SRBIJE

Godina IV Broj 72 15. septembar 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu
Promocija potporu~nika
PONOS
SRBIJE
21
Specijalni
prilog
ARSENAL

Magazin Ministarstva odbrane Srbije
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail
odbrana@beotel.rs
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC „Odbrana”
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa „POLITIKA” AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
4
SADR@AJ
Snimio Jovo MAMULA
U F O K U S U
Promovisani novi potporu~nici
PONOS SRBIJE 6
Na~elnik general{taba NOA Kine posetio Srbiju
UNAPRE\EWE SARADWE 12
Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja
^ETRDESETI KORAK 14
Ministar odbrane na batajni~kom aerodromu
BEZBEDNIJE NEBO 17
Per aspera
POTPORU^NIK 19
I N T E R V J U
Brigadni general Danko Jovanovi},
na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije
ZAMAJAC RAZVOJA DRU[TVA 20
O D B R A N A
Intendantska slu`ba Vojske Srbije
OGLEDALO STATUSA VOJNIKA 24
P R I L O G
ARSENAL 21
14
27
Sa galerije
POBEDNIK 59
15. septembar 2008.

64
68
Saobra}ajna slu`ba ju~e i danas
TO^KOVI SVE BR@I 60
Prijem vojnika septembarske generacije
SOMBOR DO^EKAO REGRUTE 62
S V E T
Aeromiting u Brnu
NEBESKI PLES 64
Paralele
CRNOMORSKA FLOTA 67
K U L T U R A
Umetni~ki ansambl „Stanislav Bini~ki”
KORENI U KRILU
VOJNE MUZIKE 68
F E Q T O N
Pre}utani srpski generali u austrijskoj carevini (3)
SVEDOCI
SRPSKE REVOLUCIJE 70
Proboj Solunskog fronta
TRIJUMFALNI POHOD 74
S P O R T
Na 10. svetskom univerzitetskom
prvenstvu u veslawu
TRI MEDAQE ZA SRBIJU 80
RE^ UREDNIKA
PERSPEKTIVA
Najboqa potvrda vra}awa ugleda i poverewa u vojsku jeste
~iwenica da je zanimawe mladih za upis u vojne {kole iz
godine u godinu sve ve}e. Vremena u kojima su se one jedva
popuwavale potrebnim brojem studenata i u~enika, po sistemu
daj {ta da{, definitivno su iza nas. Broj kandidata za upis u Vojnu
akademiju ove godine bi je ~etiri puta, a za Vojnu gimnaziju ~ak pet
puta ve}i od broja primqenih svr{enih sredwo{kolaca i osnovaca.
Motiv za takvo opredeqewe u prvom redu jeste `eqa tih
mladi}a, od pro{le godine i devojaka, da steknu kvalitetno
obrazovawe i diplome koje }e biti priznate ne samo u Srbiji
nego i {irom Evrope, u skladu sa Bolowskom deklaracijom.
Akreditacija Vojne akademije }e im to, kako je najavqeno,
omogu}iti ve} do kraja godine.
@eqa im je, tako|e, da ovladaju znawima i ve{tinama koje }e
im omogu}iti da se uspe{no suo~e sa izazovima modernog doba.
Za to im se pru`aju svi potrebni uslovi u toj visoko{kolskoj
ustanovi, iz koje, pored ostalog, izlaze sa sertifikatima o
poznavawu engleskog jezika prema me|unarodnim standardima i
sertifikatom ECDL o poznavawu ra~unarskih korisni~kih programa.
Vojna akademija je, ve} sada se to mo`e re}i, postala
regionalni centar za obrazovawe vojnih kadrova. U woj se ve}
nekoliko godina u kontinuitetu {koluju oficiri Armije Bosne i
Hercegovine i Vojske Crne Gore. U [koli nacionalne odbrane je
trenutno jedan slu{alac kineske armije, a na master studijama
Vojne akademije nalazi se dvadesetak oficira iz Al`ira.
Zainteresovanih za takav oblik me|uarmijske saradwe ima i iz
drugih zemaqa. U isto vreme studenti Vojne akademije {koluju se u
SAD, Gr~koj i Italiji, a dogovoreni su i konkretni oblici saradwe
u oblasti vojnog {kolstva sa Rusijom i Kinom.
Pored sticawa kvalitetnog obrazovawa, mladi oficiri,
naravno, o~ekuju i da }e bavqewem tim te{kim, ali nadasve ~asnim
pozivom mo}i da ostvare i sve ostale `ivotne planove. Da oforme
porodicu, kupe stan, {koluju decu …
Prvi korak na tom putu u~inila je i nova generacija oficira,
koja }e ovih dana zauzeti svoje mesto u stroju profesionalnih
pripadnika Vojske Srbije. Put koji je pred wima vi{e nije avantura
sa maglovitim ishodom. Koncept predvidive karijere na startu daje
jednake {anse svima, a najdaqe }e dogurati najsposobniji i
najuspe{niji. Doskoro nije bilo tako, jer su naj~e{}e upravo oni
iz Vojske odlazili prvi, i to nezadovoqni. Ne zbog neostvarenih
ambicija, jer bi vrlo brzo na{li na~in da se afirmi{u na nekom
drugom profesionalnom planu, ve} zbog toga {to nisu hteli da gube
dragoceno vreme, trpe nepravdu u poreme}enom sistemu vrednosti i
tavore u ~amotiwi za bednu platu bez ikakve perspektive.
Bilo – ne ponovilo se!
5

U FOKUSU
PRO MO VI SA NI
NO VI POT PO RU^ NI CI
PO NOS SR BI JE
Najvi{e dr`avno
i vojno rukovodstvo
i brojni gosti iz zemqe
i inostranstva
prisustvovali su,
ispred Doma Narodne
skup{tine, sve~anom
unapre|ewu u prve
oficirske ~inove
studenata zavr{ne
godine Vojne akademije
Na sve ~a no sti is pred Do ma Na -
rod ne skup {ti ne 13. sep tem bra u
pr ve ofi cir ske ~i no ve pro mo vi -
sa no je 145 stu den ta 128. i 129.
kla se Voj ne aka de mi je. Voj ska Sr -
bi je po sta la je sna `ni ja za 138 pot
po ru~ ni ka, pe to ri ca idu u oru `a ne
sna ge Bo sne i Her ce go vi ne, dok }e dvo -
ji ca pro fe si o nal nu ka ri je ru gra di ti u
Voj sci Re pu bli ke Cr ne Go re.
Sku pu su pri su stvo va li pred sed nik
Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}, pred -
sed nik i za me nik pred sed ni ka Vla de dr
15. septembar 2008.

Mir ko Cvet ko vi} i Ivi ca Da ~i}, pred sed nik Na rod ne skup {ti ne prof. dr
Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pot pred sed ni ci i na rod ni po sla ni ci srp skog
Par la men ta, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i broj ni mi ni stri u
Vla di Re pu bli ke Sr bi je, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske ge ne ral-pot pu kov -
nik Zdrav ko Po no{ i naj od go vor ni je sta re {i ne Mi ni star stva od bra ne i
Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.
Go sti na pro mo ci ji no vih ofi ci ra Voj ske Sr bi je bi li su i mi ni star
od bra ne Bo sne i Her ce go vi ne dr Sel mo Ci ko ti}, vr {i lac du `no sti na -
~el ni ka Ge ne ral {ta ba Cr ne Go re vi ce ad mi ral Dra gan Sa mar xi}, na ~el -
nik Ge ne ral {ta ba Na rod ne oslo bo di la~ ke ar mi je NR Ki ne ge ne ral ^en
Bing de, ko man dant Na ci o nal ne gar de Oha ja ge ne ral-ma jor Gre go ri Vejt,
za tim pred stav ni ci voj nih aka de mi ja Ma |ar ske i Slo va~ ke, Srp ske pra -
vo slav ne cr kve, Be o grad skog uni ver zi te ta, te iza slan sta va od bra ne akre -
di to va nih u Sr bi ji.
Po sle do ~e ka pred sed ni ka Ta di }a, dr `av ne za sta ve i in to ni ra wa
him ne Re pu bli ke Sr bi je, na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor Vi do sav
Ko va ~e vi} po zdra vio je go ste i is ta kao da su stu den ti 128. kla se pe to go -
di {we {ko lo va we za vr {i li sa pro se~ nom oce nom osam. Aka dem ci 129.
kla se, to kom ~e tvo ro go di {weg voj nog obra zo va wa, ostva ri li su vr lo do -
bar uspeh – 7,87. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} tom je pri li kom re kao
da je Sr bi ja opre de qe na za mir, a da we na Voj ska tre ba da bu de ga rant
mi ro qu bi ve dr `av ne po li ti ke ko jom se stva ra ju part ne ri i sa ve zni ci u
sve tu i ko jom se obez be |u je pu ni raz voj i sta bil nost ze mqe. On je na gla -
sio da Voj ska ~i ni sve da po vra ti ugled ka kav je ima la, da se mo der ni zu je
i da bu de opre mqe ni ja i efi ka sni ja.
– Ove 2008. go di ne sla vi mo 90. go di {wi cu po be de u Pr vom svet -
skom ra tu, u ra tu u ko me je Sr bi ja, kao i uvek, bi la na pra voj stra ni, na
stra ni slo bo de. Srp ska voj ska je ta da ima la vi so ku mo ral nu po zi ci ju, a
voj ni~ ka ~ast i do sto jan stvo bi li su ne pri ko sno ve ni. Srp ski voj nik bio je
hra bar rat nik ko ga su svi po {to va li, a ni ka da zlo ~i nac. To su vred no sti
ko je vi da na {wi pri pad ni ci Voj ske Sr bi je, naj mla |i ofi ci ri tre ba da
ba {ti ni te i ne gu je te, i da na taj na ~in u pot pu no sti po vra ti te ugled i re -
spekt ko je su vam u na sle |e osta vi li voj vo de Mi {i}, Put nik, Bo jo vi} i
Ste pa Ste pa no vi} – re kao je Ta di}.
Pred sed nik Sr bi je is ta kao je i da sa za vr {et kom sa rad we sa Ha -
{kim tri bu na lom ski da mo ana te mu sa li ca na ro da i, osim {to is pu wa va -
mo do ma }u za kon sku oba ve zu, upra vo vra }a mo ve ru u vred no sti srp skog
voj ni ka sa Ko lu ba re, Ce ra i Kaj mak ~a la na.
Pre ma re ~i ma Bo ri sa Ta di }a, dva pa ra me tra kqu~ na su u smi slu
pro jek to va wa Voj ske, sprem ne i spo sob ne da uspe {no od go vo ri na svo je
RE KLI SU...
Po seb no mi je ~ast da u ime pred stav ni ka Do ma Na -
rod ne skup {ti ne iz ra zim za do voq stvo {to su di plom ci
Voj ne aka de mi je na pro mo ci ji no vih ofi ci ra Voj ske Sr bi je
de mon stri ra li zna we, ~vr sti nu, ali i di plo mat ska ume }a,
ta ko po treb na Sr bi ji da nas.
Prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi},
pred sed nik Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je
Po li ti ka Vla de Re pu bli ke Sr bi je, ia ko je ona ko a li -
ci o na, je din stve na je pre ma Voj sci Sr bi je i od vi ja se u do -
broj at mos fe ri. Je din stvo u po gle du fi nan si ra wa Voj ske
po sto ji i mi slim da su ostva re ni po zi tiv ni ko ra ci po tom
pi ta wu. Na me ra va mo da na sta vi mo u tom sme ru, u skla du
sa ma kro e ko nom skom si tu a ci jom u ze mqi. Sma tram da se
mla di pot po ru~ ni ci ko ji su da nas pro de fi lo va li is pred
Skup {ti ne mo gu na da ti bo qem `i vo tu – ne sa mo u smi slu
eko no mi je ne go i u po li ti~ kom smi slu, bu du }i da je na {a
po li ti ka usme re na na sa rad wu, a ne ras ce pe.
Dr Mir ko Cvet ko vi},
pred sed nik Vla de Re pu bli ke Sr bi je
Ne ma uspe {nog si ste ma od bra ne i si ste ma bez bed no sti
bez sa rad we svih dr `av nih struk tu ra i svih dr `av nih in sti -
tu ci ja. U tom smi slu, za jed no tre ba da de lu ju Voj ska, po li ci ja
i slu `be bez bed no sti, jer im je po sao za jed ni~ ki. [ko lo va -
we mla dih qu di u Voj noj i Po li cij skoj aka de mi ji ve o ma je va -
`no, jer ne ma uspe {nog i kva li tet nog si ste ma od bra ne i bez -
bed no sti bez sa vre me nog si ste ma {ko lo va wa.
Ivi ca Da ~i}, za me nik pred sed ni ka
Vla de RS i mi ni star unu tra {wih po slo va
Pro mo ci ja pot po ru~ ni ka, bu du }i da su na woj pri su -
stvo va le ve o ma ugled ne zva ni ce iz ze mqe i ino stran stva,
je dan je od naj im po zant ni jih do ga |a ja u Sr bi ji to kom ove
go di ne.
De fi le stu de na ta Voj ne aka de mi je i no vo u na pre |e -
nih ofi ci ra Voj ske je ste na sta vak do bre tra di ci je. Dr -
`av ni vrh i go sti, pri su stvom na ovoj sve ~a no sti, uka za li
su po {to va we i pre ma Voj sci Sr bi je i pre ma mla dim
ofi ci ri ma.
Po sto ji po li ti~ ko je din stvo oko osnov nih pi ta wa u
si ste mu od bra ne, a bu xet sko iz dva ja we za Mi ni star stvo
od bra ne od oko 2,4 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da u
ovom tre nut ku do voq no je za re dov ne ak tiv no sti, ali i za
mo der ni za ci ju teh ni~ kih ka pa ci te ta Voj ske Sr bi je.
U idu }oj go di ni pla ni ra mo jo{ sred sta va za mo der ni -
za ci ju na o ru `a wa i voj ne opre me, pa o~e ku jem da }e ovaj
skup uve li ~a ti i ve }i broj le ti li ca.
@elim da za hva lim svi ma ko ji su pri su stvo va li pro -
mo ci ji, jer je ovo ve li ki dan ne sa mo za mla de ofi ci re i
wi ho ve po ro di ce ve} i za ceo si stem od bra ne i Sr bi ju.
Pri su stvo de le ga ci ja iz Ki ne, Ame ri ke, Cr ne Go re, Bo sne
i Her ce go vi ne, Ma |ar ske i Slo va~ ke po ka za lo je da Mi ni -
star stvo od bra ne `e li da gra di mo sto ve sa rad we i na Is -
to ku i na Za pa du, ali i u re gi o nu.
Dra gan [u ta no vac, mi ni star od bra ne
Da nas smo se uve ri li u sa gla snost naj vi {eg dr `av nog
ru ko vod stva da Voj ska Sr bi je ne tre ba da me wa smer u ko -
me je kre nu la to kom do sa da {we re for me, ve} da na sta vi i
ubr za raz voj na tom pu tu. Zna ~aj no je i to da je Voj ska po -
vra ti la ugled me |u gra |a ni ma Sr bi je i {to je po boq {a la
po lo `aj svo jih pri pad ni ka. Sve to uti ca lo je na po ve }a no
in te re so va we mla dih za {ko lo va we na Voj noj aka de mi ji.
Ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{,
na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je
7

U FOKUSU
za dat ke. Pr vi je spoq no-po li ti~ ki i bez -
bed no sni kon tekst, a dru gi eko nom ski po -
ten ci jal dr `a ve. Neo p hod no je, sma tra
pred sed nik, od go vo ri ti na pi ta wa ka kva
nam Voj ska tre ba i ka kvu Voj sku mo `e Sr -
bi ja da iz dr `a va u na red noj de ce ni ji.
– Do sa da {wi re zul ta ti ostva -
re ni u tran sfor ma ci ji Voj ske vr lo su do -
bri. Re gi o nal nom or ga ni za ci jom, po ve -
}a wem efi ka sno sti, do ma }in skim po slo -
va wem Mi ni star stva od bra ne i Voj ske
omo gu }e no je da se i sa re dov nim bu xet -
skim iz dva ja wem za od bra nu od 2,4 od sto
mo `e ne sa mo iz dr `a va ti Voj ska, ve} je
mo gu }a i ubr za na mo der ni za ci ja i po di -
za we stan dar da ra da i `i vo ta we nih
pri pad ni ka. @elim da ~e sti tam mi ni stru
od bra ne i na ~el ni ku Ge ne ral {ta ba na
po stig nu tim re zul ta ti ma – is ta kao je
pred sed nik.
Re pu bli ka Sr bi ja je, na gla sio je Bo ris Ta di}, u pro te klom
pe ri o du po ka za la ~vr sto opre de qe we da svo je in te re se bra ni mir -
nim pu tem. Ta po li ti ka, ko jom se ru ko vo di i no va srp ska vla da, ne -
ma al ter na ti vu. Sr bi ja se opre de li la da svo ja le gi tim na pra va na
Ko so vu i Me to hi ji bra ni prav nim i di plo mat skim sred stvi ma, a ne
si lom.
– Mi na slu ~a ju Ko so va po {tu je mo ne sa mo nor me Uje di we nih
na ci ja i OEBS-a ne go i vred no sni si stem na ko me po ~i va Evrop ska
uni ja – re kao je pred sed nik Re pu bli ke i do dao da je za Sr bi ju Ko so -
vo naj ve }e i naj o se tqi vi je bez bed no sno i po li ti~ ko pi ta we.
Pr vog u ran gu, pot po ru~ ni ka Zo ra na Den du, ofi cir skom sa -
bqom na gra dio je pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}. Ofi -
cir ske sa bqe ta ko |e su do bi li dru gi, od no sno tre }i u ran gu, pot po -
ru~ ni ci Dra gan Po li mac i Ivan Bon xi}.
– Ovo je ve li ki dan za sve nas. Mi no vo u na pre |e ni pot po ru~ -
ni ci, pre {li smo dug i na po ran put, pun od ri ca wa i ra da, ali ~a -
stan i po {ten. Za vr {i li smo Voj nu aka de mi ju i sta li u stroj ofi ci -
ra na {e voj ske, sprem ni da od go vo ri mo na sva ki iza zov ko ji se pred
nas bu de po sta vio u okvi ru mi si ja Voj ske Sr bi je. U to ni ko ne tre ba
da sum wa. Za kle tvu smo po lo `i li na pr voj go di ni {ko lo va wa, a da -
nas se sve ~a no oba ve zu je mo i za ve tu je mo da }e mo po ve re ne za dat ke
iz vr {a va ti od go vor no – re kao je pot po ru~ nik Den da.
Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac na gra dio je naj u spe {ni -
je stu den te u ~e ti ri sme ra Voj ne aka de mi je pi {to qi ma sa po sve tom –
pot po ru~ ni ke Mi la na Mi ki }a iz Kop ne ne voj ske, Iva na Jak {i }a iz
ViP VO, \or |a Cvje ti ~a ni na iz Mor na ri ce i Dar ka Va si qe vi }a iz
Lo gi sti ke.
STA RE [I NE MO DER NOG DO BA
Stu den ti Voj ne aka de mi je su, po red ne ko li ko de se ti na is pi -
ta, mo ra li da po lo `e i ve li ki broj prak ti~ nih pro ve ra zna wa i
ve {ti na u okvi ru po seb nih ob li ka na sta ve na po li go ni ma, te re -
ni ma i ve `ba li {ti ma {i rom ze mqe. To kom ~e ti ri ili pet go di na
una pre |en je ste pen wi ho ve fi zi~ ke pri pre mqe no sti re dov nom
fi zi~ kom obu kom i tre nin zi ma. Mla di pot po ru~ ni ci ste kli su
do zvo le za upra vqa we mo tor nim vo zi li ma ka te go ri je C, za vr {i -
li obu ku u ski ja wu, a zna tan broj wih aka dem sku di plo mu do pu nio
je ser ti fi ka tom o po zna va wu en gle skog je zi ka pre ma stan dar du
STA NAG 6001 i ser ti fi ka tom o po zna va wu ra ~u nar skih ko ri -
sni~ kih pro gra ma ECDL (Eu ro pe an Com pu ter Dri ving Li cen ce).
8
Pro mo ci ju mla dih pot po ru~ ni ka obe le `io je i na let avi o na
Va zdu ho plov stva Voj ske Sr bi je. To kom sve ~a nog de fi lea ne bom
iz nad Do ma Na rod ne skup {ti ne pre le te la su tri mi ga 29, tri ga -
le ba G-4 i orao. U tre nut ku ka da su tra di ci o nal nim ba ca wem
{ap ki no vo pro i zve de ni ofi ci ri pro sla vqa li pr ve ~i no ve, iz
va zdu ha ih je, pi lo ti ra ju }i mi gom 29, po zdra vio bri gad ni ge ne -
ral Ne boj {a \u ka no vi}, za me nik ko man dan ta ViP VO re ~i ma –
@ive la Sr bi ja!
Alek san dar PE TRO VI]
15. septembar 2008.

Pot po ru~ nik Zo ran Den da, di plo -
mi ra ni in `e wer ra ~u nar ske teh ni ke i
in for ma ti ke, sa pro se~ nom oce nom
{ko lo va wa 9,53 pr vi je u ran gu od ukup -
no 145 stu de na ta ko ji su sep tem bra
2008. uspe {no za vr {i li {ko lo va we na
Voj noj aka de mi ji. Mo mak iz Me |e kod
Zre wa ni na uspe {no je od bra nio di -
plom ski rad „Krip to va na kli jent-ser ver
ko mu ni ka ci ja sa pri me nom u Voj sci Sr -
bi je”.
– O~e ku jem da mi bu du }e me sto u
slu `bi omo gu }i stru~ nu i pro fe si o nal -
nu afir ma ci ju, ali i ko ri {}e we usvo je -
nih zna wa. In for ma ti ka je ste ner vni
si stem sa vre me nog dru {tva, a oru `a ne
sna ge we gov su deo. U ra tu u Ira ku, na
pri mer, gram si li ci ju ma vre deo je vi {e
od to na eks plo zi va – ob ja {wa va pot po -
ru~ nik Den da. On ka `e da na me ra va da
se na da qe usa vr {a va u stru ci i stek ne
vi {a aka dem ska i na u~ na zva wa.
Dru gi u ran gu pot po ru~ nik Dra gan
Po li mac, ro |e ni No vqa nin, za vr {io je
ta ko |e smer in for ma ti ke, sa pro se kom
9,42. Od bra nio je di plom ski rad „Soft -
ver ski ala ti za di zajn fa zi ba ze zna wa
za si ste me za po dr {ku od lu ~i va wu”.
– Qu bav pre ma ofi cir skom po zi vu ga jim od ma le na. De da mi je
bio no si lac par ti zan ske spo me ni ce, a otac, ma da za qu bqe nik u
NAJ U SPE [NI JI STU DEN TI
uni for mu ni ka da ni je po stao ofi cir.
Za to je moj put bio od re |en ve} po sle
osnov ne {ko le. Ia ko je pr va `e qa bi la
da po sta nem pi lot, in for ma ti~ ka slu -
`ba je ste is ho di {te mo jih kraj wih in te -
re so va wa – ka `e pot po ru~ nik Po li mac.
Voj nu aka de mi ju sma tra ko li ko {ko -
lom zna wa, to li ko i {ko lom `i vo ta –
me stom gde je sa zreo i po stao ~o vek.
^ast ro da pe {a di je i ~i ta ve Kop -
ne ne voj ske me |u pr vom tro ji com bra ni
pot po ru~ nik Ivan Bon xi} iz Alek san -
drov ca. Pro se~ nu oce nu {ko lo va wa
9,28 za o kru `io je od bra nom di plom skog
ra da „^e ta na mar {u sa na pa dom na he -
li kop ter ski de sant”. Za ni ma we za pa -
do bran ske je di ni ce bi lo je pre sud no da
se pre ~e ti ri go di ne, upr kos ne voq nom
pri stan ku naj bli `ih, na |e na ka pi ji Voj -
ne aka de mi je.
– Na dam se da }u, ~im se za to stek -
nu uslo vi, po sta ti pri pad nik Spe ci jal -
ne bri ga de, i to 63. pa do bran skog ba ta -
qo na. Ta `e qa da ti ra jo{ iz vre me na
ka da ni sam bio pi to mac Aka de mi je, a
dr `i me i da qe sa istim `a rom – od lu -
~an je pot po ru~ nik Bon xi}. Ia ko su we -
go va zna wa o voj sci bi la oskud na pre no
{to je obu kao pi to ma~ ku uni for mu, tvr di da se ni jed nog tre nut ka
ni je po ka jao pri li kom iz bo ra `i vot ne pro fe si je.
DO DE LA DI PLO MA
Stu den ti ma 128. i 129. kla se Voj ne aka de mi je do de qe ne su
di plo me ko ji ma se uvo de u stru~ na zva wa – di plo mi ra ni ofi cir,
di plo mi ra ni in `e wer i di plo mi ra ni eko no mi sta.
Sve ~a noj do de li pri su stvo va li su po mo} nik mi ni stra od -
bra ne za qud ske re sur se dr Bo jan Di mi tri je vi}, na ~el nik Upra ve
za od bram be ne teh no lo gi je Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se bri -
gad ni ge ne ral dr Dan ko Jo va no vi}, pred stav ni ci or ga ni za cij skih
ce li na Mi ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je,
ali i rod bi na i pri ja te qi di plo ma ca.
Po mo} nik mi ni stra od bra ne za qud ske re sur se dr Bo jan
Di mi tri je vi} za hva lio je ro di te qi ma na po ve re wu ko je su uka za -
li Voj noj aka de mi ji po slav {i u wu si no ve na {ko lo va we. Mla -
dim sta re {i na ma po `e leo je uspeh na pred sto je }em {e sto me se~ -
nom sta `i ra wu, a po tom i pr vim ofi cir skim du `no sti ma na ko je
}e bi ti ras po re |e ni, na gla siv {i da ceo `i vot tre ba da ne gu ju
dru gar stvo ko je su ste kli u voj noj {ko li.
Na gra du fon da „Bor ko Ni ki to vi}” do de li la je naj u spe {ni -
jem stu den tu ba ta qo na Kop ne ne voj ske Voj ne aka de mi je Iva nu Bon -
xi }u maj ka tra gi~ no na stra da log gar dij skog pot po ru~ ni ka, po ko -
me fond no si ime, ina ~e naj bo qeg stu den ta 44. kla se.
– Va{ uspeh da nas vra }a svi ma na ma osmeh na li ce. To je
uspeh i ove ma le ze mqe i znak da ona ide na pred. Ve ru jem da ste
sve sni ko li ko ste te {ku i od go vor nu, ali na da sve ~a snu pro fe si -
ju iza bra li – da bra ni te svoj na rod, ko ji ve ko vi ma tra `i me sto
pod sun cem. Sr bi ju su ne ka da na {i pre ci bra ni li pu {kom, ne kad
za pre go va ra~ kim sto lom, ali su je od bra ni li – re kla je Zo ra
Ni ki to vi}, po ru ~u ju }i naj mla |im ofi ci ri ma na {e voj ske da ve -
ru je u wi ho vu mla dost i obra zo va we.
9

DOGA\AJI
PRE DA VA WE MI NI STRA OD BRA NE
Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac odr `ao je pre da va we
po la zni ci ma [ko le na ci o nal ne od bra ne o „Si ste mu od bra ne Re -
pu bli ke Sr bi je – iza zo vi ma i pri o ri te ti ma raz vo ja”. Ti me je sim -
bo li~ no za po ~e lo {ko lo va we no ve ge ne ra ci je ofi ci ra 52. kla se
Ge ne ral {tab nog i 55. kla se Ko mand no {tab nog usa vr {a va wa.
Pre ma re ~i ma na ~el ni ka [ko le pu kov ni ka Mi lo qu ba Sre te -
no vi }a, sa sta re {i na ma Voj ske Sr bi je {ko lu ju se i ~e ti ri ofi ci -
ra iz Bo sne i Her ce go vi ne, je dan iz Cr ne Go re, a pri dru `i }e im se
i ofi cir iz Ar mi je NR Ki ne.
Mi ni star [u ta no vac iz ra zio je za do voq stvo zbog ~i we ni ce
da je Voj na aka de mi ja po no vo za ni mqi va za ofi ci re stra nih voj -
ski, te po `e leo da i u bu du} no sti bu de na ni vou po zna tih svet skih
voj nih aka de mi ja. [ko lo va we ofi ci ri ma tre ba da omo gu }i sti ca -
we broj nih stru~ nih zna wa, ali i da va qa no sa gle da va ju glo bal ne
svet ske pro ce se.
Go vo re }i o re zul ta ti -
ma ra da u pro te klom pe ri o -
du, mi ni star je na veo da je
u~i wen po mak u obla sti
nor ma tiv nog ure |e wa si ste -
ma od bra ne, bu xe ti ra wa, da
su ostva re ne fi nan sij ske
u{te de, ali i po boq {an
stan dard pri pad ni ka Mi ni -
star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. Ta ko |e je go vo rio o na bav ci
sa vre me ne voj ne opre me i na o ru `a wa, te mo der ni za ci ji teh ni~ -
kih ka pa ci te ta Voj ske. Is ta kao je i da }e ba za Ce po ti na bi ti za -
vr {e na do je se ni.
S. \.
NO VO PRA VI LO SLU@BE
VOJ SKE SR BI JE
Od 1. sep tem bra u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci pri me wu je
se no vo Pra vi lo slu `be Voj ske Sr bi je. Za sno va no je na Usta vu, za -
ko ni ma o od bra ni i Voj sci. Ono pred sta vqa do ku ment na osno vu
ko ga se obez be |u je jed no o bra zno funk ci o ni sa we Voj ske u ce li ni.
Pra vi lom slu `be ure |u ju se sme {taj i red, or ga ni za ci ja `i -
vo ta i ra da, obez be |e we obje ka ta, po kret nih stva ri i qud stva, za -
tim uz bu ne i an ga `o va we Voj ske Sr bi je u mi ru, te upo tre ba i odr -
`a va we ne po kret no sti i teh ni~ kih sred sta va, za {ti ta, voj ne sve -
~a no sti i `a lo sti.
Od red be Pra vi la slu `be Voj ske Sr bi je od no se se i na voj na
li ca ras po re |e na van Voj ske, ali i na voj ni ke ko ji voj ni rok slu `e
bez oru` ja, osim u de lu ko ji se od no si na no {e we i upo tre bu oru` -
ja i iz vr {a va we bor be nih za da ta ka. Svi pri pad ni ci Voj ske du `ni
su da po zna ju i pri me wu ju od red be Pra vi la.
V. P.
DE LE GA CI JA AU STRI JE U SEK TO RU
ZA MA TE RI JAL NE RE SUR SE
De le ga ci je Mi ni star stva od bra ne Au stri je po se ti la je, po -
~et kom sep tem bra, Sek tor za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva
od bra ne Re pu bli ke Sr bi je. Tom pri li kom odr `a ni su eks pert ski
raz go vo ri iz obla sti voj nog sa o bra }a ja i tran spor ta.
^e tvo ro ~la nu au strij sku de le ga ci ju pred vo dio je na ~el nik
Upra ve za pla ni ra we i ko or di na ci ju lo gi sti ke u Mi ni star stvu
od bra ne Au stri je bri gad ni ge ne ral Nor bert Ge hart, a srp sku na -
~el nik Upra ve za lo gi sti ku Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ralma
jor Qu bo mir Sa mar xi}. Do ma }in go sti ma bi lo je Ode qe we za
tran sport.
Na red ne eks pert ske raz go vo re iz obla sti voj nog sa o bra }a ja i
tran spor ta or ga ni zo va }e idu }e go di ne si stem od bra ne Au stri je.
10
PO SE TA
MI NI STRA OD BRA NE
BO SNE I HER CE GO VI NE
ZAJEDNI^KI
IN TE RES
Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac pri mio je 13. sep tem bra mi -
ni stra od bra ne Bo sne i Her ce go vi ne dr Sel ma Ci ko ti }a, ko ji je,
po vo dom pro mo ci je pot po ru~ ni ka Voj ske Sr bi je, bo ra vio u vi {e-
dnev noj po se ti Re pu bli ci Sr bi ji.
Po sle raz go vo ra, na ko ji ma je za kqu ~e no da po sto ji mo gu} nost i
po tre ba pro {i re wa me |u mi ni star ske i me |u voj ne sa rad we dve dr `a ve,
mi ni star [u ta no vac za hva lio je bo san skom ko le gi na prin ci pi jel nom
sta vu BiH o Ko so vu i Me to hi ji.
– [ti te }i me |u na rod no pra vo na Ko so vu i Me to hi ji, Sr bi ja {ti ti
i me |u na rod no pra vo, ma gde da je ugro `e no – na gla sio je mi ni star [u -
ta no vac.
To kom su sre ta dvo ji ce mi ni sta ra bi lo je re ~i i o za jed ni~ kom ko -
ri {}e wu voj nih ka pa ci te ta u BiH, is ku stvi ma iz mi rov nih ope ra ci ja,
PRIJEM PRED STAV NI KA RU SKOG
Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac raz go va rao je sa pred stav ni -
kom Cen tra za hu ma ni tar no raz mi ni ra we i spe ci jal ne eks plo ziv ne ra do -
ve Mi ni star stva za van red ne si tu a ci je Ru ske Fe de ra ci je Alek san drom
Alek se je vi ~em Pa {u ko vim. Tom pri li kom iz ra zio je za do voq stvo do sa da -
{wim tem pom re a li za ci je pro jek ta ~i {}e wa ci vil nog de la ae ro dro ma
„Kon stan tin Ve li ki“ od ka set nih bom bi.
15. septembar 2008.

