Ор фе лин је 

на пре до вао у тој ме ри да га је кар ло вач ки ми тро по лит Па вле 

Не на до вић по ста вио за лич ног кан це ла ра. То је отво ри ло врата 

но вој ба кро ре зач кој ра ди о ни ци у Срем ским Кар лов ци ма, а 

За ха ри ју Ор фе ли ну исто вре ме но уве ћало по сао – ре зао је не 

Осни ва ње вој во ђан ских ма на сти ра има се при пи сати 

пр вен стве но мо на си ма добе глим са Бал ка на. 

За то би го во ри ло не ко ли ко си гур них по да та ка: изме 

ђу 1545. и 1550, ка лу ђе ри пре бе гли из Жи че по дигли 

су Ши ша то вац и, на ско ро за тим, Петко ви цу; 1584, 

мо на си из ма на сти ра Дра го ви ћа у Дал ма ци ји осно вали 

су ма на стир Гра бо вац; 1697. ка лу ђе ри из Ра че обно 

ви ли су ма на стир Бе о чин. Пр ве гра ђе ви не су би ле, 

ве ћи ном, ма ле и тро шне, че сто по кри ве не са мо шиндром 

и сла мом. Про шло је до ста вре ме на док се дошло 

до да на шњих цр ка ва и ко на ка, ко ји да ти ра ју, 

нај ве ћим де лом, из XVI II ве ка. 

Ми лан Ка ша нин 

Светородна лоза сремских Бранковића: Деспот Јован, 

митрополит Максим, слепи деспот Стефан и мати Ангелина 

(Христифор Жефарoвић), 1746. године 

Saintly family tree of Brankovićs from Srem: Despot Jovan, 

Mitropolitan Maksim, blind Despot Stefan and Mother Angelina 

(Hristifor Žefarović), 1746 

The founding of the monasteries in Vojvodina 

should be attributed primarily to the monks who 

escaped the Balkans. In favour of this several certain 

facts speak: between 1545 and 1550 the monks who 

escaped from the monastery of Žiča built Šišatovac 

and soon afterward Petkovica; in 1584 monks from 

Dragović Monastery in Dalmatia founded the monastery 

of Grabovac; in 1697 monks from Rača Monastery 

renovated Beočin. The first church buildings were generally 

small and crumbling, often covered with straw 

and timber. After much time passed, the present-day 

churches and rectories were built, belonging, for the 

most part, to the 18 th century. 

Milan Kašanin 

227

228 

Константин Данил, Флора: 

Данил је био кључна сликарска 

фигура 19. века у Срба 

Konstantin Danil, Flora: 

Danil was the major figure 

of the Serbian art in the 19 th century

Константин Данил / Konstantin Danil Ђорђе Крстић / Đorđe Krstić Урош Предић / Uroš Predić 

са мо ба кро пи се пра зни ка и ма на сти ра, не го и пло че за слу ж 

бе не тек сто ве, про кла ма ци је, син ђе ли је, гра ма те, си нод ске наред 

бе, ка ти хи зи се и сл. Из Кар ло ва ца је оти шао у Те ми швар, 

вла ди ци Ви да ку, па у Ве не ци ју за ко рек то ра Те о до си је ве 

штам па ри је, да би се на кра ју упи сао на та мо шњу ба кро ре зачку 

ака де ми ју на ко јој про во ди не ко ли ко го ди на. Као у слу ча ју 

Же фа ро ви ћа и ње го ве Сте ма то гра фи је (где се мо ра ло са ра ђива 

ти са ис ку сни јим беч ким ба кро ре сцом и штам па ром ка кав је 

био То ма Ме смер), та ко и код За ха ри ја Ор фе ли на и ње го вог 

нај по зна ти јег де ла Сло ве но серб ска и Ва ла хи ска Ка ли гра фија 

(ко ју је ре зао са беч ким ба кро ре сцем Ја ко бом Шму це ром), 

за слу ге за раз вој срп ске гра фич ке умет но сти у XVI II ве ку припа 

да ју и за па же ним беч ким ба кро ре сци ма са ко ји ма су на ши 

умет ни ци са ра ђи ва ли. 

Ни зом гра фич ких ли сто ва са при ка зи ма фру шко горских 

и све то гор ских ма на сти ра, ве ли ких пра зни ка или средњо 

ве ков них срп ских вла да ра, гра фи ка код Ср ба у XVI II ве ку 

до сти гла је зе нит, док су иде је ба рок не умет но сти у њој до биле 

нај бо љег ту ма ча. 

Ра спон од без и ме них зо гра фа до шко ло ва них сли кара 

ба ро ка, ни је се пак мо гао пре мо сти ти на глим ско ком, утоли 

ко пре што су те раз ли ке би ле ви ше не го очи глед не. Уло гу 

„спо ји те ља” ова два сти ла на се бе је пре у зе ла чи та ва ге не раци 

ја умет ни ка ко ји су у ли те ра ту ри до би ли на зив „Мај сто ри 

пре ла зног пе ри о да”. Пр во по че му су се ови мла ђи раз ли ко вали 

од старијих тра ди ци о на ли ста би ло је аутор ство. На осно ву 

are especially distinguished. A special part of Stematography are 

heraldry symbols of South Slavic states such as: Serbia, Raška, 

Illyricum, Bohemia, Bulgaria, Croatia, Dalmatia, Dacia, Epirus, 

Dardania, Ragusa (Dubrovnik), Tribalia, Turkey, Panonia…in total, 

fifty five coats of arms. 

Contrary to a long tradition of wall and icon painting in our 

art, graphic art was building its own space in Serbian art of the modern 

era, relying on the experiences acquired during two preceding 

centuries of book printing and book decorating. However, a sudden 

turnover in the field of graphic art happened from the middle of the 

17 th century with the appearance of the best Serbian engraver at the 

time, Zaharije Orfelin. His beginnings are undoubtedly connected 

with the education he received from a domestic iconographer (zograph), 

but also from 1750 he was in Budim and Vienna where he 

worked on improving his drawing and copper engraving techniques. 

In less than ten years, Zaharije Orfelin made such advancement 

that Karlovac Metropolitan Pavle Nenadović appointed him his personal 

chancellor. This opened the doors for new engraving studio in 

the town of Sremski Karlovci, and at the same time Zaharije Orfelin’s 

work flourished – he created not only engravings representing 

religious feasts and monasteries, but also tablets for official texts, 

proclamations, Episcopal diplomas and decrees, orders given by the 

church council, catechesis…From Sremski Karlovci he went to Timisoara 

to Bishop Vidak, and then to Venice where he worked as 

corrector in Teodosije’s printing company, and finally he enrolled in 

the Venice engraving academy, where he spent several years. 

229

са чу ва них њи хо вих пот пи са и за пи са, ми да нас зна мо за Дими 

три ја Ба че ви ћа, сли ка ра и жи те ља кар ло вач ког, Сте фа на 

Те нец ког, сли ка ра и жи те ља арад ског, Ва су Осто ји ћа и Јан ка 

Хал ко зо ви ћа, сли ка ре и жи те ље Но вог Са да (ко ји је од 1748. 

по стао сло бод ни кра љев ски град), Ди ми три ја По по ви ћа, слика 

ра и жи те ља ве ли ко беч кеч ког (Зре ња ни на) и не ко ли ци ну 

дру гих ко ји су се, као и они прет ход но по ме ну ти, пот пи си ва ли 

не као зо гра фи, већ као „мо ле ри” (од нем. Ma hler – сли кар). 

Дру га, вр ло ва жна но ви на код сли ка ра у овом пре лазном 

пе ри о ду, од но си ла се на све ве ћу ико но граф ску раз у 

ђе ност. Ико но ста си у срп ским цр ква ма по ста ју ви ши за не коли 

ко зо на на ко ји ма се ре дов но сли ка фриз пре сто них ико на 

и из над ње га фриз ико на Ве ли ких пра зни ка. У гор њем де лу, 

око кр ста Хри сто вог рас пе ћа, по ста вља ју се ду бо ре зни карту 

ши, на ко ји ма се го то во ре дов но сли ка ју сце не стра да ња и 

му че ња Хри сто вог (што су у за пад но е вроп ској ико но гра фи ји 

ци клу си via cru cis). Оно што је, пак, по себ на но ви на су и но ве 

сли ка не те ме, по пут кру ни са ња Бо го ро ди це, где Бог Отац и 

Исус Хри стос се де ћи на обла ци ма и у при су ству Све тог Ду ха 

кру ни шу Бо го ро ди цу, ре ли ги о зна сце на ко ја је ина че би ла 

пот пу но не по зна та у ра ни јој ико но гра фи ји. Та ко ђе је и сце на 

Бо го ро ди це Има ку ла те (Ima cu la ta co cep tio) но ва у ба рок ном 

сли кар ству, као ре ци мо и при ка зи ан ђе о ских гла ви ца са крили 

ма. Све ово пра ти и је дан нов при ступ у сли ка њу ко сти ма, 

оде жди, ар хи је реј ских пре сто ла, где је утка на рас ко шна барок 

на де ко ра тив ност у свом пра вом, пу ном сја ју. 

С дру ге стра не, у овом пре ла зном пе ри о ду не рас ки дива 

нит са би ћем пра во слав не ико не нај ја сни је се ви ди упра во 

Угар ски хро ни ча ри из Ар па до вић ских вре ме на поми 

њу да је у Угар ској и с јед не и с дру ге стра не 

Ду на ва би ло пра во слав них, „грч ких”, ма на сти ра. Поло 

ви ном XII ве ка Угар ском, та ко ре ћи, вла да ју Срби, 

Је ле на, кћи ве ли ког жу па на Уро ша, као кра љи ца 

и же на Бе ле II Сле по га, и њен брат Бе луш, као бан 

хр ват ски и па ла тин угар ски. Исто риј ска је чи ње ни ца 

да је Бе луш осно вао бе не дик тин ски ма на стир у Ба ноштиру, 

на Ду на ву. Уз то, пре да ње го во ри да је срп скопра 

во слав ну цр кву у Срп ском Ко ви ну, на че пељ ском 

остр ву код Бу дим пе ште, већ кра љи ца Је ле на осно ва ла 

као срп ски пра во слав ни ма на стир. 


230 

Similar to Žefarović and his Stematography (where it was 

necessary to cooperate with a more experienced Viennese engraver 

and printer such as Toma Mesmer), in case of Zaharije 

Orfelin and his most famous work Slavic Serbian and Wallachian 

Calligraphy (Slovenoserbska i Valahiska Kaligrafija, which he engraved 

with Viennese engraver Jacob Shmutzer). Credit for the 

development of Serbian graphic art in the 18 th century belong to 

Viennese engravers with whom our artists collaborated. 

Through a series of graphic folios with representations of 

the monasteries at Fruška Gora and Mount Athos, Liturgical Feasts 

or medieval Serbian rulers, the Serbian graphic art in the 18 th century 

reached its zenith, while Baroque art ideas it contained received 

its best interpreter. 

The space between anonymous iconographers and educated 

Baroque painters couldn’t be surmounted in a sudden leap, 

even more since these differences were more than apparent. A 

whole generation of artists, who were named “Masters of the transitional 

period” in literature, took over the role of “unifiers” of two 

styles. The first thing that made those younger artists different 

than the old traditionalists was authorship. Due to their preserved 

signatures and inscriptions, today we know of Dimitrije Bačević, 

painter and resident of Karlovac, Stefan Tenecki, painter and resident 

of Arad, Vasa Ostojić and Janko Halkozović who were painters 

and residents of Novi Sad (which in 1748 became a free royal city), 

Dimitrije Popović who was a painter and resident of Veliki Bečkerek 

(Zrenjanin) and several other painters who signed themselves, like 

the aforementioned artists, not as iconographers (zographs) but 

as “mahlers” (from the German word for painter). 

Hungarian chroniclers from Arpadović’s times mentioned 

that in Hungary the Orthodox “Greek” monasteries 

existed on both sides of the Danube. In the mid- 

12 th century, Hungary was ruled, so to say, by the Serbs; 

Jelena, daughter of Great Župan (ruler of the whole 

country) Uroš as well as Queen and wife of Bela II the 

Blind and her brother Beluš who was Croatian ban (duke) 

and Hungarian palatine. It is a historical fact that Beluš 

founded a Benedictine monastery in Banoštira on the 

Danube. In addition, a legend says that the Serbian Orthodox 

Church in Srpski Kovin, on the Čepelj Island near 

Budapest, Queen Jelena had already established as the 

Serbian Orthodox monastery. 

Milan Kašanin

Катарина Ивановић, „Аутопортрет” 

Katarina Ivanović, “Self-portrait” 

231

Вертикала у равници: Ковиљ 

Verticalism in a valley: Kovilj 

232

Капија на улазу у Кућу молитве: 

Манастир Фенек на Фрушкој гори 

Gate in front of the entry to the house of prayer: 

Monastery Fenek on Fruška Gora Mt. 

233

Градска кућа: Нови Сад 

City Hall: Novi Sad

у оном што се вер ско на уч но ту ма чи као све тлост ико не, а што 

до ла зи од зла та и злат не по за ди не. Зла то се ко ри сти и у финим, 

ми ну ци о зним де ко ра ци ја ма дра пе ри ја, као и у об ра ди инкар 

на та. При ме ну и зна чај ко ји злат ни фон не при ко сно ве но 

има у ико но пи су сре ди не XVI II ве ка, по сте пе но ће за ме ни ти 

дис крет ни бо је ни на но си зла та на де та љи ма, да би се кра јем 

ве ка све ли са мо на ис пи си ва ње ста ро сло вен ских или ру скосло 

вен ских ћи ри лич них нат пи са на при ка зи ма све ти те ља и 

ста ро за вет них и но во за вет них сце на. 

Не тре ба за бо ра ви ти још и то да су ви со ки цр кве ни вели 

ко до стој ни ци би ли нај ве ћи и нај моћ ни ји за штит ни ци уметно 

сти код Ср ба под Хаб збур зи ма. Уз њих се већ од сед ме, а 

ин те зив ни је од осме и по го то во де ве те де це ни је XVI II ве ка, 

ме ђу при ло жни ци ма и об но ви те љи ма цр ка ва и ма на сти ра по јављу 

ју се све че шће пред став ни ци срп ског гра ђан ства, ко ји су 

пре те жно чи ни ли тр гов ци и за на тли је. До во љан је по глед на 

то по граф ску кар ту цр ка ва и ма на сти ра то га до ба рас про страње 

них од Зе му на и Пан че ва, пре ко Ара да, Бу ди ма и Те ми швара, 

до за пад не Сла во ни је, да би се ви де ло ко ли ка је гу сти на 

што но во по диг ну тих, а што об но вље них срп ских бо го мо ља. 

Нај ја чи ути ца ји ба рок не умет но сти код Ср ба би ли су 

та мо где их је сва ко мо гао ви де ти – на спо ме ни ци ма ар хи текту 

ре. У гра ди тељ ству ко је је на ста ло за по тре бе Ср ба у аустријској 

ца ре ви ни, ба рок ни стил је за вла дао од сре ди не XVI II 

ве ка. Од та да, све пра во слав не срп ске цр кве ко је се гра де на 

про сто ру аустриј ске мо нар хи је мо ра ју из гле да ти као и све друге 

ка то лич ке бо го мо ље, то зна чи да мо ра ју би ти јед но брод не 

гра ђе ви не са јед ним или два зво ни ка на про че љу са западне 

стра не и фа са да ма ко је су ар ти ку ли са не по пра ви ли ма ба рокне 

ар хи тек ту ре. Уну тра шњост цр кве је, пак, до зво ља ва ла да 

се ста ре тра ди ци је ико но пи са и фре ско пи са уком по ну ју у нови 

про стор ни аран жман, с тим да је ве ћа сло бо да опет да та 

де ко ра тив ној умет но сти, тач ни је – др во ре зу. 

Као нај бо љи при мер су сре та ста рог са но вим мо гао би 

да по слу жи чу ве ни фру шко гор ски ма на стир Кру ше дол. На стао 

у жи во пи сном кра јо ли ку плод ног бр до ви тог ре ги о на Сре ма, 

не ка да по зна тог по осо бе ним сор та ма во ћа, по себ но кру шке 

(отуд „Кру ше дол”), овај ма на стир био је жи жа ду хов ног живо 

та и по кре тач на ци о нал не све сти Ср ба у вре ме ни ма од мах 

по Се о би. Иако је ма на стир са гра ђен још по чет ком XVI ве ка, 

бит ни је ар хи тек тонс ке и сли кар ске из ме не до жи вља ва тек среди 

ном XVI II ве ка. 

236 

The second, and very important innovation established 

by painters of this transitional period was related to the greater 

iconographic diversity. Iconostases in Serbian churches became 

higher, encompassing several zones where icons in the Sovereign 

Row (icons placed to the right and left of the Royal Door) 

and above them the frieze of icons representing Liturgical Feasts 

were part of a usual layout. In the upper part, around the cross 

of the Crucifixion were placed wood-carved panels where scenes 

of Christ’s Passion and torments (which are in western European 

iconography representations of the cycles of via crucis) were usually 

painted. Particular innovations were also new painted subjects 

such as “Coronation of the Mother of God”, where God as 

Father and Jesus Christ sit on clouds and in the presence of the 

Holy Spirit they crown the Virgin Mary, a religious scene that 

was entirely unknown in Serbian iconography of earlier times. 

The scene of the Immaculate Conception of the Virgin Mary (Immaculata 

conceptio) is also new in Baroque painting as well as 

representations of angels’ little heads with wings. 

All of this is accompanied by a new approach to painting 

costumes, clothes, archbishop thrones into which the abundant 

Baroque ornamentation is incorporated with its authentic and 

full brilliance. 

On the other side, in this transitional period the unbreakable 

connection with the orthodox icon’s essence is the most visible 

in what religion and science interpreted as the light of an 

icon, and which which was the effect of a golden background. 

Gold was used in refined, minutiae decorations of draperies as 

well as in painting human faces. The golden base that had an 

absolute use and importance in the icon painting of the middle 

of the 18 th century was gradually replaced with discrete coloured 

layers of gold in the details, while at the end of the century it was 

reduced to writing Old Slavic or Russian Slavic Cyrillic inscriptions 

within the representation of saints and scenes from the Old and 

New Testaments. 

It shouldn’t be forgotten as well that the highest church 

authorities were the greatest and most powerful patrons of art 

among the Serbs during the Habsburg rule. Next to them, already 

from the seventh and more intensely from the eight and 

especially ninth decade of the 18 th century, among donators and 

renovators of churches and monasteries would appear more often 

the representatives of the Serbian citizenry that mainly consisted 

of merchants and artisans. It would be sufficient only to take a

Ђура Јакшић, „Девојка у плавом” 

Đura Jakšić, “Girl in blue” 

237

Ђорђе Крстић, 

„Васкрсење”, 

са иконостаса 

цркве у Чуругу 

Đorđe Krstić, 

““Resurrection”, 

iconostasis 

in the church 

in Čurug 

238

са за ве ли ку Са бор ну цр кву у Срем ским Кар лов ци ма, Кра чун 

на жа лост ни је при вео кра ју. На гло је оти шао 1781, пре ма леген 

ди ко ја се и да нас мо же чу ти ме ђу ста рим Кар лов ча ни ма: 

пао је са ске ле док је ра дио у цр кви. Оно за шта се по у зда но 

зна да је ње го вих ру ку де ло, пред ста вља зе нит срп ског ба рокног 

сли кар ства. Пре фи ње ни ли ко ви, склад ни ко ло ри стич ки 

то но ви, про зрач на фак ту ра, све тли ру жи ча сти и цр вен ка сти 

то но ви, ви ју гав и лак цр теж, са мо су не ке од ли ке Кра чу но вог 

сти ла ко ји ће оста ти убе дљи во нај о со бе ни ји умет нич ки из раз 

јед ног чо ве ка до кра ја XVI II ве ка. 

На су прот Кра чу ну, ко ји ни је био без ди ле ме из ме ђу 

опо рог де ко ра тив ног сло вен ског ба ро ка и за пад но е вроп ског 

ба ро ка и ро ко коа, дру ги срп ски сли ка ри ко ји су би ли ак тив ни 

то ком по след ње две де це ни је XVI II ве ка, ја сни је су се прибли 

жи ли за пад но е вроп ским ути ца ји ма и кул тур ним то ко ви ма 

та да ак ту ел ног кла си ци зма. 

Ма да је у цр кве ном сли кар ству мо ра ло до ћи до по навља 

ња и ко ри шће ња уста ље них ико но граф ских и стил ских 

обе леж ја, услед пре оп те ре ће но сти по сло ви ма и крат ким роко 

ви ма, у пор трет ном сли кар ству су да ле ко ви ше од јек ну ле 

вред но сти кла си ци зма, као и уз ви ше ни прин ци пи ан тич ке 

умет но сти. Упра во са пор тре том срп ско сли кар ство ће се укључи 

ти у ма ти цу европ ског кла си ци зма. Је дан од умет ни ка ко ји 

је са успе хом сли као ка ко пор тре те та ко и ико не и ико но стасе, 

био је Те о дор Илић Че шљар. 

Два из ра зи та при ме ра Че шља ре вих сли кар ских спо собно 

сти је су па рад ни пор трет вла ди ке вр шач ког Јо си фа Јо ва нови 

ћа Ша ка бен те и ком по зи ци ја „Му че ни штво Све те Вар ва ре”, 

на ру че на од стра не па крач ког вла ди ке Па вла Ава ку мо ви ћа. 

Че шљар је за сво је вре ме био на гла су као од ли чан пор тре тиста. 

Не ве ли ка, али сли кар ски бе спре кор но из ве де на га ле ри ја 

портрета Че шља ре вих са вре ме ни ка дра го цен је при лог про у 

ча ва њу пор терт ског сли кар ства на кра ју XVI II ве ка. 

Ка да је реч о портрету, ни шта сла би ји мај стор ни је 

био ни си но вац у то вре ме чу ве ног За ха ри ја Ор фе ли на, Ја ков 

Ор фе лин. Као „жи тељ кар ло вач ки” по све тио је је дан зна ча јан 

пе ри од свог ства ра ла штва сликању портрета, али да ле ко више 

се про сла вио сли ка ју ћи по ма ло иде а ли зо ва не ли ко ве свети 

те ља, на ро чи то Хри стоса и Бо го ро ди це. Ње го ве цр тач ке и 

сли кар ске спо соб но сти не би у тој ме ри до шле до из ра жа ја, да 

ни је са успе хом по ха ђао беч ку Умет нич ку ака де ми ју од 1766. 

до 1770. го ди не. Иако је сли као ико но ста се по ма њим ме стиlook 

at the topographic map of churches and monasteries that 

at the time stretched from Zemun to Pančevo, to Arad, Budim, 

Timisoara and western Slavonija in order to recognize the density 

of the newly built and renovated Serbian churches. The most 

potent influences of Baroque-style art among the Serbs were 

displayed where everyone could see them– in the monuments 

of architecture. Architectural works that were built to fulfil the 

needs of the Serbs in the Austrian Empire embraced the style of 

Baroque starting from the middle of the 18 th century. From that 

time, all orthodox churches that were built within the Austrian 

monarchy had to look like all catholic churches, which means they 

had to be single-naved buildings with one or two bell-towers at 

the front façade on the west side and to have facades that would 

be shaped by principles of Baroque architecture. However, church 

interior allowed the combination of old icon-painting traditions 

with new arrangement of the space, but still greater freedom was 

given to a decorative art, more precisely – to wood carving. 

The best example of combining the old with the new could 

be the well-known monastery of Krušedol on Fruška Gora Mountain. 

Built in the vivid landscape of the fertile hilly region of Srem, 

once known for exceptional sorts of fruit, especially pears (that’s 

where name Krušedol comes from, pear is kruška in Serbian), this 

monastery was the centre of spiritual life and leader of the national 

conscience of Serbs in the periods right after the Migration. 

Even though the monastery was built at the beginning of 

the 16 th century, it experienced greater architectural and painting 

changes only in the mid 18 th century. The Ukrainian painter 

Jov Vasilievich (court painter for Patriarch Arsenije IV Šakabenta) 

painted new icons in the Sovereign Row and used the oil technique, 

which was new at that time, and began painting of the 

new wall paintings over old frescos whose fragments can partially 

be seen today. Further work on decorating the church was taken 

over by the painter from Arad, Stefan Tenecki, who painted the 

main icons in the monastery. 

The old, traditional way of fresco-painting divided into 

zones was followed here as well, but in Krušedol, frescos unmistakably 

expressed the inclination of artists to incorporate more 

of their personal sense that was similar to the realistic representation 

of man and nature. Realism even took one of the painters 

farther than it was common, thus below two windows in the 

church choir were painted the first two realist landscapes in the 

history of Serbian wall painting. 

239

Паја Јовановић, „Вршачки триптих” / Paja Jovanović, “Vršac Tryptichon” 

ма у Ба на ту и Сре му, као и у ма на сти ру Без ди ну (код Ара да, 

Ру му ни ја), Ор фе лин је свој мак си мум дао сли ка ју ћи, тач ни је 

до вр ша ва ју ћи ико но стас Са бор не цр кве у Срем ским Кар лов цима 

(нај пре са Кра чу ном, а на кон ње га и са мо стал но). 

То ком XVI II ве ка цен три у ко ји ма се од ви јао жив култур 

ни и умет нич ки жи вот би ли су, по ред Бу ди ма на крај њем 

се ве ру, и Ве ли ки Беч ке рек (Зре ња нин), Но ви Сад, Зе мун, 

Пан че во, Мо дош (да нас Ја ша То мић), Су бо ти ца и Сом бор на 

се ве ру, а Арад и Те ми швар на се ве ро и сто ку Ба на та. По следњи 

та лас се о ба у XVI II ве ку за вр шио се про па шћу Ко чи не 

кра ји не у Ср би ји, 1788. го ди не. У то вре ме, пре бе гле Ср бе 

у Аустри ји до че ка ле су ме ре про све ће ног ап со лу ти зма ца ра 

Јо си фа II ко је су, у по ре ђе њу са окрут ним тур ским де спо тизмом, 

из гле да ле као нај ли бе рал ни ја де мо кра ти ја: уки ну та је 

лич на за ви сност кме то ва, уки ну те су за штит не ца ри не уну тар 

др жа ве, за ве ден је ад ми ни стра тив ни цен тра ли зам уме сто стале 

шке упра ве и до нет је чу ве ни „Па тент о вер ској то ле ран цији”. 

Мла да гра ђан ска кла са са оду ше вље њем је при хва ти ла 

ове иде је. Из гра ђан ства су се ре гру то ва ли мла ди љу ди ко ји 

су све ви ше сту ди ра ли на стра ним уни вер зи те ти ма. Tи мла ди 

срп ски ин те лек ту ал ци су се на па ја ли иде ја ма и вред но сти ма 

ко је су про из и ла зи ле из те ко ви на ста рих ан тич ких ци ви ли заци 

ја – кла си ци зам као умет нич ки стил ши рио се све до оних 

крај њих, пе ри фер них обла сти за пад но е вроп ске кул тур не сфере 

ко ји ма је при па дао и Бал кан. 

240 

Crucial changes in Serbian painting and art in the whole 

happened in the middle of the 18 th century. Until the end of this 

century, that is to say until the stronger breakthrough of openminded 

ideas of “Josephinism” (named after the Austrian Emperor 

Joseph II) the leading names of Baroque art among the Serbs 

had already been established. Among the first was Teodor Kračun, 

a painter who was a true child of Baroque according to the life he 

lived and the artistic style he cultivated. 

Actually, Kračun was a very unique phenomenon of his 

time. In none of the Serbian painters of that time appeared such 

a duality of styles and means of painterly expression as had happened 

in his case. 

Kračun had difficulties, as did many Serbian painters 

of the 18 th century, to acquire the ability to undertake such 

large-scale projects like painting iconostasis or “painting the 

temple”. Here and there some priest would request a “mahler”, 

such as Kračun for example, to paint a local church (for example 

in the villages of Neštin and Susek), but not because 

they recognized and understood his talent and artistic potency, 

but because of their snobbism, as they didn’t want to remain 

behind other towns in the regions of Bačka and Banat. We suppose 

that Kračun himself had a lot of troubles because he often 

had to suppress his talent and inspiration facing narrowminded 

ideas of simple church municipals who saw painters as 

“pseudo- painters” or in the best case as skilled artisans, while

Ако би се за срп ски на род не ки век мо гао на зва ти „златним” 

или ве ком пре по ро да, он да би са пу ним пра вом то био 

XIX век. То је да ле ко ви дом Ње го шу би ло ја сно и пре не го што 

је до жи вео пр ву ње го ву по ло ви ну, го во ре ћи за ње га: Нек се 

овај ви јек гор ди над сви је ма ви је ко ви ма („Гор ски Ви је нац”). 

Све оно на шта су че ка ли Ср би ви ше од три и по ве ка, де си ло 

се 1804. го ди не. Ка ра ђор ђе и Пр ви срп ски уста нак рас плам сали 

су ро до љу бље и па три о ти зам код срп ског жи вља пре ко Саве 

и Ду на ва. До шло је вре ме да се срп ски ум и дух, уз ди за ни 

то ком XVI II ве ка код Ср ба у Вој во ди ни, са да ста ве у слу жбу 

пре по ро да ма ти це Ср би је. Хе рој ско, еп ско, па чак и мит ско, 

као вид умет нич ког из ра за или од го во ра на ду го че ка ни историј 

ски до га ђај осло ба ђа ња Ср би је од Ту ра ка, у пот пу но сти је 

од го ва рало уз ви ше ним прин ци пи ма кла си ци стич ког ду ха. 

У ли ков ној умет но сти по чет ка XIX ве ка, од лу чу ју ће 

бит ке Ср ба и Ту ра ка у Пр вом устан ку и ве ли ча ње Не ма њића, 

ме ђу тим, ни су до жи ве ли и сво ја оте ло тво ре ња. На то су 

мо ра ли да са че ка ју ско ро чи та во јед но сто ле ће (тј. са по јавом 

ве ли ких мај сто ра ака дем ског ре а ли зма Уро ша Пре ди ћа 

и Па је Јо ва но ви ћа). Раз лог за то је са др жан у јед но став ној 

чи ње ни ци да је срп ско дру штво у Вој во ди ни ушло у XIX век 

без ути ца ја моћ ни је двор ске и цр кве не ари сто кра ти је, ко ја је 

прет ход них не ко ли ко де це ни ја би ла ап со лут ни по кро ви тељ 

XVII ве ку за из ра ду ико но ста са до би ја ли су ико нопи 

сци око 2.000 фо ри ната; на при мер, Ми ха и ло 

У 

Ра до са вље вић при мио је за рад у Ши ду 1.700; Ја ков 

Ор фе лин и Те о дор Кра чун при ми ли су а кон то ра да у 

кар ло вач кој са бор ној цр кви 1.800 фо ри на та, а то је у 

вре ме ка да су це не на мир ни ца, би ле ова ке: фун та масти 

12 крај ца ра, хле бац од пет фун ти 6 крај ца ра, обично 

бра шно 1 цен та 1 фо рин ту и 20 крај ца ра. 

Сре ди ном XIX ве ка пла ћа ло се за сли кар ски посао 

у јед ној цр кви од 3.000 до 6.000 и ви ше фо ри ната. 

А то је у до ба ка да се це на јед ном лан цу зе мље 

кре та ла око јед не сто ти не фо ри на та. Кон стан ти на 

Да ни ла те ми швар ска оп шти на је ан га жо ва ла, иако је 

дво ји ном био ску пљи, по офер ту, од срп ских и ма ђарских 

ма ле ра. По сле, јед но се о це, Јар ко вац, осо бе но 

по зи ва већ слав ног и ску пог Да ни ла, пла ћа му хо норар 

око 14.000 фо ри на та за 17 сли ка. 

Вељ ко Пе тро вић 

some of them worried more about the sum they had to pay to a 

“mahler” than what and how he would be. Unfortunately Kračun 

didn’t finish his greatest and most valuable enterprise, painting 

the iconostasis for the big Cathedral Church in Sremski Karlovci. 

According to a legend that can still be heard today among the old 

residents of Karlovci, he passed away suddenly in 1781, falling 

from ladders while he was working inside the church. Artworks 

that are certainly attributed to him represent the zenith of the 

Serbian Baroque-Rococo painting. Refined figures, harmonious 

colouristic tones, transparent structure, light pink and reddish 

tones, curvy and simple drawing are only a few traits of Kračun’s 

style that until the 18 th century remained the most distinctive 

artistic expression of one man. 

Contrary to Kračun, who wasn’t without dilemma in choosing 

between sour decorative Slavic Baroque and western European 

Baroque and Rococo styles, other Serbian painters who were 

active during the last two decades of the 18 th century approached 

in a clearer manner western European influences and contemporary 

cultural courses of popular Classicism. 

Even though repetitions and use of already established 

iconographic and stylistic characteristics had to happen, due to 

the overload of work and short deadlines that painters experienced, 

the values of Classicism as well as high principles of Antiq 

In the 17 th century, iconographers received payments 

of around 2000 forints, for example, Mihailo Ra dosav 

ljević received for his work in Šid 1700 Hungarian 

forints, Jakov Orfelin and Teodor Kračun received 1800 

forints for their work in the Cathedral Church in Karlovci, 

and at that time food prices looked like this: a 

pound of fat was 12 kraicers, bread of 5 pound weight 

was 6 kraicers, and plain flour was 1 cent 1 forint and 

20 kraicers. 

In the middle of the 19 th century a sum of 3000 to 

6000 or more forints was usually paid for painting jobs. 

And that was the time when the price of a piece of land 

was around one hundred forints. The municipality of Timisoara 

employed Konstantin Danil, signing a contract 

with him, despite the fact that he was twice as expensive 

as Serbian and Hungarian painters. Later on, the village 

of Jarkovac expressly invites the already well-known and 

expensive painter Danil and pays him around 14 000 forints 

for 17 paintings. 

Veljko Petrović 

241

кул ту ре и умет но сти. Мо ну мен тал не исто риј ске или ми то лошке 

пред ста ве, на дах ну те ан тич ком ети ком и есте ти ком, у 

срп ском сли кар ству пр вих де це ни ја овог сто ле ћа за ме ни ла је 

јед на вр ста по ду нав ског би дер ма јер ског сти ла ко ји је до шао 

из Бе ча, гра ђан ски сен ти мен та лан, по не кад и сла ду њав, али 

ни ка да еп ски или ре во лу ци о на ран. 

Иде је про све ће ног ап со лу ти зма и ра ци о на ли стич ког 

духа, нај бо ље су из ра жене у ли ку и де лу До си те ја Об ра до вића. 

Ка ко је До си теј пи сао нај ја сни је се ви ди у ње го вим најпо 

зна ти јим шти ви ма, „Жи вот и при кљу че ни ја” и „Ба сне”, а 

то што зна мо ка ко је из гле дао нај ви ше тре ба да за хва ли мо 

ње го вом при ја те љу и нај и зра зи ти јем сли ка ру кла си ци сти код 

Ср ба, Ар се ни ју Ар си Те о до ро ви ћу. 

Ро ђен у Пан че ву, Те о до ро вић је до бар део жи во та провео 

у Те ми шва ру, али је за оно вре ме ипак остао „жи тељ ново 

сад ски”. Са вре ме ни ци су га упам ти ли као вр ло от ме ног и 

уви ђај ног го спо ди на ко ји је до бро жи вео од свог сли кар ства. 

Кре тао се пу но, те је јед ном при ли ком у Бе чу 1793. по се тио и 

пор тре ти сао чу ве ног До си те ја. Да нас не зна мо где се тај ориги 

нал ни рад на ла зи и да ли је уоп ште са чу ван, али по бро ју 

на кнад но на сли ка них пор тре та не са мо од Ар се Те о до ро ви ћа, 

не го и од дру гих срп ских сли ка ра XIX ве ка, мо же се ре ћи 

да је овај До си те јев портрет био и остао нај и зра зи ти кла сици 

стич ки пор трет у срп ском сли кар ству уоп ште. Ар са Те о доро 

вић је без сум ње био кла си ци ста par ex cel len ce. Сми ре ни 

цр теж, скулп тор ска мо де ла ци ја, не у трал но све тло ате љеа и 

урав но те же на ком по зи ци ја, глав на су обе леж ја Те о до ро ви ћа 

као пор тре тисте. 

За сво је вре ме Те о до ро вић је био ви ше не го пло дан 

умет ник, од но сно „жи во пи сац”. До са да је по бро ја но бли зу 

два де сет ико но ста са што их је на сли као, а да ле ко ви ше има 

ње го вих по је ди нач них ико на ко је је сли као за пра во слав не, 

као и за ка то лич ке цр кве по Вој во ди ни. Ни шта ма ња ни је ни 

га ле ри ја пор тре та Те о до ро ви ће вих са вре ме ни ка. По ста вља се, 

ме ђу тим, пи та ње: ка ко је успе вао то ли ко по сло ва да скло пи 

и за вр ши? По све му су де ћи, Те о до ро вић је био вр ло уме шан, 

знао је ка ко да по сту пи са моћ ним и бо га тим љу ди ма, а имао 

је и по моћ ни ке. Ни је се на ме тао, др жао се на од сто ја њу, али је 

це нио свој рад. Схва тио је, мо жда пр ви ме ђу срп ским сли ка рима, 

ко ли ко је за умет ни ка ва жан пу бли ци тет. Уоста лом, то ће 

се нај бо ље ви де ти кроз жи вот и рад дво ји це ње го вих нај да рови 

ти јих уче ни ка, Кон стан ти на Да ни ла и Ни ко ле Алек си ћа. 

242 

uity reverberated quite more in portrait painting. It was portrait 

art that brought Serbian painting into the core of European Classicism. 

One of artists who successfully painted portraits as well 

as icons and iconostases was Teodor Ilić Češljar. 

Two striking examples of Češljar’s abilities as a painter are 

the ceremonial portrait of Archbishop of Vršac Archbishopric Josif 

Jovanović Šakabenta and composition “Martyrdom of Saint Barbara” 

that was commissioned by Archbishop of Pakrac Pavle Avakumović. 

At his time, Češljar was considered an excellent painter of portraits. 

Not large, but stylistically and irreproachably executed gallery of 

Češljar’s contemporaries is a precious contribution to the study of 

the portrait painting at the end of the 18 th century. 

Concerning portrait art, Jakov Orfelin, a nephew of then 

famous Zaharije Orfelin, wasn’t a less capable master at all. As a 

“resident of Karlovac” he devoted a significant portion of his creativity 

to portrait painting, but acquired fame quite more by painting 

slightly idealized figures of saints, especially Christ and the 

Mother of God. His pictorial and artistic abilities wouldn’t come 

to light to such an extent if he hadn’t been successfully educated 

at the Art Academy in Vienna from 1766 until 1770. Although he 

painted iconostases in smaller places in the regions of Banat and 

Srem, like in the monastery of Bezdin (near Arad, Romania), Orfelin 

gave his most while painting, actually completing the iconostasis 

of the Cathedral Church in Sremski Karlovci (at first he 

worked with Kračun, and after him continued alone). 

During the 18 th century centres of the vibrant cultural 

and artistic life were, next to Budim in the upper north, Veliki 

Bečkerek (Zrenjanin), Novi Sad, Zemun, Pančevo, Modoš (today 

the town of Jaša Tomić), Subotica and Sombor in the north, and 

Arad and Timisoara in the northeast of Banat. The last wave of 

Migrations in the 18 th century ended with the fall of Koča’s Frontier 

in Serbia in 1788. At that time, Serbs who escaped to Austria 

faced the measures of the enlightened absolutism of Emperor 

Joseph II, which compared to cruel Turkish despotism seemed 

as the most liberal democracy: individual inferior position of 

serfs was abolished, protective customs within the country were 

cancelled, administrative centralism was introduced instead of 

a government based on classes and the well-known “Patent of 

religious tolerance” was declared. Young citizenry accepted new 

ideas with enthusiasm. Young people from citizenry class were 

recruited to study at foreign universities. Those young Serbian 

intellectuals were inspired by the ideas and values that came

Ђорђе Крстић: Иконостас цркве Светих Архистратига у Чуругу, 1896. године 

Đorđe Krstić: Iconostasis in the Church of the Holy Archangels in Čurug, 1896 

То ком пр вих два десет до три де сет го ди на XIX ве ка, 

умет ност и кул ту ра уоп ште код Ср ба у Вој во ди ни кре ну ли су 

круп ним ко ра ци ма на пред. Ар са Те о до ро вић ство рио је сли ку 

о умет ни ку као ва жном чи ни о цу у гра ђан ском дру штву, те су 

се, при род но, и оста ли умет ни ци угле да ли на ње га. Је дан од 

њих био је и сли кар Па вел Ђур ко вић, „Сла ве но-Сер бин из Карло 

ва ца и Сре ми је”. Ње го во пор трет ско де ло је да ле ко ве ће од 

оног ко је је ра дио за по тре бе ве ћих или ма њих цр кве них општи 

на. Од 1824. ње га сре ће мо у Ср би ји, где је на по зив кне за 

и го спо да ра Ми ло ша Обре но ви ћа пор тре ти сао ње га и ње го ву 

по ро ди цу, као и не ко ли ко углед них Ср ба у то вре ме (ре ци мо 

мла дог Ву ка Ка ра џи ћа). Пу то вао је мно го, а не где око 1830. 

од ла зи у Ру си ју, у Оде су, ода кле му се по том гу би сва ки траг. 

По оно ме што је оста ло са чу ва но од ње го вих ра до ва, 

за Ђур ко ви ћа као сли ка ра се мо же ре ћи да је у пра вом сми слу 

хро ни чар љу ди свог вре ме на и пр ви сли кар ко ји је оста вио 

ви ше сво јих де ла у тек осло бо ђе ној срп ској кне же ви ни. Најfrom 

the traditions of antique civilizations – Classicism as an art 

style spread outward, reaching the most distant, peripheral areas 

of western European cultural sphere, to which the Balkans 

belonged as well. 

If any century could be considered “a golden age” or the 

century of restoration for the Serbian people, then the 19 th century 

would be the best choice. To a farsighted Njegoš, this was 

clear even before the first half of the century, saying about it: 

“Let this century be the proudest of all centuries” (“Mountain 

Wreath”). Everything the Serbs were waiting for during more 

than three and a half centuries took place in 1804. Karađorđe 

and the First Serbian Uprising aroused loyalty and patriotism in 

the Serbs who lived across Sava and Danube rivers. It came at 

the time when the Serbian mind and spirit, cultivated during the 

18 th century among the Serbs in Vojvodina, should be engaged to 

serve the restoration of Serbia. The heroic, epic, even mythical 

as a form of the artistic expression or response to a long awaited 

243

по зна ти ји ње го ви пор тре ти исто вре ме но су и нај бо љи увод у 

наше гра ђан ско пор трет ско сли кар ство би дер ма јер ског кла сици 

зма сре ди не XIX ве ка. 

У пр вој по ло ви ни XIX ве ка, кул ту ра и умет ност ме ђу војво 

ђан ским Ср би ма би ли су у зна ку исто риј ских до га ђа ја ко ји 

су има ли сво ју за вр шни цу у бур ној 1848. го ди ни. 

Под при ти ском гра ђан ства, 1848. ми тро по лит Јо сиф Раја 

чић са звао је на род ну скуп шти ну у Срем ским Кар лов ци ма 

на ко јој је про гла ше на Срп ска вој во ди на, а Ра ја чић про глашен 

за па три јар ха. Ова од лу ка до ве ла је до ко нач ног рас це па 

из ме ђу Ср ба и Ма ђа ра и убр зо пре ра сла у рат. Од лу чу ју ћа 

бит ка де си ла се код Сен то ма ша (да нас Ср бо бра на), где су 

вој ну над моћ показали вој ни ци вој во де Сте ва на Кни ћа ни на. 

Оба ова из у зет но ва жна исто риј ска до га ђа ја ове ко ве че на су 

ка ко у ли те ра ту ри, та ко и у ли ков ној умет но сти („Мај ска скупшти 

на у Срем ским Кар лов ци ма” Па вла Си ми ћа и „Бит ка код 

Сен то ма ша” Ана ста са Јо ва но ви ћа). За све вре ме окр ша ја и 

ре во лу ци је 1848/49. се ди ште Глав ног срп ског на род ног од бора 

и па три јар ха Ра ја чи ћа би ло је у Зе му ну, у ку ћи по ро ди це 

Ка ра ма та (чи ји по том ци и данас жи ве у њој). 

historical event of liberation of Serbia from the Turks, was absolutely 

suitable to the high principles of the spirit of classicism. 

Decisive battles between Serbs and Turks in the First Serbian 

Uprising and glorification the Nemanjić dynasty, however 

weren’t incarnated in the fine arts at the beginning of the 19 th 

century. They had to wait for almost one century (that is to say 

the appearance of great masters of Academic Realism such as 

Uroš Predić and Paja Jovanović). The reason for this was a simple 

fact that Serbian society in Vojvodina entered the 19 th century 

without the authority of a powerful court and church nobility, 

which had been a main patron of culture and arts in the course of 

several preceding centuries. 

Monumental historical or mythological compositions, inspired 

by ethics and aesthetics of Antiquity, were in the Serbian 

painting of the first decades of this century replaced with a kind 

of the Danubian Biedermeier style that came from Vienna and 

was sentimental, sometimes even sweet, but never epic or revolutionary. 

Ideas of the enlightened absolutism and rationalistic 

spirit were best expressed in Dositej Obradović and his work. How 

Dositej wrote it could be seen most clearly in his most famous 

Ђорђе Јовановић, 

„Света Мати Ангелина”, 

1896. година 

Đorđe Jovanović, 

“Saint Mother Angelina”, 

1896 

244

Шкрипи ђерам, ко је на бунару: Зимска тишина над равницом 

Who is on the well: A winter silence over the valley 

245

Животна вертикала: 

Црквица Свете Петке у Бешкој 

The verticality of life: 

Small church of Saint Petka in Beška 

246

Срп ска вој во ди на при зна та је цар ским Уста вом 1849, 

али ни је са ста ви ла ни две пу не де це ни је. Уки ну та је 1860. 

и ње на те ри то ри ја је вра ће на у окри ље Угар ске, што је предста 

вља ло на го ве штај да љег жи во та Хаб збур шке ца ре ви не као 

двој не мо нар хи је, са ста вље не од аустриј ског и угар ског дела. 

Име ВОЈ ВО ДИ НА оста ло је са мо при вре ме но на па пи ру, а 

стал но у ср ци ма и на уму свих „Ми ле ти ће вих” Ср ба ко ји су се 

хра бро бо ри ли за њу, са ве ром да ће иде ју ује ди ње ња Срп ске 

вој во ди не са Ср би јом пре тво ри ти у де ло њи хо ви по том ци. 

Јед но од основ них обележја овог вре ме на је сте по ја ва 

ра зних срп ских уче них дру штава и њи хо вих гла си ла. Пр во орга 

ни зо ва но књи жев но и на уч но дру штво би ло је Ма ти ца српска, 

ко ју су 1826. осно ва ли уче ни срп ски ро до љу би и имућ ни 

тр гов ци. Основ ни циљ јој је био „рас про стра ње ни је књи жества 

и про све ште ни је на ро да срб ског”, као и да се „књи ге 

срб ске ру ко пи сне на свет из да ју и рас про стра ња ва ју”. Као одјек 

на Ма ти цу срп ску, у Бе о гра ду се 1841. осни ва „Дру штво 

срб ске сло ве сно сти”, чи ји су по кре та чи би ли све са ми Ср би из 

Угар ске, ме ђу ко ји ма се на ро чи то из два јао вр шча нин, да ро вити 

пе сник и све стра ни књи жев ник Јо ван Сте ри ја По по вић (начел 

ник Ми ни стар ства про све те у кне же ви ни Ср би ји и осни вач 

На род ног по зо ри шта и На род ног му зе ја у Бе о гра ду). 

Пр ве срп ске но ви не, на зва не „Но ви не серб ске”, по крену 

те у Бе чу 1813, до 1835. ка да по чи њу да се штам па ју у Бе о 

гра ду и зо ву „Но ви не срб ске”, би ле су кроз чи тав XIX век најчи 

та ни је но ви не код Ср ба. Пр ви књи жев но–на уч ни ча со пис 

био је „Серб ски ле то пис” ко ји је 1825. у Пе шти по кре нуо Ђорђе 

Ма га ра ше вић, а већ од сле де ће го ди не је пре шао у вла сништво 

тек осно ва не Ма ти це срп ске. Овај ча со пис (да нас по знат 

као Ле то пис Ма ти це срп ске) до Пр вог свет ског ра та био је 

глав ни ор ган на уч не де лат но сти угар ских Ср ба. Кроз ње га су, 

са ду жим или кра ћим пре ки ди ма као уред ни ци, про шле ви ђене 

и уче не лич но сти у Вој во ди ни ка кви су би ли Јо ван Ха џић, 

Па вле Ста ма то вић, Те о дор Па вло вић, Јо ван Су бо тић, за тим Јаков 

Иг ња то вић, Су бо та Мла де но вић, Јо ван Ђор ђе вић, Ан то није 

Ха џић, Јо ван Бо шко вић, Ми лан Са вић, Ти хо мир Осто јић и 

др. Ништа ма ње за ни мљи ви ча со пи си током XIX ве ку би ли су 

ал ма на си. Пи о нир ску уло гу у ово ме имао је је дан од нај у че нијих 

љу ди код Ср ба с по чет ка XIX ве ка – Ди ми три је Да ви до вић, 

ко ји је по ред вр ло чи та ног ал ма на ха „За бав ник” не што ка сније 

по кре нуо и чу ве не „Но ви не срб ске”. У ово ме ни је за о ста јао 

ни Вук Ка ра џић са сво јом „Да ни цом”, као ни „Серб ска пче ла” 

writings “Life and adventures” and “ Fables” and it is well known 

how Dositej looked physically thanks to his friend and the most 

expressive Serbian classicist painter, Arsenije Arsa Teodorović. 

Born in Pančevo, Teodorović spent large portion of his life 

in Timisoara, but looking from the perspective of that time he 

could still be considered “a resident of Novi Sad”. His contemporaries 

remembered him as a very graceful and courteous gentleman 

who lived very well off his painting. He travelled frequently, 

thus on one occasion in Vienna in 1793 he paid a visit to the 

famous Dositej and painted his portrait. It is not known today 

where the original portrait is and if it has been preserved after 

all, but according to many portraits of Dositej, done not only by 

Arsa Teodorović but also by many other Serbian painters of the 

19 th century, it could be said that this portrait of Dositej was and 

still is the most expressive classicist portrait in Serbian painting 

in general. Undoubtedly Arsa Teodorović was a Classicist painter 

par excellence. Serene drawing, sculpturally shaped forms, neutral 

light of a studio and balanced composition are Teodorović’s 

main characteristics as a portrait painter. 

In his time, Teodorović was more than just a productive 

artist, that is to say “iconographer”. So far we know of nearly 

twenty iconostases he painted, and there are far more individual 

icons he has painted for Orthodox as well as for Catholic churches 

in Vojvodina. The opus of portraits of Teodorović’s contemporaries 

isn’t smaller either. But the question arises: how could he 

have managed to receive and finish so many projects? In all likelihood, 

Teodorović was very skilful, he knew how to communicate 

with powerful and rich people, and he had assistants as well. He 

wasn’t intrusive, he kept a distance, but he valued his work. He 

realized, perhaps first among the Serbian painters, the significance 

of publicity for a painter. After all, that would become quite 

obvious when examining the lives and works of his two most 

talented students, Konstantin Danil and Nikola Aleksić. 

During the first twenty to thirty years of the 19 th century 

art and culture in general, the Serbs in Vojvodina made huge 

steps forward. Arsa Tedorović created an image of the artist as 

an important factor in the civic society, and consequently other 

artists followed him. One of them was painter Pavel Đurković 

“Slavic-Serbian from Karlovac and Srem”. His opus in portrait art 

is more significant than his ecclesiastical artworks in larger or 

smaller churches. From 1824 he lived in Serbia where he came 

upon the request of prince and ruler Miloš Obrenović, he por 

247

248

Нови Сад: Поглед са Петроварадина 

Novi Sad: View from Petrovaradin Fortress 

249

Урош Предић, „Весела браћа” 

Uroš Predić, “Merry brothers” 

Па вла Ста ма то ви ћа и „Бач ка ви ла”, ко ја је ина че би ла је ди на 

срп ска пу бли ка ци ја са илир ским тен ден ци ја ма. 

За књи жев ни раз ви так Ср ба у Вој во ди ни на ро чи то су 

од зна ча ја књи жа ре и књи жар ство. Док је почетком XIX века 

из ла зи ло два де се так књи га го ди шње, при кра ју ве ка се 

тај број по пео на ви ше сто ти на штам па них књи га, од ко јих 

не ке са ти ра жи ма од око 2.000 при ме ра ка. Књи га и књижар 

ство ишли су упоредо са про све том и школ ством, та ко 

да уко ли ко се про све та про сти ра ла на да ље кра је ве и на 

ши ре на род не сло је ве, то ли ко се и број ку па ца и чи та ла ца 

књи га уве ћа вао. 

У ли ко вој умет но сти, го ди не из ме ђу 1830. и 1860. предста 

вља ју цвет но до ба би дер ма јер ског сли кар ства код Ср ба. У 

том вре мен ском ин тер ва лу кул тур ни про стор Ср ба под Аустријом 

по де лио се, услов но ре че но, на два под руч ја: за пад ни, 

ко ји је об у хва тао ши ро ки ре он Бач ке, Сре ма и је дан део Славо 

ни је и ис точ ни, ко ји је за хва тао цео Ба нат. 

Да ле ко бли жи кон так т са за пад но е вроп ским то ко ви ма 

у кул ту ри и умет но сти осе ћао се ме ђу гра ђан ством, што је и 

при род но јер је би дер ма јер про из и ла зио из гра ђан ства и био 

250 

trayed him and his family as well as a few Serbs who were renowned 

at that time (for example, the young Vuk Karadžić). He 

also travelled frequently, and sometime around 1830 he went to 

Russia, to Odessa, where all traces of him have been lost. 

Relying on his preserved works, it could be said that 

Đurković was a chronicler of people of his time and the first 

painter to leave many of his works in a freshly liberated Serbian 

Principality. His most famous portraits are at the same time the 

best introduction into the civic portrait painting of Biedermeier 

Classicism in Serbia in the middle of the 19 th century. In the first 

half of 19 th century, culture and art among the Serbs in Vojvodina 

was marked by the historical development that had its conclusion 

in a turbulent 1848. 