ali i mo gu} no sti ma za ot kup de la voj ne imo vi ne BiH, ko ja mo `e da bu de
ko ri sna Voj sci Sr bi je.
– Bi la te ral na i re gi o nal na sa rad wa ze ma qa ko je de le za jed ni~ ku
pro {lost i bu du} nost ima po seb nu va `nost. I sa jed ne i sa dru ge stra -
ne po sto je vo qa, in te res i ka pa ci te ti da se po sto je }a sa rad wa in ten -
zi vi ra, po seb no ka da je re~ o {ko lo va wu pri pad ni ka voj ske raz li ~i tih
spe ci jal no sti i pri pre ma ma za mi rov ne ope ra ci je – re kao je mi ni star
Ci ko ti}, is ti ~u }i da je po stig nu ta sa gla snost u svim bit nim pi ta wi ma.
Mi ni star od bra ne Bo sne i Her ce go vi ne dr Sel mo Ci ko ti}, to kom
bo rav ka u Be o gra du, odr `ao je pre da va we slu {a o ci ma [ko le na ci o -
nal ne od bra ne i za po sle ni ma u In sti tu tu za stra te gij ska is tra `i va wa
o Me |u na rod nim aspek ti ma bez bed no sti Bo sne i Her ce go vi ne.
D. GLI[I]
CEN TRA ZA RAZ MI NI RA WE
Sa stan ku su pri su stvo va li dr `av ni se kre tar Mi ni star stva od bra -
ne dr Zo ran Jef ti} i na ~el nik ni {kog Ode qe wa za van red ne si tu a ci je
@ar ko Dam wa no vi}. U znak za hval no sti za po mo} Sr bi ji, mi ni star [u -
ta no vac uru ~io je Alek san dru Alek se je vi ~u Pa {u ko vu me da qon Mi ni star -
stva od bra ne.
MI NI STAR [UTANOVAC NA IS PRA ]A JU
U VOJ SKU SA [E [E KA RI ]A
Sa {a [e ka ri} obe le `io je 1. sep tem bra od la zak na od slu `e we
voj nog ro ka. U Voj sku Sr bi je is pra ti lo ga je vi {e od 200 go sti ju, a me -
|u wi ma bio je i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac. On je, ka ko to
obi ~a ji na la `u, da ri vao voj ni ka i po `e leo da mu voj ni rok u le sko -
va~ koj ka sar ni pro |e bez bed no.
– Dra go mi je {to se u to pli~ kom kra ju ve }i na re gru ta od lu ~u je da
voj ni rok od slu `i u uni for mi. Po dr `a vam sve mom ke ko ji na ta kav na ~in
is pu wa va ju svo ju za kon sku oba ve zu, jer je to ko ri sno `i vot no is ku stvo.
Iz ovog kra ja su i mo ji pre ci od la zi li da bra ne Sr bi ju. Moj pra de da
Mi la {in po gi nuo je na Ce ru, de da Mi len bio je u za ro bqe ni {tvu u Ita -
li ji, stric mi je bio voj no li ce, a svi ro |a ci sa maj ~i ne stra ne bi li su
so lun ci, pa sam se i ja uklo pio u tu tra di ci ju – is ta kao je mi ni star od -
bra ne Dra gan [u ta no vac.
ANA LI ZA SPO SOB NO STI VOJ SKE
Ana li za ope ra tiv nih i funk ci o nal nih spo sob no sti Voj ske
Sr bi je za pe ri od ja nu ar–jun 2008. go di ne odr `a na je po ~et kom
sep tem bra u Do mu Gar de na Top ~i de ru. Sku pu su pri su stvo va li mi -
ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i naj od go vor ni je sta re {i ne
Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je i ko man di ope ra tiv nog ni voa. Na ~el -
nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po -
no{ ru ko vo dio je ana li zom.
Tom pri li kom raz mo tre na je di na mi ka re a li za ci je za da ta ka
iz pro te klog vre me na, bez bed no sna si tu a ci ja u ze mqi i okru `e wu,
ali i osta la pi ta wa zna ~aj na za odr `a va we i raz vi ja we spo sob -
no sti Voj ske Sr bi je.
SUSRET GENERALA PONO[A I
ADMIRALA SAMARXI]A
Na~elnik General{taba
Vojske Srbije general potpukovnik
Zdravko Pono{ primio
je 13. septembra vr{ioca
du`nosti na~elnika General{taba
Vojske Crne Gore
admirala Dragana Samar -
xi}a.
General Pono{ i admiral
Samarxi} razgovarali
su o bilateralnoj vojnoj saradwi
Srbije i Crne Gore i
razmotrili mogu}nosti za
weno unapre|ewe.
OBELE@EN DAN ARTIQERIJE
U jedinicama Vojske Srbije sve~ano je obele`en 14. septembar
– Dan artiqerije. Centralna sve~anost odr`ana je u ni{koj
kasarni „Mija Stanimirovi}”, gde su pripadnici Me{ovite artiqerijske
brigade proslavili i dan svoje jedinice.
Upu}uju}i ~estitke povodom dana artiqerije i jedinice zamenik
komandanta Kopnene vojske general-major Aleksandar @ivkovi}
je naglasio da su artiqerci dali veliki doprinos procesu
bor benog osposobqavawa i sveukupnim rezultatima Kopnene vojske,
dok je komandant Me{ovite artiqerijske brigade pukovnik
Stojan Milanovi} podvukao da su ostvareni rezultati plod ~vrstog
jedinstva, homogenosti i visoke patriotske svesti pripadnika
brigade.
Sve~anosti obele`avawa Dana artiqerije odr`ane su i u
Prokupqu, Kraqevu, Vrawu i Ba~koj Topoli.
Z. M.
11

DOGA\AJI
PRED SED NIK TA DI]
PRI MIO GE NE RA LA ^E NA
Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} raz go va rao je u pe tak, 12. sep tem bra, sa
na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba Na rod no o slo bo di la~ ke ar mi je Ki ne ge ne ra lom ^en
Bing de om, pre nev {i mu da Ki na po sta je je dan od naj zna ~aj ni jih stra te {kih part -
ne ra Sr bi je.
– Sr bi ja ~vr sto i prin ci pi jel no po dr `a va „po li ti ku jed ne Ki ne“ – na gla -
sio je na{ pred sed nik u raz go vo ru sa ki ne skim ge ne ra lom.
Bo ris Ta di} je re kao da ve o ma ce ni do sled nu po dr {ku Ki ne o~u va wu te ri -
to ri jal nog in te gri te ta i su ve re ni te ta Sr bi je, na vo di se u sa op {te wu Pres-slu -
`be pred sed ni ka Re pu bli ke.
Iz ra ziv {i za do voq stvo raz vo jem bi la te ral nih voj nih od no sa, Ta di} je is -
ta kao da je do kaz do bre sa rad we i to {to se sve ve }i broj na {ih voj ni ka {ko lu -
je u Ki ni i iz ra zio na du da }e u obla sti voj ne me di ci ne dve ze mqe i da qe uspe -
{no sa ra |i va ti.
SUSRET MINISTRA [UTANOVCA
SA GENERALOM ^ENOM
Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je u subotu sa na~elnikom
General{taba NOA Kine generalom ^en Bingdeom.
Ministar [utanovac izrazio je tom prilikom zahvalnost zbog principijelne
politike NR Kine o pitawu Kosova i Metohije i naglasio da Srbija
sna`no podr`ava politiku „jedne Kine”, saop{teno je iz kabineta ministra.
Tokom razgovora nagla{eno je obostrano zadovoqstvo zbog tradicionalno
prijateqskih odnosa dveju zemaqa koji po~ivaju na principima
me|unarodnog prava i uzajamnog po{tovawa, kao i saradwom u oblasti
odbrane izme|u Srbije i Kine.
Ministar [utanovac izrazio je zahvalnost za donacije kineske armije
Vojsci Srbije. General ^en Bingde zahvalio se Ministarstvu odbrane na pomo}i
i solidarnosti sa stanovnicima Kine, kada su im, nakon zemqotresa koji
je pogodio tu zemqu, poslati {atori.
Sagovornici su se saglasili da su pokazateqi dobre saradwe dveju zemaqa
vojnoobrazovna i vojnomedicinska saradwa – {kolovawe kineskog oficira
na Vojnoj akademiji i usavr{avawe trojice lekara iz Kine na VMA, te
odlazak pripadnika Vojske Srbije na usavr{avawe u Kinu krajem godine.
Tako|e i poseta ministra [utanovca Kini u novembru, kao i delegacije General{taba
VS, koju }e predvoditi na~elnik G[ VS general-potpukovnik Miloje
Mileti}.
Tokom razgovora nagla{ena je zainteresovanost za tre}i oblik saradwe
izme|u dve vojske – pru`awe pomo}i civilnom stanovni{tvu prilikom
prirodnih katastrofa.
NA ^EL NIK GE NE RAL [TA BA
NOA KI NE PO SE TIO SR BI JU
UNA PRE \E
N
Mi se za la `e mo za iz grad wu
uza jam nog po ve re wa,
ko o pe ra ci ju i re {a va we pro -
ble ma mir nim pu tem, a ne ra -
tom. Ki na je mi ro qu bi va ze -
mqa ko ja }e i da qe na stavi ti
da da je do pri nos mi ru, re kao
je ki neski na ~el nik
Ge ne ral {ta ba ge ne ral ^en.
a ~el nik Ge ne ral {ta ba Na rod ne oslo bo di la~ ke
ar mi je Na rod ne Re pu bli ke Ki ne ge ne ral ^en
Bing de bo ra vio je od 11. do 15. sep tem bra, pr vi
put po sle 25 go di na, u zva ni~ noj po se ti Re pu bli -
ci Sr bi ji. U pe tak, 12. sep tem bra, u Do mu Gar de
na Top ~i de ru ki ne sku de le ga ci ju pri mio je na~el
nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik
Zdrav ko Po no{ sa sa rad ni ci ma.
Na kon zva ni~ nih raz go vo ra de le ga ci je voj ski
Sr bi je i Ki ne, pot pi san je Pro to ko la o do na ci ji, ko -
jim je ki ne ska ar mi ja Voj sci Sr bi je po klo ni la in for -
ma ti~ ku opre mu u vred no sti od 500.000 evra.
U iz ja vi za me di je ne po sred no na kon raz go vo -
ra, ge ne ral Po no{ je za hva lio za do na ci ju i is ta -
kao da je to kom we go ve po se te Ki ni, u ju nu pro {le
go di ne, utvr |e no da srp ski i ki ne ski na rod i voj -
sku, i po red ge o graf ske uda qe no sti, raz li ka u ve -
li ~i ni, eko nom skoj i voj noj mo }i, po ve zu je pri ja -
teq stvo i po {to va we prin ci pa me |u na rod nog pra -
va. Po tvr da za to je ova po se ta ki ne skog na ~el ni ka
Ge ne ral {ta ba na {oj ze mqi.
15. septembar 2008.

WE SA RAD WE
– Pro {le go di ne do go vo ri li smo se da ve} us po sta vqe nu voj no me di cin -
sku i voj no o bra zov nu sa rad wu pro {i ri mo na no ve obla sti. Ta ko ve} kra jem
sep tem bra dvo ji ca pri pad ni ka VS od la ze na voj nu ve `bu u Ki nu, a na red nog
me se ca na {a voj na de le ga ci ja ima }e pri li ku da sa gle da ka kve su bor be ne
mo gu} no sti ar mi je Ki ne. Po red to ga, do kra ja go di ne na raz li ~i te ob li ke
usa vr {a va wa upu ti }e mo jo{ tri pri pad ni ka Voj ske, {to je na sta vak sa rad we
ko ja od 2004. go di ne po sto ji u obla sti voj nog obra zo va wa. Voj ska Sr bi je za -
in te re so va na je za kon kre ti za ci ju voj no-voj ne sa rad we u su prot sta vqa wu
pri rod nim i teh no lo {kim ka ta stro fa ma, raz me ni is ku sta va u pri pre mi za
u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma, an ga `o va wu me di cin skih ti mo va i voj nim
ve `ba ma – re kao je ge ne ral Po no{.
Pre ma we go vim re ~i ma, Voj ska Sr bi je je sprem na da po nu di ka pa ci te te
Cen tra za usa vr {a va we ka dro va AB HO u Kru {ev cu, po tom Cen tra za mi rov -
ne ope ra ci je i spe ci fi~ ne ka pa ci te te Cen tra za obu ku lo gi sti ke.
– Tu su i obra zov ni ka pa ci te ti Voj ne aka de mi je, gde je na ko mand no -
{tab nom usa vr {a va wu je dan ki ne ski ofi cir, kao i VMA, na ko joj su se ne -
dav no usa vr {a va la tro ji ca ki ne skih le ka ra – na gla sio je ge ne ral Po no{.
Ki ne ski na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral ^en iz ja vio je da je to kom raz -
go vo ra sa na ~el ni kom G[ VS po stig nut za jed ni~ ki stav da je u pret hod nom pe -
ri o du po ve }a no uza jam no po ve re we, te da je uza jam nim po se ta ma oja ~a no pri -
ja teq stvo dva na ro da. On je do dao da se, po red dva po sto je }a ob li ka sa rad -
we, raz vi ja i mo gu} nost tre }eg – pru `a we po mo }i ci vil nom sta nov ni {tvu
pri li kom pri rod nih ka ta stro fa.
– Na rod na ar mi ja mo ra da slu `i svom na ro du, jer tek ta da do bi ja we go -
vu pu nu po dr {ku, re kao je ge ne ral ^en.
Na no vi nar sko pi ta we ka ko gle da na sve iz ra `e ni ju tr ku u na o ru `a wu,
ge ne ral ^en je re kao da je si gu ran pra vac raz vo ja sve ta mul ti po la ran svet.
– Mir i raz voj ni ko ne mo `e za u sta vi ti. U sve tu tre nut no ne ko li ko ve -
li kih si la ak tiv no raz vi ja svo je voj ne spo sob no sti. Sma tra mo da to ne }e do -
pri ne ti svet skom po ve re wu. Mi se za la `e mo za iz grad wu uza jam nog po ve re -
wa, ko o pe ra ci ju i re {a va we pro ble ma mir nim pu tem, a ne ra tom. Ki na je
mi ro qu bi va ze mqa ko ja }e i da qe na sta vi ti da da je do pri nos mi ru, za kqu ~io
je ki ne ski na ~el nik Ge ne ral {ta ba.
To kom bo rav ka u Sr bi ji ge ne ral ^en je odr `ao pre da va we u [ko li na -
ci o nal ne od bra ne.
Go vo re }i na te mu „Mir ni put raz vo ja Ki ne i we na od bram be na po li ti -
ka”, ge ne ral ^en je, iz me |u osta log, re kao da je ki ne ski lik, na kon 30 go di na
spro vo |e wa re for me i otva ra wa te ze mqe pre ma sve tu, isto rij ski
pro me wen. Eko nom ski na pre dak – rast bru to na ci o nal nog do hot ka, iz -
van red ni rast sto pe uvo za i iz vo za, sma we we bro ja si ro ma {nih, zna -
~aj ni pro jek ti kao {to je lan si ra we ko smi~ kog bro da s po sa dom ko ja
}e ho da ti u ko smo su, ko ji o~e ku ju u sep tem bru, sa mo su ne ki od po ka za -
te qa ko ji to po tvr |u ju. Sa ma ki ne ska voj ska na {la se u spe ci fi~ noj
fa zi po di za wa ni voa in for ma ci o ne teh no lo gi je, {to je kom pli ko van
za da tak ko ji zah te va po dr {ku dr `a ve, teh no lo {ko na pre do va we i po -
rast na ci o nal nog do hot ka, ali i stva ra we kva li tet nih ka dro va. Raz voj
ki ne ske voj ske ni je usme ren pro tiv bi lo ko je ze mqe, ve} }e do pri ne ti
raz vo ju mi ra i sta -
bil no sti u re gi o nu
i sve tu.
Ki ne ska de le -
ga ci ja po se ti la je i
240. sa mo hod ni
ra ket ni di vi zi on
PVO u No vom Sa du
i Spe ci jal nu bri -
ga du u Pan ~e vu, gde
su go sti ma do bro -
do {li cu po `e le li
ko man dant Kop ne ne
voj ske ge ne ral-pot -
pu kov nik Mla den
]ir ko vi} i sa rad -
ni ci. Tom pri li kom
je ko man dant Spe -
ci jal ne bri ga de
bri gad ni ge ne ral
Ili ja To do rov vi -
so kim zva ni ci ma iz
RAZ ME NA IS KU STA VA
Ge ne ral ^en Bing de po se tio je i Voj -
no me di cin sku aka de mi ju. Tom pri li kom je
is ta kao pu nu sprem nost za na sta vak voj no -
me di cin ske sa rad we dve ze mqe.
„Ima te bo ga tu tra di ci ju, po {tuj te
je i gra di te bu du} nost“ – za pi sao je ^en
u kwi gu uti sa ka VMA, po {to je pret hod -
no, u prat wi svo jih sa rad ni ka, raz go va -
rao sa ru ko vod stvom srp ske voj no me di -
cin ske in sti tu ci je.
Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor Mi o -
drag Jev ti} na gla sio je da stru~ wa ci VMA
sa ko le ga ma iz Ki ne mo gu da po de le je din -
stve na is ku stva u obla sti rat ne hi rur gi je,
zbri wa va wa po vre |e nih i obo le lih u
uslo vi ma ma sov nih ka ta stro fa i tret ma -
na po li tra u ma ti zo va nih pa ci je na ta.
Ki ne go vo rio o isto ri ji bri ga de, we noj na me ni, obu ci i sa sta vu.
– Gle da ju }i deo va {e obu ke, ose tio sam duh je di ni ce o ko jem
ste pri ~a li. Ima te iz u ze tan te ren za uve `ba va we i ve ru jem da
se, sa ta kvom obu kom, do bi ja ju vr hun ski voj ni ci. Na kon ovog {to
sam vi deo, si gu ran sam da uspe {no sa vla da va te do bi je ne za dat -
ke. U Ki ni ima ukup no 11 ta kvih spe ci jal nih je di ni ca, sa vre me no
opre mqe nih, ko je ta ko |e ima ju stro gu obu ku – re kao je ge ne ral
^en i pri pad ni ci ma Spe ci jal ne bri ga de po `e leo pu no uspe ha u
iza zo vi ma ko je pred wih sta vqa otax bi na.
Ge ne ral ^en je sa sa rad ni ci ma pri su stvo vao i sve ~a noj pro mo -
ci ji pot po ru~ ni ka Voj ske Sr bi je is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne, a na
sa mom kra ju po se te ki ne sku de le ga ci ju pri mio je i pred sed nik Iz vr -
{nog ve }a voj vo di ne Bo jan Paj ti}.
S. \O KI]
Sni mi li J. MA MU LA i J. MAR JA NOV
13

SARADWA
P O S E T A D E L E G A C I J E N A C I O N A L N E G A R D E O H A J A
^E TR DE SE TI KO RAK
Uspeh dvo go di {we
sa rad we Voj ske Sr bi je i
Na ci o nal ne gar de Oha ja u
okviru Pro gra ma dr `av nog
part ner stva,
de se ti na ma je pu ta
po tvr |en me |u sob nim
po se ta ma, raz me nom
is ku sta va i
za jed ni~ kom obu kom.
Pro te kla ne de qa
u~vr sti la je na me re i
srp ske i ame ri~ ke stra ne
da se bi la te ral na voj na
sa rad wa na sta vi, a da se
civil nim struk tu ra ma obe
ze mqe po nu di pro ve ren
put ko mu ni ka ci je na
obo stra nu ko rist.
14
Ana li zom za jed ni~ kih ak tiv no sti u Do mu Gar de u Top ~i de ru, 12. sep tem bra okon ~a na
je sed mo dnev na po se ta de le ga ci je Na ci o nal ne gar de Oha ja Voj sci Sr bi je, {to je ~e -
tr de se ta za jed ni~ ka ak tiv nost za pro te kle dve go di -
ne, od ka da tra je Pro gram dr `av nog part ner stva dve
ze mqe. Za jed ni~ kim ra dom u tri ce li ne ({tab na ve -
`ba „Ta mi{ 08”, pi ta wa pod o fi cir skog ko ra i sa -
rad wa dva va zdu ho plov stva), pri pad ni ci dve ju oru `a nih
sna ga raz me ni li su is ku stva i do pri ne li po ve }a wu in -
ter o pe ra bil no sti u mno gim seg men ti ma.
ME RA PRI JA TEQ SKE PO MO ]I
Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot -
pu kov nik Zdrav ko Po no{ bio je do ma }in ko man dan tu Na -
ci o nal ne gar de Oha ja ge ne ral-ma jo ru Gre go ri ju Vej tu to -
kom we go vog tro dnev nog bo rav ka u Sr bi ji. Dvo ji ca vi so -
kih ofi ci ra usa gla si li su da qe prav ce sa rad we i oba -
ve sti li se o za jed ni~ kim ak tiv no sti ma tri rad ne gru pe.
– To kom pro te kle dve go di ne re a li zo va li smo 40 za -
jed ni~ kih ak tiv no sti, a na red ne bi tre ba lo da ih bu de
jo{ to li ko – re kao je ge ne ral Po no{ na ana li zi u Do mu
Gar de, na gla siv {i da je us po sta vqa we do brih li~ nih od -
no sa do pri nos us po sta vqa wu bo qih pro fe si o nal nih od -
no sa pri pad ni ka dve ju oru `a nih sna ga. On je na gla sio da
}e se bu du }a sa rad wa fo ku si ra ti na prak ti~ ne ob li ke,
iz dvo jiv {i pri tom raz me nu ofi ci ra i pod o fi ci ra u ulo -
zi du ble ra. Na ~el nik Ge ne ral {ta ba je iz ra zio o~e ki va -

we da se na ~i ni is ko rak iz okvi ra voj ne sa rad we u ci vil no-voj nu, pa
i me |u ci vil nu sa rad wu.
– Mi slim da bi ova na {a sa rad wa, bu du }i da te ~e ve o ma uspe -
{no i u do brom sme ru, mo gla da do ve de do to ga da ad mi ni stra ci ja
SAD raz mo tri me to de ka ko po ma `e pri ja teq skim ze mqa ma u sve tu.
Kao {to zna te, na {a sa rad wa sa SAD i ame ri~ ka po mo} Voj sci Sr -
bi je ni je ba zi ra na na uslu ga ma pri vat nih voj nih kom pa ni ja. Mi ima -
mo sa rad wu sa Na ci o nal nom gar dom Oha ja i mi slim da je to pro duk -
tiv ni je i jef ti ni je ne go an ga `o va we pri vat nih voj nih kom pa ni ja, a
do pri no si i gra |e wu do brih od no sa iz me |u Sr ba i Ame ri ka na ca –
re kao je ge ne ral Po no{.
Ge ne ral-ma jor Gre go ri Vejt vi so ko je oce nio or ga ni za ci ju za jed -
ni~ kih ak tiv no sti to kom pro te klih ne ko li ko da na. On je na gla sio da
je 1.200 pri pad ni ka Gar de Oha ja an ga `o va no na sa na ci ji po sle di ca
ura ga na u ame ri~ koj dr `a vi Lu i zi ja na, te da zbog to ga od re |en broj
pri pad ni ka ko ji je tre ba lo da do |u u Be o grad, ovo ga pu ta iz o stao.
Ge ne ral Vejt je na gla sio da je po se ta bi la ve o ma uspe {na i iz -
ra zio za do voq stvo ~i we ni com da se Pro gram dr `av nog part ner stva u
pot pu no sti re a li zu je, da pre la zi i u okvi re me |u ci vil ne sa rad we, ~e -
mu su do pri ne li we go vi su sre ti sa pred stav ni ci ma lo kal nih vla sti.
Od mah po do la sku u Be o grad, vi so ki gost je na ja vio do la zak tr go vin ske
mi si je ame ri~ ke dr `a ve Oha jo, na gla siv {i da ta mo {we mi ni star stvo
za raz voj ima po slov ne od no se sa broj nim pri vred ni ci ma ko ji bi sa -
ra |i va li sa pred u ze }i ma u part ner skoj ze mqi, ka kva je Sr bi ja.
RAD U TRI TI MA
Za jed ni~ ke ak tiv no sti pla ni ra ne su ta ko da od go va ra ju ak tu el -
nom mo men tu u na {im oru `a nim sna ga ma, ali i Na ci o nal noj gar di.
Za da tak za jed ni~ ke ve `be „Ta mi{ 08“ bio je da ospo so bi i uve `ba
ofi ci re Zdru `e ne ope ra tiv ne ko man de G[ VS i Na ci o nal ne gar de
Oha ja u prak ti~ nom {tab nom ra du. Ve `ba „Ta mi{ 08“ do pri ne la je
ospo so bqe no sti na {e voj ske za iz vr {e we we ne tre }e mi si je – po mo -
}i ci vil nom sta nov ni {tvu u slu ~a ju ele men tar nih ne po go da, pri rod -
nih i ve {ta~ kih ka ta stro fa.
Pred stav ni ci Gar de Oha ja na ve `bi su pre u ze li ulo gu ~la no va
mul ti na ci o nal nog {ta ba, od no sno du ble ra na go to vo svim po zi ci ja ma
u {ta bu. Ve `ba je pred sta vi la skup ak tiv no sti de fi ni san voj nim pro -
ce som do no {e wa od lu ke u od go vo ru na kri zu ko ja je, po pret po stav ci,
na sta la iz li va wem re ke na kon obil nih pa da vi na u gra ni~ nom pod ru~ -
ju dve dr `a ve.
– Na ci o nal na Gar da Oha ja ima iz u zet no ve li ko is ku stvo u to me,
bu du }i da je vi {e pu ta an ga `o va na na ta kvim za da ci ma, kao {to se to
Mi ni star [u ta no vac pri mio ge ne ra la Vej ta
NA STA VAK DO BRE SA RAD WE
Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac pri mio je 13. sep -
tem bra de le ga ci ju Na ci o nal ne gar de Oha ja, ko ju je pred vo dio
ko man dant ge ne ral-ma jor Gre go ri Vejt.
[u ta no vac i Vejt raz go va ra li su o bi la te ral noj voj noj
sa rad wi Sr bi je i SAD i sa gla si li se da pri o ri te ti u na red -
nom pe ri o du bu du {ko lo va we i usa vr {a va we srp skih ofi ci ra
u SAD. Po red obu ke pro fe si o nal nog voj nog ka dra, sa rad wa }e
bi ti na sta vqe na i u za jed ni~ kim ve `ba ma za tre }u mi si ju voj ske
– po mo} ci vil nom sta nov ni {tvu i raz me ni is ku sta va u obla sti
va zdu ho plov stva.
Obo stra ni za kqu ~ak je ste da do bra voj na sa rad wa tre ba
da bu de na sta vqe na i u obla sti eko nom skih od no sa.
de {a va upra vo ovih da na, ka da po ma `e u ot kla wa wu po sle di ca uda ra
ura ga na. Sma tra li smo da je ko ri sno da se to kom za jed ni~ kih ak tiv no -
sti ta kvi ele men ti ugra de u pro ces obu ke na {ih pri pad ni ka, na ro ~i to
ima ju }i u vi du no vi kon cept upo tre be Voj ske Sr bi je i no va pra vi la ko -
ja se ti ~u ope ra tiv nog pla ni ra wa. Ra dom na {ih {tab nih ofi ci ra u
mul ti na ci o nal nom okru `e wu ujed no se po ve }a va i in ter o pe ra bil nost
na {e Voj ske – re kao je za me nik ko man dan ta Zdru `e ne ope ra tiv ne ko -
man de pu kov nik Mi lan Moj si lo vi}, ko ji je bio di rek tor ve `be.
U za vr {noj ana li zi pu kov nik Moj si lo vi} je na gla sio da je po -
stig nut ap so lut ni uspeh, ne sa mo u pro fe si o nal nom i stru~ nom smi -
slu, ve} i u afir ma ci ji kon ta ka ta dve ju voj ski. On je re kao da mu je
iz u zet no za do voq stvo pri ~i ni la ~i we ni ca da je po sled weg da na ve -
`be pred so bom imao {tab ko ji je usa gla sio pro ce du re i mo gao u re -
al nim okol no sti ma da do ne se pra vu od lu ku.
– Ni smo ni ko ga spa si li od po pla ve, ali zna mo ka ko se to ra di
– re kao je Moj si lo vi}.
We go vu oce nu uspe ha ve `be „Ta mi{ 08“ po tvr dio je i ko di rek -
tor, pu kov nik Xe ri Ris. Pro ce du re su, pre ma we go vom mi {qe wu, do -
bro usa gla {e ne, a rad u ova kvim uslo vi ma za pri pad ni ka Na ci o nal -
ne gar de bio je vred no is ku stvo.
– [te ta ko ja se ne dav no de si la u Ju `nom Oha ju ve o ma pod se }a
na ono {to se kod vas do go di lo na re ci Ta mi{. Ne ke na {e sna ge su i
tre nut no an ga `o va ne da bi ci vil nim vla sti ma olak {a le ot kla wa we
po sle di ca ura ga na. Uvek se ko ri sti isti prin cip u po ma ga wu ci vil -
15
Snimio J. MARJANOV

SARADWA
nim vla sti ma i isti pro ces do no {e wa {tab nih od lu ka o to me. Od -
li~ no smo, to kom pri pre me ve `be, sa ra |i va li sa srp skim ko le ga ma.
Ni smo ose ti li da po sto ji pro blem u spo ra zu me va wu, jer oni ve o ma
do bro go vo re en gle ski je zik, a ko ri {}e wem mo der nih sred sta va ko -
mu ni ka ci je pre va zi la zi se pro blem ve li kih uda qe no sti, ta ko da smo
mo gli da se i vi {e pu ta ne deq no do go va ra mo o de ta qi ma pred sto je }e
ve `be – iz ja vio je pu kov nik Ris.
Sed mo dnev ne ak tiv no sti pred stav ni ka Va zdu ho plov stva i pro -
tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je i Va zdu ho plov stva NG Oha ja
ob u hva ti le su niz po se ta je di ni ca ma i {ta bo vi ma tog vi da na {e voj ske.
Pu kov nik Du {ko @ar ko vi}, na ~el nik Ode qe wa za ope ra tiv ne
po slo ve u ko man di ViP VO, ko ji je bio do ma }in ame ri~ kim ko le ga ma,
is ta kao je da je po se ta bi la vi {e stru ko i obo stra no ko ri sna. Su sret
srp skih i ame ri~ kih va zdu ho plo va ca is ko ri {}en je da se raz me ne is -
ku stva o or ga ni za cij sko-for ma cij skoj struk tu ri je di ni ca avi ja ci je.
Bi lo je re ~i o pro ce su obu ke, pla ni ra wa i or ga ni zo va wa va zdu ho -
plov nih ope ra ci ja, te o pro ce su odr `a va wa bor be ne teh ni ke.
– Za do voq stvo nam je {to smo ugo sti li jed nu emi nent nu de le ga -
ci ju, od ko je smo ima li {ta da ~u je mo, na ro ~i to u obla sti odr `a va wa
va zdu ho plov no-teh ni~ kih sred sta va i le ta~ ke obu ke. Po se ta de le ga -
ci je iz Oha ja zna ~aj na je upra vo zbog raz me ne is ku sta va i pri bli `a -
va wa wi ho vih i na {ih pro ce du ra u ta dva seg men ta – na gla sio je pu -
kov nik @ar ko vi}, do dav {i da je go sti ma iz SAD omo gu }e no da se pri -
li kom po se ta je di ni ca ma ViP VO su sret nu sa qu di ma ko ji su ne po -
sred ni iz vr {i o ci za da ta ka i da sa wi ma raz me ne is ku stva.
Pu kov nik Stiv Mek Ma hon, na ~el nik gru pe za ope ra ci je 121.
vin ga za po pu nu go ri vom u va zdu hu, po se tu Voj sci Sr bi je oce nio je ve -
o ma po zi tiv no. On je na gla sio da je go sto qu biv i pri ja teq ski od nos
srp skih ko le ga na we ga osta vio ve o ma sna `an uti sak.
– Im pre si o ni ran sam ni vo om zna wa i ob u ~e no sti pri pad ni -
ka Va zdu ho plov stva Voj ske Sr bi je ko je nam je pre zen to va no to kom po -
se te. To su ve o ma spo sob ni i stru~ ni qu di. Oni su nam po sta vqa li
za ni mqi va pi ta wa ko ja su nas ~e sto na vo di la na raz mi {qa we – re -
kao je Mek Ma hon, iz ra `a va ju }i o~e ki va wa da }e sa rad wa dva va zdu -
ho plov stva bi ti jo{ in ten ziv ni ja. On je na gla sio da se u sva ko dnev -
nim kon tak ti ma sa ko le ga ma iz Voj ske Sr bi je na sta vqa pro ces raz -
me ne zna wa i is ku sta va, {to do vo di do ja ~a wa uza jam nog po ve re wa i
po {to va wa.
To kom po se te Sr bi ji de le ga ci ja ame ri~ kih va zdu ho plo va ca
po se ti la je 98. i 204. avi ja cij sku ba zu u La |ev ci ma i Ba taj ni ci, te
250. ra ket nu bri ga du PVO. Po seb nu pa `wu go sti ju iz Oha ja iza -
zva la je po se ta de `ur noj lo va~ koj je di ni ci na {eg va zdu ho plov stva,
je di ni ca ma za re mont i odr `a va we avi o na i ra ket noj bri ga di
PVO. U sva koj od je di ni ca go sti ma su pri ka za ni or ga ni za cij skofor
ma cij ska struk tu ra, sred stva i opre ma ko ji ma ras po la `e i od -
go va ra ju }i le ta~ ki pro gram.
Snimio N. PAN^I]
Pe to ~la ni tim Gar de Oha ja, ko ji je pred vo dio glav ni pod o fi -
cir Kris Man si, bio je gost Upra ve za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta -
ba Voj ske Sr bi je i Ko man de za obu ku. Jed no od ve o ma va `nih pi ta wa
za pro fe si o nal ne pri pad ni ka na {e voj ske – for mi ra we pod o fi cir -
skog ko ra, bi lo je te ma raz go vo ra to kom bo rav ka ame ri~ ke de le ga ci -
je u Sr bi ji.
Go sti iz Oha ja po se ti li su cen tre za obu ku u Po `a rev cu i Pan -
~e vu, gde su ima li pri li ke da sa gle da ju sa dr `aj kur se va za obu ku pr vih
pod o fi ci ra i rad pod o fi ci ra ko ji su spe ci ja li zo va ni za in struk to re
obu ke. Or ga ni zo va na je i pa nel di sku si ja o ulo zi pod o fi cir skog ko ra
u Gar di Oha ja, gde je pred sta vqen kon cept raz vo ja pod o fi cir skog ko ra
u Voj sci Sr bi je sa na {e stra ne, dok su go sti iz Ame ri ke pre do ~i li
svo ja is ku stva na tom po qu.
– Je dan deo sa rad we Na ci o nal ne gar de Oha ja i Voj ske Sr -
bi je od no si se na oblast raz vo ja pod o fi cir skog ko ra. To kom po se -
te Na ci o nal noj gar di, uve ri li smo se da ima ve o ma do bar pod o -
fi cir ski kor. Raz go vo ri ko je da nas vo di mo omo gu }i }e nam da sa -
zna mo wi ho va is ku stva u to me, bu du }i da je pod o fi cir ski kor no -
vi na za na {u voj sku. Pro {le go di ne smo iz gra di li kon cept we go -
vog raz vo ja, na kon ~e ga je to pi ta we u{lo i u no ve za ko ne o Voj sci
i od bra ni. Od re |e ni su kri te ri ju mi za iz bor glav nih i pr vih pod -
o fi ci ra, od re |e na su for ma cij ska me sta u Voj sci na ko ja }e bi ti
po sta vqe ni, de fi ni sa ne su wi ho ve ulo ge i no ve du `no sti i po ~e lo
se sa ospo so bqa va wem tog ka dra. – re kao je ge ne ral-ma jor Pe tar
]or na kov, raz ma tra ju }i to pi ta we.
Po mo} nik ko man dan ta NG Oha ja za pod o fi ci re, glav ni pod o -
fi cir Kris Man si, re kao je da se pred Voj skom Sr bi je na la zi mo gu} -
nost da raz vi je svoj pod o fi cir ski kor od po ~et ka.
– Mi ve} 250 go di na ima mo pod o fi cir ski kor u Kop ne noj voj -
sci i 60 go di na u va zdu ho plov nim
sna ga ma. Mno go pu ta smo po `e le -
li da po~ ne mo is po ~et ka. Vi ima -
te {an su da iz gra di te ta kav kor
ko ji }e bi ti naj bo qi za va {u voj -
sku – re kao je Man si.
Ve} u pr vom obra }a -
wu jav no sti, ge ne ra li Po no{ i Vejt
slo `i li su se da je sa rad wa Voj ske
Sr bi je i Na ci o nal ne gar de Oha ja
ve o ma do bra, ia ko su po li ti~ ki od -
no si Sr bi je i SAD kom plek sni. Ta
sa rad wa, po sve mu su de }i, do no si
ko rist obe ma stra na ma, jer su is -
ku stva ko ja i je su glav na va lu ta raz -
me ne – obo stra no dra go ce na.
Snimio G. STANKOVI]
Aleksan dar PE TRO VI]
Snimo Jovo MAMULA
15. septembar 2008.