In 1848 under pressure of the citizenry, Metropolitan 

Josif Rajačić organized the national assembly in Sremski Karlovci 

where Serbian Vojvodina (dukedom) was proclaimed and 

Rajačić was appointed patriarch. This decision caused the final 

break between Serbs and Hungarians and soon evolved into 

war. The decisive battle took place at Sent Tomazs (today Srbobran), 

where the troops led by Duke Stevan Knićanin took

на ме њен упра во ње му и ње го вом уку су. Сли ка ри би дер ма је ра 

ве зу ју се за ти хи, сен ти мен тал ни свет гра ђан ских ен те ри је ра, 

а са мим тим и и ли ко ви ко је при ка зу ју су без па то са, као што 

је то био слу чај у кла си ци зму. Не гу је се жа нр-сли кар ство, мртва 

при ро да, као и иде а ли зо ва ни пеј заж, са мо стал но или као 

део шта фа жне по за ди не јед ног пор тре та. 

За срп ске сли ка ре овог до ба Беч је и да ље пред стављао 

кул тур ну и умет нич ку ме тро по лу Евро пе. По ред ма терњег 

је зи ка, Ср би су учи ли и не мач ки, као и ма ђар ски, а уколи 

ко су же ле ли да напредују у по слу би ло је по жељ но и да 

оп ште на тим стра ним је зи ци ма не са мо са дру ги ма, не го и 

ме ђу со бом. Чест је слу чај да се на ши умет ни ци и пот пи сују 

ла ти ни цом, у не мач кој или ма ђар ској тран скрип ци ји. На 

сту ди ја ма ли ков не Ака де ми је у Бе чу јед на од ди сци пли на на 

основу ко је се од ме ра ва ла или оце њи ва ла не чи ја ве шти на, 

би ло је и ко пи ра ње, и то де ла по зна тих мај сто ра ре не сан се и 

ба ро ка као што су Ра фа ело, Ко ре ђо, Ти ци јан, Тин то ре то, Рубенс, 

Ве ла скез, Му ри љо, итд. 

Је дан од на ших сли ка ра ко ји је по ка зао ви дан успех 

ка ко у овој, та ко и у дру гим ли ков них ди сци пли на ма био је 

Ди ми три је Авра мо вић. Ње га тре ба по ме ну ти и због то га што 

је за сво је вре ме био рет ко учен сли кар. Ба вио се пре во ђењем 

и ис тра жи ва њем на ше сред њо ве ков не кул тур не ба шти не 

(на пи сао је књи гу о исто ри ја ту и умет но сти Све те го ре, као и 

књи гу о срп ским сред њо ве ков ним ма на сти рима). Авра мо ви ћа 

је ин те ре со ва ла и књи жев ност, фи ло зо фи ја, исто ри ја, стра ни 

је зи ци, ка ри ка ту ра, али се нај ви ше кон цен три сао на сли карство. 

По след ње го ди не сту ди ја на беч кој Ака де ми ји (1840) он 

је на сли као своја два ка пи тал на платна „Апо те о за Лу ки ја на 

Му шиц ког” и „Портрет Ву ка Ка ра џи ћа”. Ко ли ко је пр ва сли ка 

по са др жа ју и ли ков ном трет ма ну кла си ци стич ка, то ли ко је Вуков 

пор трет за и ста но ви на, јер но си вид не зна ке на сту па ју ћег 

ро ман ти зма. Ње гов су срет са Ву ком у Бе чу усме ри ће га већ 

1841. на Ср би ју, али овог пу та не на Кра гу је вац (као ра ни је у 

слу ча ју Па ве ла Ђур ко ви ћа), не го на Бе о град. 

За мла дог срп ског су ве ре на кне за Ми ха и ла Обре но вића, 

из бор сли ка ра ко ји би тре бало да укра си тек са гра ђе ну 

Са бор ну цр кву у Бе о гра ду био је ја сан и без ди ле ме: ви девши 

у Бе чу Авра мо ви ћев “Портрет Вука Караџића” (има ју ћи 

и пре по ру ку са мог Ву ка за два де сет пе то го ди шњег сли ка ра 

из Све тог Ива на Шај ка шког), од мах је на ре дио да се мла ди 

Авра мо вић по зо ве у Ср би ју. Но ви са бор ни храм у Бе о гра ду 

military supremacy. Both of these extremely important historical 

events were immortalized in literature as well as in fine arts 

(“May Assembly in Sremski Karlovci” painted by Pavle Simić and 

“Battle at Sent Tomazs” painted by Anastas Jovanović). During 

the fight and revolution in 1848/9 the seat of the Central Serbian 

National Council and Patriarch Rajačić was located in Zemun, 

in the house of the Karamata family (whose descendants 

still live in the house). 

Serbian Vojvodina was recognized in the imperial constitution 

in 1849 but didn’t even last a full two decades. It was 

abolished in 1860 and its territory returned to Hungary, which 

made clear the further existence of a Habsburg Empire as a dual 

monarchy composed of Austrian and Hungarian parts. The name 

‘Vojvodina’ remained on paper only temporarily but eternally in 

the hearts and mind of all “Miletić’s” Serbs who fought bravely, 

believing in the idea that a united Serbian Vojvodina and Serbia 

would be achieved by their descendants. 

One of the basic features of that time was the emergence 

of diverse Serbian scholarly associations and their journals. The 

first organized literary and scientific society was Matica srpska, 

which was founded in 1826 by learned Serbian patriots and rich 

merchants. Their fundamental goal was the “spread of the literature 

and enlightenment of Serbian people” as well as “the 

printing and distribution of the Serbian books”. In Belgrade in 

1841 the “Society of Serbian Education” was founded as an echo 

to Matica Srpska and its founders were Serbs from Hungary, of 

whom the most outstanding was talented poet and well rounded 

writer from Vršac Jovan Sterija Popović (administrator in the Ministry 

of Education in Serbian Principality and founder of the National 

Theatre and National Museum in Belgrade). 

The oldest and most popular Serb newspaper in the 19 th 

century was called “Novine serbske” (“Serbian newspaper”), 

and was initially published in Vienna in 1813, then moving to 

Belgrade in 1835 and printed under the name “Novine srbske”. 

The first literary-scientific magazine was “Serbski letopis” (Serbian 

magazine), which was established by Đorđe Magarašević in 

Pest in 1825, and only one year later it became the property of 

the newly formed Matica srpska. Until the First World War this 

magazine (known today as Letopis Matice srpske) was the major 

instrument of scientific activities of the Serbs in Hungary. Its editors, 

with longer or shorter breaks, were renowned and learned 

individuals in Vojvodina, such as Jovan Hadžić, Pavle Stamatović, 

251

тре ба ло је у пот пу но сти да од ра жа ва и но ви стил у срп ском цркве 

ном градитељству, али још ви ше у сли кар ству и ва јар ству. 

За ар хи тек ту је ода бран Франц Јан ке, док је зи до ве и чи тав 

ико но стас за око че ти ри го ди не из вео Ди ми три је Авра мо вић. 

Ње гов по сао до и ста ни је био ни ма ли ни лак, али је тач но да 

је од свих та да шњих уче них сли ка ра упра во Авра мо вић имао 

и сна ге и та лен та за та кве мо ну мен тал не ком по зи ци је, ка кве 

је зах те ва ло вре ме и про стор но уре ђе ње цр кве. Ути сак ко ји и 

да нас оста вља ју фре ске и ико не у Са бор ној цр кви (на кон скора 

шњег чи шће ња и кон зер ва ци је) за ди вљу ју ћи је. Ако се зна 

и то да је ре зба ри ју ико но ста са у Са бор ној цр кви из вео је дан 

дру ги Ди ми три је и то Пе тро вић, уче ни беч ки ва јар и ме да љер, 

он да се за и ста мо же ре ћи да је Са бор на цр ква, ка да је би ла 

у пот пу но сти за вр ше на, пред ста вља ла пре крет ни цу у раз во ју 

умет но сти у Ср би ји сре ди ном XIX ве ка. 

Успех ко ји је Авра мо ви ћу при пао за за вр ше так Са борне 

цр кве, ни је на жа лост ду го по тра јао. На ве ст о ре во лу ци ји 

у Ма ђар ској 1848. Авра мо вић је при шао гру пи ре во лу ци о на ра 

Teodor Pavlović, Jovan Subotić, then Jakov Ignjatović, Subota 

Mladenović, Jovan Đorđević, Antonije Hadžić, Jovan Bošković, 

Milan Savić, Tihomir Ostojić and others. 

In the 19 th century almanacs were also equally interesting 

magazines. The pioneer in this area was one of the most 

learned Serbs at the beginning of the 19 th century – Dimitrije 

Davidović who founded a very popular almanac “Zabavnik” and 

slightly later he established the famous journal “Novine srbske”. 

Vuk Karadžić didn’t fall much behind with his “Danica” or Pavle 

Stamatović with his “Serbska pčela” and “Bačka vila”, which was 

the only Serbian publication with illyric tendencies. 

Bookstores and publishing were of special importance for literary 

development of the Serbs in Vojvodina. While at the beginning 

of the 19 th century, around twenty books were printed on average, 

at the end of the century that number increased to hundreds 

of printed books, of which some were printed in 2000 

copies. Books and publishing developed in correspondence 

to the development of education 

252

који су про па ги ра ли об ра чун са Ма ђа ри ма. У том сми слу је почео 

са из ра дом цр те жа и ли то гра фи ја ка ри ка ту ра са увре дљивим 

са др жа јем, а на ра чун Ма ђа ра и њи хо вог по кре та. Ње го ве 

са ти рич не ка ри ка ту ре пред ста вља ју за че так ан га жо ва не уметно 

сти код нас, тач ни је по ли тич ке ка ри ка ту ре. Због то га је веро 

ват но тр пе ла ње го ва ре пу та ци ја код не срп ског гра ђан ства 

у Вој во ди ни, Ма ђа ра у пр вом ре ду. У ме ђу вре ме ну је ура дио 

жи во пис у фру шко гор ском ма на сти ру Врд ник и шест пре сто них 

ико на за цр кву у свом род ном ме сту. У цр кве ном сли кар ству, 

пак, Авра мо вић је до след но сле дио по у ке беч ких на за ре на. 

По све му, да кле, Авра мо вић је био ви ше ро ман тик и 

ро до љу би ви на ци о на ли ста, не го мир ни и сра чу на ти сли кар 

ко ји је ра дио за ши ру гра ђан ску клијентелу у Вој во ди ни. О 

то ме не го во ре са мо ње го ва са чу ва на де ла, не го и по да так да 

је умро из не на да, од ср ча не ка пи, и то на вест да је ру ски 

цар Ни ко лај I Ро ма нов (ина че по бед ник над ма ђарским 

по бу ње ни ци ма код Ви ла го ша) пре тр пео те жак 

по раз у Крим ском ра ту 1855. го ди не. 

and the school system, thus the more education spread to distant 

regions, the more people bought and read books. 

The period between 1830 and 1860 was a blooming period 

in fine arts and for the Biedermeier painting style among the 

Serbs. At that time the cultural space of the Serbs under Austrian 

rule divided, with reservations, into two regions: a western one 

that encompassed a wide area of Bačka, Srem and one part of 

Slavonija, and an eastern one that included all of Banat. Quite 

closer ties with western European trends in culture and arts were 

apparent in the citizenry class, which was natural since Biedermeier 

derived from citizenry and appeared to satisfy them and 

their tastes. Painters of Biedermeier are related to the tranquil, 

sentimental world of urban home interiors, and therefore the 

characters they represented were illustrated without pathos and 

pathetic, which was opposite to Classicism. Genre painting was 

developed as well, in the form of still life and idealized landscape, 

which were done as individual works of art or were painted in the 

background of a portrait. 

253

Са свим су про тан жи вот и суд би ну од Авра мо ви ћа до живе 

ла су два во де ћа умет ни ка би дер ма је ра у Ба на ту, Кон стантин 

Да нил и Ни ко ла Алек сић. Иако у сва ком по гле ду при па дају 

умет но сти гра ђан ског би дер ма је ра пр ве по ло ви не XIX ве ка, 

обо ји ца се по мно го че му ме ђу соб но раз ли ку ју. 

Кон стан тин Да нил (или ка ко су га са вре ме ни ци зва ли 

Da niel), не сум њи во је био цен трал на и вр ло по пу лар на личност 

ме ђу ба нат ским сли ка ри ма тог вре ме на. О ње му не ма мо 

то ли ко са чу ва них по да та ка ко ли ко о ње го вом учи те љу Ар си 

Те о до ро ви ћу, или ње го вом са вре ме ни ку Ни ко ли Алек си ћу. Дуго 

се ни је зна ла ни тач на го ди на ње го вог ро ђе ња, као ни да 

ли је уоп ште сти гао до не ке ли ков не ака де ми је. Он о то ме 

ни је уоп ште при чао, али је по све му су де ћи ра дио за сва ког 

оног ко му је по ру чио пор трет или цр кве ну сли ку, па био он 

Ср бин, Ма ђар, Ру мун, Не мац или би ло ко дру ги. Ни је па зио 

мно го „ка ко се ко кр сти и ко јим је зи ком го во ри”, док је сâм најче 

шће ко ри стио не мач ки је зик, јер ни срп ски ни ру мун ски није 

до бро го во рио. На сли као је ико но ста се за срп ске са бор не 

цр кве у Пан че ву и Те ми шва ру, у ба нат ским се ли ма До бри ци и 

Јар ков цу, и је дан за ру мун ску цр кву у Уз ди ну. Ње гов уче ник 

и би о граф Ла зар Ни ко лић опи су је нам га као при јат ног, уч тивог 

и сим па тич ног чо ве ка: 

„Ма ли, ма ло угнут ле ђи ма, сед са на о ча ри ма, бо ги њав 

и ра пав, чи нио је он на пр ви по глед ути сак ста рог учи те ља 

и про фе со ра или по ште ног и имућ ног за на тли је. Но ка да би 

чо век с њи ме про го во рио у његовој ра ди о ни ци, ви део би да 

се је пре ва рио у сво ме про су ђи ва њу, јер би та да отпала сва 

при вид на пе дан те ри ја, и из ње га би про го во ри ло зна ње и разу 

ме ва ње” (Л. Ни ко лић, Срп ски сли ка ри, 1895). 

Ре кло би се да су Да ни ло ва де ла пре од раз есте ти ке 

јед ног би дер ма јер ског сли кар ства ко је је ње му са мом нај више 

по го до ва ло, уто ли ко ви ше што је у ње га уно сио лич ну 

умет нич ку уобра зи љу као и не скри ве ну су је ту, не го што би 

то мо гао би ти ре зул тат по ку ша ја тра га ња и на ла же ња но вог 

умет нич ког из ра за, дру к чи јег од оног ко ји је по го до вао ње говој 

број ној кли јен те ли. 

За раз ли ку од Да ни ла ко ји се тру дио да у своје сликарство 

уне се по не што лич ног, а по не што од ве ли ких мај стора 

ре не сан се и ба ро ка, Ни ко ла Алек сић (или „Мо лер Ни ка”) 

си гур но се др жао про ве ре них и на у че них сли кар ских пра ви ла 

што их је по нео са со бом из Бе ча у свој Арад. Алек сић у српском 

сли кар ству, до по ја ве ро ман ти зма, спа да у нај и зра зи ти је 

254 

For Serbian painters of this era, Vienna still represented 

the cultural and art metropolis of Europe. Apart from their native 

language, Serbs studied German as well as Hungarian, and 

if they wanted to advance in their careers it was encouraged for 

them to communicate using these foreign languages not only 

with foreigners but also between themselves. It was very often 

that our artists signed their works using Latin alphabet in German 

or Hungarian transcription. 

One of the disciplines studied at the Art Academy in Vienna, 

which was established to estimate and measure a student’s 

skills, was copying the art works of famous Baroque and Renaissance 

masters like Raphael, Correggio, Titian, Tintoretto, Rubens, 

Velasquez, Murillo etc. One of our painters who showed evident 

success in this and other disciplines was Dimitrije Avramović. He 

should also be mentioned for being a painter with a strong educational 

background, which was rare in his time. He worked on 

researching our medieval cultural heritage and translating books 

on that subject matter (he wrote a book about the history and 

art of Mount Athos and a book about Serbian medieval monasteries). 

Avramović was interested in prose as well as in philosophy, 

history, foreign languages and caricature but he concentrated 

mainly on painting. During 1840, the last year of his studies at 

the Viennese Academy, he painted two major works in his career 

“Apotheosis of Lukijan Mušicki” and “Portrait of Vuk Karadžić”. As 

much the first mentioned painting demonstrates classicist contents 

and artistic treatment, the Portrait of Vuk Karadžić is truly 

an innovation because it contains clear features of the forthcoming 

Romanticism. His meeting with Vuk in Vienna led him to Serbia 

during the following year 1841, this time not to Kragujevac 

(as was earlier the case with Pavel Đurković) but to Belgrade. 

For Prince Mihailo Obrenović, the young Serbian ruler, the 

choice of the painter who was about to decorate the freshly built 

Cathedral Church in Belgrade was clear and done without any 

dilemma: seeing in Vienna Vuk’s portrait done by Avramović (and 

having Vuk’s personal recommendation for this twenty-five year 

old painter from Saint Ivan Šajkaški), he instantly ordered an 

invitation be sent the young Avramović to come to Serbia. 

The new orthodox Cathedral Church in Belgrade needed to 

demonstrate an entirely new style in Serbian sacral architecture 

and even more in painting and sculpture. Franz Janke was chosen 

as the church’s architect while Dimitrije Avramović completed the 

wall painting and entire iconostasis in about four years. Indeed

Стеван Алексић, „Свети Јован Крститељ” 

Stevan Aleksić, “Saint John the Baptist” 

255

и нај плод ни је сли ка ре кла си ци зма. Оста вио је ве ли ку га ле рију 

му шких, жен ских и деч јих пор тре та, по ре клом из углед них 

ба нат ских по ро ди ца. Мо же се ре ћи да је Алек сић у пор трети 

ма изградио је дан пре по зна тљив ма нир и да је, си гу ран у 

сте че ну сли кар ску ве шти ну, упо ре до сли као по два, три или 

че ти ри пор тре та од јед ном. У по зни јем ње го вом пе ри о ду на стају 

портрети ко ји су у потпуности про же ти ду хом би дер ма јерског 

кла си ци зма, те се са мим тим свр ста ва ју у сам врх срп ског 

сли кар ства сре ди не XIX ве ка. 

О кул тур ни и умет но сти би дер ма је ра код Ср ба у Војво 

ди ни не мо же се го во ри ти, а да се не по ме не и пр ва уче на 

и шко ло ва на срп ска сли кар ка из Стол ног Бе о гра да (Sze kesfe 

her var), Ка та ри на Ива но вић. Као же на, она ни ка ко није 

мо гла ра ди ти ико не и цр кве не сли ке (ма да је кат кад 

на сли ка ла по не ку ре ли ги о зну сли ку), те се за то 

his work wasn’t easy or simple, but it is true though that of all 

painters of that time, only Avramović had the strength and talent 

to execute such monumental compositions that the spatial organization 

of the church and the time required. The impression the 

frescos and icons in Cathedral Church impose even today (after 

recent cleaning and conservation works) is amazing. And after 

recognizing the fact that woodcarving of the iconostasis was done 

by Dimitrije Petrović, who was a learned Viennese sculptor and 

medal maker, then it could be stated that after its completion, 

the Cathedral Church represents the crossing point in Serbia’s 

artistic development in the middle of the 19 th century. 

усред сре ди ла на портрет, мр тву при ро ду, жа нр-сце не и, што 

је за раз вој на шег сли кар ства тог до ба би ло бит но, исто риј ске 

ком по зи ци је ве ли ког фор ма та. Овим ре дом се кре ће и ква литет 

у ње ном сли кар ству, та ко да се ме ђу нај бо ља Ка та ри ни на 

де ла убра ја ју њен чу ве ни Ауто портрет (сли кан ка да је има ла 

око два де сет и пет го ди на) ко ји пле ни сво јом гра ци о зно шћу 

и пер фект ном ма те ри ја ли за ци јом, портрет пе сни ка Си ме Милу 

ти но ви ћа Са рај ли је, Ње го ше вог учи те ља, за тим сли ке Итали 

јан ски ви но гра дар, Мр тва при ро да са гро жђем, Кор па са 

гро жђем, Де чак са со ко лом, Ста ри ца се мо ли пред обед, Смрт 

си ро ти це и да нас по зна та ње на сли ка на те му осва ја ња Бе о 

гра да у Пр вом срп ском устан ку 1806. го ди не. До кра ја вер на 

сво јим на ци о нал ним осе ћа њи ма, Ка та ри на Ива но вић је та ко 

по сту пи ла и са сво јим сли ка ма, по кло нив ши нај зна чај ни ја дела 

не ко ли ко го ди на пред сво ју смрт на шем бе о град ском Народ 

ном му зе ју, где се она и да нас на ла зе. 

По сле сло ма сно ва и де ла у ду хо ви ма, и сло ма ве ре у 

сло бо дар ске иде је 1848. го ди не, у це лој Евро пи а са мим тим 

и у Вој во ди ни, на ста ло је раз о ча ра ње, отре жње ње и вра ћа ње 

256 

The acclaim that Avramović received for the conclusion of 

the Cathedral Church unfortunately didn’t last for long. After the 

news about the revolution in Hungary in 1848, Avramović joined 

a group of revolutionaries who supported confrontation with the 

Hungarians. Henceforth he began creating drawings and lithographed 

caricatures with offensive subject matter on the account 

of the Hungarians and the direction they were taking. His satirical 

caricatures represent the establishment of socially engaged art 

and more precisely of political caricature in Serbia. His reputation 

probably suffered at this time as a result of the intolerance imposed 

by the non-Serbian citizenry in Vojvodina, first of all coming 

from the Hungarians. In the meantime, he completed the wall 

painting in the monastery of Vrdnik at Fruška Gora and six icons 

in the Sovereign Row of the iconostasis in the church in his birthplace. 

However, in the realm of church painting, Avramović faithfully 

followed the artistic principles of the Viennese Nazarenes. 

In all likelihood, Avramović was more a Romanticist and 

patriotic nationalist than a silent and calculating painter who 

worked for broader civic clientele in Vojvodina. Not only do his

Палићко језеро код Суботице 

Palić Lake near Subotica

Рајхлова кућа у Суботици 

Reihl House in Subotica 

258

ра зу му и прак тич ном жи во ту. Дру га по ло ви на XIX ве ка је поста 

ло до ба мер кан ти ли зма, гру бе бор бе за го ли оп ста нак, трка 

за нов цем, успе хом, ин те ре си ма. То до ба је ство ри ло је дан 

но ви култ ко ме се, на кон јед ног и по ве ка тра ја ња, и да нас 

кла ња ве ли ки део на ше пла не те – култ ма те ри јал ног успе ха. 

Док је ма те ри ја ли зам овла дао дру штвом, а по зи ти ви зам нау 

ком, кул тур ом и уметношћу овла дао је нов пра вац ко ји је 

на зван ре а ли зам. 

Ре а ли зам је про жео све ви до ве умет но сти, и не са мо 

умет но сти, не го и са мог дру штва. Та ко је ре ци мо је дан од слога 

на Ује ди ње не омла ди не срп ске био рад „с по мо ћу на у ке, а 

на осно ву исти не”. Омла ди на срп ска то ни је при хва та ла са мо 

од за пад не Евро пе, не го и од Ру си је (нај бо љи при мер за то су 

иде је ру ских ре фор ма то ра ко је је код Ср ба про па ги рао Свето 

зар Мар ко вић). По зи ти ви стич ки дух ши рио се ме ђу мла дим 

сту ден ти ма ве ли ком бр зи ном. Од по чет ка се дам де се тих го дина 

Ср би ја по ста је и њи хо во ду хов но сре ди ште. 

Из ста ре „Срп ске Ати не” (Но вог Са да) сви ду хов ни покре 

ти пре ла зи ли су у Ср би ју, док се од 1878. (ка да Ср би ја 

до би ја пу ну не за ви сност) тај про цес ин тен зи ви ра – у Ср би ју 

до ла зе нај ва жни ји кул тур ни и умет нич ки по сле ни ци из Вој води 

не, по пут пи са ца Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја, Ла зе Ко сти ћа, 

Си ме Ма та ву ља, Сте ва на Срем ца, сли ка ра Сте ва на То до ро вића, 

Ђу ре Јак ши ћа, мла дог Ђор ђа Кр сти ћа итд. Овом про це су 

је у ве ли кој ме ри ку мо ва ло уки да ње Срп ске вој во ди не од стране 

аустриј ског ца ра 1860. го ди не. 

Од сед ме и на ро чи то од осме де це ни је XIX ве ка, угар ска 

вла да пре у зи ма ши ру ак ци ју ма ђа ри за ци је на це лом вој во ђанском 

подручју. У свим на род ним шко ла ма уве ден је ма ђар ски 

је зик као оба ве зан пред мет. По ма ђа ри ва на су лич на и по родич 

на име на, као и име на се ла и гра до ва. У та квим окол но стима 

мно гим Ср би ма је про стор за ши ре ње на ци о нал не кул ту ре и 

умет но сти био не са мо ску чен, не го га че сто ни је ни би ло. 

Гра ђан ско сли кар ство у Вој во ди ни оста ло је и у епоси 

ре а ли зма бар јак тар или пред вод ник стил ских но ви на. На 

пор тре ти ма су на ши пр ви сли ка ри ре а ли сти по ка за ли нов 

сли кар ски „на ук” ко ји овог пу та ни је до ла зио од кон зер ватив 

не беч ке Ака де ми је, не го из ба вар ске пре сто ни це умет ности 

– Мин хе на. За то у сли кар ском и умет нич ком образо ва њу 

мла дих Ср ба Мин хен по ла ко пре у зи ма вођ ство на спрам Бе ча, 

и до кра ја XIX ве ка пос та ће истин ска умет нич ка ме тро по ла 

Евро пе. Ин те ре сант но је да пр ви срп ски сли кар ко га на ла зи мо 

preserved works prove this, but it can also be seen in the fact 

that he died suddenly from a heart attack when he heard that 

Russian Emperor Nikolai II Romanov (who prevailed in the conflict 

against Hungarian rebels at Vilagosh) suffered a serious defeat 

in the Crimean War in 1855. 

Vastly different were the lives and destinies of Konstantin 

Danil and Nikola Aleksić, two leading Biedermeier artists in 

Banat. Although both of them without doubt belong to the Biedermeier 

art style of the first half of the 19 th century, they differ 

from each other in many ways. 

Konstantin Danil (or Daniel, as his contemporaries used 

to call him) was unquestionably a central and very popular figure 

among the painters in Banat at the time. Not as much information 

exists of Danil as does about his teacher Arsa Teodorović 

or his contemporary Nikola Aleksić. For a long time neither the 

year of his birth was known, nor if he had ever studied at an art 

academy. He never spoke of these facts, but in all likelihood he 

worked freely for anyone who commissioned a portrait or church 

painting, no matter if the commissioner was Serbian, Hungarian, 

Romanian, German or any other nationality. He never paid much 

attention to the other people’s “religion or which language they 

speak”, while he himself mainly spoke German, because he didn’t 

know Serbian or Romanian very well. He painted iconostases for 

Serbian Orthodox churches in Pancčevo and Timisoara, in the 

Banat villages of Dobrica and Jarkovac, and one for the Romanian 

church in Uzdin. His student and biographer Lazar Nikolić 

described him as a nice, well-mannered and agreeable man. 

“Short, with a sagging back, gray-haired, with speckles, 

rough skin scraped by poxes, at first sight he looked like an aged 

teacher and professor or a decent wealthy artisan. But when a 

man would talk to him in his studio, he would realize that he 

made a mistake in his judgment because all the artist’s stylishness 

would fall off and knowledge and understanding would shine 

out of him” (L.Nikolić, Serbian painters, 1895). 

It could be said that Danilo’s works were more a reflection 

of the Biedermeier painting aesthetics, to which he was more 

inclined, probably because he incorporated his personal artistic 

imagination as well as unhidden vanity into this style than was it 

the result of his attempts to search and find a new artistic expression, 

differing to the style favoured by his numerous clientele. 

Unlike Danilo, who tried to bring into the painting a touch 

of his individuality and a bit of styles of great Baroque and Re 

259

Ве ли ку умет ност мо же да ти са мо сло бо дан и бо гат 

на род. По ме те ност и раз би је ност кул тур но га жи вота, 

као по сле ди ца ра то ва, се о ба, и ра зно род них ути цаја; 

за тим смет ње ту ђин ских вла сти, ко је су ишле за униште 

њем на шег на ро да; и нај по сле оску ди ца нов ча них 

сред ста ва — спре чи ли су нас да оста ви мо у Вој во ди ни 

она кве умет нич ке спо ме ни ке ка кве смо ство ри ли у Срби 

ји за вре ме Не ма њи ћа. Али их има и од не спор не, 

кат кад ви со ке вред но сти, и у ар хи тек ту ри, и сли карству, 

и при ме ње ној умет но сти. На зе мљи шту Вој во дине 

оста ло је истин ских ре мек-де ла, и у сти лу тра ди цио 

нал ном и у сти лу мо дер ном. 

По све му, ова по кра ји на се при ка зу је као зе мља 

ко ја је, у нај те жим при ли ка ма на ше про шло сти, узе ла 

на се бе уло гу да на сле ди, очу ва и раз ви је умет нич ке 

тради ци је срп ског сред њег ве ка и, по врх то га, да прими 

и ра ши ри за пад не ути ца је. Бла го да ре ћи ис трај ности, 

све сти и да ру на род ном, она је ту уло гу из вр шила 

ча сно и са успе хом. Без ње на по сред ства, ми би смо 

за цео је дан век ка сни је при ми ли за пад но-европ ска 

схва та ња и те жње. 


Only a free and rich nation can produce great art. Confusion 

and division of cultural life, as a consequence of 

wars, migrations and diverse influences; then impediments 

of foreign governments that accompanied the destruction 

of our people; and finally a lack of finances - prevented us 

from leaving in Vojvodina the kind of artistic monuments 

as the ones we created in Serbia during the times of the 

Nemanjić dynasty. But there are many of them in the field 

of architecture, painting and applied arts and they are of 

unquestionable and sometimes high value. Actual masterpieces 

done in both the traditional and modern styles have 

remained in Vojvodina. 

In relation to all aspects, this province is represented 

as a land, which in the most difficult circumstances of 

our past, took on the role of inheriting, protecting and developing 

art traditions of the Serbian Middle Ages and, in 

addition, accepting and spreading western influences. Due 

to the determination, conscience and talents of its people, 

Vojvodina acted out this role honorably and successfully. 

Without its mediation, we would have accepted Western- 

European ideas and aspirations a whole century later. 

Milan Kašanin 

за бе ле же ног у упи сним књи га ма мин хен ске ли ков не Ака де мије 

(Aka de mie der Bil den den Künste) ни је био ре а ли ста, не го је 

то био наш нај и зра зи ти ји ро ман ти чар Ђу ра Јак шић. 

Али од ње го вог крат ко трај ног бо рав ка на мин хен ској 

ака де ми ји (1853) па све до се дам де се тих го ди на, ме ђу срп ским 

сли ка ри ма из Вој во ди не не ма мно го оних ко ји од Бе ча про дужу 

ју на се вер, ка Мин хе ну. Ако изузмемо Ђу ру Јак ши ћа ко ји у 

не ко ли ко на вра та до ла зи и од ла зи из Ср би је (да би се на кра ју 

за у век на ста нио у њој) и ко ји је свим сво јим би ћем пра ви роман 

тик и ро до љуб, од оста лих ње го вих са вре ме ни ка тре ба ло би 

сва ка ко по ме ну ти сли ка ра ро дом из Мо ла, Но ва ка Ра до ни ћа. 

Иако је не сум њи во био та лен то ван и те мељ но обра зован, 

Ра до нић ни је до кра ја раз вио ни свој та ле нат, ни ти по казао 

све сво је зна ње. Пре су дан тре ну так у ње го вом жи во ту био 

је од ла зак у Ита ли ју и су срет са ве ли ким сли ка ри ма ре не сан се 

и ба ро ка. Ма да је и пре овог пу то ва ња (1858/59) сум њао у 

сво је сли кар ске спо соб но сти (иако је у тим го ди на ма на сли као 

не ке сво је нај у спе ли је пор тре те и ико не), тек по по врат ку из 

Ита ли је Ра до нић уви ђа ко ли ко је у за о стат ку за сво јим ве ли ким 

узо ри ма, ко ли ко за пра во још мо ра да ра ди и да учи. Ла бил ног 

260 

naissance masters, Nikola Aleksić (or “Painter Nika”) followed 

traditional and already proven and accepted principles in painting 

that he adopted in Vienna and brought to his home city of Arad. 

Aleksić belongs to the most significant and productive 

painters of Classicism in Serbian painting up to the emergence of 

Romanticism. He left behind a large gallery of portraits of men, 

women and children from eminent families from Banat. It could 

be said that Aleksić built a recognizable manner in portrait painting 

and being confident in his developed painting skills he painted 

two, three or four portraits simultaneously. His later portraits entirely 

displayed the spirit of Biedermeier Classicism, thus they are 

ranked at the top of Serbian painting in the mid 19 th century. 

It would be impossible to talk about the culture and arts 

among the Serbs in Vojvodina and not to mention Katarina Ivanović, 

the first learned and educated Serbian woman painter from Capital 

Beograd (Szekesfehervar). As a woman she wasn’t allowed to paint 

paintings with a religious subject matter, therefore she was forced 

to focus on portrait art, still life, genre-scenes and, what is very important 

for development of our painting at the time, large-sized historical 

compositions. The quality of her painting follows in the same

ка рак те ра и без ам би ци ја, Рад онић се сво јим „мол ским му дрова 

њи ма” ба ца у очај и по вла чи у се бе. Ком плекс про вин ци је 

убио је у ње му и оно ма ло во ље за на прет ком. Иако је у ства ри 

Ра до нић пра ви мај стор цр те жа (из Ита ли је је до нео ве ли ки број 

од лич них ски ца и цр те жа рим ских, фи рен тин ских и дру гих градских 

мо ти ва) и са фи ним осе ћа јем за сли ка ну ма те ри ју, он у 

ства ри не ма ни сна ге ни ства ра лач ког за но са да на ста ви и до врши 

оно што је во де ћи срп ски ро ман тик Ђу ра Јак шић за по чео. 

На кон ро ман ти чар ске уз не ми ре но сти ре а ли зам је у 

сли кар ство, као и у умет ност уоп ште, унео сми ре ност и сту дио 

зност, про ми шља тост и ра ци о нал ни дух. У по чет ку су срп ски 

сли ка ри при сту па ли ре а ли стич кој ин тер пре та ци ји сло бод није, 

са ши рим по те зи ма ки чи це, да би се пред крај XIX ве ка у 

пот пу но сти усред сре ди ли на пе дант ни ји и ми ну ци о зни ји рад 

ко ји је по не кад за па дао у по вр шност и пра зну ру ти ну. 

Ка да се по ме не срп ски ре а ли зам, пр во име овог правца 

ко је се не мо же за о би ћи је Ђор ђе Кр стић. Ро дом из Ста ре 

Ка њи же у Бач кој, Кр стић нај пре сти че основ но обра зо ва ње у 

Срем ским Кар лов ци ма, да би са не пу них се дам на ест го ди на 

пре бе гао у Ср би ју и у њој остао до кра ја жи во та. Сти пен дију 

за сли кар ске сту ди је у Мин хе ну до био је лич но од кне за 

Ми ла на Обре но ви ћа, по то њег срп ског кра ља, ко ме је 

из за хвал но сти за обез бе ђе но „бла го де ја ни је” на сликао 

чи та ве се ри је ма лих ски ца-за бе ле жа ка ср би јан ских 

order, thus her best work is her famous Self-portrait (painted when 

she was about twenty five years old) that fascinates the eye in its 

graciousness and supreme materialization, followed by the portrait 

of poet Sima Milutinović Sarajlija, who was Njegoš’s teacher, then 

the paintings Italian wine grower, Still life with grapes, Basket 

with grapes, Boy with an eagle, Old woman prays before having 

meal, Death of a poor lady and today her well-known painting 

that illustrates the conquering of Belgrade in 1806 during the First 

Serbian Uprising. Being faithful to her national feelings until her 

very last day, in the years before she died, she donated her most 

significant paintings to the National Museum in Belgrade, where 

they still are housed today. 

The collapse of the dream of a freedom-loving ideal in 

1848 across Europe brought about breakdown in people’s spirits 

as well, and in Vojvodina, a state of disappointment, disillusionment 

and return to senses came about in everyday life as well. 

The second half of the 19 th century was the age of mercantilism, a 

forceful struggle for primal survival, the race for money, and competition 

for success and interests. That era created a new cult that 

now, after one and a half century of its existence, is still admired 

around the world, one and a half century after it appeared– the 

cult of material success. At the time when materialism conquered 

society and positivism embraced the sciences, in the fields of culture 

and arts emerged a new style named Realism. 

Синагога у Суботици 

Sinagogue in Subotica 

261

262 

Манастир Крушедол: 

На падинама Фрушке горе 

Krušedol Monastery: 

On the slopes of Fruška Gora Mt 

Realism entered not only into all kinds of arts but also into 

all spheres of society itself. Hence one of the slogans launched 

by United Serbian Youth was “work supported by science and 

based on truth”. Serbian youth didn’t accept this attitude only 

from Western Europe but also from Russia (the best example of 

this are the ideas of Russian reformers that were propagated in 

Serbia by Svetozar Marković). The spirit of positivism spread rapidly 

among young students. From the beginning of the seventies 

Serbia became their spiritual centre. 

From the old “Serbian Athens” (Novi Sad) all idealist 

movements moved to Serbia and from 1878 (when Serbia obtained 

full independence) this process intensified – the most important 

representatives of culture and art came to Serbia, such 

as writers Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Simo Matavulj, 

Stevan Sremac, painters Stevan Todorović, Đura Jakšić, young 

Đorđe Krstić and others. This process took place greatly due to 

the abolition of Serbian Vojvodina (dukedom) by the Austrian 

Emperor in 1860. 

From the seventh and particularly eighth decade of the 

19 th century the Hungarian government organized a vast action 

of “Hungarization” in the whole region of Vojvodina. In all 

public schools the Hungarian language became a compulsory 

subject. Personal and family names, as well as names of villages 

and towns received a Hungarian form. In those circumstances 

the space for developing the national culture and art 

was not only limited for many Serbs but quite often it didn’t 

exist at all. 

In the epoch of Realism the civic painting in Vojvodina 

kept its primary or leading role in introducing stylistic innovations. 

In the field of portrait art our painters demonstrated new 

“principles”, which this time didn’t come from the conservative 

Viennese Academy, but rather from the Bavarian arts capital 

– Münich. Thus Münich gradually took over the supremacy from 

Vienna in painting and artistic education of young Serbs and by 

the end of the 19 th century it became the actual art metropolis 

of Europe. It is interesting though that the first Serbian painter 

enrolled at Münich Fine Arts Academy (Akademie der Bildenden 

Künste) wasn’t a Realist but our most significant Romanticist, 

Đura Jakšić. 

However from the time of his short studies at Münich 

Academy (1853) until the seventies, not many Serbian painters 

from Vojvodina left Vienna to go to Münich. One exception was

пре де ла, љу ди, оби ча ја, ко сти ма, по су ђа, но шњи и сл., то ком 

сво јих лет њих бо рав ка у Ср би ји (1881–1883). 

Кр стић је за раз вој срп ског сликарства био ви ше стру ко 

би тан. Ње гов при ступ и схва та ње цр кве не умет но сти представљало 

је пра ву ре во лу ци ју за он да шњу кон зер ва тив ну српску 

кул тур ну сре ди ну. Чи ни се да је до бар део за хвал но сти за 

оно ма ло сво јих изведених иконос та са Кр стић ду го вао јед ном 

од нај у че ни јих љу ди ко је је има ла Ср би ја у то вре ме, Ми ха и лу 

Вал тро ви ћу. Ако из у зме мо из го ре ли ико но стас са бор не цр кве 

у Ни шу, Кр сти ће во зре ло оства ре ње на овом по љу је ико ностас 

срп ске цр кве у Чу ру гу (35 ки ло ме тра се ве ро и сточ но од 

Но вог Са да), ко ји је исто вре ме но и по бе да кр сти ћев ско-валтро 

ви ћев ских иде ја о „пра во слав но сти у са вре ме ном цр кве ном 

жи во пи су”. На чу ру шким ико на ма су до пу ног из ра жа ја до шла 

умет ни ко ва основ на на ме ра, да ми сао на шег ста рог сли ка ра 

сред њо ве ков них фре са ка уса вр ши и при ла го ди је но вом време 

ну и соп стве ном умет нич ком из ра зу. Чу ру жа ни са пу ним правом 

мо гу да се по но се оним што им је Ђор ђе Кр стић оста вио. 

Не та ко осо бе ни као Кр стић, али из ван ред ни као слика 

ри ре а ли зма и ве ли ки мај сто ри сли кар ског за на та, би ли су и 

Бана ћа ни Урош Пре дић и Па ја Јо ва но вић. Обо ји ца су би ли стипен 

ди сти Ма ти це срп ске и до кра ја сво јих жи во та ни су за бо ра вили 

на род на ме ста, Пре дић на свој „дер ни Ор ло ват”, Па ја на свој 

Вр шац. Та ко да нас, ка да пут ник на мер ник до ђе у ба нат ско се ло 

Ор ло ват, не мо же а да се не за гле да у ико но стас срп ске цр кве у 

овом ме сту, ко ји је Пре дић на сли као уме сто ста рог и при лич но 

оштећеног, и по том га по кло нио ор ло ват ској цр кве ној оп шти ни. 

Пре дић је на сли као ико но ста се и у дру гим вој во ђан ским ме стима 

по пут Бе че ја, Пан че ва, Пер ле за, за тим ка пе ле вла ди чан ског 

дво ра у Срем ским Кар ло ви ци ма, те у фру шко гор ском ма на сти ру 

Гр ге те гу. Ако би ово ме до да ли и не пре глед но ду гач ку га ле рију 

пор тре та ко је је на сли као за број не по ру чи о це у Вој во ди ни, 

он да би о Пре ди ћу мо ра ли го во ри ти не са мо као о плод ном и 

са ве сном умет ни ку, не го и као из ра зи том хро ни ча ру љу ди и дога 

ђа ја с кра ја XIX и пр ве по ло ви не XX ве ка. 

На за ми шље ном про пу то ва њу кроз Вој во ди ну, исти 

пут ник ко ји је ви део ор ло ват ски ико но стас мо же продужити и 

до Вр шца. У овом ба нат ском гра ду ду ге и бо га те кул тур не тради 

ци је си гур но би застао пред „Вр шач ким Трип ти хо ном” Па је 

Јо ва но ви ћа из ло же ног у „Апо те ци на сте пе ни ца ма”. Ова сли ка 

представљала је умет ни ка и срп ски па ви љон на Ми ле ни јумској 

из ло жби у Бу дим пе шти 1896. го ди не, уме сто јед не ње го 

Đura Jakšić, who was returning to and leaving Serbia on several 

occasions (and finally settled in Serbia forever) and who was a 

profound Romanticist and patriot. Of his contemporaries, Novak 

Radonić, a painter from Mol, deserves special attention. 

Despite the fact that Radonić was talented and well 

educated, he neither developed his talents to their limits nor 

demonstrated all his academic knowledge. The crossing point 

in his life was his departure to Italy and contact with works of 

great Baroque and Renaissance masters. Even though he had 

doubts in his painting abilities prior to his journey in 1858/59 

(although in this period he painted some of his most successful 

portraits and icons), only after returning from Italy did he realize 

how much he falls behind his great idols and how much he 

has to work and learn. Having a feeble character and lacking 

ambitions, Radonić throws himself into despair and becomes 

withdrawn with his “Mol’s philosophising”. The provincial hangups 

killed that small amount of will for advancement that existed 

in him. Although Radonić was a real master of drawing 

(he brought from Italy a great number of excellent sketches 

and drawings of Roman, Florentine and other city motifs) and 

possessed a pleasant sense for painted subject matter, he actually 

had neither strength nor creative enthusiasm to continue 

and complete what leading Serbian Romanticism painter Đura 

Jakšić began. 

After the restlessness that was introduced by Romanticism, 

Realism brought about a calmness, studiousness, deliberation 

and rationalist spirit into painting and the arts in general. 

At the beginning, Serbian painters approached the realistic 

interpretation with more freedom, using wider strokes, but at 

the end of the 19 th century their style became so polished and 

focused on details that sometimes it fell into a superficial and 

futile routine. 

When Serbian Realism is mentioned, the first unavoidable 

name of this style is Đorđe Krstić. He came from Stara Kanjiža 

in Bačka, obtained primary education in Sremski Karlovci and 

when he was about seventeen years old moved to Serbia where 

he lived until the end of life. He obtained a scholarship for his 

painting studies in Münich from Prince Milan Obrenović, later the 

Serbian king, for whom Krstić, grateful for the “charity”, painted 

an entire series of small sketches of Serbian landscapes, people, 

traditions, costumes, dishes, folklore costumes etc. during his 

summer vacations in Serbia (1881-1883). 

263

Krstić was a significant phenomenon in the development 

of Serbian painting for many reasons. His views and understanding 

of the sacral were quite revolutionary for Serbian a cultural 

milieu that was quite conservative at that time. It seems that 

for a small number of painted iconostases in his whole career 

Krstić owed gratitude to the most learned man in Serbia at the 

time, Mihalio Valtrović. Except the burned iconostasis from the 

Cathedral Church, Niš, Krstić’s most highly appreciated work in 

this artistic field was iconostasis in the Serbian church in Čurug 

(35 kilometres northeast from Novi Sad), which at the same time 

represented the victory of Krstić-Valtrović’s ideas of “Orthodoxy 

in contemporary church painting”. In icons from Čurug, the artist 

fully demonstrated his fundamental intention to improve the 

idea of our old painters of medieval frescos and adapt it to modern 

times and his own artistic style. Residents of Čurug have all 

rights to be proud of the legacy Đorđe Krstić left behind. 

Uroš Predić and Paja Jovanović from Banat weren’t as extraordinary 

as Krstić, but still they were outstanding painters of 

Realism and great masters in the art of painting. Both of them 

obtained scholarships from Matica srpska and until the end of 

their lives they never forgot their hometowns, Predić his native 

Orlovat and Paja his Vršac. Thus, a traveller who visits the village 

of Orlovat in Banat mustn’t resist to see the iconostasis in the 

Serbian church that Predić painted and donated to the church authorities 

in Orlovat, which replaced an old and quite damaged one. 

Predić also painted iconostases in other places in Vojvodina such 

as Bečej, Pančevo, Perlez, then in the chapel in the Archbishop’s 

Palace in Sremski Karlovci as well as in the monastery of Grgeteg 

on Fruška Gora. If one adds to this an endless gallery of portraits 

he painted for numerous patrons in Vojvodina, it becomes necessary 

to describe Predić not only as a productive and sensible artist 

but also as an outstanding chronicler of people and events at the 

end of the 19 th and in the first half of the 20 th century. 

On a fictional journey through Vojvodina, the same traveller 

who saw the iconostasis in Orlovat should proceed to Vršac in 

Banat. In this town of long and rich cultural tradition one would 

Сава Текелија, 

оснивач Матице српске 

Sava Tekelija, 

founder of Matica srpska 

264 

certainly be attracted to “The Vršac’s Triptych” painted by Paja 

Jovanović and exhibited in the “Pharmacy on the Stairs”. This 

painting represented the artist and Serbian Pavilion at the Millennium 

Exhibition in Budapest in 1896. However another of 

Jovanović’s painting, which is perhaps today considered the most 

famous painting in the Serbian era of modern art, is Migrations

Разгледница Новог Сада 

с почетка XX века 

Postcard representing Novi Sad 

at the beginning of the 20 th century 

ве дру ге и да нас мо жда нај по зна ти је сли ке код Ср ба у но ви јој 

срп ској умет но сти – Се о бе под Ар се ни јем Чар но је ви ћем. Ка да 

је на сли ка на и ка да је по че ла да се ре про ду ку је и об ја вљу је 

у књи га ма, ли сто ви ма, ча со пи си ма, ка да је пре ко оле о гра фиса 

них репродукција по че ла да ула зи у до мо ве свих срп ских 

ку ћа сву да где су Ср би жи ве ли и ка да је де ли ла зло суд ни 

жи вот но вих и те жих срп ских се о ба у I и II свет ском ра ту, до 

да нас је оста ла сво је вр сно обе леж је но ви је срп ске исто ри је. 

Оста ле су по зна те три ве ће вер зи је ове сли ке, од ко јих су две 

код нас а тре ћа (нe ста ла то ком II св. ра та) из ван зе мље. 

Се о ба Ср ба је тре ба ло да бу де од го вор зва нич них 

цр кве них вла сти Срем ских Кар ло ва ца дру гим на ро ди ма у 

двој ној мо нар хи ји (по себ но Ма ђа ри ма) на из ло жби у Бу димпе 

шти, пре рав но 110 го ди на. Да нас она сто ји као све до чанство 

снаге и узлета јед ног умет нич ког ду ха, успо на срп ске 

кул ту ре и умет но сти у Вој во ди ни, али и као све до чан ство 

судбине која је осу ди ла Ср бе пре ви ше од три сто ле ћа да крену 

у Ве ли ку Се о бу. 

under Arsenije Čarnojević. From the time when it was painted 

and first reproduced and printed in books, journals, magazines, 

and when, thanks to the oleographs, it became part of the interior 

of Serbian homes everywhere Serbs lived, and when it shared 

the ill-fated life of new and difficult Serbian migrations during the 

First and Second World Wars, until this day this painting holds a 

special place in modern Serbian history. There are three known 

versions of this painting, two in Serbia and one which disappeared 

in the Second World War. 

The Migration of Serbs should have been the painting 

put forth by the church authorities in Sremski Karlovci to other 

nations in the Dual Monarchy (particularly to the Hungarians) 

at the exhibition in Budapest, exactly 110 years ago. Today it is 

a testimony of the strength and flourishing of an artistic spirit, 

of the time of the rising of Serbian culture and art in Vojvodina, 

as well as a testimony of the fate that condemned Serbian 

people more than three centuries ago when they embarked on 

the Great Migration. 

265

Најплавља река, најзеленија планина: Тара 

The bluest river, the greenest mountain: Tara 

266

267

На „пругастом” ветру: Борско језеро 

On a wavy wind: Borsko Lake 

268

269

Сам, под звездама, кроз мразну ноћ: Мартин Јонаш „Пољар у ноћи” 

Alone, under the stars through the frosty night: Martin Jonaš, “Fieldworker in the night” 

270

Наивна уметност српских самоуких сликара, 

била је шездесетих година препозната као 

светски ликовни правац, доказујући да једини 

пут као универзалном води преко локалног 

In the 1960’s, self-taught Serbian painters 

became known in the movement of Naïve Art 

and were recognised throughout the world, 

proving that the universal must pass through the local 

BOSONOGI U DU[I 

ESSENTIALLY BAREFOOT 

ај ве ћи је не мир ра та ра”, на пи са ла је јед ном Иси до ра Се 

лић. И та рече ни ца мо жда ни кад не би би ла схва ће на, 

„Нку 

да се у дру гој по ло ви ни два де се тог сто ле ћа ни је, на свет ској 

ли ков ној сце ни до го ди ло оно што је на зва но „ју госло 

вен ским бу мом” – про дор у свет ске елит не га лери 

је мно гих не шко ло ва них сли ка ра и ва ја ра-ама те ра 

са на ших про сто ра, чи је су аутен тич ни, „ни чим иза вани” 

ства ра лач ки им пул си, са свим ван то ко ва ак туел них 

ли ков них обра за ца – об ја шња ва ни со ци о ло шки (же љом 

све та да не ис црп ним из во ри ма на род ног опи ти ми зма и ведри 

не, убла жи де пре си ве не то но ве, ко ји су за хва ти ли инте 

лек ту ал це за пад ног дру штва су о че не са ужа си ма дру гог 

свет ског ра та, по страт ном де пре си јом и нарaстајућим сила 

ма по тро шач ког дру штва ко је се ја вља ло као „ре верс” 

пре о вла да ва ју ће ма те ри ја ли стич ке фи ло со фи је) али и 

естет ски (ли ков на умет ност у свом раз во ју све ви ше је 

гу би ла кон такт са жи во том, за пли ћу ћи се у ап стракт не, 

ин те лек ту ал не ше ме, док су на ши сли ка ри-ама те ри својим 

ко ло ри тур ним екс пло зи ја ма то чак исто ри је „вра ћа ли 

на по че так”, у бла же но до ба сли кар ске „на ив но сти”, кад 

су и нај ве ћи сли кар ски ге ни ји би ли са мо у ки и на ив ци) 

– и ју гона и ва по ста ла у све ту ли ков но сти „мо да про тив 

мо де”, ли ни ја от по ра про тив све ап сурд ни јих ин те лек туал 

них зах те ва, ко је је, пред про сеч ног љу би те ља сликар 

ства, по ста вљао „те рор ап страк ци је”. 

he greatest disquietude is that of ploughmen”, once wrote 

“TIsidora Sekulić. That phrase would have never been understood 

if in the second half of the 20 th century a “Yugoslav boom” 

hadn’t broken onto the world art scene – a breakthrough 

that hit the world’s elite galleries and brought with it many 

untrained painters and sculptors, amateurs from the region 

whose authentic and “unprovoked by anything” creative 

impulses transgressed contemporary art tendencies and 

patterns. In sociological terms this was explained as an 

effort to ease the depressive tones that seized western 

intellectuals following the horrors of WWII, the post-war 

depression and prevailing materialistic philosophy, and 

further, to replace the depression with an inexhaustible 

source of traditional folklore optimism and cheerfulness. 

Aesthetically it was explained that, through its 

development, art was losing contact with life, entangling 

itself in abstract intellectual schemes, while the amateurish 

painters, with their colourist explosions, turned the 

wheel of time back to the blissful age of “naivety” in painting, 

when even the greatest painting genius was actually 

self-taught and naïve. Thus the Yugo- naïve art became 

“fashion against fashion” in the art world, a line of resistance 

against the more and more absurd intellectual demands 

juxtaposing themselves in a “terror of abstraction” 

alongside the average lover of painting. 

271

Хијеронимус Бош на српски сељачки начин: Љубиша Јовановић - Кене „Сан” 

Hieronymus Bosch in Serbian rural way: Ljubiša Janković Kene, “Dream”

Јанко Брашић, „Бој с Турцима”; Петер Нађапати - Кукац, „Породични портрет”; Цветин Белић, „Монализа с дукатима” 

Janko Brašić, “Battle with the Turks”; Petar Nadjapati -Kukac, “A family portrait”; Cvetin Belić, “Mona Lisa with golden coins” 

По ми шље њи ма ауто ри те та, ре ци мо Жа ков ског, Бе о 

град је био „свет ска пре сто ни ца на ив ног сли кар ства”, још пре 

не го што је на и ва, на Свет ској из ло жби у Бри слу 1958. го дине, 

би ла про мо ви са на као сли кар ски пра вац, јер је, ка ко он 

ка же, „Ју го сла ви ја на са мо до сти гла нај ве ће сли кар ске до мете 

у том прав цу, не го учи ни ла пр ве ко ра ке у афир ми са њу универ 

зал но сти то га фе но ме на”. 