MINISTAR ODBRANE
NA BATAJNI^KOM
AERODROMU
BEZBEDNIJE
NEBO
Veoma sam ponosan na ono
{to smo uradili u proteklih
godinu dana. Dobili smo
dobre avione za za{titu
na{eg vazdu{nog prostora,
rekao je ministar odbrane
Dragan [utanovac na pisti
batajni~kom aerodroma,
posle polu~asovnog leta
avionom mig 29, u kome je
bio kopilot brigadnom
generalu Neboj{i
\ukanovi}u, zameniku
komandanta ViPVO.
[
u ta no vac je pr vi mi ni star od bra ne ko ji je le teo u Mi Gu 29,
a raz lo zi za to su, po we go vim re ~i ma, ne sva ki da {wi li~ ni
do `i vqaj le te wa u bor be nom avi o nu, ali i po tvr da da je
re mont mi go va 29 is prav na od lu ka i do bro oba vqen po sao.
„Ve o ma sam po no san na ono {to smo ura di li u pro te klih go -
di nu da na. Do bi li smo do bre avi o ne za za {ti tu na {eg va zdu {nog
pro sto ra, a ja se na dam da }e mo u sko roj bu du} no sti na }i sred stva
da obez be di mo no ve, vi {e na men ske le te li ce ko je }e za do vo qa va ti
kri te ri ju me obez be |e wa na {eg ne ba“, re kao je [u ta no vac.
Mi ni stro vom le tu pret ho di la je uo bi ~a je na pro ve ra zdrav -
stve ne spo sob no sti, obla ~e we kom plet ne pi lot ske uni for me, iz -
la zak na pi stu i po zdra vqa we sa eki pom teh ni ~a ra ko ji su pri -
pre mi li avi on za let. To je pr vi re mon to va ni mig 29, ko ga je pu -
bli ka ve} ima la pri li ke da vi di na vi {e ma ni fe sta ci ja to kom
ove go di ne. Je di ni je dvo sed, osta la ~e ti ri mi ga 29 u na {em va -
zdu ho plov stvu su jed no se di.
„Le te li smo iz nad Voj vo di ne, pre ma Pan ~e vu, Be ~e ju, Oxa -
ci ma, No vom Sa du, Zre wa ni nu... Ra di li smo fi gu re, le vi i de sni
„no`“, tri ~e ti ri „vaq ka“, “za o kret”, “le| ni let”... Me ni je naj -
im pre siv ni ji „va qak“. I{li smo na je dan ni `i let, do 4.000 me -
ta ra vi si ne, a mak si mal na br zi na ko jom smo le te li bi la je 1.100
ki lo me ta ra na sat... Ovo je dan ko ji }u pam ti ti“, opi sao je mi ni -
star svoj do `i vqaj pr vog le ta bor be nim avi o nom.
„Mo ram pri zna ti da je u ka bi ni do sta sku ~e no, jer ipak, ni je
pro jek to va na za pi lo te od dva me tra. Naj ne pri jat ni je je {to je pri -
li kom po le ta wa i sle ta wa u ka bi ni pre to plo – i do 50 ste pe ni.
Ova kvi le to vi su ve li ka op te re }e wa za or ga ni zam, i sa da mi je
sa svim ja sno ko li ko je po ziv pi lo ta te `ak i za {to ima ju be ne fi -
ci ran rad ni sta`“, re kao je mi ni star [u ta no vac i do dao „mo gu
sa mo da za mi slim ko li ko je te {ko pra ti ti uslo ve i re a go va ti u
re al nim bor be nim si tu a ci ja ma, ka da stra hu je te za svoj `i vot i
tre ba da vo zi te le te li cu“.
„U sve tu je trend da se ko mer ci ja li zu ju ova kvi le to vi. Ide ja
je da i mi u~i ni mo isto, jer }e ta ko oni ko ji `e le, mo }i da le te
avi o nom uz od re |e nu na dok na du, a od tog nov ca bi se obez be di lo
vi {e sa ti le te wa za na {e pi lo te,“ re kao je [u ta no vac.
Ge ne ral \u ka no vi} ka `e da je sa mi ni strom u ka bi ni imao
ne pre kid nu ko mu ni ka ci ju, ra di raz me ne uti sa ka, ka rak te ri sti ka
le ta, ru ko va wa ko man da ma, do raz gle da wa te re na iz nad ko ga su
le te li spo ri jim br zi na ma od 200 do 400 ki lo me ta ra na sat.
Mi ni stro vom le tu na ba taj ni~ kom ae ro dro mu pri su stvo vao
je i pu kov nik Sre to Ma li no vi}, po mo} nik ko man dan ta ViP VO za
ope ra ci je, ko ji je re kao da }e za kon tro lu na {eg va zdu {nog pro -
sto ra do bro do }i i pe ti re mon to va ni mig 29, ko ji tre ba da stig -
ne do kra ja go di ne.
Ge ne ral \u ka no vi} i pu kov nik Ma li no vi} su u raz go vo ru sa
mi ni strom od bra ne is ta kli da, uz mi go ve 29 i osta le avi o ne i
he li kop te re, ko ji su re mon to va ni ili se na wi ma ra di, ima mo
zna ~aj no po ve }a we bor be ne mo }i, a pi lo ti }e do kra ja go di ne
ima ti pro se ~an na let oko 30 sa ti, {to je ve li ko po boq {a we u
po re |e wu sa ra ni jim pe ri o dom.
R. MU TAV XI]
17

DOGA\AJI
DR@AV NI SE KRE TAR SPA SO JE VI]
SA STRA NIM VOJ NIM IZA SLA NI CI MA
Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva od -
bra ne Du {an Spa so je vi} odr `ao je
10. sep tem bra bri fing za stra ne voj -
ne iza sla ni ke akre di to va ne u na {oj ze mqi.
O osnov nim ci qe vi ma ra da i ak tiv no sti ma
Mi ni star stva od bra ne u na red nom pe ri o du
go vo rio je dva de set de ve to ri ci iza sla ni ka,
me |u ko ji ma su ne ki akre di to va ni na ne re -
zi den ci jal noj osno vi.
Po seb no je na gla sio pi ta we Ko so va i
Me to hi je i tom pri li kom is ta kao da je ja -
sno {to po sle {est me se ci od jed no stra nog
pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va taj ~in
ni je pro iz veo po sle di ce ko je su o~e ki va li
oni ko ji iza we ga sto je.
– Sr bi ja }e na sta vi ti prin ci pi jel nu
bor bu po li ti~ kim, di plo mat skim i prav nim
sred stvi ma, ru ko vo de }i se prin ci pi ma me -
|u na rod nog pra va. Na za se da wu Ge ne ral ne
skup {ti ne Uje di we nih na ci ja za tra `i }e mo
usva ja we re zo lu ci je ko jom }e se zah te va ti
mi {qe we Me |u na rod nog su da prav de o le -
gal no sti jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi -
sno sti – re kao je Spa so je vi} i iz ra zio uve -
re we da }e ~la ni ce Uje di we nih na ci ja po -
dr `a ti ta kav zah tev Sr bi je, te ja sno is ka -
za ti svo ju pri vr `e nost po {to va wu me |u na -
rod nog pra va i o~u va wu me |u na rod nog mi -
ra i sta bil no sti.
To kom bri fin ga bi lo je re ~i i o pro -
me ni me |u na rod ne ci vil ne mi si je na Ko so vu
i Me to hi ji. Dr `av ni se kre tar Spa so je vi}
iz ra zio je ne za do voq stvo zbog od lu ke ge ne -
ral nog se kre ta ra da se bez od go va ra ju }e
18
ZA [TI TA
DR@AV NIH
IN TE RE SA
re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti s tim pro -
ce som za po~ ne. Kao po seb no za bri wa va ju -
}u po ja vu iz dvo jio je ob u ~a va we ne le gal nih,
ta ko zva nih ko sov skih bez bed no snih sna ga uz
po mo} sna ga Na toa, pre ma pred lo gu Mar -
ti ja Ah ti sa ri ja, {to je u di rekt noj su prot -
no sti sa Re zo lu ci jom 1244. For mi ra we
no ve ko sov ske ar mi je bi la bi di rekt na
pret wa re gi o nal noj sta bil no sti, na gla sio
je dr `av ni se kre tar.
Du {an Spa so je vi} in for mi sao je
stra ne voj ne iza sla ni ke i o pri o ri te ti ma
no ve Vla de Re pu bli ke Sr bi je, od no sno Mi -
ni star stva od bra ne. Is ta kao je da je neo p -
hod no {to pre usvo ji ti osnov ne stra te {ke
do ku men te, iz ra di ti no vu or ga ni za ci o nu
struk tu ru Mi ni star stva od bra ne i na sta -
vi ti mo der ni za ci ju Voj ske Sr bi je. U va `ne
za dat ke spa da ju i za vr {e -
tak voj ne ba ze Ce po ti na na
ju gu Sr bi je, da qe po boq -
{a va we ma te ri jal nog po -
lo `a ja pri pad ni ka Voj ske,
{ko lo va we i usa vr {a va -
we na {ih sta re {i na na
pre sti `nim me |u na rod nim
voj nim {ko la ma, te pro -
{i ri va we re gi o nal ne sa -
rad we.
– Do kra ja go di ne je -
dan od pri o ri tet nih po -
slo va je ste pot pi si va we
Spo ra zu ma o bez bed no sti
in for ma ci ja sa Se ver no -
a tlant skom ali jan som, po sle ~e ga sle di
pun an ga `man Sr bi je u okvi ru pro gra ma
Part ner stvo za mir i otva ra we na {e mi -
si je u Bri se lu. Sa rad wa sa Ru skom Fe de -
ra ci jom i NR Ki nom u obla sti od bra ne ve}
ne ko li ko go di na be le `i uz la zni tok, {to
}e i osta ti je dan od pri o ri te ta na {ih me -
|u na rod nih voj nih od no sa. Pro gram ko ji
Voj ska Sr bi je ima sa Na ci o nal nom gar dom
Oha ja ubra ja se u naj bo qe od 56 sli~ nih
pro gra ma ko je SAD ima {i rom sve ta. U
me |u na rod nim okvi ri ma tre nut no sa ra |u -
je mo sa 44 ze mqe, a o~e ku je se i pot pi si -
va we spo ra zu ma sa [pa ni jom i Por tu ga -
lom – re kao je dr `av ni se kre tar Du {an
Spa so je vi}.
VESTI
OKRU GLI STO
O HU MA NI TAR NOM
PRA VU
Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva od -
bra ne Igor Jo vi ~i} u~e stvo vao je na 31.
okru glom sto lu Me |u na rod nog in sti tu ta za
hu ma ni tar no pra vo, ko ji je od 4. do 6. sep -
tem bra odr `an u San Re mu.
Okru gli sto bio je zna ~a jan fo rum za ne -
for mal na raz ma tra wa i de ba te me |u po li -
ti~ kim li de ri ma, vi so kim pred stav ni ci ma me -
|u na rod nih or ga ni za ci ja, voj nim i prav nim
eks per ti ma o pi ta wi ma pro me na i no vih iza -
zo va u obla sti pra va u oru `a nim su ko bi ma.
To kom bo rav ka u San Re mu se kre tar
Jo vi ~i} sa stao se sa pred sed ni kom Me |u -
na rod nog in sti tu ta za hu ma ni tar no pra vo
am ba sa do rom Ma u ri ci om Mo re nom. Sa go -
vor ni ci su raz me ni li sta vo ve o hu ma ni tar -
nim pra vu i qud skim pra vi ma u mi rov nim
ope ra ci ja ma. Ta ko |e su raz go va ra li o pro -
na la `e wu me ha ni za ma i re {e wa ko ja }e do -
pri ne ti an ga `o va wu i de taq noj pri pre mi
pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske
Sr bi je za u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma Uje -
di we nih na ci ja.
DE LE GA CI JA AB HO
AU STRI JE U KRU [EV CU
De le ga ci je ro da AB HO Voj ske Au stri je
po se li la je ne dav no Cen tar za usa vr {a va we
ka dra AB HO u Kru {ev cu. Go sti iz Au stri je
bi li su pu kov nik Jo han Ain ger i ka pe tan Mi -
ha el Aj hi bel.
To kom po se te raz me we na su is ku stva iz
obla sti atom sko-bi o lo {ko-he mij ske od bra ne
i do go vo re ni da qi ob li ci sa rad we dve voj -
ske u za jed ni~ kom ob u ~a va wu ka dra.
Pri pad ni ci Cen tra za usa vr {a va we
ka dro va AB HO pri ka za li su go sti ma iz Au -
stri je tak ti~ ko-teh ni~ ki zbor, ve `bov ne ak -
tiv no sti na ve `ba li {tu „Rav wak”. Ob i {li
su, ta ko |e, kul tur no-isto rij ske zna me ni to sti
Kru {ev ca.
Pred stav ni ci ro da AB HO voj ske Au -
stri je ob i {li su i Cen tar za kon tro lu tro -
va wa na Voj no me di cin skoj aka de mi ji u Be o -
gra du.
Z. M.
15. septembar 2008.

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
U pro{lu subotu
letele su
potporu~ni~ke
{apke ispred
srpske skup{tine.
Da li je svako
uhvatio svoju?
Svejedno, ako
nije – razmeni}e.
U moje vreme se
nisu bacale
{apke. Taman
posla! Taj komad
uniforme bio je
va`an za svaku
potporu~ni~ku
glavu.
POTPORU^NIK
Ali onda su govorili za nezaboravnu kwigu
„Olovka pi{e srcem.“, i niko nije verovao
da }e se sve tako brzo promeniti. Na pitawe
{ta je to vojnik, devoj~ica koja se kretala u bajci
izme|u ~etvrte i pete godine, odgovorila je: „Vojnik
je `ivo bi}e koje je u vojsci!“ A wen vr{wak, koji bi
morao ne{to boqe da poznaje vojna pitawa, rekao
je: „Ima jedan koji se stalno vra}a odnekud, a onda
ga ponovo pozivaju u vojnike!“ Sva je prilika da je
ovde re~ o maleroznom vojnom obvezniku bez koga se
nisu mogle zamisliti ve`be i mobilizacije.
Timovi stru~waka „raznih profila“ mogli su
da mozgaju mesecima, ali navedene definicije bile
bi im zauvek nedosti`ne. Nevina perfekcija de~jih
lucidnosti ne sastoji se samo u iskrenosti, nego i u
beskona~nom duhu opstanka i vedrine.
Da se danas pi{e ista kwiga, na{i najmla|i
mudraci sigurno bi se bavili i civilnim regrutima.
A u to vreme se znalo: rado ide Srbin (i ostali pripadnici
bratskih naroda i narodnosti) u vojnike.
Pre trideset godina, recimo, niko nije mogao
da slu`i vojsku u svom srezu. To se zvalo „disperzija
kadrova“. Ako si ro|en u Pirotu, posla}e te u
Se`anu ili Debar. Momak iz Bajmoka stigao bi do
\ev|elije ili Strumice, a onaj sa Kor~ule u Sombor.
Pan~evci su bili rado vi|eni na Visu,
Kru{evqani na Lastovu, a Beogra|ani u Velesu.
Tako se razvijala qubav prema domovini ili
otaxbini, kako za koga. Kako za vojnike, tako i
za oficire. Bilo je izuzetaka, naravno. Ali,
privilegovana mesta su lako pravdana „potrebama
slu`be!“ Dr`ava je bila dovoqno velika za sve takve
potrebe.
Posebno mesto u rasporedu oficira imali su
potporu~nici. Oni su bili osobena `iva bi}a u
bratskoj armiji, kadar koji je najlak{e podnosio
preme{taje.
To su isti oni qudi koji na dan promocije visoko
bacaju svoje {apke u beogradski vazduh, a onda
uhvate bilo ~iju. I posle toga odlaze u prvo mesto
slu`bovawa.
U moje vreme se nisu bacale {apke. Taman posla!
Taj komad uniforme bio je va`an za svaku potporu~ni~ku
glavu. Doma}a {apka je nastala od ruske,
i to bitnim smawivawem wenih dimenzija. Pogledajte
ruske primerke takvih odevnih predmeta!
Podse}aju na omawi helidrom. U JNA ih je neki modni
kreator smawivao do razmera da se mogu obuhvatiti,
ili staviti pod mi{ku.
Ali {apka se mogla „fazonirati“, i to su radili
uglavnom potporu~nici. Ako vidite „`ivo bi}e
koje je u vojsci“, a na svojoj glavi nosi predmetnu
ode}u ~iji su obodi potpuno krivi, ili u sebi nemaju
elasti~nu `icu koja odr`ava podno{qivu formu
{apke – nema sumwe da je to smislio potporu~nik.
Najboqe su prolazile jedinice „ranga puka –
brigade”, koje su odjednom dobijale po {est-sedam
potporu~nika. Tu se nalazilo dru{tvo iz iste klase,
ali raznih rodova. U Strumicu je 1969. stigla
grupa od osam takvih eksperata: tri pe{adinca,
P E R A S P E R A
dvojica artiqeraca, vezista, „abehajac“ i intendant.
Ni{ je u septembru 1970. dobio 23 tek proizvedena
oficira, i oni su se ra{trkali po garnizonu,
od Komrena do Bubwa.
Dabome da su gradske devojke sa odre|enim
militarnim interesovawem odmah znale za svu tu
sve`u krv: ko je odakle, ko je o`ewen (bilo je i takvih),
ko jo{ nema devojku (bilo je i takvih), ko je kakav
po naravi.
Kao da su pro~itale slu`bene ocene i druge
sli~ne karakteristike iz dosijea! U vezi sa potporu~nicima
ni{ta se ne mo`e sakriti. Puni su elana
na obuci, uglavnom bi hteli da sve postignu odmah.
Vojnici znaju da su do{li oficiri sa posebnom
profesionalnom o{trinom, i da u tome ponekad
preteruju.
Potporu~nici uglavnom nemaju stan. Tako je bilo
i onda, a i sada. U ono vreme nosili su
te{ke, ru`ne, glomazne i nezgodne kofere. U
wima je bilo sve ono {to nikome osim wima nije
trebalo. Gazdarice koje izdaju stanove „iskqu~ivo
vojnim licima“ ne ~ine to zbog qubavi, nego zbog
prakti~nih razloga. S obzirom na potrebe slu`be
i obuke, stanar bar {est meseci nije u varo{i, nego
se lomata negde na terenu.
Bilo je romanti~nih slu~ajeva da se
potporu~nik zateleba u gazdari~inu }erku, pa da sve
okon~a na dva mogu}a na~ina: svadbom i veseqem
za ~itav garnizon, ili poku{ajem mladog oficira
da izbegne mati~ara vite{kim „bekstvom“ iz garnizona,
to jest prekomandom po zahtevu.
To su, naravno, dramati~ni ili veseli izuzeci,
svi oni doga|aji koji su oduvek ~inili garnizonski
`ivot bogatijim.
Dr`ava se postepeno smawivala i nestala je
u novim balkanskim podelama. Nekada{wi potporu~nici,
oni koji su svojim karijerama stvarali i
sve {to je nestalo, odavno su u penziji. ^ude se kako
je sve to brzo pro{lo.
Kao da su ju~e uve`bavali korak za zavr{ni
defile na Bawici, kako se na sve~anosti ne bi
obrukali pred roditeqima. „Ostaje mi `al za potporu~ni~kim
danima!“ – ka`e penzionisani pukovnik,
trenutno u no}nom obezbe|ewu jedne firme.
Wegov gazda ima 31 godinu, „Dobar de~ko, ne mogu
da gre{im du{u. Ali kad sam bio komandir voda u
Vipavi, to su bili dani...!“
U pro{lu subotu, letele su potporu~ni~ke
{apke ispred srpske skup{tine. Da li je svako uhvatio
svoju? Svejedno, ako nije – razmeni}e. Za mesec
dana oficiri }e oti}i na svoje prve du`nosti.
Mo`da ih ~eka sve ono {to su iskusili svi potporu~nici
pre wih, `iva bi}a u srpskoj vojsci. I
pisac ovih redova se, dok je bio u slu`bi, ose}ao
najmo}nije sa tim prvim ~inom. Najva`niji moj potpis,
to je ovaj: potporu~nik Q. S.
Ali sada je dockan. @ivo bi}e koje ovo pi{e
davno je u rezervi.
Autor je komentator lista „Politika“
19

INTERVJU
BRIGADNI GENERAL DANKO JOVANOVI],
NA^ELNIK UPRAVE ZA ODBRAMBENE TEHNOLOGIJE
ZAMAJAC
RAZVOJA DRU[TVA
Na{a je obaveza
realizacija svega {to je
u neposrednoj vezi
sa sredstvima naoru`awa
i vojne opreme, od wihovog
projektovawa i nastajawa,
potom eksploatacije
i odr`avawa, do rashoda.
Zato nije preterano kada se
ka`e da je Uprava za
odbrambene tehnologije
u izvesnom smislu kqu~na
u sistemu odbrane.
Ali ona je takva samo
onoliko koliko to `ele
oni koji odlu~uju o
modernizaciji i opremawu
Vojske. Od wihovih zahteva
i projekcija zavisi
i zna~aj Uprave.
20
I
a ko je ne po sred ni po vod za raz go vor sa bri gad nim ge ne ra lom Dan kom Jo -
va no vi }em, na ~el ni kom Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je u Mi ni star -
stvu od bra ne, obe le `a va we Da na teh ni~ ke slu `be, ko ji pa da 15. sep tem -
bra, raz lo ga za raz go vor je mno go vi {e. Po seb no ako ima mo u vi du sve
broj ni je zah te ve voj ne jav no sti da se, po sle go to vo tri de ce ni je za sto ja, u
Sr bi ji {to pre po kre nu i in ten zi vi ra ju raz voj i pro iz vod wa sa vre me nih
sred sta va na o ru `a wa i voj ne opre me.
U sva koj ze mqi i voj sci od bram be ne teh no lo gi je pred sta vqa ju kqu~ ni, ili je -
dan od od lu ~u ju }ih za ma ja ca dru {tve nog raz vo ja. Ula ga wa u taj, ve o ma pro fi ta -
bil ni, sek tor do no se vi {e stru ku ko rist i, po de fi ni ci ji, otva ra ju vra ta eko nom -
skom i sva kom dru gom pro spe ri te tu ze mqe. Upra va za od bram be ne teh no lo gi je
Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne i zbog to ga je me |u naj -
zna ~aj ni jim u Voj sci Sr bi je, a fo te qa we nog na ~el ni ka jed na je od naj vre li jih u
si ste mu od bra ne. Za do ka zi va we te tvrd we, na po ~et ku raz go vo ra s bri gad nim ge -
ne ra lom Dan kom Jo va no vi }em, do voq no je po me nu ti sa mo nad le `no sti Upra ve
ko ju vo di. Od ne ka da {wa dva sek to ra Mi ni star stva od bra ne, Po za di ne i Sek to -
ra za voj no pri vred nu de lat nost, sa pri pa da ju }im slu `ba ma, ode qe wi ma i od se -
ci ma, na sta la je Upra va u ko joj se, po red osta log, pla ni ra ju, or ga ni zu ju i re a li -
zu ju is tra `i va we, raz voj, mo der ni za ci ja, pro iz vod wa, kon tro la kva li te ta, stan -
dar di za ci ja, snab de va we i odr `a va we sred sta va na o ru `a wa i voj ne opre me.
Iz sve ga to ga vi di se zbog ~e ga je, po sle vi {e od dve de ce ni je vi {e stru ke
stag na ci je u opre ma wu Voj ske, pred Upra vom za od bram be ne teh no lo gi je ve li -
ki, od go vo ran i zna ~a jan po sao. Tek okon ~a na re or ga ni za ci ja i pri la go |a va -
we na no ve tr `i {ne uslo ve omo gu }i }e efi ka sni ju re a li za ci ju am bi ci o znih
na u~ no i str `i va~ kih pro je ka ta, ubr za nu mo der ni za ci ju na {e voj ske i we no
snab de va we mo der ni jim, sa vre me ni jim i kva li tet ni jim na o ru `a wem i voj nom
opre mom. Za to je na {e pr vo pi ta we ge ne ra lu Jo va no vi }u ve za no upra vo za
spro ve de nu re or ga ni za ci ju Upra ve i even tu al ne te {ko }e pro u zro ko va ne sa `i -
ma wem nad le `no sti na jed nom me stu:
– Teh ni~ ka slu `ba, ~i ji Dan pr vi put ove go di ne obe le `a va mo 15. sep tem -
bra, pred sta vqa deo slo `e nog si ste ma, ve o ma zna ~aj nog za bor be nu go to vost,
Snimio Dimitrije GOL
15. septembar 2008.

a ti me i za si stem od bra ne u ce li ni. Za to ni je slu ~aj no {to je i ta
oblast sa da u sa sta vu Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je. S mno go
raz lo ga, od ne ka da {wa dva sek to ra, onog za voj no pri vred nu de lat -
nost, sa upra vom za is tra `i va we i raz voj, ode qe wem za stan dar di -
za ci ju, voj nom kon tro lom kva li te ta i jo{ ne kim seg men ti ma, s jed ne
stra ne, od no sno Sek to ra za po za di nu, sa teh ni~ kim upra va ma vi do -
va i Voj no teh ni~ kim in sti tu tom, for mi ra na je je din stve na Upra va za
od bram be ne teh no lo gi je. Ta ko su ob je di we ne i sve wi ho ve nad le -
`no sti. Dok se Sek tor za po za di nu, kad je o teh ni~ koj slu `bi re~,
ba vio teh ni~ kim snab de va wem i odr `a va wem, Sek tor za voj no pri -
vred nu de lat nost ba vio se is tra `i va wem, raz vo jem, mo der ni za ci -
jom, pro iz vod wom, kon tro lom kva li te ta i stan dar di za ci jom. Sad je
sve to nad le `nost jed ne Upra ve u Sek to ru za ma te ri jal ne re sur se
Mi ni star stva od bra ne, {to po ka zu je da ostva ru je mo vi {e stru ku
funk ci ju. Na {a je oba ve za re a li za ci ja sve ga {to je u ne po sred noj
ve zi sa sred stvi ma na o ru `a wa i voj ne opre me, od wi ho vog pro jek to -
va wa i na sta ja wa, po tom eks plo -
a ta ci je i odr `a va wa, do ras ho -
da. Za to ni je pre te ra no ka da se
ka `e da je Upra va za od bram be -
ne teh no lo gi je u iz ve snom smi slu
kqu~ na u si ste mu od bra ne. Ali
ona je ta kva sa mo ono li ko ko li -
ko to `e le oni ko ji od lu ~u ju o
mo der ni za ci ji i opre ma wu Voj -
ske. Od wi ho vih zah te va i pro -
jek ci ja za vi si i zna ~aj Upra ve.
Mi ne mo `e mo da raz vi je mo i
pro iz ve de mo ne ko sred stvo, ako
se to od nas ne tra `i i ako se za to ne obez be de uslo vi. Ne mo `e mo,
na pri mer, da re mon tu je mo ne ko sred stvo, ako ne ko ne `e li da ga
re mon tu je. U tom po gle du nad le `no sti su ja sno raz gra ni ~e ne i tu ne -
ma ne spo ra zu ma, ma da ima ne kih ne do u mi ca i ne do re ~e no sti.
S dru ge stra ne, u ne kim seg men ti ma po sto ji de li mi~ na ne us kla -
|e nost funk ci ja i nad le `no sti, {to ote `a va in for ma ci o ne i ko mu -
ni ka ci o ne to ko ve i wih tre ba ne iz o stav no ure di ti. U svim obla sti -
ma, pa i kad je re~ o funk ci ji odr `a va wa, ko ja je sa da po de qe na na
Upra vu za od bram be ne teh no lo gi je Mi ni star stva od bra ne i Ge ne -
ral {tab. Ve ru jem da }e se i to s vre me nom uskla |i va ti. Po treb no je
do ne ti pra vi lo o odr `a va wu, ali je, pre to ga, neo p hod no do ne ti ne -
ka dru ga pra vi la iz lo gi sti ke, {to }e omo gu }i ti br `e ot kla wa we
even tu al nih ne spo ra zu ma, bar kad je o re mon tu re~.
ΠJed na od va `ni jih nad le `no sti Upra ve za od bram be ne teh -
no lo gi je sva ka ko su is tra `i va we i raz voj na o ru `a wa i voj ne
opre me. Sa rad wa sa VTI je u toj obla sti go di na ma bi la pri o -
ri tet. Da li je i sa da ta ko, s ob zi rom na to da je na{ ugled ni
In sti tut po sle re or ga ni za ci je ostao bez ve li kog bro ja is ku snih
stru~ wa ka?
– Ove go di ne obe le `a va se 60 go di na VTI, ko ji je u vre me nu za
na ma, ta ko |e re or ga ni zo van i re for mi san, po put svih dru gih usta no -
va Voj ske, kao uo sta lom i sa ma Voj ska. U sa da {wem Voj no teh ni~ kom
in sti tu tu ob je di we ni su ne ka da sa mo stal ni Va zdu ho plov no-teh ni~ nki,
Mor na ri~ ko-teh ni~ ki i ra ni ji Voj no teh ni~ ki in sti tut, {to je do ve lo
do pro me na i omo gu }i lo lak {e pri la go |a va we vre me nu i no vim okol -
no sti ma. Sma wen je broj za po sle nih, ogra ni ~e ne su ne ke raz voj ne
mo gu} no sti, ali su o~u va ni is tra `i va~ ki ka pa ci te ti, la bo ra to ri je,
re sur si. O~u van je, na kra ju, de ce ni ja ma sti can i me |u na rod no pri -
znat ugled, kao re zul tat oko 1.300 do sa da pri zna tih pro je ka ta. To je
ogro man na u~ ni do pri nos Voj no teh ni~ kog in sti tu ta, ko ji je bio ra sad -
nik ka dra i na u~ nog i stru~ nog. Ne ki vo de }i qu di In sti tu ta da nas su
na vo de }im me sti ma u mno gim na u~ nim usta no va ma i in sti tu ci ja ma.
Rek tor BU je sa VTI, ka te dra voj nog ma {in stva na Ma {in skom fa kul -
te tu pu na je na {ih qu di, mno go je na u~ ni ka i pro fe so ra na fa kul te -
ti ma Be o grad skog, Ni {kog i No vo sad skog uni ver zi te ta sa VTI. Mi
`e li mo da se ta fluk tu a ci ja ka dra na sta vi i da qe. To ni je ni {ta lo -
{e. Zdra va kon ku ren ci ja do no si mno go stru ke ko ri sti. Kad je da na -
{wi VTI u pi ta wu, u to ku su od re |e na is tra `i va wa, po kla wa se pa -
`wa raz vo ju, mo der ni za ci ji, adap ta ci ji, pa i pro iz vod wi no vih sred -
U ba ru ta ni „Obi li }e vo” po red Kra gu jev ca, 15. sep tem bra
da le ke 1891. go di ne za po ~e la je pro iz vod wa ni tro ce lu lo znog,
od no sno bez dim nog ba ru ta, {to je omo gu }i lo da kra gu je va~ ki Za -
vod do 1901. go di ne osvo ji pro iz vod wu mu ni ci je za pu {ke ma u zer
M 1899. To kom 1908. go di ne dnev na pro iz vod wa pe {a dij ske mu -
ni ci je do sti gla je 100 hi qa da me ta ka. Raz voj i osa vre me wi va we
voj ne in du stri je omo gu }i li su da se Sr bi ja ubr za no pri pre mi za
tri jum fal ne po be de u bal kan skim i Pr vom svet skom ra tu.
Zbog sve ga to ga, 15. sep tem bar je oda bran za Dan Teh ni~ ke
slu `be u Voj sci Sr bi je.
sta va na o ru `a wa i voj ne opre me. Voj no teh ni~ ki in sti tut sva ka ko vi -
di mo kao spo nu na u ke, ba zne na u ke, is tra `i va~ ke i raz voj ne obla sti,
ali i ko ri sni~ ke funk ci je. To zna ~i da VTI ima svo ju ulo gu u `i vo tu
jed nog sred stva od we go vog na sta ja wa do ras ho da, od no sno pro da je.
Sva ka ko da je VTI za nas i da qe ve o ma zna ~a jan, da raz mi {qa mo o
stra te {kom, du go ro~ nom raz vo ju ne kih pro je ka ta i sred sta va ko je VTI
mo `e da re a li zu je. Kre nu }e se rij ska pro iz vod wa pu {ke M 21, sred -
stva raz vi je nog u VTI. To je no vi teh no lo {ki ni vo, ko ji sve do ~i o spo -
sob no sti ma VTI. Sa wom do bi ja mo naj sa vre me ni ji deo mo der ne ga me
na o ru `a wa voj ni ka za 21. vek.
ΠVoj na in du stri ja je svo je vre me no bi la ve li ki iz vo znik na o -
ru `a wa i voj ne opre me. Da li smo sa da pri nu |e ni da uvo zi mo
mno go vi {e ne go {to je objek tiv no po treb no?
– Na {a je ori jen ta ci ja na do ma }u pri vre du. Na sto ji mo da {to
vi {e sred sta va, ko je mo gu da re mon tu ju i pro iz ve du do ma }i pro iz vo -
|a ~i, re a li zu je mo ov de. Mi `e -
li mo da fi nan si ra mo na {u pri -
vre du. Ta ko ra de sve ze mqe sve -
ta, pa ni mi ne tre ba da bu de mo
iz u ze tak. Me |u tim, ne ke teh no -
lo gi je smo iz gu bi li u me |u vre me -
nu, ne ke ni smo ni ka da raz vi li,
pa smo pri nu |e ni da ne ka sred -
stva uvo zi mo. Sve ze mqe za svo -
ju voj sku tra `e i ku pu ju naj bo qe.
Mi smo du `ni da za Voj sku Sr bi -
je na ba vi mo naj bo qe, ne {to {to
osi gu ra va we nu kon ku rent nost.
Tru di mo se da ono {to ku pu je mo ku pi mo s di jag no sti~ kom opre mom,
svom po treb nom li te tra tu rom i do ku men ta ci jom, s pra vom na au to -
no mi ju u odr `a va wu, na do grad wi, mo der ni za ci ji… Po seb no kad je o
elek tro ni ci re~.
Na ma je mno go ve }i pro blem vi {ak za sta re lih sred sta va NOV
od pro iz vod we i na bav ke no vih. Mo `da pa ra dok sal no zvu ~i, ali sa -
mo na pr vi po gled. Po sle svih tur bu len ci ja ko ji ma smo bi li sve do ci
na kra ju pro {log ve ka, kod nas je osta lo mno go za sta re log na o ru `a -
wa i sred sta va. Mi pred u zi ma mo sve mo gu }e da spre ~i mo ne `e qe nih
po sle di ce, po put one u Pa ra }i nu. To je seg ment ko ji `e lim da na gla -
sim. Sred stvi ma su is te kli svi ro ko vi, ta ko da ima mo mno go vi {e
zah te va i po tre ba da ne ka sred stva uni {ti mo, ne go da na ba vi mo no -
va. To nam sma wu je mo gu} no sti za na bav ku no vih sred sta va iz na {ih
fa bri ka. O~e ku jem da }e mo za ko ju go di nu u pot pu no sti sta bi li zo va -
ti sta we u toj obla sti. Uni {ti }e mo su vi {na i sta ra sred stva i kre -
nu ti u pro iz vod wu no vih, sa vre me ni jih, mo der ni jih, kva li tet ni jih.
Ona sred stva ko ja je vre me pre ga zi lo, sva ka ko }e mo uni {ti ti. Ona
ko ja su pre va zi |e na, ali ko ja mo gu da se na do gra de i mo der ni zu ju,
sva ka ko }e do }i na red za osa vre me wi va we. Ta ko ne {to ra de i mno -
go raz vi je ni je dr `a ve, pa za {to ne bi smo i mi?
ΠJe dan od raz lo ga zbog ko jih se u upra vu ko joj ste na ~e lu upi -
ru po gle di mno gih na {ih fa bri ka, ne sa mo onih iz na men ske,
od no sno od bram be ne in du stri je, je su pred sto je }i na po ri na
opre ma wu Voj ske mo der nim sred stvi ma na o ru `a wa i voj ne
opre me. Da li za i sta pred sto je ve }i po slo vi i da li ima do -
voq no nov ca za sve pro jek te?
– Po sla }e, sva ka ko, bi ti za sve one ko ji su za in te re so va ni za
sa rad wu i ko ji za do vo qa va ju vi so ke stan dar de usvo je ne u pro iz vod -
wi na o ru `a wa i voj ne opre me. U ta kvim po slo vi ma u~e stvu ju svi, od
VTI, pre ko re mont nih za vo da, do fa bri ka od bram be ne in du stri je.
Tu po sto ji iz ve sna si ner gi ja ko ja u ne kom bu du }em vre me nu tre ba da
ja ~a, u za vi sno sti od po tre ba si ste ma od bra ne, fi nan sij skih i eko -
nom skih mo gu} no sti dr `a ve i voj ske. Is ko ri sti }e se svi ka pa ci te ti
ko ji po sto je u Voj sci i dru {tvu. Stru~ ni, na u~ ni i dru gi po ten ci ja li
mno gih in sti tu ta i usta no va, i dr `av nih, i pri vat nih. Pri to me je
va `no zna ti da ne gle da mo struk tu ru vla sni {tva ne go in te re se i mo -
gu} no sti fir me, od no sno pri stup pre ma si ste mu od bra ne. Ne iz be -
ga va mo sa rad wu sa ci vil nim tr `i {tem. Go di na ma je teh no lo gi ja ko ju
smo raz vi ja li pre li va na na ci vil no tr `i {te. To svi ra de. Po zna to
21