И за и ста, у на шем ли ковном 

на сле ђу, чак и фре ско-сликар 

ство 13. ве ка има ло је сво је 

уз о ре у сли кар ству Ви зан ти је, 

пред ста вља ју ћи нај зре ли ји и 

нај соч ни ји плод на том ста блу, 

а са мо на и ва је не што са мо никло 

на на шем тлу (Ца ри ник Русо 

из гле да са мо гре шком ни је 

био Ср бин!). Чак и кад су де цени 

је ње ног цве та ња про шле, и 

аутен тич ност на и ве би ва ла све 

че шће угро жа ва на ко мер ци јали 

змом и фол клор ним ма ни ризмом, 

оста је тврд ња о уко ре ње 

Емерик Фејеш, „Венеција” 

Emerik Feješ, “Venezia” 

Experts such as Žakovski saw Belgrade as the “world capital 

of naïve art” even before the style was first promoted at the 

1958’s World Exhibition in Brussels, because, as he said, “Yugoslavia 

has not only reached the highest achievements in the naïve 

style of painting, but has also made the first steps in affirming 

a universality of that phenomenon.” 

Indeed, in Serbia’s painting 

heritage, dating to the fresco 

paintings of the 13 th century, we 

see Byzantine art at its highest 

levels, and that heritage is added 

to the origination of naïve itself 

(Henri Russo said Le Douanier 

was French, but that he should 

have been a Serb instead!). 

Though the decades that 

witnessed the flourishing of naïve 

art have passed, and despite 

the fact that its authenticity 

was increasingly infringed upon 

by commercialism and folklore 

mannerism, it is acknowledged 

273

that naïve art originates from this land – paintings by those 

who weren’t painters, derived from still fresh sources that inspire 

the “soul of the people”, smelling still like “flowers and 

herbs”, even on the paintings, conveying the best that is hidden 

“deeply in people”. 

In the same way our naïve painters impressed the world, 

the music of the brass bands from Guča confused the world during 

the last decade. (When Miles Davis, one of the greatest jazz 

musicians in the world, heard the “Serbian trumpet” he said: “I 

never imagined you could play the trumpet that way”). 

Both phenomena are similar to each other. Self-training. 

Village. Soul of the people. A talent instead of education. Distance 

and isolation from the world’s art and music tendencies. 

Weak education (“My schoolbooks – those are my fields, my 

books, that is my life, says Vukosava Andrić). Reliance on the 

environment’s spiritual tradition. A sense of ethnic origin. 

Tradition as an inspiration. Universality that one reaches 

diving into the local. Honesty. Emotion. Originality. Threat of the 

commercialisation. Danger of falling into a mannerist, folklorist 

stereotype. Spontaneous group organisation, the so-called brass 

or painting “schools” (which is not only of practical importance, 

but testimony of common people’s feelings, who stand out from 

the rest only with their “God-given” talent, that art isn’t only 

about individual efforts and personal affirmation, rather its about 

a collective testimony, understanding of the collective fate and 

expression of the collective awareness, where there is not much 

room for “creative vanity”). 

In the shadow of Suvobor Mountain, the poet Obrad 

Vasiljević from the village of Pranjani wrote in a self-descriptive 

verse the slogan “essentially barefoot”. 

In Serbia, the first “essentially barefoot” painter was 

probably Janko Brašić from Oparić, who had his first exhibition in 

1937 in a primary school classroom and which was noted down 

by newspapers. 

After the war, Janko gathered the painters from his 

Од фолклорног маниризма „сеоске наиве”, преко минуциозног 

и технички савршеног „наивног реализма” Саве Стојкова, 

до аутентичне „апстрактне” фантастике Илије Башићевића 

- Босиља: Босиљ „Свети Ђорђе убија аждају” 

From folklore mannerism of “the Rural Naïve”, through minutiae 

and technical perfection of the “Naïve Realism” of Sava Stojkov 

to the original “abstract” fiction of Ilija Bašičević-Bosilj 

Bosilj “Saint George kills the dragon” 

274 

area, the so-called “school of Oparić”. He was there in 1960 

when the Gallery of Self-taught painters was founded in Jagodina. 

Today it is the Museum of Naïve Art. The first paintings 

collected in the museum were works by Janko Brašić and by 

other painters from the “school of Oparić”. (Almost all examples 

of the naïve art painting style printed in this book are in 

that gallery’s possession).

но сти на и ве у на ше тло – сли ке оних ко ји ни су сли ка ри, на ста ле 

на (још увек) би стрим из во ри ма на ко ји ма се на пи ја „на род на 

ду ша”, ко ја чак и на сли ка ма ми ри ше на „сми ље и бо си ље”, го воре 

о оном нај бо љем што се кри је „ду бо ко у на ро ду”. 

Она ко као што су на ши на ив ци за ди ви ли свет, та ко је 

по след ње де це ни је свет био збу њен му зи ком тру ба ча из Гу че. 

(Кад је чуо „срп ску тру бу” је дан од нај ве ћих џез му зи ча ра света, 

Мајлс Деј вис, рекао је: „Ни кад ми не би па ло на па мет да 

тру ба мо же да се сви ра на тај на чин”). 

Оба фе но ме на има ју слич но сти. Са мо ни клост. Се ло. Народ 

на ду ша. Та ле нат уме сто шко ло ва ња. Уда ље ност и од се ченост 

од свет ских ли ков них и му зич ких то ко ва. Тан ко обра зова 

ње („Мо ја лек ти ра – то су мо је њи ве, мо је књи ге то је мој 

жи вот”, ка же Ву ко са ва Ан дрић). На слон на ду хов ну тра ди ци ју 

сво је сре ди не. Свест о ет нич кој при пад но сти. 

To Uncle Janko, as he became known, all dreams of a 

painter came true. He travelled with his paintings to many world 

cities, although he lived his whole life in ‘his Oparić’, refusing offers 

to move to the city; he won many prizes, he was respected 

even in his own village; when he learned the fresco technique 

from one Russian painter, he painted the church in the monastery 

of Tresije on Kosmaj Mount. And finally, after many “attempts”, 

he created a grandiose painting, “The Battle of Kosovo”, which he 

planned to be and considered his “last testament as a painter.” 

Another painter from the tradition of interwar naïve painters 

faced the very destiny of the “cursed painter” and felt on his 

own skin how huge damnation a talent and creative restlessness 

could be, especially in primitive surroundings. Peter Nađapati, the 

son of a poor coachman from Bačka Palanka, got the nickname 

“Kukac” and was remembered in many local kafanas (restaurants). 

He wasted his significant talents painting peasants, just 

so they would buy him a drink. He roamed the fields visiting salaš 

(farms) where he painted portraits of rich farmers in exchange for 

shelter and food, humiliating himself by painting their favourite 

ox or pig. He was found, weakened by alcohol, stretched out on a 

haystack, in his father’s stable, dead. 

Only one blurry photograph remains: he stands 

wearing a white shirt buttoned up to his neck, with 

a hat pulled down to his eyes, his long slender face 

showing the obvious features of a foreigner. Kukac, 

peering under the brim of his hat, has his eyes fixed 

Између наиве и хиперреализма: 

Сава Стојков, „Са фиклићем” (детаљ) 

Between Naïve and HyperRealism: 

Sava Stojkov, “With a little bottle of rakija (brandy)” (detail) 

275

Тра ди ци ја као ин спи ра ци ја. Уни вер зал ност ко ја се до сеже 

уро ња ва њем у ло кал но. Искре ност. Емо тив ност. Аутен тичност. 

Прет ња ко мер ци ја ли за ци је. Опа сност да се по то не у мани 

ри зам, фол кло ри стич ки ша блон. Спон та на ор га ни зо ва ност 

у гру пе, тзв. тру бач ке или сли кар ске „шко ле” (што ни је са мо 

прак тич ног зна ча ја, већ све до чи и о осе ћа њу тих обич них људи, 

ко је је из два јао са мо та ле нат „од Бо га дат”, да се у умет ности 

не ра ди о по је ди нач ним на по ри ма и лич ној афир ма ци ји, 

не го о ко лек тив ном све до че њу, схва та њу ко лек тив не суд би не 

и из ра жа ва њу ко лек тив ног све тона 

зо ра, где за „ства ра лач ку су јету” 

не ма мно го про сто ра). 

Пе сник Об рад Ва си ље вић, 

из се ла Пра ња ни, под Су во бо ром, 

ско ва ће, у јед ном сти ху о се би, синтаг 

му „бо со но ги у ду ши”. 

У Ср би ји, пр ви сли кар „босо 

ног у ду ши”, ве ро ват но је био 

Јан ко Бра шић, из Опри ћа, где је, у 

учи о ни ци основ не шко ле, пр ву изло 

жбу, о ко јој је оста ла за бе ле шка 

у но ви на ма, отво рио 1937. го ди не. 

По сле ра та, Јан ко је окупио 

сли ка ре-ра та ре из свог кра ја, 

та ко зва ну „опа рић ку шко лу”. Био 

је ту кад је у Ја го ди ни, 1960. го дине, 

осни ва на Га ле ри ја са мо у ких 

сли ка ра, да на шњи Му зеј на ив не 

умет но сти. Пр ве сли ке у Га ле ри ји 

би ла су плат на Јан ка Бра ши ћа и 

сли ка ра из „опа рич ке шко ле”. (Гото 

во све ов де ре про ду ко ва не слике, 

у по се ду су те Га ле ри је.) 

Чи ка Јан ку, сли кар ски снови 

су се оства ри ва ли. Пра те ћи сво је сли ке об и шао је мно ге 

свет ске гра до ве, ма да је чи тав жи вот жи вео у свом Опа ри ћу, 

од би ја ју ћи све по ну де да се исе ли за град; по ку пио је хр пу призна 

ња; чак и у свом се лу био је це њен; на у чив ши тех ни ку фреско 

пи са од не ког ру ског сли ка ра до че као је да осли ка цр кву 

ма на сти ра Тре си је, на Ко сма ју. И нај зад, по сле ду го го ди шњих 

„про ба”, оства рио је гран ди о зну сли ку „Бој на Ко со ву”, за ко ју 

је ду го пла ни рао да бу де ње гов „сли кар ски те ста мент”. 

276 

Лампеком до Месеца: Михајло Марјанчевић, „Ерски сан” 

With lampek to the Moon: Mihajlo Marjančević, “Epic Dream” 

on the camera (it was probably painful for him as he, a painter, 

had to accept the photographer as his colleague). What’s strange 

is that his look still leaves the impression that it is directed toward 

“nothing” and somewhere “behind”. Fleshy lips, without any sign 

of a smile, not even a sad smile or bitter or powerless one, one 

with the “dead expression” of a poker player, a man called Kukac, 

present and absent at the same time, just like the ceremonially 

stiff figures of renowned citizens of towns in Vojvodina that he 

painted in some rare portraits preserved to this day only in small 

numbers, usually unsigned, delivered 

to those who had commissioned 

them, and then on to 

oblivion. 

One of the founders of 

the Serbian naïve art style, 

Cvetin Belić, from the village 

of Kuzmin in Srem, begged and 

“exhibited” on the streets of 

Belgrade, and who knows what 

would have been preserved of 

his artwork if Siniša Paunović, 

a journalist and collector, didn’t 

meet him – all that was left behind 

of Cvetin’s art has been 

collected and preserved by this 

journalist from “Politika” newspaper. 

Unfortunately, Cvetin was 

taken to a concentration camp 

in 1942. After he returned from 

Poland, from hell, he became ill 

and spent the last years of his 

life in a sanatorium in Slovenia. 

His name, Cvetin, originates 

from the Serbian word for flower. 

Flowers in his thorny life, and in a style of the evil anecdote, 

existed in his life only as part of his name. 

His most important work “Mona Lisa with dukats” (gold 

coins) is of a dark female figure, with the stiff “mysterious Da 

Vinci smile” but this time her eyes are wide open (does the fear 

in those eyes seem evident only to us?), lifeless and dark, representing 

her creator even today: this man, in his lifetime, was one 

of those “ already visited by death”.

Мотиви старог румунског веза: 

Ануика Маран „Млада” 

Motives of the Romanian broidery: 

Anuika Maran, “A bride” 

277

278 

Је дан дру ги сли кар из га ле ри је ме ђу рат них на и ваца, 

до жи вео је „ори ги нал” суд би ну „про кле тог сли ка ра”, на 

сво јој ко жи осе тив ши ко ли ко про клет ство мо же, по го то ву у 

при ми тив ној сре ди ни, да бу де та ле нат и ства ра лач ки не мир. 

Си на си ро ма шног ко чи ја ша из Бач ке Па лан ке, Пе те ра На ђапа 

ти ја, под на дим ком „Ку кац” за пам ти ле су мно ге ло кал не 

ка фа не. Тра ћио је свој ве ли ки та ле нат, сли ка ју ћи се ља ке 

за ту ру пи ћа, лу тао рав ни цом оби ла зе ћи са ла ше где је портре 

те бо га тим па о ри ма ра дио за стан и хра ну, по ни жа ва ли 

су га да им сли ка оми ље ног во ла и нај дра жу сви њу. На шли 

су га, из ну ре ног ал ко хо лом, ис пру же ног на сла ми у шта ли 

ње го вог оца, мр твог. 

Јанко Брашић, „Портрет мајке” 

Janko Brašić, “Portrait of a mother” 

On the opposite pole from this tortured soul was a great 

and celebrated name, Emerik Feješ, who during his lifetime collected 

postcards of foreign cities in the way that others collect 

stamps (his inclination to small objects may be a result of his 

profession as a comb and button maker). He made paintings 

of the places he had never travelled to, using the postcards to 

inspire his interpretation. From sleepy Novi Sad, whose coatof-arms 

contains a dove, in his apartment, that resembled 

that of a thousand neighbours, Feješ travelled throughout the 

world, postcard by postcard. Emerik amused himself by listening 

to “the music of the world” – Venetian gondolas sailed on 

his modest kitchen tablecloth, Parisian pigeons cooed, Japanese 

trains ran, the imams of minarets from Sarajevo sang. 

All distant places were close to Emerik. Who would say that 

inside this man was actually an adventurer and traveller, an 

eternal Columbus, who was discovering new cities all the time, 

“composing” them of multicoloured houses under intensive red 

roofs, “solving” multicoloured painting “puzzles” – if there was 

any profound story in the background, it could be the story 

about the union of the general and the collective (a city seen 

as a beehive with honeycomb and human bees flying over it). 

He painted small windows with clear colours, small balconies, 

with white zigzag lines marking tiles on curved roofs, adding 

here and there some towers (representing his associations of 

fairytale castles he read about in his childhood). In this way 

he sang a children’s song about the richness and beauty of the 

world, a truly touching and naïve song. A colourful one. But in 

the works of his successors his “multicoloured colourful” was 

transformed into the “black colourful”. 

Oh, how joyful the images of village cemeteries and funerals 

look in the paintings of naïve painters from the 1960’s. 

These paintings represent the peasant, straightforward philosophy 

that conveys life continuing despite death, and that the 

charming beauty of life wins, with the philosophy of the village 

commemorations for the dead, gatherings that usually begin in 

sadness, then become relaxed thanks to food and drinks, and 

finally end with singing (“And the favourite song of our deceased 

friend was…”). 

The Western audience was “consternated and impressed” 

with the lively force and oceans of optimism in these self-taught 

painters, yet not used to such dark atavisms of the human soul, 

since many of them learned of the custom in Eastern Serbia

Драгиша Станисављевић, „Распети Исус”, „Космонаути” 

Dragiša Stanisavljević, “Crucified Jesus”, “Astronauts”

280 

Милан Рашић, „Погреб” 

Milan Rašić, “A funeral”

Оста ла је са мо јед на мут на фо то гра фи ја: у бе лој кошу 

љи, за коп чан до вра та, са ше ши ром ду бо ко на ту че ним на 

очи, ду гу ља стог из мр ша ве лог ли ца са пре по зна тљи вим цр тама 

стран ца. Ку кац је из сен ке ше ши ра очи упе рио у ка ме ру 

(до жи вљај фо то гра фа као свог ко ле ге, мо ра да је био бо лан) 

и оно што је чуд но – тај по глед ипак оста вља ути сак као да 

је упе рен не куд „ми мо” и не куд „иза”. Пу них уса на, без на знаке 

би ло ка квог сме шка, чак ни ту жног, чак ни гор ког, чак ни 

не моћ ног, са „мр твим из ра зом” по ке ра ша, чо век зва ни Ку кац, 

исто вре ме но је кон цен три сан и од су тан, баш као и све ча но 

уко че ни ли ко ви углед них гра ђа на вој во ђан ских па лан ки на 

по не ком од рет ких са чу ва них пор тре та, ко је че сто ни је ни потпи 

си вао, пре да ју ћи их по ру чи о ци ма и – за бо ра ву. 

where a man organises his own funeral with a commemoration 

and empty coffin, hiding in the background to see who will come 

to mourn him when he really dies; and after, hidden under the 

table, he listens to the memorial speeches about “the deceased”. 

One should have come to one of the cemeteries in Dragačevo 

where, not so long ago, on the occasion of a yearly memorial in 

November, people called the brass bands and danced kolo (traditional 

dance) around the cemetery monuments and crosses, 

and thus one would be able to realise that the naïve paintings of 

the funerals, memorials and commemorations actually have only 

a little of the shocking quality, and especially that the new shade 

in the art of painting (a “black colourful” tone) is not a matter of 

fiction, rather it is a real image of Balkans folklore. 

Ђорђе Добрић, „Голубови”: Изгубио је у рату десну руку, вољом и упорношћу научио је да слика левом, 

мотив на слици је из београдске Скадарлије где је радио као ноћни портир 

Đorđe Dobrić, “Pigeons”: he lost his right hand in the war, with strong will and persistence he learned to paint with his left hand. 

Motif of the picture represents the Skadarlija quarter in Belgrade, where he used to work as a night porter 

281

Још је дан од ро до на чел ни ка срп ске на и ве, Цве тин Белић 

из срем ског се ла Ку змин, кло ша рио је и „из ла гао” на бе о 

град ским плоч ни ци ма, и ко зна да ли би ишта од ње го вог ствара 

ла штва би ло са чу ва но да га ни је срео Си ни ша Па у но вић, 

но ви нар и ко лек ци о нар – све што је од Цве ти на са чу ва но, сачу 

вао је овај но ви нар „По ли ти ке”. Не сре ћи Цве тин од ве ден је 

1942. у ло гор. По по врат ку из Пољ ске, по по врат ку из па кла, 

раз бо лео се и по след ње го ди не жи во та про вео у не ком са нато 

ри ју му, у Сло ве ни ји. Цве ће у ње го вом тр но ви том жи во ту, у 

сти лу под ле анег до те, пра ти ло га је са мо у име ну. 

Ње го во нај зна чај ни је де ло, „Мо на Ли за с ду ка ти ма”, 

црн је жен ски лик, уко че ног „за го нет ног да вин чи јев ског осмеха”, 

ово га пу та ком би но ва ног са раз ро га че ним очи ма (да ли се 

страх у њи ма са мо на ма при чи ња ва?), бе жи вот на и там на, као 

да о ауто ру и да нас све до чи: овај чо век, за жи во та, био је од 

оних „ко је је смрт већ по се ћи ва ла”. 

На су прот ном по лу од ове на му че не ду ше, би ло је ве ли ко 

и слав но де те, Еме рик Фе јеш, ко ји је чи та вог жи во та саку пљао 

раз глед ни це да ле ких гра до ва, као што не ки саку пља ју мар ке 

(а ма лим пред ме ти ма био је склон већ по свом за на ту дуг ме тара 

и че шља ра), и сли као по њи ма ме ста у ко ји ма ни кад ни је 

био. Кроз ње гов скром ни стан, по то нуо по пут хи ља да дру гих 

у но во сад ском мр тви лу, као у мо чва ру на ко јој је из гра ђен тај 

до сад ни и удоб ни град ко ји је у гр бу од осни ва ња имао го лу бицу, 

про ла зио је чи тав да ле ки свет, на ма лим, пра во у га о ним картон 

чи ћи ма. Еме рик се за ба вљао ослу шку ју ћи „му зи ку све та” 

– си ро ма шком му ше мом ње го вог ку хињ ског сто ла, пло ви ле су 

ве не ци јан ске гон до ле, гу ка ли па ри ски го лу бо ви, ју ри ли то кијски 

во зо ви, пе ва ле хо џе са са ра јев ских ми на ре та. Све да љи не 

би ле су му бли зу. Ко би ре као да је у ду ху овај скром ни чо век 

био уства ри аван ту ри ста и пут ник, ве чи ти Ко лум бо, стал но 

от кри ва ју ћи но ве гра до ве, „са ста вља ју ћи” их од ра зно бој них 

коц ки ца ку ћа под дре ча вим цр ве ним кро во ви ма, скла па ју ћи разно 

бој не сли кар ске „па зло ве” – ако је ту би ло ика кве ду бље 

при че, мо гла би то би ти при ча о је дин ству оп штег и ко лек тивног 

(град као ко шни ца са ста вљен од „са ћа” над ко јим зуј ка ју 

људ ске пче ли це). Сли ка ју ћи ја сним бо ја ма про зор чи ће, и балкон 

чи ће, и бе лим цик-цак ли ни ја ма цреп по цреп на на кри вљеним 

кро во ви ма, до да ју ћи ту и та мо по не ку ку лу (асо ци ја ци је на 

за мак из не ке, у де тињ ству про чи та не бај ке) пе вао је ве ли чанстве 

ну, по ма ло де бил ну, деч ју пе сми цу о бо гат ству и ле по ти 

све та, за и ста дир љи во, до су за на ив ну. Ша ре ну. 

282 

Today, when many of the flowers of “the Yugoslav spring” 

have fallen (except for several centres of naïve art in Serbia, in 

the world “mapping” of the naïve art, a special position belonged 

to Croatia because it was turned toward the western market and 

also because of the prices of paintings; the “Generalić Hlebinska 

School”, the oldest one, was the first in reaching its peaks, and 

also the first one which began to slide into mannerism) it gets 

more clear that the naïve art really was a free space for the 

human spirit and creativity in the period when the ideological 

ambition to create “a new man” was still ruling, and when the 

red shadow of the long-ago abandoned social-realism was still 

flying over the Yugoslav cultural space, and which was expressed 

as a certain uneasiness faced with “art which is its own purpose”, 

and which wasn’t expressing some higher social goals, and which 

could only be explained by itself. 

And the creative impulses of naïve art were blind to “higher” 

social goals; naïve didn’t have the need to lie about itself or to 

flatter anybody. The sources of that art and those creative needs 

were mysterious even to its own representatives (and especially 

to them!) – what else could the naïve art represent, in its basic 

meaning, but the L’art pour l’art? 

At the time, even without any intention, neither bad nor 

good, the naïve artists preserved a traditional Serbian spirit, 

deeply conservative, actually demonstrating how the red communist 

layer over the people’s soul was thin, how the soul of the 

people continued to live from the national mythology, religion, 

music from the gusle (national instrument) and from epic poems, 

it seems like they intentionally made a spiritual sabotage of the 

ruling totalitarian ideology that forbade all of this and considered 

it suspicious and backward. 

“Sleep Serbia under the blanket of infinity”, wrote Dobrica 

Erić, “my heart watches over you”. 

Deep roots of naïve painting testified that a phenomenon 

of the creativity of the people is not a weed that could be 

removed. Despite that, many intellectuals spoke with hatred 

about “the amateurism”, the “kitsch” (fight against kitsch that 

exists among the people was at the time the official movement 

and action of the Serbian intellectual elite called the “honest 

intelligence”), the “peasant decorativeness” of this rural art 

whose roots weren’t easily derived: first this art was unjustifiably 

underestimated, then not critically accepted, and then subordinated 

to the governing social ideas about the working class

Драгиша Буњевачки, „Аутопортрет” 

Dragiša Bunjevački, “Self-portrait” 

283

И то ње го во „ша ре но ша ре но” у де ли ма на ста вља ча по 

че сто се пре тва ра ло у „цр но ша ре но”. 

Ох, ка ко су ве се ле сли ке се о ских гро ба ља, за ду шни ца, 

па чак и са хра на, на плат ни ма на и ва ца из ше зде се тих ко ја 

оди шу се љач ком, про стом фи ло зо фи јом о то ме ка ко се упр кос 

смр ти жи вот на ста вља, и ње го ва за но сна ле по та три јум фу је, 

фи ло со фи јом се о ских да ћа ко је по че сто по чи њу за те гну то, 

за тим се рас кра ве ићем и пи ћем а за вр ша ва ју пе смом („А покој 

ник је во лео ову...”). 

За пад ни пу бли ком – ко ји ни је знао оби чај из ис точ не 

Ср би је, да чо век сам се би ор га ни зу је са хра ну са пра зним санду 

ком, и да ћу, из при крај ка гле да ју ћи па жљи во ко ће га су тра, 

кад до ђе ње гов цр ни дан, леп ше ожа ли ти, па по сле, скри вен 

ис под сто ла слу ша здра ви чар ске го во ре о „по кој ни ку” – нена 

вик нут на те мрач не ата ви зме људ ских ду ша, био је, што 

би се ре кло, „кон стер ни ран и им пре си о ни ран”, том жи вот ном 

пи ра њу” на и ве по себ ну по зи ци ју има ла је Хр ват ска, на ро чиas 

a leading force of society, even as some sort of introduction 

to the ideology of “self-governing” into the art of painting. 

The phenomenon that the naïve artists had their first 

triumphs abroad, and only later became broadly accepted in 

their own region (in the way in which self-possessed intellectuals 

like to sweet-talk to their people) requires special 

analysis, but instead we are reminded of this fact: when the 

museum on the confluence of Sava and Danube rivers in Belgrade 

exhibited contemporary American art, displayed next 

to Pop Art, Warhol, Vasarely and Pollock were works of primitive-styled 

American artists, mainly from marginalised ethnic 

groups of American Indians and from the black population. 

What a nice surprise for the Serbian elite, who snobbishly 

didn’t see itself in the “smell” of a village and in “kitsch colourfulness” 

of peasant paintings, where it actually belonged 

more than anywhere in the world. 

Петар Ристић, „Заспали фрулаш” 

Petar Ristić, “Dreamy flute player” 

Гордана Трајковић, „Љубавна слика” 

Gordana Trajković, “A love painting” 

сна гом и тим оке а ни ма оп ти ми зма на ших са мо у ких сли ка ра. 

Тре ба ло је до ћи на не ко од дра га чев ских гро ба ља, где су до 

не дав но на ми тров дан ске за ду шни це, до во ди ли „блех му зи ку” 

и игра ли ко ло из ме ђу кр ста ча, па схва ти ти да у тим на ив ним 

сли ка ма спро во да, по гре ба и за ду шни ца, за пра во има та ко 

ма ло шо кант ног, а по го то ву да та но ва ни јан са у сли кар ству 

(бо ја „цр но ша ре на”) ни је ствар фан та сти ке не го ре а ли стич ка 

сли чи ца бал кан ског фол кло ра. 

Да нас, кад су већ мно ги од цве то ва „ју го сло вен ског проле 

ћа” опа ли (по ред не ко ли ко срп ских цен та ра, у свет ском „ма 

284 

In Serbia, the naïve style of painting flourished in Kovačica, 

Uzdin, and besides the abovementioned Brašić’s school of Oparić, 

there was the so-called Morava School of Art, and Milić of Mačva 

founded the School of Mačva based on principles of the medieval 

art studios and workshops. 