INTERVJU
je da sve dr `a ve raz vi ja ju naj pre voj nu teh no lo gi ju, ko ja za tim ini ci -
ra raz voj raz li ~i tih seg me na ta ci vil ne in du stri je. O to me je na pi -
sa no mno go kwi ga. Ni je taj na da sva ka dr `a va ula ga wi ma i teh no lo -
{kim raz vo jem na men ske in du stri je ula `e i raz vi ja ce lo kup no dru -
{tvo. I kod nas je ra ni je dr `a va mno go vi {e ula ga la u raz voj na -
men ske in du stri je. Sa da su okol no sti ne {to dru ga ~i je, ali su {ti na
osta je ista. Sa da smo u pri li ci da im -
ple men ti ra mo Za kon o od bra ni, u ko me
je pred vi |e no for mi ra we Fon da za od -
bram be nu in du stri ju. U pri li ci smo da
ana li zom tr `i {ta i po tre ba raz vi ja mo
sa vre me ni je, kom plek sni je i efi ka sni je
ob li ke sa rad we. Mno ge fa bri ke bi se
vra ti le u si stem od bram be ne in du stri je.
Ne ke od wih su se svo je vre me no odvo ji le,
vi de le su svo ju {an su u sa mo stal nom na -
stu pa wu na tr `i {tu, ali se `e qe ni su is -
pu ni le. Ne ma ju mo gu} no sti za in ve sti ra -
we, stao je raz voj, oskud ni ja su is tra `i -
va wa… Ka ko bi lo da bi lo, {est fa bri -
ka od bram be ne in du stri je op sta lo je. Da -
nas ra de sve bo qe i bo qe. Ve li ki je pod -
strek ugo vor sa Ira kom, za div no ~u do,
on je pri mer ka ko kom plet na dr `av na
struk tu ra mo `e da po dr `i je dan va `an
iz vo zni po sao. Po dr `a li su nas svi, od
pred sed ni ka Sr bi je, pre mi je ra, pre ko
mi ni stra od bra ne i na ~el ni ka G[, do
svih onih ko ji su od lu ~i va li na ni `im ni -
vo i ma.
ΠPo sao sa Ira kom spa da u je dan
od naj ve }ih iz vo znih po du hva ta u po -
sled we vre me. Da li }e ta kvih ve li -
kih po slo va bi ti jo{?
– Ve ru je mo da }e ta kvih, ve }ih ugo vo ra, bi ti ve} u sko ri je vre -
me. Po zna to je da su ta kvi po slo vi je di no is pla ti vi, sve dru go je
tek po slo va we na gra ni ci ren ta bi li te ta, da bi se po kri li osnov -
ni tro {ko vi i pla te. Mi smo sve sni da bez ta ko ve li kih iz vo znih
po slo va i ugo vo ra ne ma raz vo ja, ne ma no vih teh no lo gi ja, ve }eg za -
po {qa va wa… Zna tan pro fit ostva ru je se je di no se rij skom pro iz -
vod wom, a ona je mo gu }a tek kao re zul tat ve li kih ugo vo ra. Za to na -
sto ji mo da usko ro ugo vo ri mo jo{ ne ke ve li ke po slo ve, i ve ru je mo
da }e se to i ostva ri ti. Pri to me, va `no je na gla si ti da stra nog
ka pi ta la u fa bri ka ma na men ske in du stri je ne }e bi ti. Na taj na -
~in mno ge ze mqe ~u va ju svoj si stem od bra ne, ta ko }e mo ~i ni ti i mi.
Na rav no, to ne zna ~i da stran ci ne mo gu da fi nan si ra ju re a li za -
ci ju ne kih pro je ka ta, da ne ki pro jek ti ne mo gu da bu du za jed ni~ ki.
Na pro tiv.
ΠNa de su re al ne?
– Na da mo se ve li kim ugo vo ri ma i znat nom pro fi tu, jer su na -
{i pro iz vo di kva li tet ni. Kva li tet se, na rav no, ne ostva ru je slu ~aj -
no; kva li tet na pro iz vod wa se ostva ru je uz po mo} dr `a ve, kroz Upra -
vu za od bram be ne teh no lo gi je, od no sno we nu kon tro lu kva li te ta.
Svi oni ko je za ni ma da li su u pro iz vod wi ne kog sred stva za do vo -
qe ni vi so ki prin ci pi na {e kon tro le kva li te ta, kad do bi ju po tvr du,
vi {e ne in si sti ra ju na do dat nim kon tro la ma. Na {a kon tro la kva -
li te ta je pri zna ta u sve tu, ve o ma ce we na. Ima mo ser ti fi kat sa red -
nim bro jem 001. Ta akre di ta ci ja nam omo gu }a va da oba vqa mo ri go -
ro znu kon tro lu kva li te ta, da pra ti mo stan dar de ISO si ste ma, da
ser ti fi ku je mo dru ge po tom si ste mu. Po red to ga, ima mo raz vi je nu i
me tro lo {ku de lat nost. Ima mo ma su me tro lo {kih la bo ra to ri ja u
ko ji ma kon tro li {e mo kva li tet va `e }ih me ri la. Bez kva li tet nih,
22
eta lo ni ra nih me ri la ne mo `e se ni pro iz ve sti kva li te tan pro iz -
vod. Po sto ji vi {e od 8.000 stan dar da i teh ni~ kih pre po ru ka, ko ji su
kod nas usvo je ni, ti stan dar di ni su sa mo na {a stvar, oni su va `ni i
za pro iz vo |a ~a, i za dr `a vu, i za sve one ko ji u~e stvu ju u lan cu pro -
iz vod we NVO.
ΠU va {oj nad le `no sti je iz da va we do zvo la za pro iz vod wu
NVO. Kad je o to me re~, da li su fa bri ke u si ste mu od bram be -
ne in du stri je pri vi le go va ne?
– Na sto ji mo da do zvo le za pro iz vod wu na o ru `a wa i voj ne
opre me iz da mo svi ma ko ji za do vo qa va ju pro pi sa ne uslo ve. Nas ne
za ni ma vla sni~ ka struk tu ra fir me. Po sao da je mo i dr `av nim, i pri -
vat nim, i me {o vi tim fir ma ma. Mi `e -
li mo da {to vi {e pro iz vo |a ~a u~e stvu je
u kon ku ren ci ji, u pro iz vod wi za istu ce -
nu. To sva ka ko do pri no si ve }em kva li te -
tu oba vqe nog po sla. Mi slim da su ta na -
{a na sto ja wa ve} pre po zna ta u dru {tvu.
ΠMe |u na rod na sa rad wa Voj ske Sr bi je
ogle da se i u voj no teh ni~ koj sa rad wi, ~i -
ji je no si lac Upra va za od bram be ne teh -
no lo gi je. Da li ste za do voq ni ob li ci ma
i ni vo om sa rad we u toj obla sti?
– Voj no teh ni~ ka sa rad wa nam je ve -
o ma raz vi je na. Na{ je prin cip da sa ra -
|u je mo sa svim onim ze mqa ma i ar mi ja -
ma ko je to `e le. Pri mer su za jed ni~ ki
pro jek ti i do bri od no si sa Al `i rom, En -
gle skom, Tur skom, Slo va~ kom, Ru mu ni -
jom… Re a li zo va ni su i po sre do va wem
Mi ni star stva od bra ne Sr bi je, od no sno
Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je sa
sli~ nim in sti tu ci ja ma u sve tu, ali i kroz
sa rad wu na {ih fa bri ka sa fa bri ka ma
u tim ze mqa ma. Ne po sto ji kon ti nent na
ko ji Pr vi par ti zan ne iz vo zi svo je pro -
iz vo de, go to vo da ne ma ze mqe ni voj ske
ko ja ne ma we go vu lo va~ ku ili dru gu mu ni -
ci ju. Po tru di }e mo se da u na red nom pe -
ri o du do bi je mo {to vi {e ser ti fi ka ta
Na toa, ko ji nam omo gu }a va ju pro da ju i u ze mqa ma te ali jan se. Mi to
i sa da ra di mo, s po je di nim dr `a va ma, sred stvi ma i pro iz vo di ma. U
ze mqe Ali jan se ve} iz vo zi mo ne ke na {e pro iz vo de. Na rav no, ono -
li ko ko li ko to za do vo qa va in te re se fa bri ka, pre svih Pr vog par -
ti za na, Slo bo de, Lu ~a na.
Sa Bu ga ri ma ima mo do bru sa rad wu u obla sti me tro lo gi je, ko ja
se na sta vqa na obo stra no za do voq stvo. Na po sle di plom skim stu di -
ja ma {ko lu je mo dva de se tak stu de na ta iz Al `i ra. Ima mo kur se ve za
pri pad ni ke ira~ ke i li bij ske ar mi je… In ten ziv na je sa rad wa s
mno gim ze mqa ma. Na rav no, kad je re~ o Ru si ji, po zna to je da smo re -
mon to va li va zdu ho plo ve. U to ku su mo der ni za ci ja i na bav ka bor be -
nih oklop nih vo zi la to~ ka {a. Tra `i se stra te {ki part ner za mo -
der ni za ci ju G-4...
ΠZa kraj osta vqa mo pi ta we o Fon du za od bram be nu in du -
stri ju, ~i je osni va we je pred vi |e no Za ko nom o od bra ni. Ka -
{we we u we go vom osni va wu ve} je osta vi lo ne ke ne ga tiv ne po -
sle di ce. Da li }e bi ti bo qe u sle de }oj go di ni?
– O~e ku je mo da se taj Fond osnu je po ~et kom sle de }e go di ne.
Tre ba lo bi da se na taj na ~in obez be de neo p hod na sred stva za re a -
li za ci ju ne kih am bi ci o zni jih pro je ka ta. Ali, ono {to je ve} sa da po -
zna to, sva ka ko je ste da ras po lo `e we dr `a ve po sto ji, ono je de ci di -
ra no da to i u Za ko nu o od bra ni. S dru ge stra ne, o to me sve do ~i i
ve o ma bo ga ta sa rad wa sa Na ci o nal nim in ve sti ci o nim pla nom i
Fon dom za ka pi tal ne in ve sti ci je Voj vo di ne, od ko jih smo ove go di ne
do bi li i is ko ri sti li zna ~aj ni ja sred stva. To po ka zu je da u dr `a vi
ima raz u me va wa za po tre be i pro jek te Mi ni star stva od bra ne i Voj -
ske Sr bi je, {to sva ka ko ohra bru je.
Du {an GLI [I]
15. septembar 2008.

OBELE@EN DAN VOJNE POLICIJE
Snimio N. PAN^I]
Dan Vojne policije Vojske Srbije – 14. septembar sve~ano je obele`en 12. septembra u
Klubu Vojske na Top~ideru. Skupu su, pored stare{ina Uprave vojne policije i sastava vojne
policije na{e vojske, prisustvovali dr`avni sekretari Ministarstva odbrane, pomo}nici
ministra odbrane, na~elnici organizacijskih celina Ministarstva i uprava General{taba,
te predstavnici operativnih sastava Vojske, Ministarstva unutra{njih poslova i Bezbednosne
informativne agencije Republike Srbije.
Vojnu policiju Vojske Srbije, koja nastavqa tradiciju jedinica formiranih 14. septembra
1955, danas ~ini pet bataqona, organizovanih prema zadacima koje obavqaju – op{ta
policija, kriminalisti~ka, saobra}ajna i protivteroristi~ka policija. Sastavi su
razme{teni u Beogradu i Ni{u, a zadatke izvr{avaju na ~itavoj teritoriji Srbije.
U okviru obele`avawa praznika organizovan je takti~ko-tehni~ki zbor naoru`awa i
opreme jedinica vojne policije Vojske Srbije. Izlo`ena su op{ta sredstva za{tite i kriminalisti~ke
tehnike, naoru`awe, vozila za sprovo|ewe i saobra}ajna vozila, odnosno specijalna
oprema protivteroristi~kih jedinica.
Pozdravqaju}i prisutne goste, brigadni general \uro ]eli}, na~elnik Uprave vojne
policije, ~estitao je pripadnicima praznik i naglasio da su u proteklom periodu kvalitetno
izvr{avali sve misije i zadatke koje je pred wih postavqalo dr`avno i vojno rukovodstvo.
Izrazio je uverewe da }e i u narednom vremenu imati uspeha u radu.
Pripadnici 3. bataqona vojne policije obele`ili su praznik u ni{koj kasarni Kwaz
Mihajlo. Sve~anosti su prisustvovali zamenik komandanta Kopnene vojske general-major Aleksandar
@ivkovi}, predstavnici Policijske uprave grada Ni{a, Odreda `andarmerije i
Srpske pravoslavne crkve. Tom prilikom izveden je takti~ko-tehni~ki zbor i prikaz dela obuke
jedinica vojne policije.
V. P.
SUSRET GRA\ANA I VOJSKE U VRAWU
^etvrta brigada Kopnene vojske organizovala je, 10. septembra, u kasarni „Prvi
pe{adijski puk kwaza Milo{a Velikog” u Vrawu susret gra|ana i vojnika. Prisustvovalo
je vi{e od ~etiri i po hiqade me{tana grada i okoline, u~enika osnovnih i sredwih
{kola. Komandant brigadni general Milosav Simovi} istakao je da je akcija „Otvoreni
dan” organizovana sa ciqem da gra|ani boqe upoznaju svoju vojsku.
Tokom septembra i oktobra, za gra|ane }e biti otvorene kapije kasarni u
Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Ba~koj Topoli, Kraqevu, Ra{koj,
Pan~evu, Somboru, Vaqevu, Kru{evcu, Zaje~aru, Leskovcu, Po`arevcu i Gorwem
Milanovcu.
Z. M.
NOVA KANCELARIJA ZA CIVILNO-VOJNU SARADWU
U kraqeva~kom klubu Vojske Srbije, 9. septembra je otvorena Kancelarija
za civilno-vojnu saradwu Druge brigade Kopnene vojske, radi ostvarivawa
{to boqe saradwe komandi i jedinica sa civilnim strukturama. Kancelarija
obuhvata garnizone Kraqevo i Ra{ka, te garnizono mesto Novi Pazar.
Otvarawu Kancelarije prisustvovali su na~elnik Odeqewa za civilno-vojnu
saradwu General{taba Vojske pukovnik Milenko Lalovi}, zamenik komandanta Druge
brigade pukovnik Zoran Kova~evi}, na~elnik Odseka civilno-vojne saradwe Komande
Kopnene vojske potpukovnik Dragan Damwanovi}, zatim predstavnik Ministarstva
odbrane Kraqevine Danske major Soren Boaje i Mirjana Korica iz Direkcije za
prekvalifikaciju Prisma. Pomo} Vojsci Srbije prilikom formirawa Kancelarije
pru`ila je vlada Kraqevine Danske.
Z. M.
TRE]I KURS ZA PRVE
PODOFICIRE
U pan~eva~kom Drugom centru za obuku,
1. septembra zapo~eo je tre}i kurs za prve
podoficire Vojske Srbije. Pored predstavnika
Komande za obuku, 34 budu}a prva podoficira
u ~etama i baterijama Vojske pozdravili
su zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu
pukovnik Branko Deleti} i komandant
Drugog centra potpukovnik Stevo Radowi~ki}.
Govore}i o novom polo`aju podoficira,
u uslovima kada se formira podoficirski
kor Vojske Srbije, pukovnik Deleti} istakao
je da u razvijenim armijama podoficiri predstavqaju
ki~meni stub operativne vojske.
– Promene u polo`aju podoficira u
na{oj vojsci podrazumevaju wihovu vode}u
ulogu u realizaciji obuke i izvr{avawu zadataka
u jedinicama. Oni su lideri vojnika
i nezaobilazna karika u komandovawu.
Novi polo`aj podoficira u Vojsci Srbije
zahteva od wih stalno usavr{avawe i
dokazivawe na du`nostima koje obavqaju –
rekao je pukovnik Deleti} u prvom
obra}awu polaznicima kursa.
Kurs na kome }e budu}i prvi podoficiri
usavr{avati teorijska i prakti~na znawa iz
oblasti liderstva, prava, upravqawa resursima,
vojne i fizi~ke obuke, traje pet nedeqa.
NAJMLA\I REZERVNI
OFICIRI
23
D. G.
Na Vojnoj akademiji krajem avgusta odr -
`a na je sve~anost povodom zavr{etka {kolovawa
slu{alaca za rezervne oficire martovske
generacije – 123. klase Smera pe {a -
dije, 108. klase Smera artiqerije i Smera ARJ
PVO, 107. klase Smera in`iwerija i 109.
kla se Smera VOJ. Ukazom predsednika Republike
Srbije Borisa Tadi}a, u ~in rezervnog
potporu~nika unapre|ena su 53 polaznika
[kole rezervnih oficira.
Trojici najboqih polaznika na~elnik VA
general-major Vidosav Kova~evi} uru~io je
pri godne nagrade. Dvogled sa posvetom dodeqen
je prvom u rangu, rezervnom potporu~niku
in`iwerije \uri Radmanu, koji je {kolovawe
zavr{io sa uspehom 9,67. Rezervni potporu~nik
VOJ Miqan Ivanovi} nagra|en je ru~nom busolom
sa posvetom, a rezervnom potporu~niku
VOJ Marku Veki}u uru~ena je kwiga.
A. P.

I N T E N D A N T S K A S L U @ B A V O J S K E S R B I J E
OGLEDALO
STATUSA VOJNIKA
Osnovana 14.
septembra 1885,
intendantska
slu`ba dostizala je
vrhunce u JNA,
ali i prolazila
kroz trwe
devedesetih godina
pro{log veka.
Danas, kada je
dr`ava kona~no
opet iza we,
ona ponovo mo`e
uspe{no da podr`i
Vojsku.
24
Po ~et kom XIX ve ka oform qe na je, pr vo u fran cu skoj, a po tom i u osta lim voj ska -
ma, in ten dant ska slu `ba, u ko ju se ukqu ~u ju i sa ni tet ski i teh ni~ ki or ga ni sa
ra di o ni ca ma. U srp skoj voj sci in ten dant ska slu `ba osno va na je 14. sep tem bra
1885. Na red bom mi ni stra voj nog |e ne ral {tab nog pu kov ni ka Jo va na Pe tro vi -
}a o Glav nom in ten dant stvu i ad mi ni stra ci ji Vr hov nog {ta ba. U HH ve ku in ten -
dan tu ra se raz vi ja u okvi ru po za di ne, za jed no sa osta lim slu `ba ma, i uskla |u je sa
zah te vi ma ra to va wa i sa vre me nim po tre ba ma. In ten dant ska upra va JNA je u skla du
sa na u~ nim do stig nu }i ma dru ge po lo vi ne HH ve ka i ta da {wim zah te vi ma znat no do -
pri ne la osa vre me wi va wu i raz vo ju voj ske. In si sti ra ju }i na vi so kom kva li te tu in -
ten dant ske opre me, Upra va je ~ak uti ca la i na pri vred ni raz voj ze mqe i po di za we
kva li te ta pro iz vo da. In ten dant ski in sti tut JNA, u sa rad wi sa do ma }om in du stri -
jom, raz vio je niz no vih pro iz vo da, ko ji su go to vo u pot pu no sti za do vo qa va li sve po -
tre be ta da {we ar mi je. Na `a lost, In sti tut je pre stao sa ra dom, dok je do ma }a in du -
strij ska pro iz vod wa po ~et kom de ve de se tih go di na pro {lo ga ve ka sve te `e mo gla da
pod mi ri sa vre me ne zah te ve voj ske.
STRAN CI U VOJ NIM HO TE LI MA
Da nas je in ten dant ska slu `ba Voj ske Sr bi je, po re ~i ma na ~el ni ka Upra ve za op -
{tu lo gi sti ku Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se MO pu kov ni ka Pe ri ce Pa vlo vi }a –
in ter vi dov ska. Na me we na je ne pre kid nom i pot pu nom obez be |i va wu pri pad ni ka Voj -
ske Sr bi je `i vot nim po trep {ti na ma, ~i me pre sud no uti ~e na mo ral i bor be nu go to -
vost. Plan skim i or ga ni zo va nim snab de va wem ko man di, je di ni ca i usta no va Voj ske
Sr bi je, {i ro kim spek trom pro iz vo da: hra na, ode }a, obu }a, po steq na i lo gor ska
Sni mio Jo van MAR JA NOV
15. septembar 2008.

opre ma, na me {taj, tri ko ta `a, po za man te ri ja, ga lan te ri ja, sred stva
i opre ma za pro iz vod wu i uslu `ne de lat no sti, sred stva za li~ nu i
ko lek tiv nu hi gi je nu, i dru gim, za do vo qa va ju se na u~ no ute me qe ne,
nor mi ra ne i sva ko dnev ne po tre be pri pad ni ka VS.
U okvi ru in ten dant ske slu `be de {a va ju se mno ge pro me ne. Me -
wa ju se uni for me, uvo de no vi sim bo li je di ni ca, stva ra se no vi plan
is hra ne, za vr {a va se opre ma we obje ka ta na voj noj ba zi Ce po ti na.
– Uz uo bi ~a je ne go ste, na {i voj ni tu ri sti~ ki objek ti pri vla ~e i
pri pad ni ke stra nih oru `a nih sna ga, ko je za ni ma baw ski, pla nin ski
i lov ni tu ri zam. Na Ta ri ve} tra di ci o nal no pri hva ta mo de cu u
okvi ru ma ni fe sta ci je Na {a Sr bi ja, po seb no onu sa Ko so va i Me -
to hi je. Ta ra je ina ~e brend srp skog, od no sno voj nog tu ri zma. Ka pa -
ci te ti ho te la „Omo ri ka” i „Be li Bor” be le `e ste pen is ko ri {}e wa
od oko 85%, {to je iz nad svet skog pro se ka – ka `e na ~el nik Upra ve
za op {tu lo gi sti ku.
Uni for ma ni je sa mo ogle da lo sta tu sa u voj sci ve} i svo je vr -
stan sim bol dr `a ve. Ne ~u di za to {to su za wen bu du }i iz gled za in -
te re so va ni i oni ko ji }e je no si ti, i oni ko ji }e je na uli ca ma sa mo
po sma tra ti. Do kle se sti glo sa ra dom na no voj uni for mi?
– U za vr {noj je fa zi. No -
vi kon tin gent uni for me za ve -
ri fi ka ci o no is pi ti va we je u
skla di {tu. Do kra ja go di ne,
even tu al no u pr vom kvar ta lu
idu }e, po sle za vr {e nog is pi ti -
va wa o~e ku je mo da }e no va uni -
for ma M03 po ~e ti da se ko ri -
sti. Zbog ogra ni ~e nih sred sta -
va ne mo `e mo od jed nom sve pri -
pad ni ke snab de ti, ve} }e mo to
Pu kov ni k Pe ri ca Pa vlo vi } ,
na~elnik Uprave za op{tu logistiku
ura di ti po ste pe no. To kom iz ra -
de no ve uni for me po kre nu li
smo tr `i {nu utak mi cu, u ko joj su
raz li ~i ti pro iz vo |a ~i pod istim uslo vi ma mo gli da kon ku ri {u za po -
sao. Pri me ra ra di, je dan do ba vqa~ pro iz veo je tka ni nu za uni for mu,
a dru gi tka ni nu za ko {u qu. Kon fek cij ski deo po sla od ra dio je tre }i
do ba vqa~. Zbog ova kvog pri stu pa po slo va wu, ce na jed nog kom ple ta
uni for me iz no si oko 350 evra. Istim pri stu pom na sta vi }e mo i da -
qe. Mo no po la ne sme bi ti, ta ko da o~e ku je mo da }e se i kon ku ren ci ja
za o {tri ti, a ce ne i da qe pa da ti.
Usko ro se o~e ku je i no va gar dij ska uni for ma. U we no na sta ja we
ukqu ~e ni su i Fa kul tet umet no sti, Voj ni mu zej, pri pad ni ci Gar de. Na
Dan Voj ske, gar di sti bi mo gli da za bli sta ju u no voj uni for mi, ko ja
pred sta vqa osa vre me we nu va ri jan tu tra di ci o nal ne. Ume sto {ap ke,
gar di sti bi no si li kal pak, a ima }e i do la mi cu, e{ar pu, no ve gaj ta ne.
Po de ta qi ma }e se raz li ko va ti ofi ci ri, pod o fi ci ri i voj ni ci. Raz -
mi {qa se i o pro me ni `en ske uni for me. Ume sto ka pe, `e ne pro fe si -
o nal ni voj ni ci ima }e {e {i ri}, a bi }e i ne kih dru gih po boq {a wa.
DO VO QAN BU XET
U po sto je }im uslo vi ma, in ten dant ska slu `ba obez be |u je zah te -
va ni ni vo is hra ne, ko ji je, ko ri ste }i na u~ na sa zna wa, pri la go |en
po tre ba ma, uz ra stu i na vi ka ma pri pad ni ka Voj ske Sr bi je. Sa da se
pri pre ma no vi plan is hra ne.
– Po ku {a va mo da stvo ri mo je din stven Plan is hra ne za sve vr -
ste ko ri sni ka, ko ji bi se do pu wa vao u ka lo rij skim vred no sti ma za
od re |e ne ka te go ri je. To je do bra osno va i za is hra nu za po sle nih u
MO i G[. Ciq nam je i da is hra nu za po sle nih or ga ni zu je mo na na -
~in na ko ji to ra de za jed ni~ ke slu `be Vla de, da ima mo le pe re sto -
ra ne u ko ji ma na {i pri pad ni ci mo gu da na ru ~e sve {to je uo bi ~a je -
no u toj vr sti po nu de. Ce ne obro ka bi tre ba lo da bu du ve o ma pri -
stu pa~ ne, jer bi se za sni va le sa mo na ce ni pro iz vo da. Ide ja je da
sva ki pro fe si o na lac mo `e da se bi pri u {ti kva li te tan obrok za
pri stu pa~ nu ce nu.
Po qo pri vred nom pro iz vod wom u voj no do ho dov nim usta no va ma
na mi ru ju se ne ma le po tre be Voj ske Sr bi je za sve `im me som i po vr -
}em. Ti me su do ne kle obez be |e ni au to nom nost i po u zda nost snab de -
va wa. Ipak, „ni je nam ciq da se ba vi mo po qo pri vre dom”. Pred na -
OSVA JA WE VE LI KIH SI STE MA
Jo{ se od re |e ni pro iz vo |a ~i ne usu |u ju da u|u u sa rad wu sa
Voj skom, po u ~e ni is ku stvom iz vre me na ka da ra ~u ni ni su na vre -
me is pla }i va ni. Sa da mo ra mo da ih uve ri mo da se si tu a ci ja pro -
me ni la – ka `e pu kov nik Pa vlo vi}.
OBRO CI ZA UNI VER ZI JA DU
Eks klu ziv no sa zna je mo da }e se in ten dant ska slu `ba ukqu -
~i ti u lo gi sti~ ku po dr {ku Uni ver zi ja de 2009, ko ja }e se odr `a ti
u Be o gra du.
BROJ NE NAD LE@NO STI
In ten dant ska slu `ba nad le `na je i od go vor na za pra vo vre -
me no i pot pu no pla ni ra we, or ga ni zo va we i spro vo |e we in ten -
dant ske po dr {ke Voj ske Sr bi je. In ten dant ska po dr {ka Voj ske
Sr bi je u mi ru je skup or ga ni zo va nih de lat no sti, rad wi i po stu -
pa ka ko man di, je di ni ca i usta no va ko ji ma se obez be |u ju in ten -
dant ske po kret ne stva ri, is hra na, vo da, ode va we i funk ci o ni sa -
we pro iz vod no uslu `nih de lat no sti neo p hod nih za `i vot i rad
we nih ko man di, je di ni ca i usta no va. Or ga ni za ci o no, ka drov ski
i teh ni~ ko-teh no lo {ki, slu `ba je ospo so bqe na za svoj po sao.
CI QE VI I ZA DA CI
Ci qe vi in ten dant ske slu `be su broj ni. Ona tre ba da obez -
be di ne sme tan `i vot i rad Voj ske u de fi ni sa nim uslo vi ma za
ostva ri va we op {tih lo gi sti~ kih po tre ba. Ta ko |e, tre ba da obez -
be di uslo ve za iz grad wu, ja ~a we i o~u va we ope ra tiv nih i funk ci -
o nal nih spo sob no sti Voj ske i we nu upo tre bu i po pu nu, od no sno
uslo ve za u~e {}e Voj ske u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma, i dru go.
Na osno vu op {tih lo gi sti~ kih po tre ba Voj ske i utvr |e nih ci -
qe va, pro pi sa ni su i za da ci in ten dant ske slu `be, kao {to su raz -
voj, usa vr {a va we, stan dar di za ci ja i ti pi za ci ja in ten dant skih po -
kret nih stva ri i nor ma tiv no-prav na re gu la ti va op {te lo gi sti ke. U
za dat ke slu `be ubra ja ju se i is hra na qu di i `i vo ti wa, ode va we,
ko mu nal ne i ener get ske uslu ge, snab de va we i opre ma we in ten dant -
skim po kret nim stva ri ma, sme {taj i uslu `ne de lat no sti.
ma je re or ga ni za ci ja i tih voj nih usta no va u sa vre me ne i eko no mi~ -
ne or ga ni za ci je, ospo so bqe ne da za do vo qe vi so ke zah te ve ko ji se
pred wih po sta vqa ju.
– U bu du} no sti tre ba da obez be di mo po treb nu in ten dant sku
opre mu u skla du sa mi si ja ma i za da ci ma Voj ske Sr bi je i sa vre me nim
zah te vi ma ra to va wa. Ta ko |e, ne sme mo da za ne ma ri mo da qe {ko lo va -
we i ob u ~a va we ka dra in ten dant ske slu `be. Naj zad, tre ba da obez be -
di mo po treb nu kom pa ti bil nost i in ter o pe ra bil nost sa in ten dant -
skim slu `ba ma sa vre me nih ar mi ja, u skla du sa mo gu} no sti ma, zah te vi -
ma i po tre ba ma dr `a ve. In ten dant ska slu `ba ko ri sti osam po sto voj -
nog bu xe ta, {to je sa svim do voq no, uz me re ra ci o na li za ci je i {ted -
we. Sa tim sred stvi ma to kom go di nu da na spre mi mo i po de li mo pri -
bli `no ~e ti ri mi li o na obro ka, ~e ti ri i po mi li o na do pu na u hra ni,
250.000 spe ci jal nih obro ka, pla ti mo utro {ak od 130 mi li o na ki lo -
vat-sa ti elek tri~ ne ener gi je, 18.000 to na ma zu ta, 4.000 to na lo`uqa,
14 mi li o na kub nih me ta ra pri rod nog ga sa, 15.000 to na ugqa,
5.000 me ta ra ogrev nog dr ve ta, {est mi li o na kub nih me ta ra vo de, itd.
Uz sve to go di {we obla ~i mo dva de se tak hi qa da sta re {i na, re -
gru ta, stu de na ta za vr {nih kla sa i u~e ni ka voj ne gim na zi je. [to se nas
ti ~e, zi ma mo `e da po~ ne i su tra. Mi smo obez be di li i hra nu i ogrev.
To je pri li~ no raz li ~i to od onih go di na ka da ni smo ima li sred sta va
da pla ti mo gre ja we za ce lu se zo nu, pa su za po sle ni, po ne kad i vi {e
ne de qa, cvo ko ta li u svo jim kan ce la ri ja ma. Fi nan si ra we je sta bil no.
Ko na~ no je dr `a va sta la iza nas.
Sne `a na \O KI]
25

ZDRAVSTVO
SA RAD WA SA JA PAN SKIM HI RUR ZI MA
U okvi ru me |u na rod ne sa rad we i raz me ne stru~ nih is ku sta va, VMA su ne -
dav no po se ti li is tak nu ti ja pan ski hi rur zi – prof. dr Hi tos hi Shi o za ki, di rek -
tor Uni ver zi tet ske bol ni ce Kin ki iz Osa ke i dr Hi ro no ri Shi ge o ka iz Op {te
bol ni ce. Sa tim zdrav stve nim in sti tu ci ja ma jo{ pre ne ko li ka go di na us po sta -
vqe na je uspe {na sa rad wa u obla sti hi rur gi je i ga stro en te ro lo gi je.
Ja pan skim ko le ga ma do bro do {li cu je naj pre po `e leo na ~el nik VMA ge ne -
ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, ko ji je vi so ko oce nio stru~ na usa vr {a va wa
na {ih le ka ra u pre sti `nim ja pan skim me di cin skim cen tri ma. Go sti ma iz Ja pa na
pre zen to va na su do stig nu }a VMA u le ~e wu, edu ka ci ji i na u~ no i stra `i va~ kom ra -
du, ali i mo gu} no sti te zdrav stve ne usta no ve u stru~ noj i na u~ noj sa rad wi.
SRPSKO – NORVE[KA [TABNA VE@BA
Laka poqska bolnica
26
U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je
Zdru `e ne ope ra tiv ne ko man de Voj ske
Sr bi je odr `a na je od 1. do 5. sep tem -
bra za jed ni~ ka ko mand no-{tab na ve -
`ba oru `a nih sna ga Sr bi je i Nor ve -
{ke. Na woj su u~e stvo va li pri pad ni -
ci VMA i voj nog sa ni te ta.
Ve `bom je ru ko vo dio pu kov nik
dr Ni ko la Zec, ko man dant la ke
poq ske bol ni ce. Or ga ni zo va na je
ra di pri pre me pred sto je }e mul ti -
na ci o nal ne ve `be „Si gu ran put
08“ ko ja }e se odr `a ti od 17. do
21. no vem bra.
SKUP O REGENERATIVNOJ MEDICINI
Pod po kro vi teqstvom Aka de mi je me di cin skih na u ka Srp skog le -
kar skog dru {tva, u Be o gra du se odr `a va na u~ ni skup „Re ge ne ra tiv na
me di ci na u XXI ve ku – mo gu} no sti i stre mqe wa“.
Emi nent ni stru~ wa ci iz Sr bi je, Ve li ke Bri ta ni je, Fran cu ske i
Slo ve ni je go vo ri }e o is ku stvi ma u te ra pij skoj pri me ni ma ti~ nih }e -
li ja ra di opo rav ka o{te }e nih so lid nih or ga na.
Prof. dr Be la Ba lint, na ~el nik slu `be za he mo te ra pi ju i afe -
re zno le ~en je In sti tu ta za tran sfu zi o lo gi ju VMA, odr `a }e pre da -
va we o „Pri me ni ma ti~ nih }e li ja u re ge ne ra tiv noj me di ci ni – }e -
lij ska te ra pi ja sr ca i je tre“. VMA se ubra ja me |u usta no ve ko je su
pr ve u sve tu uve le ta kvu vr stu te ra pi je i ve} pet godina sprovode is -
pi ti vanwa u toj oblasti.
VESTI
PRO MO VI SA NI OFI CI RI
SA NI TET SKE SLU@BE
Ovih da na na Voj no me di cin skoj aka de mi ji odr `a na je
sve ~a nost, na ko joj su pro mo vi sa ni naj bo qi po la zni ci 93.
kla se [ko le re zer vnih ofi ci ra sa ni tet ske slu `be Voj ske
Sr bi je.
Sku pu je pri su stvo vao i na ~el nik Upra ve za zdrav stvo
Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne
bri gad ni ge ne ral doc. dr Veq ko To do ro vi}. On je oce nio da
je u si ste mu {ko lo va wa re zer vnih ofi ci ra sa ni tet ske slu -
`be u~i wen zna tan na pre dak i da je to pred u slov za uspe -
{an rad bu du }eg Re gi o nal nog cen tra za voj no me di cin sku edu -
ka ci ju.
Naj bol je oce ne to kom {ko lo va wa do bi li su dr Alek -
san dar Jev ti} (9,37), dr Vla dan Di mi tri je vi} (9,32) i dr
Mar ko Smil ja ni} i dr Vla di mir Bi o ~a nin (9,26). Za po -
stig nut uspeh na gra |e ni su pri god nim na gra da ma.
Oce wu ju }i re zul ta te {ko lo va wa, na ~el nik Sek to ra
za {ko lo va we i NIR VMA prof. dr Mir ja na @ivo ti}-
Va no vi}, is ta kla je da su svi u kla si bi li vr lo mo ti vi sa -
ni za u~e we, po ka za li od li~ no zna we, te da su se ak tiv no
an ga `o va li na iz ra di se mi nar skih ra do va, ko je su uspe -
{no od bra ni li na jav nom ~a su pred Na stav no-na u~ nim
ve }em. Na za vr {noj ve `bi „Di lo mac 2008“ i to kom dru -
gog de la {ko lo va wa, ko je su pro ve li u je di ni ca ma i usta -
no va ma Voj ske, po ka za li su stru~ nost i pro fe si o na li -
zam, na gla si la je prof. Va no vi}.
„Znawe i is ku stvo ko je su nam pre ne li naj boqi le ka -
ri sa VMA za nas pred sta vqa ju pod strek da se u bu du} no sti
jo{ vi {e tru di mo i usa vr {a va mo ka ko bi voj no zdrav stvo
ima lo ka dar do sto jan svo jih pret hod ni ka“, re kao je naj bo qi
po la znik 93. kla se dr Jev ti}.
KON GRES NE U RO LO GA SR BI JE
U Kra gu jev cu su od 11. do 14.
sep tem bra odr `a ni 12. kon gres ne u -
ro lo ga Sr bi je, ^e tvr ti kon gres dru -
{tva za ne u ro na u ke i Pr vi sim po zi -
jum ne u ro lo {kih me di cin skih se sta -
ra i teh ni ~a ra. Na stru~ nim sku po -
vi ma u~e stvo va li su i pred stav ni ci
Voj no me di cin ske aka de mi je.
Pu kov nik prof. dr Ran ko Ra i -
~e vi} bio je ~lan or ga ni za ci o nog i
na u~ nog od bo ra Kon gre sa, ali i mo -
de ra tor pre da va wa o ne u ro tra u mi.
Se dam spe ci ja li sta Kli ni ke za ne u ro lo gi ju ta ko |e je u~e -
stvo va lo na po me nu tim sku po vi ma.
Kli ni ka za ne u ro lo gi ju VMA pred sta vqe na je na kon -
ge su sa de set po ste ra, a we ni stru~ nja ci go vo ri li su i na
Sim po zi ju mu me di cin skih teh ni ~a ra.
NO VA KLA SA RE ZER VNIH OFI CI RA
[ko lo va we u 94. kla si [ko le re zer vnih ofi ci ra sa -
ni tet ske slu `be i 92. kla se [ko le re zer vnih ofi ci ra ve -
te ri nar ske slu `be ne dav no su na VMA za po ~e la 22 le ka ra,
tri sto ma to lo ga, dva far ma ce u ta i pet ve te ri na ra.
Na pri god noj sve ~a no sti na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor
prof. dr Mi o drag Jev ti} po `e leo im je do bro do {li cu. Tom
pri li kom is ta kao je da }e no va ge ne ra ci ja bu du }ih re zer -
vnih ofi ci ra ima ti pri li ku da sa gle da do me te me di cin ske
stru ke i na u ke, ali i spe ci fi~ no sti voj ne me di ci ne.
Po la zni ci [ko le na pr vom ~a su ste kli su uvid u or ga -
ni za ci ju i mo gu} no sti VMA.
Pripremila Elizabeta RISTANOVI]
15. septembar 2008.

Specijalni
ARSENAL21
prilog
PI [TOQ PA RA BEL LUM – LU GER
Legenda prvog
svetskog rata
BOR BE NE SA^ MA RI CE
Oru`je
za blisku
borbu
Sto godina
automobila
u srpskoj
vojsci

SADR@AJ
Pi {toq Pa ra bel lum – Lu ger
Legenda Prvog
svetskog rata 2
Ja pan ski hi dro a vi on US-2
Naj ve }a am fi bi ja 6
Sto godina
automobila
u srpskoj vojsci
1908-2008. 9
Bor be ne sa~ma ri ce
Oru`je za
blisku borbu 26
Urednik priloga
Mira [vedi}
2
PI [TOQ PA RA BEL LUM – LU GER
Legenda Prvog
svetskog
rata
Svo ju po pu lar nost taj
pi {toq du gu je ve o ma
us pe loj kon struk ci ji
za do ba kad je na stao.
Du go je bio oru` je ko je je
spa ja lo sve po treb ne cr te
mo der nog mo} nog
au to mat skog pi {to qa
– kom pakt nost,
jed no stav nost i udob nost
ru ko va wa. Este ti ka i
pre ci znost we go ve iz ra de
nad ma {i la je ~ak i
pe dant ne [vaj car ce.
Ugao dr {kei ce vi i ba lans
ma se i da nas to oru` je
svr sta va me |u pi {to qe
ko ji naj bo qe le `e u ru ci
i ~i ji tr zaj se naj lak {e
pod no si. Ma te ri jal
od ko jeg se iz ra |i vao
uvek je bio vr hun ski.
Ole gen dar nom pi {to qu Pa ra bel lum – Lu -
ger, ko ji je obe le `io Pr vi svet ski rat,
na pi sa ne su mno ge kwi ge i ~lan ci. We -
gov tvo rac je Hu go Bor hard (Hu go Bor -
chardt). On je kra jem 19. ve ka, dok je radi
kao in `i wer u ame ri~ kim fir ma ma Srps i
Win che ster pa ten ti rao vi {e izu ma ve za nih
za va tre no oru` je. Ta ko je 1876. za fir mu
Win che ster na pra vio tri pro to ti pa ve o ma
mo der nih re vol ve ra za ono do ba. Pr vi svoj
au to mat ski pi {toq pa ten ti rao je 1893. i
po nu dio ga je fa bri ka ma u ko ji ma ra dio.
Me |u tim, Ame ri kan ci ta da jo{ ni su bi li za -
in te re so va ni za ta kve pi {to qe, jer su sa
uspe hom ra di li Bra u nin go ve mo de le. Zbog
to ga Bor hard od lu ~u je da na pu sti Ame ri ku i
pre |e u Evro pu, i to u Au stro u gar sku, gde po -
sta je di rek tor ar se na la u Bu dim pe {ti (Fegyvergyár).
Tu je pro veo od re |e no vre me i za -
tim se za po {qa va kao in `i wer u ber lin skoj
fa bri ci oru` ja Lud wig Löwe.
We go ve ide je za in te re so va le su Nem ce
i ve} se 1894. pi {toq pro da vao u Ber li nu,
gde je i pra vqen u fa bri ci DWM (De utsche
Waf fen und Mu ni ti on sfa bri ken). Me |u tim, sa mo
je tri go di ne bio uspe {an na tr `i {tu. Pr o -
da ja mu je opa la, jer su se s vre me nom po ja -
vi li bo qi pi {to qi. Pro iz vod wa, ipak, ni je
15. septembar 2008.

pre sta la sve do 1899, do ka da je iz ra |e no
oko 3.000 ko ma da.
Bor har dov pi {toq bio je pre du ga ~ak i
de lo va la je kao ne spret na spra va, ali je bio
iz u zet no pre ci zan. Po se do vao je sa svim do -
voq no do brih oso bi na da ga je vre de lo usa -
vr {i ti, ali je Bor hard iz gu bio za ni ma we za
to. Po sao je pre u zeo Ge org Lu ger (Ge or ge Lu -
ger), ko mer ci ja li sta u fa bri ci DWM, ali
iz u zet no teh ni~ ki pi smen, ko ji je za vre me
bo rav ka u Ame ri ci 1897. pa ten ti rao ne ko -
li ko po boq {a wa au to mat skih pi {to qa uop -
{te, a 1900. i 1904. pod neo i ve o ma de ta -
qan pa tent ni zah tev u Ame ri ci i Ve li koj
Bri ta ni ji za no vi au to mat ski pi {toq, u ko -
me je uver qi vo na gla sio raz li ke iz me |u svog
i Bor har do vog si ste ma.
Prvi modeli
Pod ime nom „Bor chardt-Lu ger” iz ra |e no
je oko de set pri me ra ka pre la znog pi {to qa i
oni su is pro ba ni 1898. i 1899. u [vaj car -
skoj. Po sle to ga ih ta dr `a va uvo di u na o ru -
`a we svo je voj ske. To je bio upra vo mo del –
lu ger 1900.
Pi {toq je ve} ma we-vi {e po pri mio
svoj stva kla si~ nog lu ge ra, sem {to je na zad -
woj stra ni dr {ke imao au to mat sku ko~ ni cu, a
na de snom kru gu – oso vi ni ko le na za tva ra -
~a, bra vi cu, kao do pun sko osi gu ra we za bra -
vqi va wa ce vi i za tva ra ~a. Ubr zo se od te
bra vi ce od u sta lo, jer je si stem funk ci o ni -
sao sa vr {e no bez bed no. Ka li bar je 7,65 mm
lu ger. Me tak je su `en u gor wem de lu, a ~a u ra
ma lo kra }a od Bor har do ve, ali sa ja kim ba -
rut nim pu we wem. Lu ger je do `i veo ve li ki uspeh,
jer su 3.000 ko ma da na ru ~i li [vaj car -
ci za po tre be svo je voj ske i 2.000 ko ma da za
ko mer ci jal no tr `i {te. ^ak su i Bu ga ri na -
ru ~i li od re |e nu ko li ~i nu za svo ju voj sku.
Lu ger je po jed no sta vio Bor har dov si -
stem na in te li gen tan na ~in – po vrat nu opru gu
je sme stio u dr {ku iza okvi ra, skra tio hod
ce vi i za tva ra ~a, te iz be gao ne ke kon struk -
cij ske slo `e no sti. Ta ko je na stao mo de ran,
jed no sta van i po u zdan voj ni pi {toq ve li ke
sna ge, za ~i je ras kla pa we ni je po tre ban po -
se ban alat. I uspeh je bio za ga ran to van. Po -
red [vaj ca ra ca i Bu ga ra, i Ame ri kan ci su
na ru ~i li 1.000 ko ma da za te sti ra we u ar mi -
ji, a ne ke fir me jo{ oko 10.000 za tr `i {te.
Po sle tog mo de la sle dio je no vi –
1902. go di ne. To je bio pre la zni ob lik ka
ko na~ nom mo de lu. Na pra vqe no je sve ga oko
2.500 ko ma da, i oni su uglav nom pro da ti u
Ve li koj Bri ta ni ji i Ame ri ci. Zna ~aj i no vi na
tog mo de la je su u ~i we ni ci da je upo tre bqen
no vi ka li bar – 9 mm pa ra be lum, ili ka ko ga
je Lu ger na zvao 9 h 19 mm. On }e po sta ti i
osta ti do da nas, a i u bu du }e naj po pu lar ni -
ji me tak na sve tu. Kon struk ci ja tog pi {to qa
bi la je do bra po la zna osno va za mo del iz
1908. go di ne.
Prelazne verzije
Mo de li 1903 i 1904 mor na ri~ ki (Kri -
eg sma ri ne), ta ko |e su pre la zni ka ko na~ nom
ti pu, ali sa ne kim iz me na ma. Od mo de la
1903 pro iz ve de no je sve ga oko 50 ko ma da, a
od 1904 oko 1.000. Mo del 1904 je ste i pr -
vi pri hva }e ni pi {toq u rat noj mor na ri ci.
Ori gi nal ni pi {toq, ka li bra 9 mm, s du `om
ce vi od stan dard nog ar mij skog pi {to qa 08,
mo gao se la ko pre po zna ti po to me {to mu je
zad wi ni {an dvo ste pe ni i za {ti }en „kril -
ci ma” sa stra ne. Na dnu zad weg de la ru ko -
hva ta ima ma li is pust, na ko ji se ka ~i ra me -
Komercijalno tr`i{te
Za ni mqi va je bi la bor ba za ko -
mer ci jal no tr `i {te, gde se bu kval no vo -
dio rat oko to ga ko }e bi ti za stup nik za
Ame ri ku. Ko na~ no je 1921. fir ma Ste -
ger do bi la kon ce si ju od Ne ma ca. Sve do
ula ska Ame ri ke u Dru gi svet ski rat Ste -
ger je dr `ao uvoz, a i dan-da nas ima eks -
klu ziv no pra vo na ime lu ger, pod ko jim
pro da je pi {toq u ka li bru .22 (spo qa
do ne kle i li ~i na ori gi nal ni mo del
1908). Pr vi mo de li (u oba ka li bra –
7,65 mm i 9 mm lu ger) ko ji su sti za li u
Ame ri ku ima li su uti snu tog or la, a po -
sle 1931. go di ne sa mo ime A. F. Sto e ger.
Po red fir me Ste ger, i Aber co mie
and Fitch je uve zla ne {to ma lo {vaj car -
skih lu ge ra, ta ko |e u oba ka li bra.
3

ni kun dak na me wen za bo qu pre ci znost na
ve }im da qi na ma.
Taj mo del je za ni mqiv i sa me ha ni~ kog
sta no vi {ta. Pred sta vqao je pre laz sa sta -
rog na no vi mo del, s ob zi rom na to da je po -
ve zi vao sta ri tip opru ge – li sna tu i kli na -
stu bra vu na no vi tip zglo ba ru~ ke za prst,
ko ja je ima la rav ne stra ne i bi la pot pu no
ne rav na na obi mu. Kod tog mo de la pr vi put
se po ja vio i kom bi no va ni in di ka tor, ko ji je
pre ko iz vla ka ~a po ka zi vao da li se me tak
na la zi u le `i {tu ce vi. Sa zad wa kom za tvo -
re nim iz nad le `i {ta met ka iz vla ka~ se iz -
di zao pre ko blo ka zad weg de la i na le voj
stra ni se uka zi va la re~ „ge la den” (na pu -
wen). Opru ga im je i da qe li sna tog ti pa, ma -
da ne ma ju au to mat sku ko~ ni cu. Da nas se ve o -
ma ret ko mo `e vi de ti taj mo del.
Klasi~ni model
Mo del 1906 je pr vi mo del „no vog” ti -
pa, od no sno kla si~ ni lu ger. Osim do sa da
opi sa nih raz li ka (bra vi ca za tva ra ~a, ob lik
kru go va na za tva ra ~u), raz li ku je se i po di -
men zi ja ma sa mo ga ra ma i ce vi, ko je su ma -
we-vi {e na mer no pro me we ne sa mo da se ne
bi me {a li de lo vi „no vih” i „sta rih” mo de -
la. No vi na je i iz vla ka~ ko ji po ka zu je da li
se u ce vi na la zi me tak ili ne. Me |u tim, naj -
ve }a no vost tog pi {to qa, ko ja je pred sta -
vqa la teh no lo {ki na pre dak, je ste pri me na
spi ral ne po vrat ne opru ge. Na ne kim ka sni -
jim mo de li ma ja vqa se au to mat ska ko~ ni ca,
kao po sled wa pro me na na tom pi {to qu, sve
do 1943. go di ne. Od 1973. pa sve do da na -
{weg da na lu ger je ostao isti.
Taj mo del se ma sov no pro iz vo dio. Sa -
mo za ne ma~ ku mor na ri cu iz ra |e no je
Artiqerijski Luger
4
24.000 ko ma da, za po tre be bra zil ske vla de
5.000, za bu gar sku vla du 4.000, a za ru sku
1.000 ko ma da. Ve li ki broj pi {to qa je oti -
{ao na ko mer ci jal no tr `i {te [vaj car ske,
Fran cu ske, Ame ri ke, i to u oba ka li bra
(7,65 mm i 9 mm).
Mo del 1908 je pr vi lu ger ko ji je ne ma~ -
ka voj ska slu `be no usvo ji la u svoj ar se nal
pod ime nom Pi sto le Mo dell 08 ili P-08. To je,
bez sum we, naj po zna ti ji mo del pi {to qa ko je
je kon stru i sao Lu ger. Mor na ri ca je od mah
iste go di ne do ku pi la jo{ 40.000 ko ma da sa
ce vi od 150 mi li me tra.
Za sni vao se na ka li bru met ka 9 mm Ne -
u er Art, mo de lu iz 1906. i na stao je eli mi ni -
sa wem ko~ ni ce ru ko hva ta i re vi zi jom ru~ nog
si gur no snog utvr |i va ~a, ko ji se ta da po me -
Mo del 1914 do bio je i ime ar ti qe rij ski lu ger – Ar til lery Mo del 1914,
mo del 1917 i du gi 08. Raz voj tog mo de la po ~eo je jo{ 1911. i pi {toq je bio
is kqu ~i vo na me wen ar ti qer ci ma, pi lo ti ma i ne kim brd skim je di ni ca ma. Pro -
iz vod wa je ot po ~e la 1914. i fir me DWM i Er furt do bi le su po rux bi nu od
144.000 ko ma da, ali se ne zna ta~ no ko li ko ih je pro iz ve de no i is po ru ~e no kraj wim
ko ri sni ci ma. Ar ti qe rij ski mo del 1908 bio je stan dard ni Pi sto le 08, sa ce vi du gom 190 mm, na ko joj se
na la zi tan gent ni zad wi ni {an. Ugrad wa tog ni {a na zah te va la je da se do wi ste pe nik use ~e u pr sten
ce vi na pred woj stra ni usad ni ka. Ta kva mo di fi ka ci ja, ra |e na u fa bri ci Er furt, pri me wi va la se i na
ne kim mo de li ma P-08 iz tog pe ri o da.
Ni {an na ar ti qe rij skim mo de li ma bio je ma lo pre am bi ci o zan, jer je bio pred vi |en za ga |a we ci qe va
na da qi na ma od 800 m. Ko ri sti obi ~an ku ti ja sti okvir, ia ko se od 1917. uvo di i do bo{, ka ko su ga sa mi Nem -
ci na zva li, „pu `a sti” ma ga cin, ko ji ima ka pa ci tet od 32 met ka. Mi {qe wa o ko ri sno sti do bo{-ma ga ci na bi la su
raz li ~i ta. Ne ki su bi li odu {e vqe ni ta ko ve li kim bro jem me ta ka, dok su dru gi sma tra li da je to ne po treb no za
je dan pi {toq. Me |u tim, oko mu ni ci je ko ju je ko ri stio taj pi {toq – stan dard no ko ni~ no 9 mm zr no sa rav nim vr -
hom – svi su se slo `i li da je ori gi nal na mu ni ci ja. Za o bqe we vr ha zr na usle dio je po sle uo ~e ne ve li ke ma ne na
pi {to qu P-08 – ve o ma ve li ka i iz ra `e na po ja va za gla vqi va wa met ka iz me |u zad weg pre se ka ce vi i za tva ra ~a.
Na taj mo del mo gu }e je mon ti ra we ra me nog kun da ka, ~i me se to oru` je pre tva ra u la ki ka ra bin. I taj mo del je
pro iz ve den u ve li kom bro ju za ar mi ju, a i za ko mer ci jal no tr `i {te.
rao pre ma na do le
ume sto na go re. Pro iz -
vod wa je za po ~e la u
DWM, a na sta vqe na 1911. u fa bri ci Er -
furt ar se nal (Er furt Ar se nal). Me |u tim, pi -
{toq je na red nih go di na ma lo do ra |i van i
pre ra |i va na ({min ka we). Ta ko je 1914. go -
di ne di zajn 08 mo di fi ko van do da va wem na -
vrt ke za ra me ni kun dak i de la za dr `a we
ma ga ci na otvo re nim.
Pi sto le 08 se ve o ma du go pro iz vo dio i
pre `i veo sve re strik ci je Ver saj skog ugo vo -
ra. Ka sni ju pro iz vod wu je pre u ze la fir ma
Sim son & Cie i DWM, sve dok opre ma iz
DWM ni je pre ba ~e na u Ma u zer (Ma u ser), i
to 1928. go di ne. Ka sni je je od fir me Sim son
(1934) ma {i ne i opre mu pre u ze la fir ma
15. septembar 2008.

Kri eg hoff, ko ja je pro iz ve la 10.000 pi {to qa
P-08 za ne ma~ ku avi ja ci ju.
Go di ne 1936. iz gle da lo je da su ~u ve -
nom pi {to qu od bro ja ni da ni i tra `i la se
od go va ra ju }a za me na. Ta da je usvo jen val ter
(Walt her) P38, ko ji je bio jef ti ni ji i mno go
lak {i za pro iz vod wu. I sa ma fa bri ka Ma -
u zer se u ju lu 1941. go di ne okre nu la pro iz -
vod wi no vog mo de la pi {to qa P-38, a sle de -
}e, 1942, na pra vqen je po sled wi mo del P-
08 u toj fa bri ci oru` ja. U no vem bru iste
go di ne svu pro iz ve de nu ko li ~i nu P-08 pre u -
ze la je ne ma~ ka voj ska. Upr kos ~i we ni ci da
je P-08 za me wen sa P-38, ~u ve ni Lu ge rov pi -
{toq se za dr `ao u upo tre bi u voj sci sve do
1945, jer pro iz vod wa no vog mo de la ni je bi -
la do voq na da za me ni sta ri, ko ji je do sti -
gao ci fru od fan ta sti~ nih 2.600.000 ko -
ma da. Osim za ne ma~ ku voj sku, ve }a ko li ~i -
na tog mo de la (u ka li bru 7,65 mm i sa ce vi -
ma od 100 i 150 mm), pro iz ve de na je za ko -
mer ci jal no tr `i {te.
Ratna izrada
Po sle za vr {et ka Pr vog svet skog ra ta
i pot pi si va wa Ver saj skog ugo vo ra Ne ma~ koj
je za bra we no da na svom tlu pro iz vo di pi -
{to qe ve }eg ka li bra od 8 mm i ce vi du `i ne
od 100 mm. U pr vim po sle rat nim go di na ma
taj ugo vor se strikt no po {to vao i pi {toq lu -
ger je pro iz vo |en u ka li bru 7,65 mm lu ger,
sa ce vi ma od 98 mm. Me |u tim, to ni je du go
tra ja lo, jer su Nem ci po ~e li sa pod va la ma,
pa je ve }a ko li ~i na go to vih mo de la u ka li bru
7,65 mm pre ra |e na u ka li bar 9 mm, i ta ko
pro iz vo |e na. Voj sku Vaj mar ske re pu bli ke, od
oko 100.000 voj ni ka, 1922. snab de va la je
[vajcarski varijanta
Pr vi mo del lu ge ra ko ji je iz ra |en u {vaj -
car skoj fa bri ci Waf fen fa brik iz Ber na no sio je
ozna ku 1924/29. [vaj car ci su ga na me ni li ar -
mi ji, a ka sni je i za ko mer ci jal no tr `i {te. On
je bio mo di fi ka ci ja mo de la 1906 i 1929. Me -
|u tim, {vaj car ska voj ska je dva de se tih go di na
za tra `i la od fa bri ke da ura di i ne ke iz me ne
ra di sma we wa tro {ko va. Ta ko su eli mi ni sa ni
is pu sti na plo ~i ci, is pra vqen je pred wi is pust
na ru ko hva tu i po sta vqe ne su pla sti~ ne ste zne
ko ri ce. Te iz me ne su ma lo sma wi le ce nu, ali je
i da qe bi lo sku pqe pro iz vo di ti pi {toq ne go
ga ku po va ti di rekt no iz Ne ma~ ke. No, {vaj car -
ska voj ska je pri sta la ~ak i na tu ce nu, sa mo da
bi mo gla sa ma da kon tro li {e pro iz vod wu. Iz -
ra |e no je oko 30.000 ko ma da, od ~e ga je oko
2.000 od vo je no za ko mer ci jal no tr `i {te.
Go di ne 1947. ob u sta vqen je da qi rad na
tom mo de lu, a u na o ru `a wu je ostao sve do 1949.
go di ne. [vaj car ski slu `be ni na ziv tog pi {to -
qa je bio Or di nan zpi sto le Mo dell 00-06-29.
fir ma Simp son und Co iz
gra da Zu la (Suhl), ko ja je
sma tra na za wi ho vog glav -
nog snab de va ~a pi {to qi ma.
U po ~et ku je ta fir ma
skla pa la pi {to qe od za o -
sta lih de lo va iz DWM i
fa bri ke u Er fur tu, ali je
dru ga po zna ta fir ma –
Ma u zer iz Ober ndor fa
po ~e la ta ko |e da skla pa
lu ge re 1930. go di ne. I
ona dve go di ne ka sni je
pre zi ma kom plet nu pro iz -
vod wu fir me Simp son und
Co, ka da ona pre sta je sa pro iz vod wom. Po -
red te fir me, i Han jrih Kri hof iz Zu la po -
~i we da pro iz vo di lu ge re. I ta ko sve do
1938, ka da na glo opa da wi ho va pro iz vod -
wa u ko rist no vog ne ma~ kog qu bim ca – pi -
{to qa Walt her P-38. Me |u tim, pro iz vod wa
ni je pre sta ja la ~ak ni za vre me ra ta, ta ko
da je od 1938. do 1943. iz ra |e no jo{ oko
40.000 lu ge ra.
Da bi iz be gli kon tro lu po Ver saj skom
spo ra zu mu Nem ci pod va qu ju ta ko {to pi {to -
qi pro iz ve de ni iz me |u dva svet ska ra ta
ima ju {i fre pro iz vo |a ~a, i to: S/42, 42,
byf, na pri mer za fir mu Ma u zer. Ka sni je je
po red, ili is pod, {i fre pro iz vo |a ~a do da -
ta i go di na pro iz vod we. Na sa moj dr {ci sa
pred we stra ne bi le su ozna ke je di ni ca, na
pri mer HR – Hu sa ren Re gi ment, POL – Po li zei,
W za mor na ri cu i sa slo vom gra da u ko me je
voj no po mor ska oblast kao B za Bre men... Po -
sle Dru gog svet skog ra ta i ka pi tu la ci je Ne -
ma~ ke, iz ve stan broj lu ge ra sklo pqen je ili
pro iz ve den za po tre be sa ve zni ka.
Holandska proizvodwa
Ho land ska vla da je po sle za vr {et ka
Pr vog svet skog ra ta ku pi la od Ne ma~ ke ve }u
ko li ~i nu lu ge ra, ko ji su iz la zi li iz pro iz -
vod nih po go na fa bri ke DWM. Me |u tim, ra -
ni je is ku stvo je po ka za lo da je ka li bar 7,65
mm su vi {e ma li za efi ka snu voj nu upo tre bu,
pa su Ho lan |a ni po ~e li da tra `e na ~in da
do bi ju lu ger u ka li bru 9 mm. Bu du }i da je Ne -
ma~ koj bi lo za bra we no da pro iz vo di ka li -
bar ve }i od 8 mm, na |e no je kom pro mi sno
re {e we. Ka ko je za kon ver zi ju lu ge ra ka li -
bra 7,65 mm u lu ger ka li bra 9 mm tre ba la
sa mo no va cev, sklo pqen je ugo vor sa fir -
mom Vi kers iz El svi ka (Ve li ka Bri ta ni ja) da
iz ra |u je i mon ti ra no ve ce vi u ka li bru 9 mm
lu ger na po lu za vr {e ne pi {to qe ko ji su sti -
za li iz Ne ma~ ke fa bri ke DWM. Da bi se
fa bri ci Vi kers is pla ti lo da za to na pra vi
ma {i ne, tre ba lo je da Ho lan |a ni na ru ~e
naj ma we 11.000 ce vi za svo je pi {to qe. Ali
to, iz gle da, ni je bio pro blem i Ve li ka Bri -
5

ta ni ja je uspe la da do 1936. is po ru ~i Ho -
lan |a ni ma sve na ru ~e ne ce vi.
Nem ci pra ve pod va lu i 1920. fa bri ka
DWM po ~i we po no vo da pro iz vo di ~u ve ni
mo del 1908 u ka li bru 9 mm lu ger. Po sle
bri tan ske fa bri ke Ho lan |a ni na sta vqa ju
da di rekt no od Ne ma ca ku pu ju pi {to qe u ka -
li bru 9 mm lu ger. Mo de li ko ji ma su za me wi -
va ne ce vi u fa bri ci Vi kers u Bri ta ni ji
iden ti~ ni su mo de lu 1908, sem {to je tekst
na ho land skom i ima ju ho land sku kru nu sa
slo vom W. Ka sni ji lu ge ri (1936–1940) ima -
ju Ma u zerov znak i go di nu pro iz vod we.
Bejbi Luger
Iz me |u 1905. i 1910. go di ne Ge org
Lu ger je za se be na pra vio pi {toq sa ka -
pa ci te tom okvi ra od se dam me ta ka ka li -
bra 9 mm lu ger i sa znat no kra }om ce vi.
Taj mo del je do bio na ziv bej bi lu ger.
Pro iz ve de no je jo{ ~e ti ri ta kva pi {to -
qa u ka li bru 7,65 i 9 mm lu ger. Wi ho va
du `i na iz no si sve ga 160 mm sa du `i nom
ce vi od 76 mm i sa no vim okvi rom od pet
me ta ka.
Po red ho land skih, na tim pi {to qi ma
mo gu da se vi de i ja pan ske ozna ke. Na i me,
iz ve stan broj pi {to qa ko ji je sklo pqe na u
fa bri ci Vi kers na Da le kom is to ku za ple -
ni li su 1941. i 1942. Ja pan ci, pa su oni na -
knad no uti snu li svo je ozna ke.
Ve li ka ko li ~i na tih pi {to qa pro da ta
je Ame ri kan ci ma, deo i za wi ho vu vla du.
Novi stari pi{toq
Po sle Dru gog svet skog ra ta, ia ko je Ne -
ma~ ka bi la po de qe na, a ne ke ma {i ne, pa ~ak
i kom plet ne fa bri ke, ra se qe ne {i rom is -
to ka i za pa da, ipak je na sta vqe na pro iz vod -
wa oru` ja uop {te. Me |u fa bri ka ma ko je su
po sle ra ta uspe {no pro iz vo di le oru` ja
krat kih ce vi je ste i re no mi ra ni Ma u zer iz
Ober ndor fa. Ta fa bri ka je 1973. re {i la
da ob no vi pro iz vod wu ~u ve nog lu ge ra. Uo~ -
qi vo je da je fa bri ka Ma u zer ku pi la od
Waf fen fa brik iz Ber na ma {i ne za pro iz vod wu
tog oru` ja, jer su pi {to qi na tr `i {tu, u
stva ri, bi li {vaj car ski mo del 06/29, i to u
ka li bru 7,65 mm lu ger. Ne {to ka sni je na tr -
`i {tu se po ja vio isti mo del sa mo u ka li bru
9 mm. Ce vi su bi li du ga~ ke 100 i 150 mm.
Ipak se i Ma u zer po tru dio da osta vi
svoj trag na no vom sta rom mo de lu pi {to qa.
Ta ko je pro me nio ob lik ko~ ni ce, iz ba cio
pri kqu ~ak za kun dak, a dr {ka na dnu po sta -
la je rav na (ide pra vo). Du `i na oru` ja je
270 i 220 mm. Po red to ga, Ma u zer je mo rao
i da pro me ni ime tom pi {to qu jer je lu ger
vla sni {tvo ame ri~ ke fir me Ste ger (Sto e -
ger). Ta ko se sta ri no vi pi {toq pro da je pod
ime nom Pa ra bel lum.
I{tvan PO QA NAC
6
JA PAN SKI HI DRO A VI ON US-2
Spe ci fi~ nost po lo `a ja
Ja pa na, te we go va eko nom ska,
in du strij ska i voj na mo}
uti ca li su na to da se u
nad gle da wu i za {ti ti
po mor skih pro stran sta va,
jed nom od vi tal nih pi ta wa
na ci o nal ne bez bed no sti,
pri me ne od re |e ne me to de
i sred stva ko ja se u dru gim
kra je vi ma sve ta sma tra ju
pre sku pim i ne is pla ti vim.
Ta ko je bi lo i sa ve li kim
~e tvo ro mo tor nim avi o ni ma
am fi bi jama, ko ji su, osim
u spe ci fi~ nim na me na ma
(pro tiv po `ar na bor ba),
u sve tu na pu {ten kon cept.
Ja pan je jed na od ret kih
ze ma qa ko ja i da qe raz vi ja
i se rij ski pro iz vo di avi o ne
am fi bi je, a we ni mo de li
sma tra ju se naj na pred ni jim
le te li ca ma te ka te go ri je.
Naj ve }a
Pro iz vod wa hi dro a vi o na u Ja pa nu ima
ve o ma du gu tra di ci ju. Je dan od pred -
vod ni ka u toj ze mqi bi la je fa bri ka
„Ka va ni {i”, ko ja od 1928. pro iz vo di
hi dro a vi o ne. Je dan od we nih naj po -
zna tijih mo de la bio je h8k tip 2, u sa ve zni~ -
kim iz vo ri ma na zi van emi li. Tu le te li cu ve -
li ki broj stru~ wa ka sma tra naj bo qim le te -
}im ~am cem u Dru gom svet skom ra tu.
Sa za vr {et kom Dru gog svet skog ra ta
kom pa ni ja „Ka va ni {i" pre sta la je da se ba -
vi pro iz vod wom avi o na, po stav {i ve li ki
ser vi sno-re mont ni cen tar za ame ri~ ku voj -
nu avi ja ci ju ko ja je ba zi ra la u Ja pa nu. Go -
di ne 1949. pro me we no je ime kom pa ni je u
„[in Me i va" (Shin Me i wa), a 1960. u da nas
ak tu e lan na ziv „[in maj va" (Shin Maywa).
Pro tiv pod mor ni~ ka
na me na
Ve li ko te o ret sko i prak ti~ no is ku stvo
ko je su ima li stru~ wa ci te kom pa ni je upo -
tre bqe no je po no vo kra jem pe de se tih go di na
pro {log ve ka u eks pe ri men ti ma sa mo di fi -
ko va nim ame ri~ kim le te }im ~am cem gra men
UF-1 al ba tros. Ciq is tra `i va wa bi lo je
re de fi ni sa we ae ro di na mi ke i hi dro di na -
mi ke le te li ce. @ele li su da stvo re ta kav
ob lik tru pa avi o na ko ji mo `e da sle ti i na
ta la se ve }e od jed nog me tra, ~i me se po me -
ra la ta da {wa skrom na upo treb na an ve lo pa
le te }ih ~a ma ca.
Eks pe ri men tal na plat for ma za sno va -
na na al ba tro su no si la je na ziv UF-XS. Re -
15. septembar 2008.