An important role in the course of the Serbian naïve was 

played by Slovaks from Kovačica, who expressed their national 

identity in paintings, relying on their ethnological colourist and 

painting tradition, and Romanians in Uzdin, who had settled there 

at the beginning of the 19 th century. This is the region where very 

old forms of the folklore art have been preserved, clothes and

то по окре ну то сти за пад ним тр жи шти ма, и по це на ма сли ка; 

Ге не ра ли ће ва хле бин ска шко ла, нај ста ри ја, пр ва је до сти гла 

сво је вр хун це, а пр ва је и по че ла да кли за у ма ни ри зам) поста 

је ја сни је шта је на и ва зна чи ла, као је дан нео гра ђен, слобо 

дан про стор људ ског ду ха и ства ра ла штва, у го ди на ма кад 

је још увек ва жи ла иде о ло шка ам би ци ја ства ра ња „но вог 

чо ве ка”, а над ју го сло вен ским кул тур ним про сто ри ма још била 

над ви је на цр ве на сен ка одав но на пу ште ног соц ре а ли зма, 

из ра же на у од ре ђе ној не ла го ди пред „умет но шћу ко ја је са ма 

се би свр ха”, и ко ја се ни је упре гла у не ке ви ше дру штве не циље 

ве, и је ди но се мо же об ја сни ти са ма со бом. А ства ра лач ки 

им пул ски на и ве би ли су сле пи за „ви ше” дру штве не ци ље ве, 

на и ва ни је има ла по тре бу да ла же о се би ни ти да се не ком 

удва ра, из во ри те умет но сти и те ства ра лач ке по тре бе би ли 

су за го нет ни чак и за са ме ак те ре (по го то ву за њих!) – шта 

је на и ва, у свом из вор ном сми слу, би ла дру го не го „умет ност 

ра ди умет но сти”? 

На ив ци су и у тим вре ме ни ма, чак и без ика кве на мере, 

до бре или ло ше, са чу ва ли је дан тра ди ци о на ли стич ки 

срп ски дух, ду бо ко кон зер ва ти ван, по ка зу ју ћи у ства ри, 

ка ко је та нак пре маз ко му ни стич ког цр ве ни ла, пре ко народ 

не ду ше, ко ја је ис под но вог иде о ло шког ру ха на ста вила 

да жи ви од на ци о нал не ми то ло ги је, ре ли ги је, гу са ла и 

де се тер ца, као да на мер но из во де ду хов ну са бо та жу влада 

ју ћег то та ли та ри зма, у ко ме је баш то би ло за бра ње но, 

сум њи во и на зад но. 

„Спа вај Ср би јо, под гу њем бес кра ја”, на пи сао је До брица 

Ерић, „мо је ср це над то бом стра жа ри”. 

Ду бо ки ко ре ни на ив ног сли кар ства све до чи ли су да фено 

мен на род ног ства ра ла штва ни је ко ров ко ји се мо же опле вити, 

иако су мно ги ин те лек ту ал ци пре зри во го во ри ли о „не ве штини”, 

„ки чу” (бор ба про тив ки ча ко ји ха ра у на ро ду, би ла је тад 

озва ни че ни пра вац ак ци је ин те лек ту ал не ели те Ср би је зва не 

„по ште на ин те ли ген ци ја”) и „пан ђур ској на пир ли та но сти” ове 

се љач ке умет но сти чи ји се ко ре ни ни су мо гли ла ко по чу па ти: 

пр во нео прав да но пот це ње на, ова умет ност је за тим исто тако 

не кри тич ки при хва ће на, са о бра же на вла да ју ћим дру штвеним 

иде ја ма о рад нич кој кла си као во де ћој сна зи дру штва, 

чак у фор ми не ке вр сте уво ђе ња иде о ло ги је „са мо у пра вљања” 

у сли кар ство. 

Чињеница да су на ив ци пр во до жи ве ли свој три јумф 

у ино стран ству, да би тек по том би ли ши ро ко при хва ће ни на 

Детаљи: Ференц Патаки, Маркo Дендa и Милован Лазаревић 

Details: Ferenz Pataki, Marko Denda and Milovan Lazarević 

285

свом те ре ну (на чи ном на ко ји на бе ђе ни ин те ли ген ти во ле да 

те па ју свом на ро ду) зах те вала би по себ не ана ли зе, уме сто 

ко јих под се ћа мо на један догађај: кад је у му зе ју на Ушћу госто 

ва ла ве ли ка из ло жба са вре ме не аме рич ке умет но сти, упоре 

до са поп-ар том, Вор хо лом, Ва са ре ли јем и По ло ком, би ла 

су из ло же на де ла при ми тив них аме рич ких умет ни ка, ма хом 

из мар ги на ли зо ва них ет нич ких гру па Ин ди ја на ца и цр на ца! 

Ле по из не на ђе ње за срп ску ели ту, ко ја сно бов ски, се бе ни је 

пре по зна ва ла у „смра ду” се ла и „кич ша ре ни лу” се љач ких 

сли ка, где ју је би ло ви ше не го игде дру где на све ту. 

У Ср би ји, на ив но сли кар ство цве та ло је у Ко ва чи ци, 

Уз ди ну, уз већ по ме ну ту Бра ши ће ву опа рић ку, ту је би ла 

и тзв. мо рав ска шко ла, а Ми лић од Ма чве на пра вио је мачван 

ску шко лу, на прин ци пи ма сред њо ве ков них мај сторских 

ра ди о ни ца. 

Зна чај но ме сто у то ко ви ма срп ске на и ве има ли су, од 

са мих по че та ка, Сло ва ци из Ко ва чи це, ко ји су сли ка ма из ража 

ва ли свој на ци о нал ни ин де ти тет, осло ње ни на сво ју ет ноembroidery 

that were colourist examples for self-taught painters 

(it is not coincidental that women prevail among the leading artists 

of this school). 

Very open implementation of the Slovak and Romanian 

folklore art tradition into the naïve painting of Serbia is one 

of the examples that show how the cultural differences, with 

similar aesthetic starting points, can actually interlace and enrich 

each other only when they are free and secure in their 

own identity (when they don’t have to prove it continually) and 

when they are deeply rooted in their traditions – at present this 

experience is very real for multiethnic areas of Serbia, where 

such experiences have been rare in recent times. The reason 

for this was that in most cases the insecurity of the Serbs in 

their own ethnic identity- resulting in either self-denial or xenophobic 

isolation of the national culture, which goes along with 

overestimating one’s own qualities, or both – and demonstrating 

that ethnic identity, was considered by Serbian communists 

as one of the first sins. 

Свети Илија, праћен сестрама Огњеном Маријом 

и Благом Маријом одлеће на небо да би одозго 

кишом спасао народ на земљи која гори: 

Мирослав Живковић, „Огњене кочије” 

Saint Elijah, accompanied by his sisters Mary of Flames 

and Mary of Kindness, flies to the sky in order to send 

the rain and save the people on an earth that is burning: 

Miroslav Živković, “Burning chariot” 

286

ло шку ко ло ри стич ку и ли ков ну тра ди ци ју, и Ру му ни у Уз ди ну, 

на се ље ни ов де пр вих го ди на де вет на е стог ве ка, где су ина че 

би ли са чу ва ни вр ло ста ри об ли ци на род не умет но сти (тка нине 

и ве зо ви) ко ји су са мо у ким сли ка ри ма би ли ко ло ри стич ки 

узор ци за углед (ни је слу чај но што ме ђу во де ћем ауто ри ма те 

шко ле пре вла ђу ју же не). 

Вр ло ко мот но уграђи 

ва ње сло вач ке и ру мунске 

на род не ли ко ве тра 

ди ци је у про сто ре на ивног 

сли кар ства Ср би је, један 

је од при ме ра ка ко се 

кул тур не 

раз ли чи то сти, 

пре по зна те на слич ним 

ес тет ским по ла зи шти ма, 

за пра во ме ђу соб но ла ко 

обо га ћу ју и пре пли ћу, само 

кад су сло бод не и сигур 

не у свој ин ден ти тет 

(да га не мо ра ју нон-стоп 

до ка зи ва ти), и ду бо ко 

уко ре ње не у сво јој тра дици 

ји – ис ку ство је и да нас 

ак ту ел но за срп ске мулти 

ет нич ке про сто ре, где 

та ква ис ку ства у зад ње 

вре ме ни су би ла че ста. 

Нај че шће због не си гур ности 

Ср ба у свој ет нич ки 

ин ден ти тет – што про изво 

ди или са мо по ни шта вање 

или ксе но фо бич ну затво 

ре ност 

на ци о нал не 

кул ту ре, уз са мо пре це њива 

ње, или и јед но и дру го – чи је ис по ља ва ње је би ло је дан 

од пра гре хо ва у очи ма срп ских ко му ни ста. 

Али, на ив ни ства ра о ци, та мо, „ду бо ко у на ро ду”, ослоње 

ни на кон зер ва тив ну, ве ко ви ма про ве ре ну сли ку све та, нису 

има ли тих про бле ма. Зна ли су ко су и ни су се мо гли збу нити. 

Ко жи ви од ора ња че сто раз у ме бит не ства ри мно го бо ље 

од оног ко жи ви од чи та ња! 

За ко га на се лу ка жу – „пре у чио”. 

Десанка Петров Морар, „Света Магдалена” 

Desanka Petrov Morar, “Saint Magdalene” 

But the naïve artists, who were located ‘deeply among the 

people” and relied on a conservative, centuries-long picture of 

the world, didn’t have problems of that kind. 

They knew who they really were and could not be confused. 

One who lives off ploughing often understands more than the one 

who lives off reading. For 

those people, in villages, 

they say they “learned 

too much”! 

Development of the 

Serbian naïve, a road 

per aspera ad astra, was 

amazingly fast: it didn’t 

take even two decades 

for this river to flow into 

the ocean of the world 

art of painting. In just a 

few years, from primitive 

“cave” drawings of the 

“pure” naïve, searching 

for the best self-expression, 

this painting style 

reached the super-realism 

of Sava Stojkov, 

whose painting technique 

was unattainable for many 

academic painters. 

It is not a coincidence 

that Ilija Bosilj, 

dubbed the rural Miró, 

with his abstract visions 

of an extraordinary fiction, 

expressed with spots 

of paint (Bosilj painted 

only with his hands, and always during wintertime, when his rough 

palms, hardened by a summer’s work in the fields, beca me “a bit 

softer”), spots in zoomorphic and anthropomorphic shapes, twodimensional 

visions, usually with accentuated “duplicity”. 

In the abundance of vi si o ns like those of a painter Kenet, 

it was easy to recognise “the Serbian rural Hieronymus Bosch”, 

and the experiences of Fauvism were easily noticeable in many 

painters, just like many of them have “encountered” the style 

287

Љубиша Јовановић Кене, „Свемоћ” 

Ljubiša Jovanović Kene, “Almightiness” 

288

Ход срп ске на и ве, пре ко тр ња до зве зда, био је за чу ђују 

ће брз: ни две де це ни је ни су за тре ба ле тој ре ци-по нор ни ци, 

да се ули је у оке а не свет ског сли кар ства. За не ко ли ко го ди на 

од при ми тив ног „пе ћин ског” цр те жа „чи сте на и ве”, у на по ру 

да се што бо ље из ра зи, овај сли кар ски по крет сти гао је до 

су пер ре а ли зма јед ног Са ве Стој ко ва, чи ја је тех ни ка сли ка ња 

за ве ћи ну ака дем ских сли ка ра не до сти жна. 

Ни је слу чај но је дан Или ја Бо сиљ на зван се о ски Ми ро, 

са сво јим ап стракт ним ви зи ја ма јед не чуд не фан та сти ке, из раже 

не мр ља ма бо је (Бо сиљ је сли као ис кљу чи во ру ка ма, зи ми, 

кад му дла но ви отвр дли од пољ ских ра до ва „ма ло од мек ну”), 

мр ља ма зо о морф ним и ан тро по морф ним, дво ди мен зи о нал ним 

ви зи ја ма, нај че шће са на гла ше ном „дво лич но шћу”. 

У бо гат сву ви зи ја јед ног Ке не та ла ко је би ло пре по знати 

„срп ског се љач ког Хи је ро ни му са Бо ша”, а ис ку ства фо ви зма 

ла ко су би ла ви дљи ва код чи та ве хр пе сли ка ра, баш као што 

су по не ки од њих „сре ли” на сво јим пу те ви ма им пре си о ни зам, 

те же ћи да не ка ко из ра зе сно по ве све тло сти ко ји су их ма ми ли 

да их сли ка ју. Срп ски след бе ни ци Ца ри ни ка Ру соа вр ло бр зо 

су пре ста ја ли да бу ду на ив ни, ка ле ме ћи на сво ја ди вља ста бла 

гран чи це ака де ми за ма, баш као што су мно ги на ши сли ка ри 

угра ди ли у свој естет ки про фил но во от кри ве не иде је на и ва ца 

(Ста нић, на при мер, да не по ми ње мо Ми ли ћа од Ма чве ко ји је 

увек био, без об зи ра на сво ја сли кар ска зна ња, на и вац „бо со ног 

у ду ши”). На вр ху та ла са, на ив на умет ност Ср би је, она нај бо ља, 

ко ја ни је при ста ја ла да се са мо ре про ду ку је по дик та ти ма ли ковне 

мо де (а на ив цу су се тад још но си ли у све ту!), кре ну ла је све 

ди вер гент ни јим, и сва ма ње слич ним то ко ви ма, из ба цу ју ћи слика 

ре све ве ћег ин ди ви ду а ли зма. Та ко на пре ду ју ћи, осу ди ла је 

са му се бе на смрт. Уми ра ла је као се ло из ко га је по те кла. 

Оста ло јој је да, све бр же се гра на ју ћи, још јед ном за пањи 

свет, по след њи пут, бро јем сво јих ру ка ва ца. 

Би ће да је од са мог по чет ка, по де ла сли ка ра на на ив не 

и ве ште, на шко ло ва не и са мо у ке, ама те ре и про фе си о нал це 

би ла по гре шна? Ако се сло жи мо да је увек по сто ја ло са мо 

јед но сли кар ство, не хо ти це ће мо ода ти на шим на ив ци ма још 

јед но, за ка сне ло и ви ше ни ком по треб но, при зна ње: они уопште 

ни су би ли на ив ни! 

Кад бу де мо до кра ја, про би ја ју ћи се кроз гу сте на сла ге 

ин те лек ту ал них пред ра су да, раз у ме ли при чу о на ма, ко ју су 

на ив ци ис при ча ли, не ће мо се ви ше збу њи ва ти да да мо од говор 

на пи та ње: а ка кав смо ми, Ср би, на род? Ша рен! 

Драгиша Буњевачки, „У славу Русоа”, детаљ 

Dragiša Bunjevački, “In the name of Russeau”, detail 

of Impressionism in their development, attempting to somehow 

express the rays of light that were challenging to them. The Serbian 

followers of Henry Russo- Le Douanier quickly stopped being 

naïve, adding to their wild trees the branches of academism, just 

like many of our painters incorporated into their aesthetic profile 

the newly discovered idea of naïve painters (Stanić for example, 

and not to mention Milić of Mačva, who has always been an “essentially 

barefoot” naïve painter despite his painting knowledge 

and education). 

At its peak, the naïve art of Serbia, the best one, which 

didn’t accept to reproduce itself by the dictates of the arts fashion 

(and naïve painters were then very fashionable in the world) 

began to take more and more divergent courses, producing 

painters of great individualism. Advancing in that direction, the 

naïve art condemned itself to death. Just as the village from 

where it originated, naïve art died. The only thing that could be 

done was to amaze the world, for the last time, with the number 

of its branches. 

Was it wrong from the beginning to distinguish painters as 

either naïve or skilled, educated or self-taught, amateur or professional? 

If we agree that only one painting art has always existed, 

we would inadvertently give praise, albeit late and no longer 

needed, to our naïve painters: for they weren’t naïve at all. 

When we manage to understand, till the very end, passing 

through the thick layers of intellectual prejudices, the story about 

ourselves that was told by the naïve painter, we would never be 

confused again when answering the question: and what kind of 

people are we, the Serbs? Multicoloured! 

289

Ушће: Светлости Београда 

The Confluence: Lights of Belgrade

Планинска лепотица: Река Тара 

The mountain beauty: River Tara

294

Доајен туристичког новинарства 

Срба Јанковић спада у људе којима 

је путовање професија, стигао је до 

најудаљенијих кутова Србије. 

Ово су медаљони из његових путних 

бележница. Бирајући бизарности, 

занимљивости и новинарске „цаке” води 

вас на једно необично путовање Србијом 

A famous journalist in the field of tourism, Srba Janković belongs to the people 

whose occupation it is to travel, he reached the farthest “Serbian regions 

that are at the back of beyond”. Choosing the bizarre, interesting details and 

journalist “tricks”, he takes us on an unusual journey through Serbia 

IZ PUTNE BELE@NICE 

FROM A TRAVELING NOTEBOOK 

Пал и ћ – На пла жи је зе ра Па лић по чет ком про шлог ве ка 

оне и они због мо ра ла ку па ли су се одво је но. По сто јао је женски 

и му шки штранд. По себ но за от ме не да ме, оба шка за 

фи ну го спо ду. Две пла же раз два ја ла је ба ра ка, ви ше 

у во ди не го на коп ну, са ка би на ма за пре свла че ње, 

ту ше ви ма и оста вом за сун цо бра не и ле жаљ ке. С 

вре ме ном, му шки штранд се уга сио. На жен ском 

штран ду отво ре на је – Па лић ка ба ња. 

Ат л а н т ид а – Твр ди град Бо дрог, се диште 

жу па ни је, са зна ме ни тим ма на сти ром, не стао 

је пре три ве ка у мо чва ра ма по ред Ду на ва. 

Би ло је то у до ба ка да се Сом бор, као 

Ве не ци ја, про сти рао на 17 остр ва. У 

окру же њу су би ли ри то ви, ба ре, старо 

ко ри то Ду на ва, но ви то ко ви ве лике 

ре ке. Бо дрог је то нуо чи тав век. За 

тај град ни је би ло спа са, не стао је као 

Атлан ти да. Сом бор је пре жи вео. Сто годи 

на ка сни је про ко пан је Ве ли ки бач ки 

Pa l i ć – On the beach of the Palić lake, at the beginning 

of the previous century, due to the morals of the day, men and 

women swam in separated parts. There were two bathing 

beach sections for men and women. Separate for noble 

women and, of course, for gentlemen. The two parts 

of the beach were divided by a wooden hut, more in 

the water than on the beach, with cabins for changing 

clothes, with showers and a pantry for parasols and 

beach chairs. As time passed by the men’s 

section vanished and the women’s section 

was turned into the Palić spa. 

At l a n t i s – The fortress town of 

Bodrog, the seat of the district, with its 

famous monastery, disappeared three centuries 

ago in the swamps by the Danube. 

It happened in the time when Sombor, like 

Venice, was spread over 17 islands. Around 

it were marshes, swamps, the old river bed of 

the Danube and the new flows of the big river. Bo 

Милан Колутац, економски техничар 

из Панчева, слика „Брижност” (детаљ) 

Milan Kolutac, economist from Pančevo, 

thepainting “Concern” (detail) 

295

ка нал, од Без да на до Ти се, код Сен те. Мо чва ре су не ста ле, Ду нав 

је ка на ли сан, бар ов де. На ме сту не ка да шњег Бо дро га, по сле много 

го ди на, на ста ло је на се ље Мо но штор, што на ма ђар ском зна чи 

ма на стир. Ка нал од Без да на до Сен те, сре ди ном про шлог ве ка, 

био је окоснси ца во де ног си сте ма Ду нав – Ти са – Ду нав. 

Со м б о р – Ле па па ла та, се ди ште не ка да шње сом бор ске 

жу па ни је, са 201 про сто ри јом, са гра ђе на 1808. го ди не на нека 

да шњем остр ву Пан дур. Жу па ни ја је да нас згра да оп шти не. 

За се да ња оп штин ских вла сти одр жа ва ју се у му зеј ској дво ра ни 

са гр бо ви ма. Ту се на ла зи нај ве ћа умет нич ка сли ка у Па но ни ји, 

уље на плат ну Фе рен ца Ај зен ху те “Бит ка код Сен те”, ши ро ка 

се дам, а ви со ка че ти ри ме тра. 

drog was drowning for an entire century. There was no salvation 

for this town, it disappeared just like Atlantis. Sombor survived. 

A hundred years later the Great Canal of Bač was dug out, from 

Bezdan to Tisa, near Senta. The swamps vanished, the Danube 

was canalised in its bed, at least here. On the place of the former 

Bodrog, after many years, the settlement of Monoštor was 

founded, translated from the Hungarian language – Monastery. 

The canal stretching from Bezdan to Senta was the frame of the 

water system of the canal Danube-Tisa-Danube, in the middle of 

the previous century. 

So m b o r – A wonderful palace, the seat of the former 

Sombor district (zupanija), with 201 rooms, built in 1808 on the 

former island of Pandur. The District Administration has been 

turned into the municipality building. The sessions of the 

municipality authorities are held in the museum 

hall, which is decorated with coats of arms. The 

biggest oil painting in Pannonia is also displayed 

there, that being the painting “The 

Battle near Senta” painted by Ferenc Ajzenhut, 

which is 7 m wide and 4 m high. 

Вр дн и к – Ми лица 

Сто ја ди но вић 

Срп ки ња, 

зна ме ни та пе сники 

ња из у зет не 

ле по те жи ве ла 

је то ком XIX 

ве ка у Врд нику 

на Фру шкој 

Го ри. Че сто је пу то ва ла у 

Беч и при сно се дру жи 

ла са срп ским ве ли ка ни ма тог 

до ба. Упо зна ла је и Ње го ша. Би ли су то ср дач ни су сре ти, мо жда 

и не што ви ше од сим па ти ја. Тек, јед ном при ли ком, вла ди ка Ра де 

ре као је са сен ти мен том: „Ти по е та, ја по е та, да ни сам ка лу ђер, 

ето кне ги ње Цр ној Го ри”. 

Ср е мс к и Ка рл о в ц и – Бер мет је цр но, гу сто и дезерт 

но, аро ма тич но и сла ду ња во ви но. Пи је се, обич но, по сле 

руч ка или ве че ре, у ма лим ча ша ма, као ко њак. Спра вља се 

по осо бе ној ре цеп ту ри, од гро жђа из ви но гор ја на ис точ ним и 

296 

Vr d n i k – Milica Stojadinoviđ, the renowned 

Serbian poet of extraordinary beauty, 

lived during the 19th century in Vrdnik on Mt. 

Fruška Gora. She traveled to Vienna 

often and made close friends 

with the great Serbian figures of 

the time. She met Njegoš, as well. Those were 

cordial meetings, maybe more than pure liking. 

Yet, on one occasion, Bishop Rade sentimentally 

said: You are a poet, I am a poet, if I were not a monk, 

Montenegro would have its princess”. 

Sr e m s k i Ka r l o v c i – Bermet is a black, dense, aromatic 

and sweet dessert wine. It is drunk, often, after lunch or 

dinner, from small glasses, as cognac. The wine is made according 

to a unique recipe from the grapes that grow in vineyards on 

the eastern and sunny slopes facing the Danube River in the area 

of Stražilovo near Sremski Karlovci, near the place where in the 

3rd century A.D. the first vine was planted by the Roman Tsar 

Probus, born in Sirmium, now Sremska Mitrovica. That Bermet

Хране се из жабље, а гледају из 

птичје перспективе: Роде у Ковиљу 

They feed themselves from the 

frog’s perspective, and they look from the 

birds perspective: Storks in Kovilj 

297

Јато над рибњацима Ечке: 

Да ли сте читали причу о 

Џонатану Ливингстону Галебу? 

Flock over the fish pools in Ečka: 

Have you read the story about 

Johnаtan Livingston the Seagull? 

298

сун ча ним па ди на ма пре ма Ду на ву у обла сти Стра жи ло ва код 

Срем ских Кар ло ва ца, та мо где је у III ве ку по сле Хри ста пр ву 

ви но ву ло зу за са дио рим ски цар Проб, ро ђен у Сир ми ју му, дана 

шњој Срем ској Ми тро ви ци. Тај кар ло вач ки бер мет от пре ман 

је не кад за цар ски двор у Бе чу. Та мо је био из у зет но це њен и 

тро шен у ве ли ким ко ли чи на ма. 

from Karlovac, during the previous centuries influenced many 

events in the history of Serbia under the Austrian rule, because 

only on special occasions was it delivered to the palace of the tsar 

in Vienna. It was highly valued and consumed in large quantities 

there. Now, Bermet is mostly consumed by tourists who come to 

visit the renowned Sremski Karlovci. 

Пл а н и н а – Обич но се ми сли да је Фру шка Го ра, са врхом 

Цр ве ни чот на 539 ме та ра над мор ске ви си не нај ви ша плани 

на у Вој во ди ни. Ме ђу тим, при мат при па да Вр шач ким пла нина 

ма. У го ра ма Гу ду ри це нај ви ши врх је на 641. ме тру од ни воа 

мо ра – ви ши за чи та ва 102 ме тра од Цр ве ног чо та. 

Во ј в ођ а н с к е р ек е – Од се дам ве ли ких ре ка ко је теку 

кроз Вој во ди ну, нијед на не из ви ре на овом тлу. Ду на ву је 

Ср би ја пе та зе мља кроз ко ју про ла зи. Са ва сти же из Сло ве није, 

а код Бе о гра да ули ва се у Ду нав. Ти са из ви ре у Укра ји ни, 

пре ко Ма ђар ске до ла зи у Вој во ди ну, ули ва се у Ду нав код Старог 

Слан ка ме на, а не што пре то га, код Ти те ла, при хва та во де 

Бе ге ја. Та миш, Ка раш и Не ра, до ла зе из Ру му ни је, а ули ва ју 

се у Ду нав код Пан че ва и Бе ле Цр кве. 

Ри м с к и ц а р ев и – Три де сет рим ских ца ре ва у III и IV 

ве ку по сле Хри ста ро ђе но је на тлу да на шње Ср би је. Нај ве ћи 

број им пе ра то ра по те као је из Сир ми ју ма, да на шње Срем ске 

Ми тро ви це, за тим из Син ги ду ну ма (Бе о град), На и са (Ниш), 

Ро му ли ја не, код За је ча ра и Ша рен гра да у Ти моч кој кра ји ни. 

Нај че шће се по ми ње Кон стан тин Ве ли ки, ро ђен у На и су, пр ви 

цар ко ји је оза ко нио хри шћан ство као др жав ну ве ру. Проб је 

остао у се ћа њу по за са ди ма ви но ве ло зе у Срем ским Кар ловци 

ма и Сме де ре ву. 

Кик и н д а – Нар вик је име нај ве ћем и нај леп шем хоте 

лу у Ки кин ди. Та ко се зо ве и Нор ве шки град у обла сти 

по лар ног кру га. Име на шег хо те ла на ста ло је као се ћа ње на 

ло го ра ше из Ср би је ко ји су у II свет ском ра ту ча ми ли у полар 

ном по ја су, а Нор ве жа ни им по ма га ли ка ко да са вла да ју 

хлад но ћу и глад, да пре жи ве, скри ва ли их ка да су бе жа ли 

из ло го ра. За то Ки кин да и Нар вик сим бо ли шу ве ли ко при јатељ 

ство. Нор ве шка ку ћа, мо тел и ре сто ран, отво ре на је и 

у Гор њем Ми ла нов цу, сим бо ли зу је та ко ђе нор ве шко-срп ско 

при ја тељ ство. 