am fi bi ja
{e wa pri me we na na tom avi o nu bi la su ve -
o ma na pred na. Trup je do bio no vi, iz du `e ni
ob lik, rep ne po vr {i ne su re kon fi gu ri sa ne
u {e mu T, a ra di odu va va wa gra ni~ nog slo ja
va zdu ha sa ko mand nih po vr {i na (za kril ca,
pret kril ca), u hr ba tu le te li ce ugra |en je jo{
je dan mo tor, ~i ji je je di ni ciq bio ge ne ri sa -
we mla za to plog va zdu ha, ko ji se ka na li ma
usme ra vao na za da te ta~ ke. Osim ve }e sta -
bil no sti na vo di, po stig nu to je i znat no
skra }e we du `i ne po le ta wa i sle ta wa na vo -
de nu po vr {i nu. Po red dva po sto je }a mo to -
ra, do da ta su jo{ dva, ma we sna ge, ra di is -
pi ti va wa ~e tvo ro mo tor ne kon cep ci je.
Sjaj ni re zul ta ti tog is tra `i va wa, a i
ra stu }e po tre be ja pan ske mor na ri ce (zva -
ni ~an na ziv u pre vo du gla si „Ja pan ske mor -
na ri~ ke sa mo od bram be ne sna ge“), do ve li su
ja nu a ra 1966. do pr vog po sle rat nog ugo vo ra
o raz vo ju jed nog le te }eg ~am ca ve li kih di -
men zi ja. Iz ra |e na su dva pro to ti pa sa rad -
nom ozna kom PX-S, od no sno sa kom pa nij skom
ozna kom SS-2. Osnov na na me na tog le te }eg
~am ca bi la je pa tro li ra we iz nad mor skih
po vr {i na i bor ba pro tiv pod mor ni ca, ima -
ju }i u vi du ta da {wu hlad no ra tov sku opa -
snost u vi du broj nih so vjet skih pod mor ni ca
ko je su plo vi le na do mak ja pan skih ostr va.
Pr vi pro to tip PX-S po le teo je iz lu ke Ko be
5. ok to bra 1967, a dru gi 14. ju na 1968. go -
di ne. Kra jem iste go di ne ja pan ska mor na ri -
ca je za po ~e la ve ri fi ka ci o na is pi ti va wa.
Na kon po zi tiv nih oce na, mar ta 1969. ot po -
~e la je pro iz vod wa dva pred se rij ska avi o na
sa ozna kom PS-1.
Prem da je ru ski be ri jev A-40 ve }i i te `i
od US-2, ja pan ska am fi bi ja je u{la
u se rij sku pro iz vod wu
Avi on PS-1 bio je vi so ko kri lac im po -
zant nih di men zi ja, po go wen sa ~e ti ri tur -
bo e li sna mo to ra Ge ne ral Elec tic T64-IHI-
10, sna ge 2.280 kW sva ki. Kao i na UF-XS,
u hr ba tu avi o na ugra |en je pe ti, mla zni
mo tor ti pa T58, sna ge 1.014 kW, ~i ja je na -
me na bi la odu va va we gra ni~ nog slo ja sa
uz gon skih po vr {i na, pre sve ga ra di po -
boq {a wa per for man si po le ta wa i sle ta -
wa. Na na pad nim ivi ca ma kri la i ho ri -
zon tal nih rep nih po vr {i na ugra |e na su
ve li ka pret kril ca, {to je ta ko |e do pri no -
si lo ma loj po let noj br zi ni od sa mo 90
km/~! Na kra je ve kri la ugra |e ni su sta bi -
li zi ra ju }i plov ci, ali avi on ni je po se do -
vao kla si ~an staj ni trap, ve} sa mo po mo} -
ni (ra di iz la ska na kop no), ko ji ni je mo gao
da po slu `i za sle ta we. Na tru pu su ugra -
|e ni hi dro di na mi~ ki usme ri va ~i ko ji se
spre ~a va li ras pr ska va we vo de u mo to re.
Trup je bio du ga ~ak i vi tak i, u kom bi na ci -
ji sa po me nu tim re {e wi ma, ostva re na je
znat no bo qa plov nost u od no su na avi o ne
iz pret hod nih de ka da, a na ro ~i to u od no su
na sli~ ne avi o ne iz Dru gog svet skog ra ta.
Pri me ra ra di, Ja pan ci su tvr di li da je sa
tim avi o nom bi lo mo gu }e sle ta we i na ta -
la se vi si ne do ~e ti ri me tra!
S ob zi rom na pro tiv pod mor ni~ ku na -
me nu, PS-1 je bio opre mqen mag net nim de -
tek to rom ano ma li ja i so na rom, a na o ru -
`a we su sa ~i wa va le du bin ske bom be ili
Kokpit
tor pe da pot ka ~e na is pod kri la. Ja pan ska
mor na ri ca na ba vi la je ukup no 21 avi on
tog ti pa, od ko jih je po sled wi is po ru ~en
1978. go di ne. Me |u tim, raz voj pro tiv pod -
mor ni~ ke teh no lo gi je uma wio je tak ti~ ki
zna ~aj sle ta wa avi o na na vo du i upo tre bu
na men ske opre me. Ta ko |e, iz u zet no vi so ka
na bav na ce na zbog ma le pro iz vod ne se ri -
je, okre nu la je Ja pan ce ka dru gim re {e wi -
ma. Ta ko je, po ~et kom osam de se tih, kao
osnov ni pa trol ni i pro tiv pod mor ni~ ki
avi on iza bran ame ri~ ki lo kid (Loc khe ed)
P-3C ori on. U Ja pa nu je na knad no li cen -
cno pro iz ve de no 107 pri me ra ka P-3C.
Po sled wi pro tiv pod mor ni~ ki PS-1
po vu ~e ni su iz upo tre be 1989. go di ne.
Spa si la~ ka le te li ca
Pre va zi |e nost PS-1 u pro tiv pod mor -
ni~ koj na me ni ni je isto vre me no zna ~i la da
je taj avi on bez per spek ti ve. Na pro tiv.
Ve} u pr vim go di na ma se rij ske pro iz vod we
PS-1 po ja vi le su se ide je o pri me ni tog
avi o na u slu `bi tra ga wa i spa sa va wa. Toj
ver zi ji do de qe na je voj na ozna ka US-1, od -
no sno kom pa nij ska ozna ka SS-2A. US-1 je
prak ti~ no bio sa mo PS-1 bez na men ske pr -
tiv mpod mor ni~ ke opre me i na o ru `a wa,
ta ko da ni je iz ra |i van kla si ~an pro to tip.
Pr vi se rij ski avi on po le teo je 15. ok to -
bra 1974, a uvo |e we u upo tre bu usle di lo
je na red ne go di ne.
Sa PS-1 je od opre me za dr `an sa mo
osma tra~ ki ra dar, a bit na no vi na bi la je
Pod vr sta
Hi dro a vi on kao vr sta avi o na ko ji
se ko ri sti sa vo de nih po vr {i na, ima
vi {e svo jih pod vr sta. Jed na je avi on sa
plov ci ma, dru ga tzv. le te }i ~a mac, ko ji
ko ri sti svoj trup ka ko bi po le tao i sle -
tao sa vo de nih po vr {i na, a tre }a pod -
vr sta je avi on am fi bi ja, ko ja je, na ~el -
no, le te }i ~a mac sa staj nim tra pom,
pro jek to va nim za eks plo a ta ci ju i sa ze -
maq skih sta za, a ne sa mo sa vo de nih
po vr {i na.
7

Ka rak te ri sti ke avi o na US-2
Po sa da: dva pi lo ta, flajt in `e wer,
na vi ga tor, ra di sta i bol ni ~ar
Po gon ska gru pa: 4xRolls-Royce
AE 2100 (4x3.355 kW)
Raz mah kri la: 33.15 m
Du `i na: 33.25 m
Vi si na: 10.06 m
Te `i na pra znog avi o na: 25.630 kg
Mak si mal na po let na te `i na
(sa vo de): 43.000 kg
ugrad wa pra vog staj nog tra pa, ~i me je PS-1
po stao avi on am fi bi ja. Na obe stra ne
tru pa do da ta su is pup ~e wa za osma tra ~e,
a po ve }a na je i ko li ~i na unu tra {weg go -
ri va ra di du `eg osta ja wa u va zdu {nom
pro sto ru. Na de snom bo ku ugra |e na su kli -
zna vra ta, kroz ko ja se ukr ca va ju spa sa va -
na li ca, od no sno iz ba cu je opre ma za spa -
sa va we, kao {to su po ja se vi, ~am ci i spla -
vo vi na na du va va we. Sa stav ni deo opre me
le te li ce su i vi tlo, re flek tor, zvu~ ni ci
za da va we in struk ci ja uto pqe ni ci ma, mar -
ke ri za ozna ~a va we po zi ci je gde se vr {i
spa sa va we i sli~ no. U po sa du US-1, osim
pi lo ta, spa da ju flajt in `e wer, na vi ga tor,
ra di sta i osma tra ~i, od no sno po tre ban
broj me di cin skog oso bqa i spa si la ca
(npr., ro ni la ca).
Ukup no je iz ra |e no 20 US-1. De se tak
avi o na tog ti pa jo{ se na la zi u sa sta vu 71.
skva dro na ja pan ske mor na ri~ ke avi ja ci je,
ko ji ba zi ra u Iva ku mi ju.
Od sed mog se rij skog pri mer ka ugra -
|i va ni su sna `ni ji mo to ri T64-IHI-10, sna -
ge 2.605 kW, zbog ~e ga se uvo di no va ozna -
ka US-1A. Ve o ma br zo po sle uvo |e wa u
upo tre bu avi o ni US-1A po ~e li su da po ka -
zu ju sve svo je vred no sti. Sta ti sti ka go vo -
ri da je od 1976. pa do 2007. sa mo uz po -
mo} tih le te li ca na mo ru spa se no 767 `i -
vo ta!
Fa bri ka je to kom 1976. i 1977. iz -
vr {i la is pi ti va we i pro tiv po `ar ne ver -
8
Mak si mal na po let na te `i na (kop no): 45.000 kg
Ko li ~i na vo de u pro tiv po `ar noj na me ni:
15.000 l
Ka pa ci tet te ret nog pro sto ra: 20 put ni ka
ili 12 no si la
Mak si mal na br zi na hor. le ta: 580 km/~
Du `i na po le ta wa (sa vo de): 270 m
Du `i na po le ta wa (be ton ska pi sta): 490 m
Prak ti ~an pla fon le ta: 7.195 m
Do let: 4.620 km
zi je avi o na. I po red do brih re zul ta ta is -
pi ti va wa, avi on ni je na {ao stra ne kup ce,
pr ven stve no zbog vi so ke na bav ne ce ne.
Ne iz ve sna bu du} nost
Upr kos vi so koj ce ni, US-1A su ima li
ne za me wi vu ulo gu u slu `bi tra ga wa i spa -
sa va wa na mo ru i do ka za nu re pu ta ci ju –
sto ti ne i sto ti ne spa se nih `i vo ta. Za to je
1996. ini ci ran pro gram op {ir ne mo der -
ni za ci je avi o na US-1A. Taj mo del je u ozna -
ci do bio su fiks kai, {to na ja pan skom zna -
~i mo der ni zo van.
Pr vi pro to tip US-1A kai je po le teo
18. de cem bra 2003. iz lu ke Ko be, a dru gi
30. ju na 2004. go di ne. Na red ne go di ne do -
ne ta je od lu ka o se rij skoj pro iz vod wi i
pot pi san ugo vor o na bav ci pr vih avi o na.
Kra jem 2006. ozna ka je iz US-1A kai pro -
me we na u US-2.
Su {ti na mo der ni za ci je tog avi o na je,
kao i u pret hod nim sli~ nim pri me ri ma,
ugrad wa sna `ni jih mo to ra. U pi ta wu su
tur bo e li sni mo to ri Rolls-Royce AE 2100J,
sna ge 3.355 kW sva ki, ko ji su di gi tal no
kon tro li sa ni (FA DEC si stem). Ume sto tro -
kra kih, ugra |e ne su {e sto kra ke eli se
Dowty R414. Ti mo to ri pri me wu ju se i na
avi o ni ma C-130J i C-27J spar tan. Si stem
kon tro le gra ni~ nog slo ja osa vre me wen je
no vim mo to rom CTS800-4K, sna ge 1.015
kW. Let ne oso bi ne su po boq {a ne, a ma sa
Sta ti sti ka go vo ri da je od 1976. pa do 2007.
sa mo uz po mo} tih le te li ca na mo ru
spa se no 767 `i vo ta
avi o na sma we na zbog pri me ne kom po zi ta u
struk tu ri le te li ce. Pri me we ni si stem ko -
man di le ta je elek tri~ ni, tzv. flaj-baj-va -
jr, ume sto do sa da {weg hi dro me ha ni~ kog ti -
pa. Ve }a re zer va sna ge mo to ra i po boq -
{a na upra vqi vost po seb no mo `e bi ti va -
`na na pro tiv po `ar nim za da ci ma ko ji
spa da ju u do men vi so ko ri zi~ nih.
Osim po boq {a wa po gon ske gru pe,
mo di fi ka ci je su iz ve de ne i na go riv nim
re zer vo a ri ma, a ka bin ski pro stor je sa da
pod pri ti skom, {to omo gu }a va le te we na
vi si na ma do 7.000 me ta ra.
Elek tron ska opre ma avi o na US-2 ta -
ko |e je osa vre me we na. In sta li ran je tzv.
„sta kle ni kok pit“ sa ko lor-dis ple ji ma, a
sa stav ni deo opre me ~i ni i po zna ti osma -
tra~ ki ra dar ti pa Tha les Oce an Ma ster, za -
tim FLIR ure |aj i na rav no, GPS si stem.
Se rij ska pro duk ci ja je tre nut no u to -
ku, a pr vi pri me rak bi }e is po ru ~en na red -
ne go di ne. To je tre nut no naj ve }i avi on am -
fi bi ja ko ji se pro iz vo di, jer ru ski A-40
ni je do `i veo se rij sku pro iz vod wu.
Pro ce wu je se da ja pan ska mor na ri~ -
ka avi ja ci ja u na red nom pe ri o du ima po -
tre bu za 14 avi o na. To je ve o ma ma la se -
ri ja, zbog ~e ga }e ce na po je di na~ nog avi o -
na bi ti ve o ma vi so ka.
Sa dru ge stra ne, kom pa ni ja po ku {a va
da obez be di kon ku rent nost svo je le te li ce
pri la go |a va ju }i je za pro tiv po `ar nu na -
me nu. US-2 to kom gli si ra wa u dva re zer -
vo a ra mo `e da za gra bi 15 to na vo de, {to
je dva i po pu ta vi {e od {est to na, ko li ko
to mo `e glav ni kon ku rent ka nad ski CL-415.
[ta vi {e, pro iz vo |a~ tvr di da su sred -
stva ulo `e na u US-2 to kom we go vog ve ka
upo tre be iden ti~ na oni ma na CL-415.
Me |u tim, i po red pro ce ne da je u na -
red nih de se tak go di na ka pa ci tet tr `i {ta
200 le te li ca ta kve na me ne, ve o ma je ne iz -
ve sno i te {ko pred vi de ti bu du} nost ta kvih
ti po va avi o na, ukqu ~u ju }i i US-2.
Mr Sla vi {a VLA^I]
15. septembar 2008.

STO GO DI NA
AU TO MO BI LA
U SRP SKOJ
VOJ SCI 1908-2008.
Au to mo bi li su pr vi put upo tre bqe -
ni u oru `a nim sna ga ma u le to 1901. go -
di ne, na ma ne vri ma odr `a nim u za pad -
noj Pru skoj, dok je mo tor na vo zi la u ra tu pr va upo -
tre bi la Ru si ja 1905. go di ne. Iste go di ne je u za kqu -
~ak ge ne ral {tab ne ko mi si je, ko ja je sa sta vqa la pro -
gram na o ru `a wa i opre ma wa srp ske voj ske, unet pr -
vi pred log da se na ba ve te ret ni au to mo bi li za we ne
po tre be. To pi ta we je 1907. go di ne po no vo po kre -
nuo pu kov nik Da mjan Vla ji}, ko ji je 1906. bio pred -
sed nik ko mi si je srp skog Ar ti qe rij skog ko mi te ta za
na bav ku no vih to po va. Vi so ki ofi cir je sa mo i ni ci -
ja tiv no upu tio mi ni stru voj nom {i ri re fe rat o po -
tre bi do pu ne na o ru `a wa i mo der ni za ci je. Po zi va ju -
}i se na ~i we ni cu da su u svim na pred ni jim ar mi ja -
ma usvo je ni au to mo bi li, uka zao je da bi zbog sla bo
raz gra na te `e le zni~ ke mre `e i osku di ce u za pre -
`nim sred stvi ma, taj na pre dak teh ni ke srp skim sna -
ga ma do bro do {ao. U te {kim go di na ma ko je su sle di -
le, mo tor ni pre voz je um no go me olak {ao pi ta wa ma -
ne var skih spo sob no sti, do pre ma wa, pre vo za qud -
stva i voj ne opre me. Ima to me rav no sto go di na.

RAZ VOJ AU TO MO BIL SKE SLU @BE U SRP SKOJ VOJ SCI
Pu kov nik Da mjan Vla ji},
ko ji je 1906. bio
pred sed nik ko mi si je srp skog
Ar ti qe rij skog ko mi te ta
za na bav ku no vih to po va,
1907. go di ne sa mo i ni ci ja tiv no
je upu tio mi ni stru voj nom
{i ri re fe rat o po tre bi
do pu ne na o ru `a wa i
mo der ni za ci je srp ske voj ske,
u ko me je po zi va ju }i se na
~i we ni cu da su u svim
na pred ni jim ar mi ja ma
usvo je ni au to mo bi li, uka zao
da bi zbog sla bo raz gra na te
`e le zni~ ke mre `e i osku di ce
u za pre `nim sred stvi ma,
taj na pre dak teh ni ke
srp skim sna ga ma do bro do {ao.
10
Prvi kilometri
na to~kovima
Bio je to pr vi, isto rij ski ko rak u osni -
va wu i po to wem raz vo ju au to mo bil ske
slu `be srp ske voj ske. Na rav no, go di ne
ko je su sle di le i bur na isto ri ja po kre -
nu li su mno ga pi ta wa i po nu di li mno ge
od go vo re. U ra tu i to kom pe ri o da mi ra
upo tre ba mo tor nih vo zi la ~i ni la je osnov -
nu ka ri ku voj nog tran spor ta. Na rav no, to -
kom sto go di na, bi lo je us po na i pa do va, do -
brih re {e wa i lu ta wa, pre stro ja va wa i
re or ga ni za ci ja, ali osta la je tra di ci ja ko -
ja je ste za na uk i po {to va we.
Za kon sku osno vu za re a li za ci ju Vla ji -
}e vog pred lo ga ko ji se od no sio na au to mo -
bi le, pred sta vqao je Ukaz kra qa Pe tra
Pr vog Ka ra |or |e vi }a od 28. sep tem bra
1908, po ko me su se ko mor ska ko la pro pi -
sa na for ma ci jom voj ske mo gla za me ni ti au -
to mo bi li ma. Na bav ka au to mo bi la bi la je
ta ko deo op {tih na po ra srp skih vla sti za
ja ~a we, opre ma we i po ve }a we kva li te ta
ope ra tiv ne voj ske, ko ji su u pe ri o du od
1908. do 1912. mno go do pri ne li to me da
voj ska bu de sprem na da uspe {no pod ne se
rat ne na po re u na red nom pe ri o du.
U to ku 1908. Mi ni star stvo voj no je
ras pi sa lo kon kurs za na bav ku te ret nih au -
to mo bi la, na ko ji su se oda zva le fa bri ke
Re no (Fran cu ska), Puh (Au stro u gar ska),
Dajm ler (Ne ma~ ka) i Ar benc ([vaj car ska).
Na kon za vr {e ne pro be ugo vor o ku po vi ni
Kamioni arbenc boj 6 i 7
Moravske divizije 1910. godine
de set te ret nih au to mo bi la pot pi san je sa
fa bri kom Ar benc iz Ci ri ha. Ugo vor je sa -
dr `ao i kla u zu lu o obu ci pr vih srp skih voj -
nih {o fe ra i me ha ni ~a ra.
Pro iz vod wa pr vih au to mo bi la za srp -
sku voj sku bi la je za vr {e na ma ja 1909. go di -
ne, a u to ku istog me se ca no vi Ar ben co vi au -
to mo bi li do pre mqe ni su `e le zni com za Be o -
grad. Po sle pri spe }a u Sr bi ju bi li su nu me -
ri sa ni bro je vi ma od je dan do de vet i za jed no
sa {o fe ri ma ras po re |e ni po di vi zi ja ma.
Au to mo bi li broj je dan, ~e ti ri i de vet bi li
su na upo tre bi u Du nav skoj di vi zi ji (Be o grad),
dva i tri u {u ma dij skoj di vi zi ji (Kra gu je vac),
broj pet u Drin skoj di vi zi ji (Va qe vo), au to -
mo bi li {est i se dam u Mo rav skoj (Ni{) i
broj osam u Ti mo~ koj di vi zi ji (Za je ~ar), dok je
po sled wi – de se ti au to mo bil bio na ba vqen
za po tre be sa ni te ta.
U balkanskim ratovima
Ob u ~e ni {o fe ri ka pla ri sa svo jim
au to mo bi li ma bi li su pod ko man dom re fe -
ren ta in `e we ri je di vi zi je ko joj su bi li do -
de qe ni. Svi za jed no su bi li pod ru ko vod -
stvom ko wi~ kog pot pu kov ni ka Ste va na Re -
ka li }a, na ~el ni ka Re mont skog od se ka Mi -
15. septembar 2008.

ni star stva voj nog. Na sva ki au to mo bil, osim
{o fe ra, do de qe na su tri voj ni ka iz ra -
znih ro do va voj ske, ko ji su naj ~e {}e bi li
za na tli je. [o fe ri su te po mo} ni ke, u ne -
do stat ku od go va ra ju }ih {ko la, ob u ~a va li
za sa mo stal no upra vqa we au to mo bi lom.
Na kon to ga, po sred stvom in `e we ra An dre
Ri sti }a, za stup ni ka ne ma~ ke fir me E.A.G.,
ko ji je u Be o gra du otvo rio pr vu mo der nu ga -
ra `u i pro dav ni cu au to mo bi la, voj ska je
to kom 1911. go di ne na ba vi la dva sa ni tet -
ska au to mo bi la mar ke N.A.G, ko ji su do de -
qe ni voj noj bol ni ci u Be o gra du, u sa sta vu
Du nav ske di vi zi je.
Bal kan ske ra to ve srp ska voj ska do ~e -
ka la je sa vo znim par kom od 12 au to mo bi -
la. U tom pe ri o du za po tre be {ta bo va od
sta nov ni {tva je re kvi ri ra no ukup no 48
put ni~ kih mo tor nih vo zi la, od 52 po pi sa -
na, ko li ko ih je, ne ra ~u na ju }i dr `av ne au -
to mo bi le, ta da ima la Sr bi ja.
U to ku ra ta broj voj nih au to mo bi la i
da qe je po ve }a van no vim na bav ka ma. Ta ko
su za po tre be {ta bo va u sep tem bru 1912.
po ru ~e na, a po ~et kom ja nu a ra 1913. pri sti -
gla, tri put ni~ ka au to mo bi la mar ke dik si
iz fir me Far cajg iz Aj ze na ha (Ne ma~ ka).
Lo {i pu te vi, sla bo raz vi je na `e qe -
zni~ ka mre `a i sma we we bro ja za pre `nih
gr la, u to ku ope ra ci ja 1912, po tom ~e sti
kva ro vi na po sto je }im ka mi o ni ma i au to -
mo bi li ma pri nu di li su Mi ni star stvo voj -
no da do dat no po ve }a sop stve ni vo zni park.
Srp sko Mi ni star stvo voj no ku pi lo je 35 ka -
mi o na od fir me Opel, no si vo sti od jed ne i
po do dve to ne. Au to mo bi li su sti gli u ~e -
ti ri par ti je (od se dam do 10 vo zi la), od ko -
jih je pr vu fa bri ka is po ru ~i la u ma ju, a po -
sled wu u av gu stu 1913. go di ne.
Ka da je iz bio srp sko-bu gar ski rat voj ni
te ret ni au to mo bi li su ko ri {}e ni za pre voz
mu ni ci je i osta lih po tre ba. Do kra ja ra ta
sa Bu gar skom (10. av gust 1913) sva ka srp ska
di vi zi ja ima la je na ras po la ga wu, u pro se -
ku, ~e ti ri do pet te ret nih au to mo bi la.
Ratna iskustva
S ula skom Sr bi je u Pr vi svet ski rat
po no vo se, po red po sto je }ih pe de se tak voj -
nih au to mo bi la, ve} kra jem ju la 1914. go -
di ne re kvi ri ra ju i pri vat na vo zi la.
Au to mo bi li su ko ri {}e ni i u Cer skoj
bi ci, a zbog po prav ki, u sep tem bru 1914.
osno va na je i au to mo bil ska ra di o ni ca pri
Au to mo bil skom ode qe wu Vr hov ne ko man de
u Va qe vu.
Zna ~a jan sa ve znik srp skoj voj sci u od -
bram be nim rat nim ope ra ci ja ma tih da na
bi la je i ne do voq no raz vi je na put na mre -
`a. U je sen, ka da su pa da le ja ke i du go traj -
ne ki {e, po sto je }i pu te vi, ~i ju je pod lo gu
~i ni la ilo va ~a, na kon du `e upo tre be br zo
bi se is kva ri li i pro lo ka li to li ko da su
po sta ja li go to vo ne u po tre bqi vi. Za hva qu -
ju }i to me, na kon po Sr be uspe {no okon ~a -
ne Ko lu bar ske bit ke, iza Au stri ja na ca i
Ma |a ra na pu te vi ma osta le su za gla vqe ne
ko lo ne ra zno vr snih vo zi la. Me |u wi ma je
bio i luk su zni au to mo bil ti pa mi ner va
fel dcajg maj ste ra Oska ra Po }o re ka. Ta ko
je deo au to mo bi la za srp sku voj sku pri ba -
vqen i iz rat nog ple na.
Za hva qu ju }i sop stve nom is ku stvu iz
bor be nih dej sta va 1912. i 1913. go di ne i
sa ve zni~ kom is ku stvu iz bit ke na Mar ni,
Vr hov na ko man da srp ske voj ske po sta la je
sve sna zna ~a ja upo tre be au to mo bi la u ra -
tu. Ar ti qe rij sko-teh ni~ ko ode qe we Mi ni -
star stva voj nog je ra di po ve }a wa vo znog
par ka, u to ku 1914. go di ne na ru ~i lo iz
Ame ri ke, od fir me Ki sel-Kar 75 ka mi o na,
no si vo sti od jed ne i po do dve i po to ne.
Po red is po ru ke 75 ka mi o na, fir ma Ki sel-
Kar po klo ni la je srp skom Cr ve nom kr stu
dva sa ni tet ska vo zi la, ko ja su po sta la deo
vo znog par ka Sa ni tet skog ode qe wa.
Sa na zna kom ula ska ve }eg bro ja au to -
mo bi la u sa stav srp ske voj ske, 5. mar ta
1915. for mi ra na je Au to mo bil ska ko man da
sa se di {tem u Kra gu jev cu. Pla ni ra no je da
ona upra vqa ce lom au to mo bil skom slu `bom
kao jed nom or ga ni zo va nom voj nom in sti tu -
ci jom. No vo for mi ra na Au to mo bil ska ko -
man da je bi la pod nad zo rom na ~el ni ka ar -
ti qe ri je Vr hov ne ko man de. Na we no ~e lo
do {ao je pot pu kov nik Vla di slav J. De rok,
do ta da uprav nik Pi ro teh ni ke i {o fer ske
{ko le. Ustroj stvo au to mo bil ske slu `be iz -
ra |e no je 27. apri la 1915, ta ko da je srp -
ska voj ska, sa tog sta no vi {ta gle da no, i{la
u ko rak sa ve li kim sa ve zni~ kim ar mi ja ma.
Nove nabavke
Ta ~an for ma cij ski sa stav Au to mo bil -
ske ko man de te {ko je utvr di ti, ali se sa si -
gur no {}u mo `e re }i da su je, osim {o fer -
ske {ko le i sla ga li {ta, ~i ni li Au to-ode -
qe we Vr hov ne ko man de, Au to-ode qe we Tru -
pa no vih obla sti i ar mij ska au to mo bil ska
ode qe wa, u ~i ji sa stav su ula zi le di vi zij -
ske au to-sek ci je, dok su au to mo bi li bi li
pri do da ti i ne kim po za din skim usta no va ma
(Eko nom sko i Sa ni tet sko ode qe we Mi ni -
star stva voj nog).
Od pr vih 50 ka mi o na ki sel-kar ma we
no si vo sti, 49 je sta vqe no na ras po la ga we
Vr hov noj ko man di, a je dan Upra vi Voj no teh -
ni~ kog za vo da u Kra gu jev cu, gde je iz Be o gra -
da bi la dis lo ci ra na Voj no {o fer ska {ko -
la. Od dru gih 25 ka mi o na ve }e no si vo sti
je dan je dat na upo tre bu en gle skoj i fran -
cu skoj ma rin skoj mi si ji u Be o gra du, je dan
upra vi Voj no teh ni~ kog za vo da u Kra gu jev cu,
za {o fer sku {ko lu, a osta lih 23 Eko nom -
skom ode qe wu Mi ni star stva voj nog za po -
tre be pre vo za hra ne iz Kwa `ev ca za Ni{,
da bi se olak {ao tran sport `e le zni com od
Za je ~a ra do Pa ra }i na.
Sre di nom 1915. go di ne Voj ska je ras -
po la ga la sa 145 sop stve nih i re kvi ri ra -
nih au to mo bi la, te jed nim bro jem za ple we -
nih mo tor nih vo zi la. Ka ko su se te ret ni au -
to mo bi li po ka za li ko ri sni, iz vr {e ne su i
no ve na rux bi ne u Ame ri ci, ta ko da se o~e -
ki vao do la zak 50 ka mi o na ti pa xe fri, 50
ti pa ki sel-kar, 30 sa ni tet skih i 40 put ni~ -
kih au to mo bi la ka di lak.
Zbog pro ble ma sa po pu nom ope ra tiv ne
voj ske po treb nom ko mo rom i sto kom u to ku
1915, na ~el nik Ar ti qe ri je Vr hov ne ko man -
de pu kov nik An dra Mi li vo je vi} zah te vao je
da se za po tre be Voj ske, po red po sto je }ih,
na ba vi jo{ 300 no vih te ret nih au to mo bi la,
jer su se u rat nim uslo vi ma u Sr bi ji re la -
tiv no do bro po ka za li. Na te re ni ma gde ni je
bi lo `e le zni ce, ili je ona bi la pod nad zo -
rom ne pri ja te qa, za br zo na pre do va we, po -
vla ~e we ili sa o bra }aj iz me |u tru pa na ra -
Srpski oficiri pored automobila
marke ford, Solunski front 1917. godine

Pomo} saveznika
Pre ma od red ba ma Pa ri skih kon -
fe ren ci ja iz 1916. ko je su se ti ca le
snab de va wa i re or ga ni za ci je srp ske
voj ske, tre ba lo je da za na ve de ne po -
tre be Fran cu zi da ju 320 ka mi o na, od
to ga 240 te ret nih i 80 sa ni tet skih, a
En gle zi 320 te ret nih au to mo bi la od
dve to ne, ili od go va ra ju }u ko li ~i nu u
lak {im au to mo bi li ma. Ka sni je je utvr -
|e no da En gle zi su de lu ju u snab de va wu
srp ske voj ske ta ko {to }e da ti 200 ka -
mi o na i 600 ka mi o ne ta. Do le ta 1918.
go di ne na ko ri {}e wu u srp skoj voj sci
bi la su tri fran cu ska au to mo bil ska
od re da i pet sa ni tet skih vo do va, te 10
en gle skih au to-~e ta.
sto ja wi ma od 10 do 50 ki lo me ta ra au to mo -
bil ski pre voz je bio ide a lan.
Posledwi zadatak
Sva srp ska au to mo bil ska ode qe wa
da la su svoj do pri nos i u to ku ope ra ci ja za
od bra nu Ko so va. Qud stvo i vo zi la iz wi -
ho vog sa sta va ra di li su da wu i no }u, po ki -
{i, bla tu i vr let nim pu te vi ma, snab de va ju -
}i tru pe na po lo `a ji ma qud stvom, mu ni ci -
jom, hra nom i dru gim `i vot nim po tre ba ma.
Ma wi broj vo zi la iz vo znog par ka
srp ske voj ske sti gao je, ipak, do Gr~ ke. Ta ko
je se dam ka mi o na Bi toq ske di vi zi je pre ba -
~e no u Flo ri nu, dok su sa |ev |e lij ske `e -
le zni~ ke sta ni ce za So lun eva ku i sa na dva
va go na sa 10 ka mi o na ti pa xe fri.
Po vla ~e }i se sa osta lim je di ni ca ma,
Au to mo bil ska ko man da srp ske voj ske pri -
sti gla je u Dra~ 22. ja nu a ra 1916, da bi iz
dra~ kog pri sta ni {ta po ~et kom fe bru a ra
bi la tran spor to va na na Krf. Kra jem istog
me se ca Ko man da je na Kr fu ras po la ga la sa
16 sop stve nih ka mi o na i jed nim po {tan -
skom au to mo bi lom. Po sle do la ska na Krf
u Au to mo bil skoj ko man di bi lo je pet ofi -
ci ra i dva ~i nov ni ka. Od 329 {o fe ra, ko -
li ko ih je u tom mo men tu ima la srp ska voj -
ska, sa mo 224 bi lo je u Au to mo bil skoj ko -
man di na Kr fu, dok je osta lih 105 bi lo
ras po re |e no po ra znim ko man da ma, gde su
oba vqa li slu `bu u stro ju.
Pri li ka za po nov nu na bav ku au to mo -
bil skog ma te ri ja la pru `i la se na osno vu
pro to ko la Pa ri skih kon fe ren ci ja ko je su
re gu li sa le pi ta wa u ve zi sa snab de va wem
i re or ga ni za ci jom srp ske voj ske. Sr bi ma
su pre da ta 23 put ni~ ka, 10 ve }ih i tri ma -
wa te ret na au to mo bi la, dok su snab de va -
we, eva ku a ci ju i tran sport oba vqa le su
fran cu ske usta no ve ko je su po vre me no po -
ja ~a va ne srp skim qud stvom ospo so bqe nim
za po tre be tih slu `bi.
12
RE OR GA NI ZA CI JA SRP SKE VOJ SKE I RAZ VOJ AU TO-JE
Nova komanda
Srp ska Au to mo bil ska
ko man da, u okvi ru ko je je
bi la i {o fer ska {ko la,
dis lo ci ra na je kra jem
ma ja 1916. go di ne u oko li nu
So lu na. Po sle do la ska na
po lu o str vo Hal ki di ki,
Ko man da je pre {la iz
Ar ti qe rij skog u sa stav
Sa o bra }aj nog ode qe wa
Vr hov ne ko man de, dok je
po ~et kom ju la do ne ta i
Ured ba o Au to mo bil skoj
ko man di, ~i je je se di {te
bi lo u So lu nu.
Do kra ja sep tem bra 1916. go di ne Au -
to mo bil ska ko man da u So lu nu ima la je
22 put ni~ ka, ~e ti ri po {tan ska, i 32
te ret na au to mo bi la, 15 mo to ci ka la i
500 bi ci ka la. Pre ma for ma ci ji, kra -
jem sep tem bra 1916. go di ne u Au to mo-
bil skoj ko man di tre ba lo je da bu de 579, ali
je stvar no bi lo oko 500 vo za ~a. Za po tre -
be sa ni te ta u dru goj po lo vi ni 1916. go di -
ne, kao po klon od En gle skog dru {tva Cr ve -
nog kr sta, do bi je no je 30 au to mo bi la, ko ji
su mo gli da se ko ri ste is kqu ~i vo za pre voz
ra we ni ka. Po ~et kom de cem bra 1916. u sa -
sta vu Ko man de bi la su 92 srp ska au to mo bi -
la ra znih ti po va i na me na.
Uloga odreda
Re or ga ni zo va na srp ska Au to mo bil ska
ko man da ima la je u svom sa sta vu {o fer sku
{ko lu i {est au to mo bil skih od re da: po je -
dan kod Vr hov ne ko man de, Mi ni star stva
voj nog, Sa ni tet skog ode qe wa i kod sva ke od
tri ar mi je. Sva ki od red imao je i ra di o -
ni cu. Na ~e lu tih au to-od re da na la zi li su
se ofi ci ri, osim u Au to mo bil skom od re du
Vr hov ne ko man de, ko jim je, zbog ne do stat ka
ofi ci ra, ko man do vao na red nik.
Pod pret po stav kom da }e se do bi ti po -
tre ban broj ko la za ar mi je i di vi zi je, u sva -
koj od se dam di vi zi ja for mi ra no je au to mo -
bil sko ode qe we. Sva ko od wih ima lo je sa -
mo po je dan au to mo bil. Na ~e lu sva kog od
ode qe wa na la zio se ofi cir, osim u au toode
qe wa Ko wi~ ke di vi zi je, gde je na du `no -
sti ko man di ra bio pod o fi cir. Di vi zij ska
au to mo bil ska ode qe wa uki nu ta su iz me |u 12.
i 25. mar ta 1917, wi ho vi ko man di ri sta -
vqe ni su na ras po lo ga we ko man dan tu Au to -
mo bil ske ko man de, a sta ra we o di vi zij skim
pre vo znim sred stvi ma pre ne to je u nad le -
`nost ar mij skih au to mo bil skih od re da.
15. septembar 2008.

DI NI CA NA SO LUN SKOM FRON TU
Pr ve sa ve zni~ ke au to mo bil ske je di ni -
ce upu }e ne su u Ver te kop po ~et kom av gu sta
1916. go di ne. Ra di lo se o dve fran cu ske i
jed noj en gle skoj sek ci ji. Au to mo bil ske je di -
ni ce pri srp skim ar mi ja ma bi le su po pu we -
ne qud stvom, sa sta vqe nim od sa ve zni~ kih i
srp skih voj ni ka vi~ nih vo za~ kom za na tu.
U me |u vre me nu ra sli su i broj au to -
mo bi la i for ma ci ja srp ske Au to mo bil ske
ko man de. Ta ko je, re ci mo, ja nu a ra 1918.
au to mo bil ski od red Glav nog sa ni te ta pri -
mio od Ame ri~ kog Cr ve nog kr sta no vih 30
au to mo bi la mar ke ford.
Kraq Petar I obilazi front
u toku Kolubarske bitke 1914. godine
Polazna baza
Dan uo ~i po ~et ka ar ti qe rij ske pri -
pre me za pro boj So lun skog fron ta, 13.
sep tem bra 1918, Au to mo bil ska ko man da
ima la je po spi sku u svom sa sta vu 1.089 li -
ca, a na li cu me sta wih 869. Kra jem ok to -
bra 1918. go di ne na slu `bi u Pr voj srp skoj
ar mi ji bi lo je 186 sa ve zni~ kih ka mi o na i
200 ka mi o ne ta, a u Dru goj 90 ka mi o na i
150 ka mi o ne ta, da kle, ukup no 626 vo zi la,
ko ja su slu `i la is kqu ~i vo za po tre be pre -
no sa hra ne i mu ni ci je za srp sku voj sku. Od
tog bro ja je dan deo bi }e ka sni je ot ku pqen i
is ko ri {}en za iz grad wu au to mo bil skih je -
di ni ca u ju go slo ven skoj voj sci. Srp ska voj -
ska je ka pi tu la ci ju Cen tral nih si la do ~e -
ka la sa sop stve nim vo znim par kom od sve ga
144 au to mo bi la (50 put ni~ kih, 50 sa ni tet -
skih, 12 po {tan skih i 32 te ret na) i 1.136
vo za ~a. Srp ska Au to mo bil ska ko man da do -
bi la je na re |e we 26. de cem bra 1918. da
sa svim oso bqem od mah kre ne za Be o grad.
Ona je po sta la po la zna ba za za for mi ra -
we au to mo bil skih je di ni ca no vo stvo re ne
ju go slo ven ske voj ske.
Au to mo bil sku ko man du, apri la 1918,
~i ni li su {tab i {o fer ska {ko la, Au to mo -
bil ski od red Vr hov ne ko man de, Glav nog sa -
ni te ta i Mi ni star stva voj nog, sa se di {tem
u So lu nu, i po je dan au to mo bil ski od red u
Pr voj i Dru goj ar mi ji. Srp ska Au to mo bil -
ska ko man da ima la je u svom sa sta vu, kra jem
apri la 1918. go di ne, 21 ofi ci ra, tri ob -
ve zni ka ~i nov ni~ kog re da, 615 pod o fi ci ra
i voj ni ka, 139 au to mo bi la ra znih ti po va i
vr sta, te 29 mo to ci ka la i 372 bi ci kla. Na
sta ni ca ma So lun, Sa ku qe vo, Br zak i San ti
Kva ran ta po {tan ske li ni je So lun–San ti
Kva ran ta na la zi la su se dva ofi ci ra i 14
voj ni ka iz sa sta va Au to-ko man de, kao i 10
au to mo bi la ko ji su bi li u vla sni {tvu srp -
skog Mi ni star stva gra |e vi na.
Srpski „kisel-kar”
na zadatku 1915. godine
Na dan 23. ju la 1918. go di ne u slu -
`bi srp ske voj ske bi la su tri fran cu ska
au to mo bil ska od re da (Le ne, Ba lu i Go ti je)
i pet sa ni tet skih vo do va (78, 82, 86, 100.
i 137), te 10 en gle skih au to-~e ta (688,
689, 706, 707, 708, 709, 819, 820, 880.
i 881)
Za snab de va we ce lo kup ne srp ske voj -
ske u tim je di ni ca ma bi lo je an ga `o va no
sve ga 265 ka mi o na i 245 ka mi o ne ta, to
jest 510 vo zi la. Do kra ja le ta 1918. go di -
ne za snab de va we Dru ge srp ske ar mi je an -
ga `o va ne su 908. i 916. fran cu ska sek -
ci ja od po 25 ka mi o na mar ke fi jat.
AU TO MO BIL SKE JE DI NI CE U VOJ SCI
KRA QE VI NE JU GO SLA VI JE
Ratne
operacije
Nema~ke
Au to mo bil ski park voj ske
no vo pro gla {e ne Kra qe vi ne
Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca (SHS),
zbog osku di ce u sa o bra }aj nim
sred stvi ma, for mi ran je
ot ku pom od sa ve zni ka iz ve snog
bro ja sta rih upo tre bqa va nih
au to mo bi la i za ple nom
mo tor nih vo zi la od
po ra `e nog ne pri ja te qa,
me |u ko ji ma je bi lo
naj vi {e ne is prav nih.
Sa stva ra wem Kra qe vi ne Sr ba, Hr -
va ta i Slo ve na ca i iz grad wom jed ne
ve }e mir no dop ske ar mi je, uka za la se
i po tre ba za no vom for ma ci jom au to -
mo bil skih je di ni ca. For ma ci ja au tomo
bil skih je di ni ca u mir no do ba pro pi sa na
je ak tom mi ni stra voj nog i mor na ri ce, ge ne -
ra la Ste va na S. Ha xi }a, Pov.F.|.O.Br.
45841 od 26. de cem bra 1919. go di ne. Po -
me nu tim ak tom od re |e no je da Au to mo bil -
skom slu `bom u voj sci Kra qe vi ne SHS ru ko -
vo di Au to mo bil ski ot sek pri Ar ti qe rij skoteh
ni~ kom ode qe wu Mi ni star stva
voj ske i mor na ri ce. Ne po -
sred no pot ~i we ne ko man -
de i usta no ve tom od se -

Sanitetsko vozilo marke ford, poklon
engleskog Crvenog krsta 1916. godine
ku bi le su Au to mo bil ska ko man da, kao ad -
mi ni stra tiv ni or gan tre }eg ste pe na, Glav -
no au to mo bil sko sla ga li {te i Au to mo bil -
ski od red Mi ni star stva voj ske i mor na ri -
ce, ko ji je bio u ran gu pe {a dij skog ba ta qo -
na. Au to mo bil sku slu `bu ~i ni li su jo{ i
Au to mo bil ski od re di ar mij skih obla sti i
di vi zij ska au to-ode qe wa.
Au to mo bil ska ko man da ima la je u
svom sa sta vu je dan ba ta qon za obu ku, sa
800 do 900 re gru ta sva ke go di ne, ra di o ni -
cu od 100 do 150 kva li fi ko va nih rad ni ka,
au to-park od 51 au to mo bi la i re zer vni au -
to-park od 150 do 200 au to mo bi la (u pr -
vim go di na ma na kon ra ta taj broj do sti gao
je 500). Ka da je re~ o upo tre bi au to mo bi -
la, ko man dan ti od re da po ar mij skim obla -
sti ma i ko man di ri ode qe wa po di vi zij skim
obla sti ma, od no sno di vi zi ja ma, bi li su
pot ~i we ni na ~el ni ci ma, od no sno re fe ren -
ti ma in `e we ri je, a svi oni u stru~ nom po -
gle du Au to mo bil skoj ko man di.
Me{oviti sastav
Au to mo bil ski od red Mi ni star stva
voj nog i mor na ri ce imao je u svom sa sta vu
50 put ni~ kih, ~e ti ri sa ni tet ska i 10 te ret -
nih au to mo bi la. Au to mo bil ski od red ar mij -
ske obla sti (ka da je do ne ta ured ba o for -
ma ci ji bi lo ih je ~e ti ri, a od 1926. pet),
Jezikom cifara
Iz re pa ra ci ja su za po tre be ju go -
slo ven ske voj ske na ba vqe na ukup no
1.224 put ni~ ka, sa ni tet ska, va tro ga sna
i te ret na mo tor na vo zi la, po tom 10 ka -
mi o na re mor ke ra, dve po kret ne au tora
di o ni ce, pet va tro ga snih ka mi o na sa
pri bo rom, pet au to bu sa i 200 mo to ci -
ka la. Od ukup nog bro ja bi lo je 909 ka -
mi o na, 58 put ni~ kih, 177 sa ni tet skih i
80 po {tan skih au to mo bi la. Naj ve }i
broj vo zi la, wih 1.173, bio je na ba -
vqen za po tre be Glav nog au to mo bil skog
sla ga li {ta, od no sno za re zer vu.
14
sa sto jao se od {ta ba i di vi zij skih au to mo -
bil skih ode qe wa. Di vi zij ska au to mo bil ska
ode qe wa bi la su raz li ~i tog sa sta va. Au to -
mo bil ska ode qe wa Drin ske, Du nav ske, [u -
ma dij ske, Ti mo~ ke, Po ti ske, Bo san ske, Mo -
rav ske, Sav ske, Os(ije)~ke i Drav ske di vi -
zij ske obla sti, po red per so na la, ima la su
svom sa sta vu osam put ni~ kih, pet sa ni tet -
skih i 10 te ret nih au to mo bi la, a au to mo -
bil ska ode qe wa Ja dran ske, Zet ske, Vr ba -
ske, Ko sov ske, Var dar ske i Bi toq ske di vi -
zij ske obla sti, osam put ni~ kih, ima la su 10
sa ni tet skih i 20 te ret nih au to mo bi la.
Pred vi |e no je bi lo i po sto ja we au to -
mo bil skih ode qe wa u dve Ko wi~ ke di vi zi -
je. Wih su ~i ni la po ~e ti ri put ni~ ka, pet
sa ni tet skih i dva te ret na au to mo bi la. U
pla nu je bi lo da Au to mo bil sko ode qe we
sva ke Ko wi~ ke di vi zi je u|e u sa stav Au to -
mo bil skog od re da one ar mij ske obla sti na
~i joj te ri to ri ji bu de {tab ko wi~ ke di vi zi -
je. Ar mij ske i di vi zij ske stal ne voj ne bol -
ni ce po pu wa va ne su au to mo bi li ma ko ji su
im pri pa da li po for ma ci ji u mir no do ba
iz ar mij skih au to-od re da, od no sno di vi zij -
skih au to-ode qe wa.
Zna tan deo au to mo bil skog ma te ri ja la
za ju go slo ven sku voj sku u go di na ma na kon
Pr vog svet skog ra ta na ba vqan je od rat nih
re pa ra ci ja iz Ne ma~ ke. Du gi niz go di na to
}e bi ti i je di ni na ~in osa vre me wi va wa
vo znog par ka ju go slo ven ske ar mi je.
Primetno {arenilo
Na bav kom tih au to mo bi la {a re ni lo u
au to mo bil skom par ku ju go slo ven ske voj ske
jo{ se vi {e po ve }a lo. U we mu su se sa da
na la zi li 66 raz li ~i tih mo de la au to mo bi -
la 46 raz li ~i tih pro iz vo |a ~a.
Do pro me ne u for ma ci ji do {lo je kra -
jem 1928. go di ne. Ta da je uki nu ta Glav na au -
to-ko man da sa {o fer skim ba ta qo nom, dok
su di vi zi je do bi le au to-ode qe we u svom sa -
sta vu, ko je je do ta da bi lo u sa sta vu au toko
man di ar mi ja. Mi ni star stvo voj ske i
mor na ri ce do bi lo je svo ju au to-ko man du,
dok je do ta da ima lo ode qe we.
Pre ma u~i we nim iz me na ma Au to-ko -
man da Mi ni star stva voj ske i mor na ri ce i
au to-ko man de ar mij skih obla sti sa sto ja le
su se od {ta ba, ra di o ni ce i vo znog par ka
(au to-od re da). Za raz li ku od au to-ko man di
ar mij skih obla sti, Au to-ko man da Mi ni -
star stva voj nog i mor na ri ce ima la je u
svom sa sta vu i sla ga li {te.
Do kra ja 1934. go di ne po ste pe nim na -
bav ka ma, u okvi ru au to mo bil skog par ka na -
{lo se oko 2.000 au to mo bi la, ka mi o na,
au to bu sa i mo to ci ka la. Sva ka od pet ar mi -
ja ras po la ga la je au to-ode qe wem ko je je
ima lo 25 li mu zi na i 250 tran sport nih
vo zi la, au to-ko man du (ser vis) i {ko lu za
{o fe re. Mi ni star stvo je, ta ko |e, ras po -
la ga lo au to-ko man dom i au to mo bil skim
ode qe wem ko je ga je op slu `i va lo.
RAZ VOJ FOR MA CI J
Na prag
Do no ve pro me ne u
mir no dop skoj for ma ci ji
do {lo je u to ku 1935, ka da
su for mi ra ni ar mij ski
au to mo bil ski pu ko vi i
au to mo bil ski puk
Mi ni star stva voj ske i
mor na ri ce.
No vo for mi ra ne je di ni ce
za me ni le su do ta da {we
Au to-ko man de.
Au to mo bil ski puk
Mi ni star stva voj ske i
mor na ri ce imao je,
po red dva ba ta qo na i
{est ~e ta, po se ban
au to mo bil ski vod
Mi ni star stva voj ske i
mor na ri ce, po pu wen
pre te `no put ni~ kim
vo zi li ma.
15. septembar 2008.

E JU GO SLO VEN SKE VOJ SKE U PE RI O DU 1935–1941.
Kamioni nabavqeni iz reparacija,
Beograd, septembar 1930. godine
gu u Velikog rata
Za ni mqi va je pri ~a o sa sta vi ma i ide -
ja ma ko je su uti ca le da bu du upra vo
ta kvi. Na pri mer, je dan au to mo bil ski
puk Ar mij ske obla sti sa sto jao od
{ta ba, jed nog na stav nog i jed nog tran -
sport nog au to mo bil skog ba ta qo na, ra di o -
ni ce i sla ga li {ta. Na stav ni ba ta qon imao
je dve ~e te, tran sport ni ta ko |e dve, dok su
dve osta le ~e te iz sa sta va pu ka bi le u cen -
tri ma di vi zij skih obla sti van sre di {ta ar -
mij ske obla sti. No vom for ma ci jom uki nu ta
je do ta da {wa po de la au to-je di ni ca na au -
to-od re de i ode qe wa i uve de na no va na pu -
ko ve, ba ta qo ne i ~e te.
Pre ma mi or no dop skoj for ma ci ji, u
sa sta vu sva ke od pet ju go slo ven skih ar mij -
skih obla sti na la zio se po je dan au to mo -
bil ski puk, dok je je dan bio u sa sta vu Mi ni -
star stva voj ske i mor na ri ce. Sa for mi ra -
wem {e ste ar mij ske obla sti, ume sto au to -
mo bil skog pu ka, u we nom sa sta vu na la zi la
Motociklisti na zdru`enoj garnizonoj
ve`bi na Torlaku, jesen 1940. godine
se sa mo jed na au to-~e ta. Po mir no dop skoj
for ma ci ji ju go slo ven ska voj ska ima la je
ukup no 37 au to-~e ta.
Pukovi i {tabovi
U to ku 1936. go di ne do ne ta je Ured ba
o for ma ci ji voj ske u mo bil no i rat no do ba
(Str.Pov.|.Br. 755/1936), ko jom je pred vi -
|e ni broj voj nih au to mo bi la do dat no po ve -
}an na 1.046 put ni~ kih, 4.618 te ret nih i
2.532 spe ci jal na au to mo bi la (ka mi o na), te
1.592 mo to ci kla. Pre ma toj Ured bi, u okvi -
ru sa o bra }aj nih je di ni ca bi lo je pred vi |e -
no po sto ja we au to mo bil skih pu ko va ope ra -
tiv ne voj ske i po za di ne.
Au to mo bil ski puk ope ra tiv ne voj ske
sa sto jao bi se, pre ma toj Ured bi, od {ta ba,
Au to mo bil skog, Au to bu skog, Do pun skog ({o -
fer skog) au to mo bil skog ba ta qo na, Sla ga li -
{ta, Po kret ne au to-ra di o ni ce i Au to mo bil -
Ministar vojske
i mornarice
general Qubomir Mari},
Beograd 1936. godine
skog par ka re zer vnih vo zo va. Au to mo bil ski
ba ta qon ~i ni li su, pre ma for ma ci ji, {tab,
tri do pet au to mo bil skih ~e ta, od to ga jed na
sa ni tet ska, sva ka od po dva do tri vo da od po
dva do tri au to-ode qe wa. Vo do vi su se ob -
ra zo va li u za vi sno sti od vr ste vo zi la, kao
la ki, sred wi i te {ki. Bi lo je pred vi |e no i
po sto ja we sa mo stal nih au to-~e ta.
Au to mo bil ski puk po za di ne tre ba lo je
da se sa sto ji od {ta ba, Au to mo bil skog ba -
ta qo na, Do pun skog au to mo bil skog ba ta qo -
na i Ra di o ni ce. Do pun ski ba ta qon au to mo -
bil skog pu ka po za di ne tre ba lo je da ima
{tab i do pun ske au to mo bil ske ~e te od ~e -
ti ri vo da i op {teg de la.
Efikasnija
mobilizacija
Sve te ~i we ni ce tre ba lo je da po slu -
`e kao osno va za na bav ku po treb nih mo -
tor nih vo zi la za po pu nu no ve rat ne for -
ma ci je, ko ja je do April skog ra ta sa mo de -
li mi~ no po stig nu ta. Zbog ne do voq nog bro ja
mo tor nih vo zi la, stvar na rat na for ma ci ja
ope ra tiv ne voj ske pred vi |a la je da se u sa -
sta vu sva ke od se dam rat nih ar mi ja for mi -
ra sa mo po je dan au to mo bil ski ba ta qon.
Na kon iz bi ja wa svet skog ra ta, sep -
tem bra 1939. po ~e lo se in ten ziv ni je ra di -
ti na po pu ni te ret nim mo tor nim vo zi li ma
ra di za do vo qe wa po tre be za br `om mo bi -
li za ci jom i kon cen tra ci jom na ugro `e ne
ta~ ke dr `av ne te ri to ri je.
Od no vo na ba vqe nih ka mi o na {e vro -
let, ko ji su bi li raz me {te ni u Ru mi, [ap -
cu, Sla von skom Bro du, Kra gu jev cu, Va qe vu,
Tu zli, Ba wa lu ci, Ni {u, Kra qe vu, Sa ra je -
vu, Pri {ti ni (po 80 vo zi la) i U`i~ koj Po -
`e gi (120) i ~u va ni is kqu ~i vo za rat ne po -
tre be, tre ba lo je for mi ra ti jo{ se dam au -
to ba ta qo na po za di ne Vr hov ne ko man de,
ume sto uki nu tog tre }eg vo zar skog di vi zi o -
na, te po je dan au to-vod Pr ve, Dru ge i Tre -
}e ko wi~ ke di vi zi je. Sva ki au to-ba ta qon
mo gao je ima ti po 120 ka mi o na, a au to-vo -
do vi u sa sta vu ko wi~ kih di vi zi ja po 20, ta -
ko da se mo `e za kqu ~i ti da je ju go slo ven ska
voj ska u{la u April ski rat sa 14 au to-ba -
ta qo na, od no sno oko 40 od sto mo to ri zo -
va ne ko mo re, dok je osta lih 60 odsto bi lo
sa `i vo tiw skom vu ~om.

JU GO SLO VEN SKE AU TO-JE DI NI CE U DRU GOM SVET SKOM RA TU
U to ku krat ko traj nog
April skog ra ta ju go slo ven ske
au to mo bil ske je di ni ce
po slu `i le su uglav nom za
eva ku a ci ju i po vla ~e we,
ume sto za snab de va wa tru pa
na po lo `a ji ma, dok je
ve li ki deo mo to ri zo va nih
sred sta va i au to mo bil skog
ma te ri ja la ju go slo ven ske
voj ske, ra ~u na ju }i i naj ve }i
deo no vo na ba vqe nih
ka mi o na {e vro let i pra ga
pao u ru ke ne pri ja te qa.
16
Zdru`ena garnizona ve`ba na
Torlaku, jesen 1940. godine
Godine
prestrojavawa
Sa raz buk ta va wem ustan ka, za po tre -
be tran spor ta ko ri {}e na su sva ras -
po lo `i va sred stva, ukqu ~u ju }i za pre -
`na vo zi la sa kow skom i vo lov skom
vu ~om, to var na gr la, bi ci kle, mo tor -
na vo zi la i `e le zni cu. Pri li kom oslo bo -
|e wa U`i ca, 24. sep tem bra 1941, usta ni~ ke
je di ni ce za ple ni le su od ne pri ja te qa oko
100 mo tor nih vo zi la, dok je po sle oslo bo -
|e wa Po `e ge u ci ster na ma kra qev ske ju go -
slo ven ske voj ske na |e no oko pet mi li o na li -
ta ra ben zi na i oko tri mi li o na li ta ra
naf te. Naj ve }i deo tih vo zi la i po gon skog
ma te ri ja la ipak je iz gu bqen pri li kom pa da
usta ni~ ke dr `a ve, dok su Nem ci sa mo na pru -
zi pre ma Vi {e gra du za ro bi li 23 ka mi o na i
{est mo to ci ka la. U ne pri ja te qev rat ni plen
u{lo je i {est skla di {ta sa 1.800.000 li -
ta ra ben zi na i 2.000.000 li ta ra naf te.
To kom 1942. go di ne, u bor ba ma ko je
su par ti zan ske je di ni ce vo di le {i rom Ju -
go sla vi je od ne pri ja te qa je za ple we no oko
790 mo tor nih vo zi la. Od tih vo zi la je pri
par ti zan skom Vr hov nom {ta bu, av gu sta
1942. for mi ra na au to-~e ta, a u dru goj po -
lo vi ni iste go di ne i au to-~e ta Na rod no o -
slo bo di la~ ke par ti zan ske voj ske Hr vat ske,
u ko joj su ta da oko 80 od sto bo ra~ kog sa -
sta va ~i ni li pri pad ni ci srp skog na ro da.
Kapitulacija Italije
U to ku ~e tvr te ne pri ja teq ske ofan zi -
ve (bit ka na Ne re tvi), vo zi la au to-~e te Vr -
hov nog {ta ba ko ri {}e na su naj vi {e za eva -
ku a ci ju ra we ni ka, {tam pa ri je Bor be i
tran sport ope ra tiv nih je di ni ca do li ni je
fron ta. Na kon pre ba ci va wa ra we ni ka
pre ko Ne re tve (8. i 9. mar ta 1943), svi
par ti zan ski ka mi o ni, wih oko 100, ba ~e ni
su u Ne re tvu.
No vi im puls raz vo ju au to-je di ni ca u
NOVJ da la je ka pi tu la ci ja Ita li je
(9.9.1943). Na kon we se od za ple we nih mo -
tor nih vo zi la 24.9.1943. pri Glav nom
{ta bu Hr vat ske for mi ra pr vi au to mo bil -
ski ba ta qon sa ba zom u Slu wu i Oto~ cu, ko -
ji je u svom sa sta vu imao oko 400 mo tor nih
vo zi la. Taj ba ta qon je oba vqao tran sport -
ne za dat ke za po tre be je di ni ca i sta nov ni -
{tva i odr `a vao re do van sa o bra }aj na
slo bod noj te ri to ri ji. Istog da na je u Pa zi -
nu for mi ra na Glav na au to-ko man da Ope ra -
tiv nog {ta ba za Istru. S ob zi rom na zna tan
pri liv mo tor nih vo zi la, u ne kim di vi zi ja ma
glav nih {ta bo va Slo ve ni je i Hr vat ske for -
mi ra ne su au to-~e te, kao i u ne kim bri ga da -
ma ko je su dej stvo va le na pod ru~ ju biv {e
ita li jan ske oku pa ci o ne zo ne.
Raz voj au to mo bil skih je di ni ca za be -
le `en je to kom 1944. go di ne naj vi {e za hva -
qu ju }i po ve }a wu bro ja mo tor nih vo zi la ko -
ja su za ple we na od ne pri ja te qa ili do bi je -
na od sa ve zni ka. Ta ko su Bri tan ci ne ko li -
ko xi po va iz vla sti tih je di ni ca pre da li u
ru ke pri pad ni ka NOVJ iz je di ni ca for mi -
ra nih na ju gu Ita li je, le ta 1944. go di ne.
Ju go slo ven ske je di ni ce do {le su ta ko do 86
xi po va i do xe va za vu ~u ar ti qe rij skih oru -
|a 57 i 75 mi li me ta ra.
Baza pri vrhovnom
{tabu
U dru goj po lo vi ni 1944. for mi ra ju se
au to mo bil ske tran sport ne je di ni ce u di vi -
zi ja ma i kor pu si ma, ko je se ko ri ste za pre -
vo `e we je di ni ca, ma te ri jal nih sred sta va i
ra we ni ka u Dr var skoj, Knin skoj i Mo star -
skoj ope ra ci ji. U ok to bru te go di ne, pri
Glav nom {ta bu Ma ke do ni je for mi ra se Pr -
va au to mo bil ska bri ga da.
Na kon oslo bo |e wa Be o gra da, for mi -
ra na je Au to-ba za (u de cem bru 1944) pri
Vr hov nom {ta bu, ka sni je na zva na Au to ko -
man da NOVJ, sa au to mo bil skom bri ga dom,