Mo u n t a i n – It is often thought that Fruška Gora, with 

its peak Crveni Čot (the Red Čot) at 539 m above sea level is the 

highest mountain in Vojvodina. However, this title belongs to the 

Vršačke Planine (the Mountains of Vršac), which lies in the hills of 

Gudurica where the highest peak is 641 m above sea level – 102 

m higher than Crveni Čot. 

Th e Ri v e r s – Of all seven rivers that flow through Vojvodina, 

none of them originate from the territory. Serbia, including 

Vojvodina, is the fifth country through which the Danube 

flows. The Sava River comes from Slovenia, through Croatia, 

flows through Vojvodina and in Belgrade it joins the Danube. The 

Tisa River has its spring in Ukraine, and via Hungary it comes to 

Vojvodina, joins the Danube near Stari Slankamen, and several 

kilometres before, the Begej river joins it near Titel. The rivers of 

Tamiš, Karaš and Nera flow from Romania and join the Danube 

near Pančevo and Bela Crkva. 

Th e Ro m a n Em p e r o r s – Thirty Roman emperors in 

the 3rd and 4th century A.D. were born on the territory of present-day 

Serbia. The greatest number of emperors originated from 

Sirmium, now Sremska Mitrovica, from Singidunum (Belgrade), 

Naisus (Niš), Romuliana near Zaječar and Šarengrad in the Timok 

region. The most mentioned is Constantine the Great, who was 

born in Naisus and was the first to legally recognise Christianity 

as the official religion. Probus remained in the memory for his 

vineyards in Sremski Karlovci and Smederevo. 

Kikinda – Narvik is the name of the biggest and the 

most beautiful hotel in Kikinda. It is also a name of a Norwegian 

town in the area of the artic circle. The hotel was named so because 

during World War Two, many Serbian prisoners were sent 

to languish above the artic circle, surviving only from the assistance 

the Norwegians offered them in order to resist the cold 

and hunger and to hide them. This explains the longstanding 

299

Врш а ц – За ку ћу „Код два пи што ља”, ле пу гра ђе ви ну 

у Вр шцу, за шти ће ну као исто риј ски спо ме ник, при ча се да је 

на зив до би ла по то ме што Ка ра ђор ђе, бо ра ве ћи у овом гра ду 

по сле сло ма Пр вог устан ка, ни је имао чи ме да пла ти ки ри ју па 

је вла сни ку оста вио два пи што ља. 

Ев р о п с к а Сах ар а – Де ли блат ска пе шча ра, не да леко 

од Пан че ва, у Ба на ту, на про сто ру од 30.000 хек та ра, била 

је по чет ком про шлог ве ка по зна та као Са ха ра у Евро пи, једи 

на пу сти ња на Ста ром кон ти нен ту пре ко ко је су се ва ља ли 

олуј ни ве тро ви и раз но си ли огром не ко ли чи не пе ска. Пре шезде 

се так го ди на план ским по шу мља ва њем не ста ло је пе ска 

и Са ха ре. Да нас је то за шти ће на и ле по уре ђе на еко ло шка 

оаза, по себ но у зо ни Де во јач ког бу на ра, по зна тог из ле ти шта. 

На ис точ ним ру бо ви ма са де се ви но гра ди и воћ на ци, за са ди 

ко ји ма пе шча на под ло га нај ви ше од го ва ра, а да ју из ван редне 

и ви со ко ква ли тет не бер бе, ре ци мо, кру шке „ви ља мов ке” 

од по ла ки ло гра ма, или бре скве. 

Сл а н к ам е н – Из пу ке же ље ме шта на Ста рог Слан каме 

на да про ду же се зо ну ку па ња на Ду на ву, на пла жи где је, 

са обли жњег из во ра, оти ца ла то пла и сла на во да, на ста ла је 

ба ња. Ов де је сти гао из ве сни не зна нац, сав квр гав, згр бљен, 

ни ка кав. Умо лио је ме шта не да се ку па код из во ра. И гле чуда, 

за три не де ље брч ка ња у ми не ра ли ма квр ге су не ста ле, 

ле ђа се ис пра ви ла, чо век је ожи вео. Та ко се про но сио глас о 

то плој ви да ри ци, а убр зо је на оба ли Ду на ва по диг ну та и бања 

Ста ри Слан ка мен. 

Тер аз ије – Ка ме ну че сму на Те ра зи ја ма, ис пред стого 

ди шњег хо те ла „Мо сква”, је дан од нај ста ри јих спо ме ни ка 

у ужем цен тру Бе о гра да, са гра дио је 1860. го ди не не и мар 

Франц Ло ран. Че сма је 1911. го ди не пре се ље на у Топ чидер. 

На ста ру ло ка ци ју вра ће на је сре ди ном дру ге по ло вине 

про шлог ве ка. 

Коњ и – Брон за не фи гу ре ко ња ис пред глав ног улаза 

у па ла ту Скуп шти не СЦГ, де ло су ва ја ра То ме Ро сан ди ћа. 

Раз и гра на ком по зи ци ја на ста ла је по сти ху из на род не пе сме 

„Игра ли се ко њи вра ни”. На род за њу ка же: „Те шко је ко ња 

угу ра ти у скуп шти ну, а још га је те же из ву ћи”. 

300 

friendship between Kikinda and Narvik. The Norwegian House, 

another hotel and restaurant that was opened in Gornji Milanovac, 

also symbolises the friendship between Serbian and Norwegian 

people. 

Vr š a c – In the city of Vršac stands a beautiful house 

that has become known as “At Two Pistol’s”, which has since 

received protection as a historical monument. It is said that 

the house derives its name from an event when Karađorđe, 

following the First Serbian Uprising, found himself crushed and 

penniless and was forced to pay the rent with the two pistols 

he left for the owner of the house. 

Eu r o p e a n Sa h a r a – Near the city of Pančevo in Banat, 

covering nearly 30,000 hectares, lies the sandy terrain of Deliblat 

(Deliblatska Peščara), which was known at the beginning of 

the first century as the Sahara in Europe. This is the only desert 

on the Old Continent over which stormy winds blow, spreading 

great quantities of sand in the process. About sixty years ago 

trees were deliberately planted, thus causing the sand from the 

Sahara to disappear. Today the area is a protected and nicely 

arranged ecological oasis, especially in the area called Devojački 

Bunar (The Maiden’s Well ), currently famous for its picnic 

grounds. At its eastern borders are vineyards and orchards with 

plants that are best grown in the sandy pitch, providing high quality 

pickings of, for example, the “William’s” pear, weighing in at 

½ kg, or the peaches… 

Th e Se a Be a c h o n t h e Da n u b e Ri v e r – Wanting 

to extend the swimming season on the Danube River shore, due 

to the nearby spring with warm and salty water, the inhabitants 

of Stari Slankamen built a spa. It happened in the last decade 

of the nineteen century when the inhabitants, fishermen and 

winegrowers, started building wooden huts near the spring and 

ma de a canal for the magical water. Then a stranger came, all 

in bumps, hunchbacked, inferior in appearance. He asked the 

inhabitants if he could have a bath near the spring. And a wonder 

happened, in just three weeks of splashing into the mineral 

water, the bumps disappeared, his back went straight, and he 

recuperated. The rumour about the warm healing water spread 

and soon on the shore of the Danube River, the Stari Slankamen 

spa was built.

Пајзаж под измаглицом: Тара 

Landscape in the mist: Tara 

301

Победник: Калемегдан (Београд) 

The Victor: Kalemegdan (Belgrade) 

302

Бар а Вен е ц и ја – Та мо где је да нас у Бе о гра ду ста ра 

цен трал на же ле знич ка ста ни ца и ода кле по чи ње Ка ра ђор ђева 

ули ца, у дру гој по ло ви ни XIX ве ка на ла зи ла се мо чва ра 

по зна та као Ба ра Ве не ци ја, а во да је на ди ра ла из обли жњег 

не ре гу ли са ног ко ри та ре ке Са ве. По ба ри, као у Ве не ци ји, 

пло ви ли су чам ци, а ве сла чи, исти на, ни су би ли баш гон до лије 

ри. Во да је не ста ла до но ше њем ве ли ких ко ли чи на зе мље са 

пе ри фе ри је, та мо где се да нас при во ди кра ју из град ња но ве 

цен трал не же ле знич ке ста ни це Про коп. 

Пал и л у л а – У Бе о гра ду за вре ме тур ске оку па ци је, 

због тро шних, ма хом, др ве них згра да, би ло је за бра ње но пуше 

ње. Тек ка да се на пу сти та зо на, та мо где се да нас укр штају 

Све то гор ска и Та ков ска ули ца, мо гла је да се за па ли лу ла. 

Та ко је на ста ло име оп шти не Па ли лу ла. 

Кр о м п и р – Пр ви кром пир у Ср би ју и Бе о град до нео је 

До си теј Об ра до виђ, 1811. го ди не. Пр ви де гу ста то ри, чла но ви 

Со вје та у Ка ра ђор ђе вој вла ди, ни су би ли на ро чи то оду ше вљени, 

ма да ни су то јав но по ка за ли пред пр вим уче ним чо ве ком 

у та да шњој Ср би ји. 

Јаг од и н а с уз а – Мла да чо ба ни ца Ја го да из гу би ла је 

ов це у пла ни ни Ко па о ник. Тра же ћи ста до гор ко је пла ка ла. 

На сва ком ме сту где је па ла су за из ни као је по је дан пла вича 

сти цвет. У на ро ду је по знат као Ја го ди на су за, а у на у ци 

то је ру но лист! На Ко па о ни ку ра сте 850 вр ста и под вр ста биља 

ка, а ме ђу њи ма 91 је ен дем ска. Нај ви ше их је у пре де лу 

Сре бр ни це и Јар ма, на про сто ру Ме до ђе. Ру но лист је рет ка 

ен дем ска биљ ка у европ ским пла ни на ма. Ње гов цвет је знак 

пла ни нар ског по кре та. 

Руч а к з а ц а р а – У го ди ни 1336, јед ног за пла ни ну 

то плог да на, ав гу ста ме се ца, цар Ду шан бо ра вио је са сви том 

на Ко па о ни ку. За ру чак су до ма ћи ни на тр пе зу из не ли – јагње 

ти ну са ра жња, све же тре шње из Јо ша нич ке ба ње, гро жђе 

из Жу пе и хлад но ви но. Ду шан Сил ни се то ме ја ко за чу ди. 

Пла нин ци об ја сни ше да се ов це ка сно јаг ње због ду ге зи ме, 

тре шње ка сно сти жу због хлад но ће, да је гро жђе у сун ча ној 

Жу пи не што по ра ни ло, а за хлад но ви но на Ко па о ни ку и у авгу 

сту има сне га. 

Te r a z i j e Sq u a r e – The stone fountain of Belgrade’s 

Terazije Square, located in front of the Moscow Hotel, is one of the 

oldest monuments in the narrow centre of the city and was built in 

1860 by master France Lorraine. Then, in 1911 the drinking fountain 

was moved to Topčider. It was placed again back in front of the 

Moscow Hotel in the middle of the second half of the 20 th century. 

Th e Ho r s e s – The bronze figures of horses in front of the 

main entrance of the National Parliament of Serbia and Montenegro 

were sculpted by Toma Rosandić, with the dancing composition 

taking its theme from a verse of the folk song “The Black Horses 

Were Dancing”. There is a joke about them: “It is a hard task to 

push a horse into the Assembly, but it is harder to pull one out”. 

Th e Ve n i c e Sw a m p – On the site where now stands 

Belgrade’s old central railway station, at the beginning of 

Karađorđeva Street, once existed a swamp that during the second 

half of the 19th century came to be known as the Venice Swamp. 

The water was coming from a nearby unregulated riverbed of the 

Sava River. Across from the swamp, like in Venice, boats were 

sailing but rowers, truly speaking, were not like the Venetian gondoliers. 

The water disappeared after an immense quantity of sand 

was brought from the suburb where now the building of the new 

central railway station called Prokop is almost finished. 

Pa l i l u l a – During Turkish rule in Belgrade, smoking 

was banned because it was a danger to the many edifices built 

entirely of wood. Only after one passed the zone where Takovska 

and Svetogorska streets intersect, was it possible to light a pipe. 

Thus the municipality of Palilula took its name from the Serbian 

words meaning ‘to light a pipe’. 

Po t a t o – The first potato was brought to Serbia by 

Dositej Obradović in 1811. The first eaters of these potatoes, 

which included the members of the Council in Karađorđe’s government, 

were not especially excited, but they did not show it 

publicly in front of the first educated man in Serbia. 

Ja g o d a ’s Te a r – A young shepherdess Jagoda lost her 

sheep on Mt. Kopaonik. Looking for her flock she was bitterly 

crying. On every spot where her tear had dropped a bluish flower 

sprouted. The folk name of the flower is Jagoda’s tear, with sci 

303

На голом камену: Планина Тара 

On the bare rock: Mountain Tara 

304

Лоз н и ц а – По не ки ма ба ња Ко ви ља ча до би ла је име 

по не жном, па пер ја стом ко ви љу, ко је ра сте по обо ди ма бањ ског 

пар ка. Ме ђу тим, ка да је ов де, сре ди ном XIX ве ка Вук Караџић 

ле чио бо ле сну но гу за пи су је... „да су не ка да би ле дви је се стре 

Ви да и Ко виљ ка, па Ви да гра ди ла Ви до је ви цу на Це ру, а Ко виљка 

град Ко ви ља чу”. 

entists recognising it as edelweiss. On Mt. Kopaonik, however, 

850 sorts and subtypes of herbs grow, among them there are 91 

endemic sorts. Most of them grow in the areas of Srebrenica and 

Jarma, in the region of Medođe. The edelweiss is a rare endemic 

plant on the European mountains. Its flower is the symbol of the 

mountaineering movement. 

Пр ол о м б ањ а – Име је на ста ло дав но, по ве тро вима 

ор кан ске сна ге ко ји су ов де, рет ко али стра шно, но си ли 

све пред со бом. Оста ја ла је за њи ма пу стош. Пр во бит но се 

по ја ва на зи ва ла „по лом”, а ка сни је да би се ис та кла ја чи на 

сти хи је на стао је „про лом”. Та ко се на зи ва ло и се ло ко је се 

на шло у цен тру не по го де. Оту да и име Про лом ба ња. При рода 

је, ме ђу тим, оби ла то об да ри ла ово ме сто, ја ким из во ри ма 

ле ко ви те во де. 

Сић е в а чк а к л и с ур а – Ме шта ни ну Пи ро та, на пу ту 

за Ниш, из џе па ис пао нов чић у на пу клу сте ну на пла ни ни. 

Ма ла па ра, али не мо же то та ко. Оште ће ни се при хва тио буда 

ка и ко пао, ко пао све док ни је на и шао на свој из гу бље ни 

ди нар. Та ко је, при ча се, на ста ла Си ће вач ка кли су ра, ко јом 

про ти че зе ле на ре ка Ни ша ва. Пи ро ћа нац, ме ђу тим, ни је шкрт 

већ ште дљив. 

Th e Lu n c h f o r Em p e r o r Du š a n – In 1336, on what 

was for a mountain climate a warm day in the month of August, 

Emperor Dušan with his entourage stayed on Mt. Kopaonik. Hosts 

served lunch on the dining table – lamb prepared on a spit, fresh 

cherries from Josanicka spa, grapes from Župa and cold wine. 

Dušan the Mighty was a bit stunned. The people from the mountain 

explained to him that the lambs came later due to the long 

winter, the cherries came later due to the coldness, that grape 

came earlier in the sunny Župa, while the cold wine was a result 

of snow on Mt. Kopaonik even in August. 

Lo z n i c a – Some people claim that Koviljača spa was 

named after the delicate, downy feather grass which grows at the 

edge of the spa’s park. However, when in the mid 19 th century 

Vuk Karađić came here to heal his sick leg he wrote…” there were 

two sisters Vida and Koviljka, and Vida built Vidojevića on Mt. 

Cer, while Koviljka built Koviljača”. 

Бели слап на зеленој реци: Дрина 

A white cascade on a green river: Drina River 

305

Међу облацима: Планине ваљевског краја 

Among the clouds: The mountains of the region of Valjevo 

306

Пал а ц – У шу ма ма око Ни ша го ди не 1189. вла дар српске 

др жа ве Сте фан Не ма ња са стао се са не мач ким вла да ром 

Фри дри хом Бар ба ро сом, ко ји је хи тао у Је ру са лим да у кр сташком 

ра ту од не вер ни ка бра ни Хри стов гроб. Том при ли ком 

дво ји ца др жав ни ка пот пи са ла су спо ра зум о сло бод ном про лазу 

хри шћан ске вој ске. Сте фан Не ма ња је пот пи сао до ку мент, 

а Бар ба ро са је на ње га ста вио па лац. 

Сок об ањ а – Нео бич на ле ген да при по ве да се о настан 

ку Со ко ба ње. „Не ка да у вре ме на дав на си лан вел мо жа, 

го спо дар твр дог Со ко гра да ја ха ше ко тли ном. Од јед ном, 

смра чи се не бо над Озре ном, сев ну му ња са Оштре чу ке, 

па гру ну гром, за дрх та зе мља све до Шиљ ка на су ром Ртњу. 

Та да по ско чи упла ше ни ат, ја хач па де с ње га и из гу би 

свест. Ка да се го спо дар Со ко гра да осве стио, учи ни му се 

да су му све ко сти по ло мље не. Ни је мо гао ни на но ге да се 

осло ни. Ле жао је та ко и че као смрт. Из не на да за чу кло кот 

во де ног кљу ча. По ла ко и бол но се при ди же, да се бар жедан 

од све та не ра ста ви. Кад вел мо жа пр ви гу тљај са до тле 

не по зна тог вре ла по пи, у гла ви му се на мах све раз би стри. 

Кад де сни цу ру ку у во ду ста ви, сна га у њој ожи ве. Кад то 

ви де, она ко у оде лу го спод ском оку па се у кла ден цу, оздрави 

од мах, па се ор но вра ти у свој град и од мах на ре ди да се 

ку ће на из во ру диг ну, а за ма ло по том, про чу се глас о во ди 

ис це ли тељ ки и ви да ри ци.” 

Пок р е тн а о с т р в а – Вла си на је је ди но ме сто у Ср би ји 

где се на над мор ској ви си ни од хи ља ду ме та ра на ла зи је зе ро. 

У је зе ру по сто ји не ко ли ко по крет них остр ва, пло ве по во ди 

као чам ци, а у ства ри то су бу се ни од гра ња, ста ба ла, ши бља, 

тра ве и от па да ко ји плу та ју во дом. 

Вр ел о – Ре чи цу Вре ло код Ба ји не Ба ште, низ вод но од 

бра не Пе ру ћац на Дри ни, на зи ва ју и ре ка ду га го ди ну да на, јер 

ду жи на из но си тач но 365 ме та ра. Та ре чи ца из ви ре из сте на у 

под нож ју пла ни не Та ре као вре ло, про ла зи кроз риб њак, за тим, 

во дом пу ни два ма ња је зе ра, а у Дри ну се ули ва као во до пад. 

Из над во до па да са гра ђен је ре сто ран. 

Топ о л а – То по ла, ма ла али зна ме ни та ва рош у Шу мади 

ји, име је до би ла по раз гра на том ста блу ко је је ста ја ло на 

ру бу рас кр сни це че ти ри пу та (за Бе о град, Кра гу је вац, Руд ник 

Pr o l o m Sp a – The name is ancient and is related to the 

hurricane force winds, which rarely, but powerfully, blew here, 

carrying everything away with them. Only the devastated land 

was left behind. At first the phenomenon was called “breaking” 

and later, to accentuate the power of unbridled elements, the notion 

“burst” was used. That was also the name of the village that 

was in the centre of the storm. That is how the name of Prolom 

Banja came to be. Nature, however, abundantly bestowed this 

place with springs of healing water. 

Zl a t i b o r – Until the middle of the 19th century this 

beautiful mountain, recognisable for its crystal clear and healing 

air was called Rujno. Later, the other, more adequate name 

dominated among folks. More and more Zlatibor was mentioned, 

derived from the golden yellow colour of its pine trees. Today, of 

the immense “golden” woods, remain just a few, almost a symbolic 

number, to keep the name of the mountain intact. 

Th e Si ć e v a c Go r g e – On his way to Niš, a man from 

Pirot once lost a coin that dropped straight from his pocket in to 

a mountain’s rock fissure. Though it was a small amount, he did 

not want to let it go. So he took a pickaxe and started to dig, and 

dig, and dig until he found the lost dinar coin. This was, the folks 

say, how the Gorge of Sićevac appeared, through which flows the 

green Nišava River. The man from Pirot is therefore not stingy, 

but rather just frugal. 

A Th u m b – In the woods around Nis in the twelfth century 

A. D., the ruler of the Serbian state, Nemanja, met the German 

ruler Friedrich Barbarossa who was hurrying to Jerusalem 

during the Crusades in order to defend Christ’s tomb from non- 

Christians. On that occasion, the two statesmen signed the treaty 

on free passage for Christian troops. Stefan Nemanja signed the 

treaty, and Barbarossa pressed his thumb in approval. 

So k o b a n j a Sp a – An unusual legend is told about the 

founding of Sokobanja. “In ancient times the powerful landlord, 

the ruler of the fortressed Soko town was riding a horse along the 

ravine. Suddenly, the sky became dark above Mt. Ozren, there 

was a flash of lightning from Oštra Čuka (the Sharp Small Hill), 

and there was a thunderbolt, the earth trembled all the way to 

Šiljak (Tip) on the gray Mt. Rtanj. The scared horse reared and 

307

the horseman fell unconscious. When the ruler of the Soko town 

regained consciousness it seemed that all his bones were broken. 

He was lying down, hence waiting to die. Slowly and painfully 

he stood up so as not to go thirsty to the other world. When 

the landlord drank the first sip from a stream that was till then 

unknown, his head immediately became clear. When he put his 

right hand into the water, he regained the lost strength. When he 

saw it, he, clad in the aristocratic vestment, bathed in the stream 

and was healed at once, so that when he returned to the town, he 

ordered that houses be built near the spring and soon the rumour 

was spread about the healing and medicinal water.“ 

Th e Fl o a t i n g Is l a n d s – It is the only place in Serbia, 

situated at 1000 m above sea level with a lake, where the 

climate influences the natural balance between the red and white 

blood cells, necessary for the natural equilibrium of an organism, 

so that it has all the characteristics of a healing centre. 

The lake has several floating islands, which sail across the water 

like boats, and in fact these are clumps of earth overgrown with 

Камен и дрво: Сирогојно (Златибор) 

Stone and wood: Sirogojno (Zlatibor Mt) 

branches, shrubs, grass and waste, they have no roots linked to 

the bottom of the lake so they float like buoys. 

Th e Vr e l o Ri v e r – The Vrelo river near Bajina Bašta, 

downstream of the Perućac dam on the Drina River, is also known 

as the year long river, because it is 365 km long. The little river 

springs out from the rocks at the foot of Mt. Tara as a spring, 

then it flows through the fish pond, and pours its water into two 

smaller lakes, eventually joining the Drina River as a waterfall. 

Above the waterfall a restaurant has been built. 

To p o l a – Topola, a small but renowned town in the Šuma 

dija region, was named after the branched tree which stood 

at the edge of an intersection of four roads (to Belgrade, Kragujevac, 

Rudnik and Šabac). There, by the tree, travelers and caravans 

would stop by. Later, a settlement was erected and named, 

naturally, after the name of the tree – Topola (Poplar). 

308 

Шта има испод коре: 

Планина Златар 

What lies beneath the 

bark: Zlatar Mountain 

St i l t s – On Mt. Homolje, shepherds play football on 

stilts, dexterously and skilfully as if they grew up on these extra-long 

legs. Sometimes, they dance “Over the Foot” to music 

played on a bagpipe. They even, while still on their stilts, pan for 

gold in the water of the Pek River, searching for the tiniest par

и Ша бац). Ту су за ста ја ли пут ни ци, ки ри џи је, ка ра ва ни. Ус пут 

су се до го ва ра ли – “Ви ди мо се код то по ле”, ста рог др ве та на 

рас кр сни ци. Ка сни је је ту са гра ђе но на се ље, а име, ко је друго, 

не го То по ла. 

Пе т л е п о т иц а – У кра шким пре де ли ма Ср би је, пет 

пре кра сних пе ћи на уре ђе но је за ту ри стич ко раз гле да ње, а 

ме ђу њи ма, нај леп ша је Ре сав ска пе ћи на код Де спо тов ца. 

Оста ле су Злот ска пе ћи на код Бо ра, Це ре мо шња на до ма ку 

Ку че ва, Пот пећ ска шпи ља код Ужи ца и Рај ко ва пе ћи на, не дале 

ко од Мај дан пе ка. Све те ле по ти це су у еко ло шким зо на ма 

али уре ђе не за бо ра вак ту ри ста. 

Џи н к а ф е с т – Сва ке го ди не у сеп тем бру, као са став ни 

део чу ве не Ле ско вач ке ро шти љи ја де ор га ни зу је се и “Xинкафест”. 

Xинка је за пра во ло кал ни на зив за све жу, али ја ко љу ту 

па при ку. То је так ми че ње на ко ме се, углав ном, мла ди ћи над ме ћу 

ко ће брже и више љутих папричица да поједе. Крај по зор ни це 

где су так ми ча ри, за сва ки слу чај, де жу ра ју ко ла хит не по мо ћи. 

ticles of the precious metal. Once a year towards the end of May, 

they organise ‘the shepherds’ rodeo’, which is a festival celebrating 

the folk customs of Homolje. 

Fi v e Be a u t i e s – In karst areas of Serbia, five wonderful 

caves have been readied for tourist sightseeing, the most beautiful 

among them is the Resavska Cave, near Despotovac, then the 

Zlotska Cave near Bor, the Ceremošnja cave near Kučevo, the 

Potpećska Cave near Užice, and the Rajkova Cave not far away 

from Majdanpek. All these beauties are found in ecological zones 

and adjusted for tourists. 

Th e Dž i n k a Fe s t – Every year in September as the integral 

part of the famous Leskovac Grill Competition, the degustation 

of the grilled meat, an event called “džinka Fest” is held. Džinka is 

a local name for fresh but too hot chilli peper. It is a festival when 

mainly young people compete among themselves to see who can 

eat the most džinkas the fastest. By the stage where competitors 

stand, ambulances are on duty, if necessary. Just in case. 

309

Зелена река у зеленој гори: Овчарско-кабларска клисура Западне Мораве 

Green river in green mountain: Ovčarsko-Kablarska gorge of Western Morava River 

310

311

Хоризонт далеко, а небо високо: 

Умерено облачно над пољима крај Тисе 

Horizon is far, and the sky’s high: Moderately 

cloudy over the fields by the Tisa River 

312

313

314

Храм Све тог Ђор ђа на опле нач ком ви су, 

ви ше То по ле, са фа са дом од вен чач ког 

мер ме ра, ви ди се из да љи не, као бе ли 

врх ко ји над ви ша ва мо ре зе ле ни ла – 

бре жуљ ке под шу мар ци ма, воћ ња ци ма 

и ви но гра ди ма: Опле нац је „цен тар“ 

Шу ма ди је, а храм у ко ме су са хра ње на 

че ти ри срп ска вла да ра њен „епи цен тар“ 

On a hill above the town of Topola sits the Church of St. George at Oplenac, whose marble 

covered façade is visible from afar, resembling a white peak that rises above a sea of 

greenery- the hills filled with forestry, orchards and vineyards: Oplenac is the “centre” of the 

region of Šumadija, and the church where four Serbian rulers were buried is its “epicentre” 

îâ Perina crkva 

Uncle Pera’s church 

Храм Све тог Ђор ђа на Оплен цу, гра ђен са пре ки ди ма од 

1903. до 1930. го ди не, пред ста вља вла дар ску гроб ну 

цр кву но ви јег да ту ма, ка квих је на срп ским про сто ри ма у 

сред њем ве ку би ло мно го, и у ко јој су по чи нак на шла че ти ри 

вла да ра из ло зе Ка ра ђор ђе ви ћа. По ред њих под ку по ла ма 

ово га хра ма по чи ва ви ше чла но ва ове вла дар ске по ро ди це. 

У уну тра шњо сти опле нач ке цр кве на зидо 

ви ма ство ре на је је дин стве на 

га ле ри ја пор тре та срп ских влада 

ра и срп ских све ти те ља, рађе 

них у мо за и ку. За хва љу ју ћи 

бе лом спо мен хра му што се види 

из да ле ка, Опле нац, ко ји се нала 

зи у са мом сре ди шту Шу ма ди је, 

по сво јој сим бо ли ци, сто ји из ме ђу 

Лов ће на и Ава ле - два ви са ко ји од среди 

не де вет на е сто га ве ка пред ста вља ју 

сим бо ле Срп ства. 

Ис под ви са Опле нац би ло је има ње Ка рађор 

ђа Пе тро ви ћа, ту је по чео Пр ви срп ски уста нак. На опленач 

ком об рон ку био је Ка ра ђор ђев ви но град, а на ви су, где је 

ка сни је по диг ну та цр ква, би ли су шан че ви из ко јих је мо гао 

да се бра ни Ка ра ђор ђев град у под нож ју. Сам вис, у че му има 

The Church of St. George Church at Oplenac, built with several 

interruptions from 1903 to 1930, is a recent royal mausoleum 

church, similar to the churches that were built in large 

numbers in Serbia during the Middle Ages, and inside, under the 

domes, four Serbian rulers from the Karađorđević dynasty have 

been laid to rest next to many members of that royal family. A 

unique gallery of portraits of Serbian rulers 

and saints has been painted on 

the walls of the church’s interior 

in a mosaic technique. The 

Oplenac church, situated in the 

heart of Šumadija and distinguishable 

between the peaks of 

Lovćen and Avala, becomes part 

of the nature of their symbolism 

of Serbianhood that started in the 

middle of the 19 th century. The properties 

of Karađorđe Petrović were located under 

Oplenac’s hill and it was here that that the 

First Serbian Uprising began. On the slopes beneath where this 

church would be built, in Karađorđe’s vineyard, were once the 

trenches that provided the defence for Karađorđe’s town. The 

symbolic peak was overgrown with oplen, a special type of oak 

315

по себ не сим бо ли ке, био је об ра стао по себ ном вр стом кри вог tree that was a symbol for movement and progress, and was also 

хра ста – опле на, од ко га су из ра ђи ва на др ве на се о ска ко ла, used to make wooden peasant vehicles. 

сим бол кре та ња и на прет ка. 

After seizing the throne in 1903 in the May coup, King Petar 

I Karađorđević decided to renovate the property of his father, 

До шав ши по сле мај ског пре вра та на срп ски пре сто 

1903. го ди не, краљ Пе тар Пр ви Ка ра ђор ђе вић од лу чио је да Prince Aleksandar Karađorđević and his grandfather Karađorđe 

об но ви има ње сво га оца, кне за Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа и Petrović, and to build a church dedicated to St. George on the top 

де де Ка ра ђор ђа Пе тро ви ћа, и да на вр ху ви са Ма ли Опле нац of Mali Oplenac hill (337 m above sea level). 

(337 ме та ра над мо рем) по диг не цр кву Све то га Ђор ђа. Те го дине 

на Оплен цу је оба вље но ге о дет ско ме ре ње, од ре ђе не стра 

cardinal points and a location of the future church were defined, 

That year at Oplenac the geodetic measuring was done, 

не све та и ме сто где ће се уз ди за ти храм, а он да је по ста вљен followed by the laying and consecrating of the corner stone. A 

и осве ћен ка мен те ме љац. Фор ми ра на је и по себ на ко ми си ја, special commission was formed with Mihailo Valtrović, Andra 

а чи ни ли су је Ми ха и ло Вал тро вић, Ан дра Сте ва но вић и Дра гутин 

Ђор ђе вић, ко ја је рас пи са ла кон курс за нај бо љи про је кат a competition for the best design for the memorial church and 

Stevanović and Dragutin Đorđević as its members. It organized 

спо мен–цр кве и ода бра ла нај бо љи. Био је то рад ар хи тек те selected the finest one, which was the work of architect Nikola 

Ни ко ле Не сто ро ви ћа. По сле то га раз ви ле су се по ле ми ке у који 

ма је Не сто ро ви ће вом про јек ту оспо ре на мо ну мен тал ност и works lacked monumentality and displayed insufficient emphasis 

Nestorović. Outrage ensued after critics argued that Nestorović’s 

не до вољ на на гла ше ност срп ско–ви зан тиј ског сти ла. Због то га on the Serbian-Byzantine style. Therefore in 1909 a new competition 

was arranged. The selection board, where only Dragutin 

је 1909. го ди не рас пи сан но ви кон курс. Го то во иста ко ми си ја, 

у ко јој је је ди но Дра гу ти на Ђор ђе ви ћа за ме нио ар хи тек та Констан 

тин А. Јо ва но вић, ода бра ла је про је кат мла дог ар хи тек те selected a design of young architect Kosta J. Jovanović. 

Đorđević was replaced with architect Konstantin A. Jovanović, 

Ко сте Ј. Јо ва но ви ћа. 

Jovanović’s design of the church called for a cruciform 

Осно ва цр кве, пре ма про јек ту Ко сте Ј. Јо ва но ви ћа, би ла ground plan, where all four sides of the cross are equal and oriented 

towards the four cardinal points of the compass. Above ev 

је у об ли ку рав но кра ког кр ста чи ји су кра ци окре ну ти пре ма 

стра на ма све та. Из над сва ког кра ка про јек то ва но је ку бе, а запад 

ни крак, где је улаз у цр кву, про ши рен је у ма лу при пра ту. section, which holds the church’s entrance, was broadened thus 

ery section of the cross a dome was constructed, and the western 

Ко па ње те ме ља по че ло је 1. ма ја 1910. го ди не, а ра дови 

су на ста вље ни и сле де ће го ди не ка да је на цр кви по ста вље 

Building of foundations began on 1 May 1910 and works 

resembling a small vestibule. 

но ку бе. Фа са да цр кве је од бе лог мер ме ра ва ђе ног из оближњег 

ви са Вен чац, где је отво рен мај дан овог ка ме на. Бе ла structed. The façade of the church was covered with white mar 

were continued the following year, when the dome was con 

мер мер на спо ља шност цр кве ра ђе на је по узо ру на сред њо веble 

dug from nearby Venčac hill, where a mine of this stone 

Кра ља Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа срп ски се ља ци зва ли су јед но став но Чи ча Пе ра. Кад је Чи ча Пе ра об на вљао ви ногра 

де на има њи ма Ка ра ђор ђе ви ћа у То по ли, же лео је од јед ног се ља ка да ку пи пар че зе мље, да ви но гра де 

за о кру жи. Без об зи ра на по ну ђе ну це ну, се љак му је од го во рио ка ко та зе мља ни је на про да ју, да не ма тих па ра... 

По сва ђа ли су се и се љак је „пре са вио та бак” – ту жио је Кра ља су ду. Краљ је спор из гу био! Кад је до био пре су ду 

се љак је свом ком ши ји, Чи ча Пе ри, зе мљу око ко је се спо рио, по кло нио. 

King Petar Karađorđević was called by Serbian peasants simply Uncle Pera. When Uncle Pera rearranged vineyards on 

Krađorđevićs’s property at Oplenac, he wanted to buy a piece of land from one peasant, in order to close off the vineyards. 

Regardless of the price offered to him, the peasant responded to the King that the land was not for sale, that there is no money 

that could satisfy him…They argued and the peasant logged a complaint – he pressed charges before the court against the 

King. And the King lost! Following the court’s verdict, the peasant presented the land to his neighbour, Uncle Pera, the same 

land they had quarrelled over before. 

318

ков не бо го мо ље мо рав ске шко ле, укра ше не ор на мен ти ма од 

ка ме на вен чан ца. Фа са да је пре се че на са три кор дон-вен ца 

из ме ђу ко јих су по ста вље ни про зо ри. Из над гор њег кор дон 

-вен ца уз ди же се кров ко га са чи ња ва пет осмо у 

га о них ку по ла. У цр кву се ула зи кроз ве ли ка 

дво крил на вра та од хра сто ви не, око ва не украси 

ма од брон зе. До вра та се до ла зи тро стра ним 

пи ра ми дал ним сте пе ни штем. Из над вра та је портал 

од мер ме ра у чи јем је по лу кру гу мо за ик – икона 

Све то га Ђор ђа, ра ђе на пре ма на цр ту 

Па је Јо ва но ви ћа. 

У дру гој по ло ви ни 1912. годи 

не гра ђе ви на је већ би ла 

под кро вом, за вр ше ни су 

гру би гра ђе вин ски ра до ви, 

а цр кву је 23. сеп тем бра те 

го ди не осве тио ар хи е пи скоп 

Ди ми три је. Би ло је сим бо ли ке и у 

чи ну осве ће ња. Од мах по сле све ча но сти 

на Оплен цу, краљ Пе тар је от пу то вао у 

Вра ње ода кле је 17. ок то бра об ја вио рат 

Тур ској, чи ме су по че ли бал кан ски ра тови. 

По сле ових победничких ра то ва краљ 

Пе тар је пла ни рао да у сво јој за ду жби ни 

на Оплен цу укле ше име на свих сво јих 

вој ни ка и офи ци ра из ги ну лих у Бал канским 

ра то ви ма, али га је у то ме омео Пр ви 

свет ски рат. 

Ка да су 1915. го ди не аустроугар ске трупе 

ушле у Ср би ју, са кро ва цр кве на Оплен цу 

ски ну ле су ба кар ни лим, ру ши ле су мер мерне 

сту би ће, чак су скр на ви ле и гро бо ве. 

По завршетку Пр вог свет ског ра та 

краљ Пе тар се вра тио у отаџ би ну и не до че кавши 

за вр ше так за ду жби не умро је 16. ав гу ста 1921. 

го ди не. Бри гу о за вр шет ку оче ве за ду жби не пре у 

зео је Пе тров син краљ Алек сан дар II Ка ра ђор ђевић. 

Он је, у до го во ру са ар хи тек том Ко стом Ј. Јо ва но ви ћем, преу 

ре дио крип ту, по ста вио но ви ико но стас. Ра до ви су ду го тра ја ли, 

а цр ква је дру ги пут осве ће на 9. сеп тем бра 1930. го ди не. 

Мно го тру да уло же но је у жи во пи са ње уну тра шњо сти 

цр кве. Од лу че но је да се цр ква жи во пи ше у мо за и ку. Ор га ниwas 

discovered. The white marble exterior of the church was 

modelled after the medieval churches of the Morava School of 

Art, which were decorated with ornaments made of “venčac” 

marble. It is further divided with three cornices and windows 

placed between them. Above the upper cornice rises a roof 

composed of five octagonal domes. The entrance to the church 

is a large two-winged oak door plated with bronze ornaments 

and three-sided pyramidal stairways lead it. The door is flanked 

by a marble portal in whose semi-circle lunette is a mosaic 

– the icon representing St. George, completed on the 

basis of a drawing by Paja Jovanović. 

In the second half of 1912 the building already 

had a roof, construction works were completed 

and the same year on the 23 rd of September, 

Archbishop Dimitrije consecrated the church 

in a ceremony steeped in symbolism. Just after 

the ceremony at Oplenac, King Petar went 

to Vranje where on the 17 th of October he 

declared war on Turkey, thus marking the 

beginning of the Balkan Wars. After success 

in these wars, King Petar had planed 

to inscribe inside his endowment the names of 

all his soldiers and officers who died in battles, 

but had his intention interrupted by the First 

World War. Invading Austro-Hungarian troops 

took the roof’s copper plating in 1915 while 

destroying marble columns and even desecrating 

some graves. 

After the end of the First World War, 

King Petar returned to the country, but died 

on the 16 th of August without seeing the 

completion of his endowment. Petar’s son 

King Aleksandar I Karađorđević took over the 

task of finishing his father’s endowment. In cooperation 

with architect Kosta J.Jovanović he modified the 

crypt and installed a new iconostasis. The work took 

a long time and on the 9 th of September 1930 the church was 

consecrated for the second time. 

Much effort was invested in painting the interior of the 

church, which was painted in a mosaic technique. The organization 

of this job was given to Russian emigrant Sergey Smirnoff. He 

selected five painters who visited many Serbian medieval church 

319

за ци ја овог по сла по ве ре на је ру ском еми гран ту ин же ње ру 

Сер ге ју Смир но ву. Он је ода брао пе то ри цу сли ка ра ко ји су 

оби ла зи ли срп ске ма на сти ре и ко пи ра ли фре ске. Ода бра ли 

су ко пи је из 60 срп ских сред њо ве ков них цр ка ва и ма на сти ра, 

ко је су угра ђе не у ком по зи ци ју опле нач ког жи во пи са. 

Ком пле тан мо за ик чи ни око 1.500 фи гу ра ко је су са ставни 

део 725 сли ка них ком по зи ци ја – ко пи ја од то га 513 у цр кви, 

а 212 у крип ти. Ура ђе на је код нас, али и у овом де лу Евро пе, 

до та да не за бе ле же на по вр ши на под мо за и ком од 3.500 квадрат 

них ме та ра, угра ђе но је око 40 ми ли о на ра зно бој них стакле 

них и ка ме них коц ки ца ко је се пре ли ва ју у пет на е стак хи љада 

нај ра зли чи ти јих бо ја, да ју ћи чу де сан ути сак. 

Већ са са мог ула за уоча ва се фи гу ра кти то ра, кра ља 

Пе тра, ко ји је пред ста вљен како са кру ном на гла ви, у ру ци 

др жи сво ју за ду жби ну. Пред ста вљен је ка ко га за де сну ру ку 

во ди Све ти Ђор ђе, до во де ћи га пред Бо го ро ди цу ко ја га до чеку 

је са Хри стосом на пре сто лу. 

Срп ски вла да ри пред во ђе ни Сте фа ном Не ма њом предста 

вље ни су у ју жној ап си ди, а за њим се ре ђа ју Сте фан 

Пр во вен ча ни, кра ље ви Ра до слав и Вла ди слав, Урош, бра ћа 

Дра гу тин и Ми лу тин, Сте фан Де чан ски и ца ре ви Ду шан и 

Урош Не ја ки. Сле ди кнез Ла зар, де спот Сте фан и Ђур ђе 

Сме де ре вац... По ред вла да ра ура ђе ни су ме да љо ни срп ских 

све ти те ља на ко ји ма су пред ста вље ни сло вен ски учи те љи 

Кли мент, На ум и Го разд, за тим пр ви срп ски ар хи е пи ско пи 

Све ти Са ва, Ар се ни је I, Ја ков, Јев ста ти је, Са ва II, ар хи е 

пи ско пи Да ни ло Ста ри ји и Да ни ло Мла ђи, Мак сим (бив ши 

де спот), па три јар си Јо а ни ки је, Са ва, Је фрем, епи ско пи Васи 

ли је Остро шки и ми тро по лит Пе тар Це тињ ски, за тим пусти 

ња ци Га ври ло Ле снов ски, Пе тар Ко ри шки, Јо а ким Осо гов 

ски, пу сти ња ци Про хор Пчињ ски, Јо а ни ки је Де вич ки, Јо ван 

Би гор ски, Сте фан Пи пер ски... 

У хра му су два сар ко фа га – у ју жној ап си ди је сар кофаг 

Ка ра ђор ђа Пе тро ви ћа, ро до на чел ни ка ди на сти је Ка ра ђорђе 

вић, а у се вер ној ње го вог уну ка и кти то ра хра ма, кра ља 

Пе тра I. Из ра ђе ни су од мо но лит ног вен чач ког мер ме ра и у 

уну тра шњо сти цр кве, ме ђу раз и гра ним бо ја ма мо за и ка, од у дара 

ју бе ли ном и мир но ћом рав них по вр ши на без укра са. 

По же љи кра ља Алек сан дра про јек тант Ко ста Ј. Јо вано 

вић пре у ре дио је крип ту у ко јој су гро бо ви Ка ра ђор ђе вића, 

а про сти ре се ис под це ле гра ђе ви не. У крип ти је 39 гробних 

ме ста, укључујући 20 гробова, са над гроб ним пло ча ма 

320 

es and copied their frescos. They chose replicas from 60 Serbian 

medieval churches and monasteries, and incorporated them into 

the composition of the painting of the Oplenac church. 

The entire mosaic consists of about 1500 figures that are 

part of 725 painted compositions, of which 513 are painted inside 

the church itself and 212 in the crypt. With some 3500 square 

meters of surface area and around 40 million pieces of multicoloured 

glass of 15,000 various iridescent colours of astounding 

effect, the mosaic was not only the largest such project in Serbia, 

but also in Europe. 

Already from the entrance one can see the figure of the 

patron, King Petar, who is represented with a crown on his head 

and holding a model of the church in his hand. He is illustrated 

next to St. George, who is holding Petar’s hand and leading him 

to the Mother of God, who awaits him with Jesus Christ sitting 

on the throne. 

In the south apse the Serbian rulers led by Stefan Nemanja 

are shown and after him are represented Stefan the First- 

Crowned, kings Radoslav and Vladislav, Uroš, brothers Dragutin 

and Milutin, Stefan Dečanski and emperors Dušan and Uroš the 

Weak. Then come Prince Lazar, Despot Stefan and Đurđe of Smederevo…In 

addition to rulers were painted the medallions with 

representations of Serbian saints, among whom were Slavic educators 

Kliment, Naum and Gorazd, then the first Serbian archbishops 

St. Sava, Arsenije I, Jakov, Jevstatije, Sava II, archbishops 

Danilo the Elder and Danilo the Younger, Maxim (a former 

Despot), patriarchs Joanikije, Sava, Jefrem, bishops Vasilije of 

Ostrog and Metropolitan Petar of Cetinje, then eremites Gavrilo 

of Lesnovo, Petar Koriški, Joakim Osogovski, Prohor Pčinjski, 

Joanikije Devički, Jovan Bigorski, Stefan Piperski… 

There are two sarcophagi in the church – in the south 

apse is the sarcophagus of Karađorđe Petrović, founder of the 

Karađorđević dynasty, and in the northern is the sarcophagus of 

his grandson and the founder of the church, Petar I. The sarcophagi 

are constructed of monolith venčac marble blocks and 

in church’s interior their whiteness and flat surface without ornamentation 

stand out amongst the vibrant colours of the mosaics. 

Following the wish of King Aleksandar, the architect Kosta J. 

Jovanović rearranged the crypt where the graves of Karađorđevićs 

are placed and which covers the surface beneath the entire building. 

In total there are 39 burial places in the crypt, including 

20 graves, all bearing funeral panels made of onyx from Dečani.

из ра ђе ним од де чан ског оник са. Ту су свој по чи нак на шла 

дво ји ца вла да ра: кнез Алек сан дар I Ка ра ђор ђе вић, Ка ра ђорђев 

син и отац кра ља Пе тра I и ње го в уну к и име ња к, кра љ 

Алек сан дар II. У крип ти су гро бо ви пет ге не ра ци ја Ка ра ђорђе 

ви ћа, где је нај ста ри ји члан Ма ри ца, Ка ра ђор ђе ва мај ка, 

за тим Ка ра ђор ђе ва су пру га Је ле на. Ов де је гроб и кне ги ње 

Пер си де из по ро ди це бран ко вач ких Не на до ви ћа, су пру ге 

кне за Алек сан дра I. 

Ме ђу Ка ра ђор ђе ви ћи ма је и гроб Кон стан ти на – Ко сте 

Ни ко ла је ви ћа, прав ни ка, исто ри ча ра и ди пло ма те, зе та кне за 

Алек сан дра. Ов де по чи ва и Пер си да – Ида Ни ко ла је вић, пе то 

де те По лек си је, ћер ке кне за Алек сан дра и же не Ко стан ти на 

Ни ко ла је ви ћа. Ни је се уда ва ла, Дру ги свет ски рат је про вела 

на Оплен цу као чу вар за ду жби не Ка ра ђор ђе ви ћа. Упр кос 

то ме што су кроз То по лу про шле мно ге вој ске, она је ус пе ла 

да са чу ва за ду жби ну. Умр ла је кра јем ју на 1945. го ди не. Ко муни 

стич ке вла сти до зво ли ле су да бу де са хра ње на у јед ну од 

гроб ни ца у крип ти. 

Це ла уну тра шњост цр кве Све то га Ђор ђа на Оплен цу 

са мо за и ци ма, ни ским ико но ста сом иза ко га се ви ди ол тарски 

про стор, укра шен мо за и ци ма и ре љеф ним пре пле ти ма од 

бе лог мер ме ра де лу је као скла дан је дин стве ни про стор. Елеган 

ци ју му да ју вит ки сту бо ви са ви зан тиј ским ка пи те ли ма 

из над ко јих се уз ди же вит ко ку бе. Ту је и пре сто за кра ља и 

кра љи цу из ра ђен од зе ле ног по ли ра ног мер ме ра, са на сло ном 

укра ше ним злат ним мо за и ком. Сре ди шњи про стор по пу ња ва 

огром ни брон за ни по ли је леј, преч ни ка де вет ме та ра, те жак 

1.500 ки ло гра ма. У сре ди шту по ли је ле ја је цар ска кру на, са 

вр хом окре ну тим на до ле у знак жа ло сти за из гу бље ним царством 

на Ко со ву. 

Цр ква све то га Ђор ђа на Оплен цу, за ду жби на краља 

Пе тра I, гра ђе на у срп ско-ви зан тиј ском сти лу на тра дици 

ја ма мо рав ске гра ди тељ ске шко ле, по уну тра шњо сти и 

спо ља шно сти пред ста вља осо бе но де ло срп ског цр кве ног 

не и мар ства. Нај ве ћу вред ност пред ста вља ју мо за и ци ко ји, 

је дин стве ни по сво јој ком по зи ци ји, из бо ру и рас по ре ду фигу 

ра, пред ста вља ју, у не ку ру ку, ан то ло ги ју срп ског сред њове 

ков ног сли кар ства. За хва љу ју ћи исто риј ским до га ђа ји ма 

ко ји су се зби ли у не по сред ној око ли ни ме ста на ко ме је 

по диг ну та, ње ном кти то ру, чи ње ни ци да се у њој на ла зе чети 

ри вла дар ска гро ба, овај храм спа да у ред нај вред ни јих 

срп ских гра ђе ви на. 

Here are the final resting places of two rulers – Prince Aleksandar 

I Karađorđević, who was Karađorđe’s son and father of King 

Petar I, as well as the grave of his grandson and namesake King 

Aleksandar II. In the crypt are the graves of five generations of 

the Karađorđević family, with Marica, Karađorđe’s mother as the 

eldest, then Karađorđe’s wife Jelena. Also here is placed the grave 

of Princess Persida from the Nenadović family from Brankovac, 

wife of Prince Aleksandar I. 

Among the Karađorđevićs is the grave of Konstatin-Kosta 

Nikolajević, lawyer, historian and diplomat who was Prince Aleksandar’s 

son in law. Here also rests Persida – Ida Nikolajević, 

fifth child of Poleksija who was Prince Aleksandar’s daughter 

and Konstantin Nikolajević’s wife. Persida was never married 

and spent the Second World War at Oplenac as guardian of the 

Karađorđević family’s endowment. Despite the fact that many 

armies passed through the town of Topola, she succeeded in 

preserving the endowment. She died at the end of June in 

1945. Communist authorities permitted her burial in one of the 

tombs in the crypt. 

The entire interior of the Church of St George at Oplenac 

including mosaics, relief interlacements made of white marble 

and iconostasis that is not tall, thus allowing believers to see the 

sanctuary, gives the impression of a harmonious unique space. 

Elegance is provided by refined pillars that are crowned 

with Byzantine capitals and that carry an elegant dome. Here 

sits the chair for the King and Queen, made of green polished 

marble with a back decorated with golden mosaic. A large bronze 

candelabrum, some nine meters in diameter and weighing 1500 

kilograms, hangs above the central point in the nave. In the centre 

of the candelabrum is placed an imperial crown with its top 

turned down, symbolising grief over the empire lost in Kosovo. 

The Church of St. George at Oplenac, the endowment of 

King Petar I, built in Serbian-Byzantine style upon the traditions 

of the Morava School of Art, by its exterior and interior represents 

an extraordinary work of Serbian ecclesiastical architecture. 

The greatest treasures are its mosaics, which, unique by 

their composition, choice and arrangement of characters, represent, 

in a way, the anthology of Serbian medieval painting. Due 

to historical events, which took place in the nearest surroundings 

of the church, thanks to the church’s founder and to the fact that 

it contains graves of four rulers, this church belongs among the 

most valuable of Serbian buildings. 

323

324 

Ечка на Дунаву: Највећи рибњаци Војводине 

Ečka on the Danube: The biggest fishpools in Vojvodina

325

Топлина дрвета: 

на вратима старе воденице 

The warmth of a tree: 

at the entrance to the old watermill 

326

Предео са жубором потока: 

Мотив из Западне Србије 

Landscape with a purl of a brook: 

Scenery from the West of Serbia 

327

Захваљујемо се нашим партнерима: 

We should like to thank to our partners: 

НИС ПЕТРОЛ 

NIS PETROL 

ДДОР НОВИ САД 

DDOR NOVI SAD 

РЕИК КОЛУБАРА 

REIK KOLUBARA 

МОНА 

MONA 

Медијски спонзор: 

Media sponsor: 

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ 

RTS - PUBLIC MEDIA SERVICE OF SERBIA 

НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ 

NATIONAL MUSEUM IN BELGRADE 

МУЗЕЈ НАИВНЕ УМЕТНОСТИ У ЈАГОДИНИ 

NAïVE ART MUSEUM IN JAGODINA 

CIP - Каталогизација у публикацији Народнe библиотекe Србије, Београд 

908(497.11)(084.12) 

СРБИЈА, од злата јабука / [текстови Зоран Богавац ... [и др.] ; превод Тијана Јовановић ; фотографије Жељко Синобад ... [и др.] ; цртежи Силва 

Вујовић] = Serbia, the Golden Apple / [text Zoran Bogavac ... [et al.j ; translation Tijana Jovanović ; photographs Željko Sinobad ... [et al.j ; drawings Silva 

Vujović]. - Београд : Принцип-Бонарт прес = Belgrade : Princip-Bonart pres, 2005 (Београд : Портал = Belgrade : Portal). - 328 стр. : илустр. ; 29 cm 

Податак о ауторима преузет из колофона. -Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 2.000. 

ISBN 86-85215-08-0 

1. Богавац, Зоран 2. Синобад, Жељко 

а) Србија - Албуми 

COBISS.SR-ID 130256652

Издавач 

ПРИНЦИП БОНАРТ ПРЕС, БЕОГРАД 

Produced and published by 

PRINCIP BONART PRESS, BELGRADE

Monografija - prvo izdanje - niska rezolucija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?