Zarobqeni nema~ki kibelvagen
u jesen 1944. godine
u ~i jem sa sta vu su bi li kur se vi za {ko lo -
va we ofi ci ra au to mo bil ske slu `be i obu -
ku vo za ~a.
Za iz vr {a va we ma sov nih tran sport -
nih za da ta ka to kom 1945. go di ne, u ar mi ja -
ma se ob ra zu ju au to mo bil ski pu ko vi. Sa o -
bra }aj na slu `ba, ko ju su ~i ni le au to mo bil -
ska i `e le zni~ ko-plo vid be na gra na, for -
mi ra na je 6. mar ta 1945. go di ne. Na ~e lu
slu `be na la zi lo se Sa o bra }aj no ode qe we
pri Po ve re ni {tvu na rod ne od bra ne sa au -
to mo bil skim i `e qe zni~ ko-plo vid be nim
ot se kom. Iz vr {ne au to mo bil ske je di ni ce
Sa o bra }aj ne slu `be bi le su Au to mo bil ska
bri ga da pri Po ve re ni {tvu na rod ne od -
bra ne, au to-pu ko vi u ar mi ja ma, au to-ba ta -
qo ni u kor pu si ma i au to-~e te u di vi zi ja ma,
ar ti qe rij skim i in `e we rij skim bri ga da -
ma. Uprav ni or ga ni Sa o bra }aj ne slu `be
bi li su sa o bra }aj ni od se ci pri voj no te ri -
to ri jal nim pod ru~ ji ma, ko man da ma ar mi ja,
Rat noj mor na ri ci, ko man da ma kor pu sa i
Kor pu sa na rod ne od bra ne Ju go sla vi je
(KNOJ), a u di vi zi ja ma i bri ga da ma, ukqu -
~u ju }i i KNOJ, bi li su re fe ren ti sa o bra -
}aj ne slu `be.
Partizanski kamioni
u Bosni 1942. godine
AU TO MO BIL SKE JE DI NI CE U JNA
Reorganizacija
i razvoj
Na kon ra ta for mi ra se
au to mo bil ska bri ga da
u ten kov skoj ar mi ji,
dok se au to-~e te
for mi ra ju u ten kov skim
i gar dij skim bri ga da ma.
Kra jem 1946. go di ne
Au to mo bil sko ode qe we
ula zi u sa stav
no vo for mi ra ne
Sa o bra }aj ne upra ve
Ju go slo ven ske ar mi je.
Na kon uki da wa ten kov ske
ar mi je, ras for mi ra na je
we na au to mo bil ska
bri ga da, a for mi ra ju se
au to-ba ta qo ni u
ten kov skim je di ni ca ma
di vi zi ja ma, bri ga da ma.
Defile trupa
u Beogradu
1945. godine
Ne po sred no po sle oslo bo |e wa Ju go slo -
ven ska ar mi ja (JA) bi la je po pu we na
tro fej nim i re kvi ri ra nim ci vil nim
mo tor nim vo zi li ma (oko 20.000 ra -
znih ti po va i mo de la). Vo zi la iz ple -
na ni su pred sta vqa la do bar iz bor za po pu -
nu ju go slo ven skih oru `a nih sna ga, jer su bi -
la is tro {e na rat nom slu `bom, a re zer vni
de lo vi be hu no} na mo ra za teh ni~ ku slu `bu.
U ne do stat ku dru ge teh ni ke, ne ma~ ka vo zi la
su ko ri {}e na do gra ni ca iz dr `qi vo sti. Ta -
ko |e, na kon ra ta JA se snab de va la i ka mi o -
ni ma i te ren skim vo zi li ma sa sto ko va ame -
ri~ kih vi {ko va u Au stri ji i dru gim dr `a va -
ma, gde se za ma le pa re do la zi lo do ve li kih
ko li ~i na sko ro ne ko ri {}e nih ili ma lo ko -
ri {}e nih voj nih au to mo bi la.
Au to mo bil ska slu `ba iz dvo je na je iz
Sa o bra }aj ne slu `be 1948. go di ne, ka da se
for mi ra Au to mo bil ska upra va, ~i ji je za -
da tak bio da oja ~a au to mo bil sku slu `bu.
Na me sto ras for mi ra ne Au to mo bil ske
bri ga de pri Mi ni star stvu na rod ne od bra -
ne (MNO), for mi ran je Au to mo bil ski
tran sport ni puk u Vr {cu i au to-ba ta qon
pri MNO. U pe ri o du na kon 1951. go di ne
JNA je bi la po pu we na i no vim vo zi li ma
ame ri~ kog po re kla (Je ep, Dod ge, GMC), do -
bi je nim pre ko pro gra ma voj ne po mo }i
(1.001 ka mi on – trak tor od 12–18 to na i
10.390 ka mi o na od 0,75, 1,5, i 2,5 to na
no si vo sti, ukqu ~u ju }i i sa ni tet ska i ko -
mand na vo zi la).
Uspon Saobra}ajne
slu`be
Na kon re or ga ni za ci je sa o bra }aj ne
slu `be sre di nom pe de se tih go di na, ka da
Sa o bra }aj no ode qe we MNO (20.4.1954)
ula zi u sa stav no vo for mi ra ne ma te ri jal -
17

no-plan ske upra ve MNO, a sa o bra }aj ni
or ga ni u ko man da ma u sa stav ma te ri jal noplan
skih or ga na, iz vr {ni or ga ni bi li su,
ka da je re~ o au to-je di ni ca ma, au to mo bil -
ski na stav ni puk (Mu ~i }i), se dam au to-ba -
ta qo na, ~e ti ri au to-~e te i au to-vo da u pe -
{a dij skim di vi zi ja ma i ko man da ma ar mi ja,
RM i gra ni~ nim je di ni ca ma.
Naj ve }i uspon sa o bra }aj na slu `ba
do `i ve la je 1955, ka da je for mi ra na Sa o -
bra }aj na upra va sa svim gra na ma sa o bra -
}a ja. U Sa o bra }aj noj upra vi JNA pr vi put
se for mi ra Ode qe we za drum ski sa o bra -
}aj od tri od se ka: au to mo bil ski, put ni i za
re gu li sa we sa o bra }a ja. Pri voj nim obla -
sti ma po sto ja la su sa o bra }aj na ode qe wa,
u kor pu si ma – sa o bra }aj ni od se ci, u pe {a -
dij skim di vi zi ja ma sa o bra }aj ni od se ci sa
au to mo bil skom ~e tom, a u pe {a dij skoj bri -
ga di i pu ku re fe rent Sa o bra }aj ne slu `be
sa tran sport nim vo dom. U Mu ~i }i ma je i
da qe bio au to mo bil ski na stav ni puk. Put -
no-eks plo a ta ci o ni ba ta qon je pre me {ten
iz Qu bqa ne u Laj ko vac, tri au to ba ta qo na
u Pr vu voj nu oblast, po dva au to ba ta qo na
u Tre }u i Pe tu voj nu oblast i je dan au toba
ta qon u Sed mu voj nu oblast. U ko man di
gra ni~ nih je di ni ca po sto jao je sa o bra }aj ni
od sek sa au to-vo dom, a u Gra ni~ noj bri ga di
sa o bra }aj ni re fe rent.
Ko man da Gar de ima la je sa o bra }aj ni
od sek i au to-~e tu, a gar dij ska bri ga da re -
fe ren ta sa o bra }aj ne slu `be sa au to-~e tom.
U to ku 1955. od re |e na je or ga ni za ci ja
sa o bra }aj ne slu `be u ra tu. Uprav ni or ga ni
sa o bra }aj ne slu `be u ra tu bi li su Sa o bra -
}aj na upra va Vr hov ne ko man de, sa o bra }aj na
ode qe wa ar mi ja, sa o bra }aj ni od se ci kor -
Kamioni GMC dobijeni u okviru
zapadne vojne pomo}i Jugoslaviji
Kamion TAM 4500
na ve`bi1965. godine
Parada povodom Dana pobede,
Beograd 1946. godine
pu sa i sa o bra }aj ni re fe ren ti u bri ga da -
ma, pu ko vi ma i sa mo stal nim ba ta qo ni ma –
di vi zi o ni ma. Kod iz vr {nih au to mo bil skih
or ga na bi lo je pro me na. Au to-tran sport ne
je di ni ce Sa o bra }aj ne slu `be bi le su: pri -
{tap ski ba ta qo ni VK, tran sport ni ba ta -
qon Re zer ve Vr hov ne ko man de, pri {tap ske
~e te ar mi ja, pri {tap ski vo do vi i tran -
sport ni ba ta qo ni kor pu sa, tran sport ne ~e -
te di vi zi ja i tran sport ni vo do vi (ode qe wa)
kod bri ga da (pu ko va), sa mo stal nih ba ta qo -
na (di vi zi o na), tran sport ne ~e te i ~e te au -
to-ci ster ni Vr hov ne ko man de i ar mi ja.
Sle de }e go di ne ob ra zu ju se sa o bra -
}aj ni od se ci u no vo for mi ra nim ko man da ma
Voj nih pod ru~ ja. Ras for mi ran je niz au to -
ba ta qo na, a for mi ra ne su au to mo bil ske
~e te pri Voj nim pod ru~ ji ma.
Go di ne 1958. u ok vi ru Sa o bra }aj ne
upra ve JNA, ume sto drum skog i `e le zni~ kog
ode qe wa, for mi ra ju se Sa -
o bra }aj no-ope ra tiv no ode -
qe we (sa od se ci ma za drum -
ski i `e qe zni~ ki sa o bra }aj i
stu di ju slu `be, i sa re fe ren -
ti ma za plo vid bu i va zdu {ni
sa o bra }aj), te Tran sport no
ode qe we (sa od se ci ma za
tran sport, eks plo a ta ci ju i
re gi stra ci ju mo tor nih vo zi -
la). Mir no dop ske au to mo -
bil ske je di ni ce u sa sta vu sa -
o bra }aj ne slu `be bi le su au -
to mo bil ski ba ta qon Dr `av -
nog se kre ta ri ja ta za na rod -
nu od bra nu (DSNO), au to-~e -
te i au to-vo do vi u ko man da ma
ar mij skih obla sti, voj nih po -
d ru~ ja, voj no po mor skih po d -
ru ~ ja, Rat ne mor na ri ce i Ra -
t nog va zdu ho plov stva.
Promena
organizacije
O~e ki va na re or ga ni -
za ci ja do go di la se to kom
1959. go di ne. Pro me na or -
ga ni za ci je sa o bra }aj ne slu `be u ra tu ob u -
hva ta la je i pro me nu or ga ni za ci je au to mo -
bil skih je di ni ca. Pre ma pla nu Dr var–1,
tran sport ne au to mo bil ske je di ni ce ~i ni li
su au to mo bil ski ba ta qon te ret nih au to mo -
bi la za op slu `i va we Vr hov ne ko man de i
au to mo bil ski ba ta qon put ni~ kih i te ren -
skih au to mo bi la za op slu `i va we DSNO, u
ar mij ma – au to-ba ta qo ni i au to-~e te za op -
slu `i va we ko man de ar mi je i ~e ta au to-ci -
ster ni, u voj nim pod ru ~i ma – au to-ba ta qon,
au to-~e ta i au to-vod za op slu `i va we ko -
man di VP, trak tor ska ~e ta i trak tor ski vo -
do snab de va~ ki vod.
Od 1963. sa o bra }aj na slu `ba po sta je
tak ti~ ki no si lac svih ne bor be nih mo tor -
nih i pri kqu~ nih vo zi la, osim vo zi la spe -
ci jal ne na me ne RV i PVO i vo zi la za hleb
i me so in ten dant ske slu `be. Slu `ba je po -
sta la i tak ti~ ki no si lac sme {ta ja ne bor -
be nih mo tor nih i pri kqu~ nih vo zi la.
Sre di nom {e zde se tih pri stu pa se raz -
ra di kon cep ci je op {te na rod ne od bra ne
(ONO) i u obla sti sa o bra }aj nog obez be |e -
wa. Pre ma toj kon cep ci ji no si o ci upra vqa -
wa i ru ko vo |e wa sa o bra }a jem i tran spor tom
u ra tu bi li su or ga ni dru {tve no-po li ti~ kih
za jed ni ca, ko ji su u ra tu bi li od go vor ni za
sa o bra }aj no obez be |e we svih kom po ne na ta
na rod ne od bra ne i ras po la ga li iz vr {nim
or ga ni ma i or ga ni za ci ja ma, ko mu ni ka ci ja ma,
tran sport nim i dru gim ka pa ci te ti ma na svo -
joj te ri to ri ji. Po red to ga, u okvi ru je din stve -
nog sa o bra }aj nog si ste ma ze mqe, oru `a ne
sna ge su raz vi ja le sop stve nu sa o bra }aj nu or -
ga ni za ci ju i tran sport ne ka pa ci te te ta kvog
obi ma i struk tu re da su mo gle sa mo stal no
or ga ni zo va ti sa o bra }aj no obez be |e we u zo -
na ma bor be nih dej sta va zdru `e nih tak ti~ kih
je di ni ca i na prav ci ma do vo |e wa sna ga iz
du bi ne u zo nu bor be nih dej sta va. S tim u ve -
zi, bi lo je pred vi |e no da u zo na ma bor be nih
dej sta va ko man de ope ra tiv nih je di ni ca po
po tre bi mo gu sta vi ti pod svo ju ko man du sa o -
bra }aj ne or ga ne sa te te ri to ri je.
Ko man de i {ta bo vi TO su svo je po tre -
be za tran spor tom pod mi ri va le an ga `o va -
wem je di ni ca na svo joj te ri to ri ji, a u zo ni
15. septembar 2008.

or be nih dej sta va je di ni ca JNA ko je su bi -
le u od no snoj zo ni, dok su se uprav ni or ga -
ni sa o bra }aj ne slu `be JNA na la zi li u ko -
man da ma svih ste pe ni – od pu ka do Vr hov ne
ko man de i iz vr {a va li za dat ke upo tre bom
sa o bra }aj nih je di ni ca i ko or di na ci jom ra -
da sa te ri to ri jal nim uprav nim or ga ni ma
nad le `nim za sa o bra }aj, ne po sred no ili
po sred stvom voj nih de le ga ci ja.
Do ve }ih or ga ni za ci o nih pro me na u
okvi ru sa o bra }aj ne slu `be do la zi po no vo
sre di nom se dam de se tih i po ~et kom osam de -
se tih, ka da se i{lo na sma we we broj nog
sta wa zbog cen tra li za ci je ad mi ni stra ci je
u Sek to ru po za di ne SSNO. Od 1981. i za -
da ci raz vo ja mo tor nih i pri kqu~ nih vo zi la
JNA pre ne ti su u nad le `nost Voj no teh ni~ -
Pinzgauer na paradi povodom
Dana pobede, Beograd 1985. godine
kog in sti tu ta. Au to mo bil ske na stav ne je di -
ni ce ba ta qon skog sa sta va na la zi le su se u
^a pqi ni, Sla von skoj Po `e gi i Ki ~e vu, a
~et nog sa sta va u Be loj Cr kvi i Ko vi nu, te u
sa sta vu ar mi ja i RV i PVO.
Od au to mo bil skih je di ni ca u pe ri o du
do ras pa da dr `a ve i da qe po sto je tran -
sport ni au to mo bil ski ba ta qo ni i ~e te,
pre ma po tre ba ma, od SSNO do di vi zi je.
Do 1985. i vu ~a je za do vo qe na sa 80 do 90
po sto sa vre me nim ne bor be nim mo tor nim
vo zi li ma, ~i me je znat no po ve }a na po kre -
tqi vost je di ni ca.
Po sled wih go di na pred ras pad ze mqe,
sa o bra }aj na slu `ba je bi la od go vor na za
po boq {a wa or ga ni za cij sko-for ma cij ske
struk tu re, za vr {et ka raz vo ja no ve ge ne ra -
ci je mo tor nih vo zi la po ve }a ne pro hod no -
sti i na wi ho voj osno vi po ~e tak raz vo ja no -
ve ge ne ra ci je ne bor be nih mo tor nih vo zi la
vi so ke pro hod no sti. Re a li za ci ju tih am bi -
ci o znih pla no va pre ki nu li su ras pad ze -
mqe i kr va vi gra |an ski rat na pro sto ri ma
biv {e SFRJ.
U VOJ SCI JU GO SLA VI JE,
VOJ SCI SR BI JE I CR NE GO RE I VOJ SCI SR BI JE
Suo~avawe
starih i novih
iskustava
De {a va wa i ak tiv no sti
u pe ri o du 1991–1992.
po ka za la su ko li ki
zna ~aj ima sa o bra }aj na
slu `ba u rat nim
uslo vi ma. Po ka za lo se
i da je na iz gled
po gre {no ra ni je
opre de qe we za po pu nu
Voj ske od re |e nim
ka te go ri ja ma vo zi la
bi lo is prav no.
Po ~et kom de ve de se tih go di na Voj ska Ju -
go sla vi je ras po la ga la je sa oko
45.000 mo tor nih i pri kqu~ nih vo zi -
la, svr sta nih u ~e ti ri kla se, 49 vr sta
vo zi la, 324 gru pe i oko 2.000 mar ki
i ti po va. Ipak, u pe ri o du od 1990. do
1999. go di ne, a na ro ~i to na kon agre si je na
SRJ fond voj nih ne bor be nih i spe ci jal nih
vo zi la sma wen je za oko 50 od sto. Tom pri -
li kom iz si ste ma je otu |e no bli zu 20.000
ne bor be nih i pri kqu~ nih vo zi la.
Reforme
Re for mom si ste ma od bra ne u Sa ve -
znoj Re pu bli ci Ju go sla vi ji, po tom Dr `av noj
za jed ni ci SCG i Re pu bli ci Sr bi ji uve de ne
su no ve or ga ni za cij sko-for ma cij skih pro -
me ne ko ji ma su bi le ob u hva }e ne i Sa o bra -
}aj na upra va i au to-je di ni ce. Sa o bra }aj na
upra va, ko ja je bi la u sa sta vu Sek to ra za
lo gi sti ku G[ VJ, ras for mi ra na je 2005.
go di ne, a for mi ra ni su: Ode qe we za tran -
sport u okvi ru Sek to ra za ma te ri jal ne re -
sur se MO (kao prav ni sled be nik Sa o bra -
19

Terenska ispitivawa kamiona
FAP 1118 BS/AV,
Kopaonik 2007. godine
}aj ne upra ve) i Od sek za tran sport u sa -
sta vu Upra ve za lo gi sti ku (J-4) G[ VS. Ta -
ko |e zna ~aj na no vi na od 2006. go di ne je ste
for mi ra we cen tra za upra vqa we kre ta -
wem (CUK), ko ji je bio pot ~i wen Ko man di
lo gi sti ke, {to se ni je po ka za lo kao do bro
re {e wem, a od 2007. go di ne pre i me no van
je u Cen tar za upra vqa we kre ta wem i
tran spor tom (CU KiT) u sa sta vu Upra ve za
lo gi sti ku (J-4) G[ VS.
Korenite promene
U okvi ru re for me Voj ske, pa ra lel no
sa pro ce si ma uki da wa ar mij skog i kor pu -
snog sa sta va, do la zi i do ras for mi ra wa
au to mo bil skih je di ni ca. Od 2007. go di ne
ne po sto ji ni jed na sa mo stal na au to mo bil -
ska (tran sport na) je di ni ca, a u okvi ru dru -
gih sa sta va funk ci o ni {u: jed na tran spor ta
~e ta (64 logb za op slu `i va we MO i G[ i
po tre ba u gar ni zo nu Be o grad), ~e ti ri tran -
sport na vo da u skla di {nim ba ta qo ni ma
CLoB i au to mo bil ska ode qe wa pri ko man -
da ma ope ra tiv nih sa sta va, a u dva ba ta qo -
na voj ne po li ci je po sto je vo do vi sa o bra -
}aj ne voj ne po li ci je. ra di uni fi ka ci je vo -
znog par ka i ras te re }e wa je di ni ca vo zi li -
ma ~i ji su eks plo a ta ci o ni i vre men ski re -
sur si pri kra ju, kra jem 2007. go di ne je do -
ne ta od lu ka o ogla {a va wu ne per spek tiv -
nim za po tre be Voj ske 87 mar ki i ti po va
ne bor be nih mo tor nih vo zi la. Pri mer ci
tih vo zi la su iz u ze ti iz pro ce sa otu |e wa i
uvr {te ni u mu zej ske pred me te Voj nog mu ze ja
u Be o gra du.
Na stru~ noj ras pra vi odr `a noj ma ja
2008. go di ne u Ode qe wu za tran sport SMR
MO za kqu ~e no je da tran sport ni si stem
tre ba da ima svo ju ver ti kal nu or ga ni za ci -
o nu struk tu ru, od Mi ni star stva od bra ne do
gar ni zo na u ko me su je di ni ce i usta no ve, da
su tran sport ni sa sta vi i ka pa ci te ti voj ske
pod di men zi o ni ra ni i da je po treb no re de -
fi ni sa ti tran sport ni si stem u MO i VS,
ta ko da se for mi ra ju dve tran sport ne ~e te
ko je }e op slu `i va ti po te ri to ri jal nom
prin ci pu je di ni ce i usta no ve iz si ste ma
od bra ne, da skla di {ni ba ta qo ni i avioba
ze ViP VO ima ju tran sport ne vo do ve za
svo je po tre be, a da se Cen tar za upra vqa -
we kre ta wem i tran spor tom pre pot ~i ni
Zdru `e noj ope ra tiv noj ko man di. Od do no -
{e wa za kqu ~a ka, pa do da na ka da se obe -
le `a va 100. go di na sa o bra }aj ne slu `be i
uvo |e wa au to mo bi la u srp sku voj sku, do {lo
je do iz me ne je di no for ma ci je u Upra vi za
lo gi sti ku (J-4) G[ VS, gde je Od sek za tran -
sport pre for mi ran u Ode qe we za sa o bra -
}aj i tran sport.
20
OBU KA ZA NE BOR BE NA VO ZI LA
Su {ti na sti ca wa sva kog
zna wa, po go to vo voj nog,
je ste obu ka. Po mno `e na sa
is ku stvom da je neo p ho dan
kva li tet. Vo za~ ka ve {ti na
je po seb na sa ma po se bi.
Du go se sti ~e, a la ko gu bi
zbog ne do stat ka prak se.
Za to je u na {oj voj sci jo{
od for mi ra wa pr vih
au to-je di ni ca sta vqen
va `an ak ce nat na kva li tet
obu ke. Naj pre smo
„pre pi si va li” od dru gih,
a on da pra vi li vla sti te
pla no ve i pro gra me.
Oni su se me wa li s
vre me nom, ra to vi ma,
bur nim do ga |a ji ma...
Za to je za ni mqi vo
pre li sta ti pe ri o de i
okol no sti, od po ~et ka ve ka
do vre me na sa da {weg.
[oferska
{kola
Pr va obu ka srp skih voj nih vo za ~a po -
~e la je jo{ u vre me si la ska s tra ke
ka mi o na za na {u voj sku u {vaj car skoj
fa bri ci Ar benc. Pr va ~e ti ri voj ni -
ka upu }e na su u {vaj car sku de cem bra
1908, dok je dru ga gru pa od {est voj ni ka i
dva maj sto ra iz Voj no teh ni~ kog za vo da u
Kra gu jev cu u Ci rih sti gla to kom fe bru a ra
1909. go di ne. U pr voj gru pi upu }e ni su: re -
dov pe {a di nac Sto jan @iv ko vi}, re dov ar -
ti qe rac Mi lan Ili} i re do vi in `e wer ci
Dra go qub S. Pe tro vi} i Va sa Mah. Dru gu
gru pu ~i ni li su: re dov pe {a di nac Da ni lo
Si mi}, re do vi ar ti qer ci Du {an Di ki} i
Qu bo mir ^a lu ko vi}, re dov in `e we rac Mi -
haj lo Ne do vi} i dva maj sto ra iz kra gu je va~ -
ke voj ne fa bri ke, ko ji su u Ci ri hu ob u ~a va -
ni za ge ne ral ne re vi zi je au to mo bi la. Obu -
ka za {o fe re i me ha ni ~a re tra ja la je do
ma ja 1909. go di ne, ka da je i za vr {e na pro -
iz vod wa pr vih au to mo bi la za srp sku voj sku.
Po sle do la ska u Sr bi ju i ras po re |i -
va wu au to mo bi la po di vi zij skim obla sti ma
na sva ko vo zi lo, osim {o fe ra, do de qe na
su tri voj ni ka iz ra znih ro do va Voj ske, ko ji
su naj ~e {}e bi li za na tli je. [o fe ri su te
po mo} ni ke ob u ~a va li za sa mo stal no upra -
vqa we au to mo bi lom. Do 1912. go di ne obu -
ku za vo za ~e na Ar ben co vim au to mo bi li ma
za vr {i lo je oko 50 voj ni ka. Sa na bav kom
15. septembar 2008.

Srpska vojno{oferska bukvica
izdata 1/14. 08. 1915. godine
tri au to mo bi la mar ke dik si u to ku 1912. i
1913. go di ne, wi ho vi {o fe ri ob u ~a va ni
su u ne ma~ koj fa bri ci u Aj ze na hu, po istom
prin ci pu kao i sa Ar ben com.
Intenzivni kursevi
Or ga ni zo va na obu ka ka dra ot po ~e la je
tek sa bal kan skim ra to vi ma, ka da je osno -
va na {o fer ska {ko la. Pr vi voj no {o fer ski
kurs odr `an je u no vo o tvo re noj Voj no {o -
fer skoj {ko li u Be o gra du od 14. mar ta do
14. ju na 1913. go di ne i bio je pred vi |en za
pri pre mu na ~el ni ka au to-ode qe wa, to jest
20–30 pod o fi ci ra stal nog ka dra, pod na -
red ni ka i na red ni ka, bez ob zi ra na rod.
Ka da je {ko la po ~e la sa ra dom, na we nom
~e lu na la zio se kao uprav nik ar ti qe rij skoteh
ni~ ki pot pu kov nik Vla di slav J. De rok. Za
po tre be {ko le je od svih te ret nih mo tor nih
vo zi la srp ske voj ske u Be o gra du ost a vqen
sa mo je dan ka mi on. Kao in struk to ri u toj
usta no vi ra di li su pod o fi ci ri ko ji su se
vra ti li sa obu ke u Aj ze na hu (Ne ma~ ka) sa
tri put ni~ ka au to mo bi la mar ke dik si. Or -
ga ni zo va na obu ka voj ni ka u srp skoj voj sci
po ~e la je sa dru gim voj no {o fer skim kur som,
ko ji je tre ba lo da po~ ne u {o fer skoj {ko li
u Be o gra du, na Gor wem Gra du, 18. ju la 1913.
go di ne. Na kurs je po sla to 56 voj ni ka iz ra -
znih je di ni ca. Tom pri li kom je na stao i pr -
vi ux be nik o mo tor nom vo zi lu.
[o fer ska {ko la je 23. mar ta 1914.
go di ne pre {la iz Be o gra da u Kra gu je vac.
Po sle iz bi ja wa Pr vog svet skog ra ta {ko la
je vr {i la obu ku do sre di ne no vem bra
1914. go di ne, ka da je deo we nih na stav ni ka
upu }e ni na front. U to vre me ja vqa ju se i
pr vi au to mo bil ski ofi ci ri u srp skoj voj -
sci. Oni su do bi je ni una pre |i va wem pod o -
fi ci ra iz tru pe. Sa stva ra wem Au to mo -
bil ske ko man de 1915, Voj no {o fer ska {ko -
la je po no vo ot po ~e la sa ra dom. Na ~e lu
{ko le ko ja se na la zi la u kru gu Voj no teh ni~ -
kog za vo da u Kra gu jev cu bio je pe {a dij ski
Srpski {oferi sanitetskog autoodreda,
jesen1916. godine
pot po ru~ nik Sve to zar M. Jo -
va no vi}, dok su na stav ni ci
vo `we bi li pe {a dij ski pot -
po ru~ ni ci Pe tar Jo va no vi} i
Da ni lo Si mi}, te na red nik
Sve to zar A. \or |e vi}.
Po sle po vla ~e wa pre ko
Al ba ni je i re or ga ni za ci je srp -
ske voj ske na Kr fu, je dan od
glav nih za da ta ka pri li kom or -
ga ni zo va wa au to mo bil ske slu -
`be bi la je i obu ka qud stva za
upra vqa we mo tor nim vo zi li -
ma. Kur se vi su na ro ~i to in ten -
zi vi ra ni u po sled woj go di ni
ra ta i da li su sjaj ne re zul ta te
na oma so vqe wu {o fer skog za -
na ta me |u Sr bi ma. Ta ko je,
pre ma po da ci ma od 13. fe bru a ra 1918, u ~i -
ta voj srp skoj voj sci bi lo po spi sku 558 {o -
fe ra, dok je wi hov broj na li cu me sta bio za
je dan ve }i (559). Dan uo ~i po ~et ka ar ti qe rij -
ske pri pre me za pro boj So lun skog fron ta,
13. sep tem bra 1918, u srp skoj voj sci bi lo je
po spi sku 1.136 {o fe ra, od to ga na li cu me -
sta wih 790, dok su se osta li na la zi li na
obu ci.
U po sled woj go di ni ra ta ot po ~e lo se i
sa or ga ni zo va nom obu kom ofi ci ra za bu du -
}u for ma ci ju. Ta ko je kra jem mar ta 1918.
pri Au to-ko man di otvo ren ~e tvo ro me se~ ni
kurs za 15 ofi ci ra, ko ji je po ~eo sa ra dom
28. apri la 1918. go di ne. Na kon pr vih rat -
nih go di na kur se vi za obu ku ofi ci ra za au -
to mo bil ske je di ni ce, ta da ve} ju go slo ven ske
voj ske, u tra ja wu od ~e ti ri me se ca, or ga ni -
zo va ni su spo ra di~ no, u skla du sa po tre ba -
ma, u Glav noj au to-ko man di u Be o gra du i u
Au to-ko man di I ar mij ske obla sti u No vom
Sa du. Od 1933. ofi cir ski kur se vi tra ja li
su pet, a od 1938. go di ne {est me se ci.
Od na red ne – 1939. go di ne, u ju go slo -
ven skoj voj sci spe ci ja li sti~ ka {o fer ska
obu ka sta re {i na od vi ja la se u no vo for mi -
ra noj {ko li za re zer vne au to-vo zar ske
ofi ci re u Be o gra du. Re dov na na sta va u
{ko li tra ja la je de vet me se ci i de li la se
na dva na stav na pe ri o da. U to ku tre }eg me -
se ca dru gog na stav nog pe ri o da iz vo |e no je
jed no pu to va we na ve }u da qi nu u tra ja wu od
naj ma we 15 da na, na ko me su po la zni ci po -
Prvi srpski vojni {oferi
na obuci u Cirihu, 1909. godine
la ga li prak ti~ ni is pit iz vo `we, i na ko me
su iz vo |e ne ve `be u prak ti~ nom vo |e wu au -
to-ko lo na i wi ho voj tak ti~ koj upo tre bi.
Or ga ni zo va na obu ka voj ni ka i pod o -
fi ci ra u voj sci Kra qe vi ne SHS i Kra qe -
vi ne Ju go sla vi je ot po ~e la je 1919. go di ne.
Ra di ospo so bqa va wa qud stva za au to mo -
bil sku slu `bu, u Be o gra du je iz vr {e na obu -
ka oko 2.000 re gru ta, ve }i nom za na tli ja.
Na kon to ga, pod o fi ci ri i voj ni ci ob u ~a -
va ni su u {o fer skom ba ta qo nu Au to mo bil -
ske ko man de u Be o gra du, ko ji je go di {we
pri mao iz me |u 800 i 900 re gru ta.
Pred ispitnom
komisijom
Na kon for mi ra wa au to-ko man di ar -
mij skih obla sti i Mi ni star stva, re gru ti su
ob u ~a va ni u wi ho vim {o fer skim ba ta qo -
ni ma, a od sre di ne tri de se tih u {o fer skim
ba ta qo ni ma au to mo bil skih pu ko va ar mij -
skih obla sti, Mi ni star stva voj nog i mor -
na ri ce, ko ji su za me ni li do ta da {we au to -
mo bil ske ko man de. Je di no je Au to mo bil ski
puk Mi ni star stva voj nog i mor na ri ce imao
dve ~e te za obu ku {o fe ra, dok je u au to mo -
bil skim pu ko vi ma ar mij skih obla sti za tu
na me nu slu `i la sa mo po jed na ~e ta. U sva -
koj ~e ti go di {we je mo glo bi ti ob u ~e no oko
180 re gru ta.
Po la zni ci su, po red te o ret skog de la
na sta ve, pro la zi li kom plet nu obu ku u vo -
`wi, ko ja je tra ja la tri i po me se ca, i tom
pri li kom za vo la nom su pre la zi li oko 700
ki lo me ta ra. Na kon prak ti~ ne na sta ve vo -
`we iz vo di la se te ren ska obu ka. Vo za~ ki
is pit po la gao se pred ko mi si jom od tri, a
od 1938. go di ne od dva ~la na.
Za 1941. go di nu bi lo je pred vi |e no da
se, na kon uvo |e wa dvo go di {we slu `be u ka -
dru i po ve }a wa po tre be za ob u ~e nim voj nim
{o fe ri ma, pri sva kom au to mo bil skom pu ku
for mi ra jo{ po jed na ~e ta za obu ku. Na kon
let weg na stav nog pe ri o da obu ke, re gru ti su
21

as po re |i va ni u di vi zij ske au to mo bil ske
~e te i osta le je di ni ce, a po tom su ih iz ~e ta
upu }i va li u de ta {o va ne vo do ve.
Ka da je u pi ta wu {ko lo va we au to mo -
bil skih pod o fi ci ra, s vre me nom se do {lo
na sta no vi {te da su se oni mo gli do bi ti
sa mo obu kom pod o fi ci ra sa za vr {e nom
pod o fi cir skom {ko lom, a ne i onih sta sa -
lih iz tru pe. Tek pred Dru gi svet ski rat
pre {lo se sa kur se va na wi ho vo si ste mat -
sko {ko lo va we.
Popuna iz rezerve
Po pu na rat nih au to mo bil skih je di ni -
ca za sni va la se na re zer vnom sa sta vu, ko ji
je, uko li ko se u ci vil stvu ni je ba vio {o -
fer skim za na tom, po sle du `eg vre me na na -
kon za vr {et ka obu ke bio prak ti~ no ne u po -
tre bqiv za rad u rat nim au to mo bil skim je -
di ni ca ma. Ta kvo sta we tra ja lo je sve do je -
se ni 1934. go di ne. Od ta da su voj ni okru zi
mo ra li pro ve ra va ti spi sko ve sa voj nim
ob ve zni ci ma {o fe ri ma sva ke ne par ne go -
di ne, i po zi va ti na ve `be one ob ve zni ke
ko ji ma su vo za~ ke is pra ve isti ca le.
Tek od kra ja av gu sta 1939. go di ne voj -
ne vla sti po ja ~a le su rad na evi den ci ji i
ob u ~e nih ci vil nih {o fe ra. U po sled woj go -
di ni pred rat osnov nu {o fer sku obu ku za -
vr {i la su 1.184 voj ni ka za ka dar au to mo -
bil skih je di ni ca, dok je na voj noj ve `bi u
tra ja wu od 28 da na u ne ko li ko par ti ja bi -
lo 1.670 re zer vnih sta re {i na i ob ve zni -
ka za au to mo bil sku slu `bu. Kur se ve au to -
mo bil skih {o fe ra za po tre be na rod ne od -
bra ne or ga ni zo vao je i Au to-klub Kra qe -
vi ne Ju go sla vi je od 1939. go di ne.
Posleratni razvoj
Na kon oslo bo |e wa ze mqe u au to-ba ta -
qo ni ma i au to-bri ga da ma ot po ~e la je or ga -
ni zo va na obu ka voj ni ka vo za ~a ne bor be nih
mo tor nih vo zi la. Pri stu pa se hit nom for -
mi ra wu au to mo bil skih kur se va za obu ku voj -
ni ka, ro~ nih i ak tiv nih pod o fi ci ra. Kur se -
vi su ot po ~e li sa ra dom sep tem bra 1946. go -
22
Obuka boraca NOR-a
di ne u au to-ba ta qo ni ma i au -
to-pu ko vi ma pri ko man da ma
ar mi ja. Obu ka je iz vo |e na po
po seb nim na stav nim pla no vi -
ma i pro gra mi ma, na ba zi 45
mo to ~a so va po voj ni ku, u tra -
ja wu od {est me se ci. Kur se vi
za {ko lo va we ro~ nih i ak tiv -
nih au to mo bil skih pod o fi ci -
ra tra ja li su de vet me se ci.
Ta ko or ga ni zo va na obu -
ka vo za ~a iz vo di se do mar ta
1948. go di ne, ka da su for mi -
ra ni kur se vi za obu ku pri ko -
man da ma ar mij skih obla sti i
Mi ni star stva od bra ne. Na -
stav ni au to-ba ta qo ni ima li
su po tri ~e te za obu ku voj ni ka vo za ~a mo -
tor nih vo zi la i ~e tu za obu ku kan di da ta za
ro~ ne pod o fi ci re i re zer vne ofi ci re.
Obu ka je iz vo |e na na ba zi 60 mo to ~a so va u
tra ja wu od {est me se ci, sve do po lo vi ne
1949. go di ne. U pe ri o du od 1949. do 1956.
go di ne obu ka voj ni ka vo za ~a iz vo |e na je u
jed nom au to-pu ku, u se dam sa mo stal nih au toba
ta qo na pri ko man da ma ar mi ja, u tri sa -
mo stal na au to-ba ta qo na (dva u RV i je dan u
RM) i dve sa mo stal ne au to mo bil ske na stav -
ne ~e te, ta ko da je ukup no an ga `o va na 51 au -
to mo bil ska na stav na ~e ta. Obu ka je or ga ni -
zo va na na ba zi 80 mo to ~a so va (ra ni je 60)
po kan di da tu u tra ja wu od {est me se ci.
Nastavni centri
Od 1.10.1956. pre {lo se na or ga ni -
za ci ju obu ke u tri no vo for mi ra na cen tra:
Sko pqe, Ri je ka i Ti to grad. Au to mo bil ski
na stav ni cen tri ima li su ko man du, pe {a -
dij sku na stav nu ~e tu, dve au to-na stav ne ~e -
te i je dan ba ta qon za prak ti~ nu obu ku iz
vo `we. U sa sta vu ko man de au to-par ka na -
la zi li su se i ka bi ne ti sa na stav ni ci ma za
iz vo |e we stru~ ne na sta ve. U pe ri o du od
1949. do 1958. go di ne ob u ~e no je 69.168
voj ni ka. Od 1953. deo obu ke za voj ne vo za -
~e iz vo dio se uz na pla tu u or ga ni za ci ja ma
Au to-mo to sa ve za Ju go sla vi je (AMSJ). Go -
di {we je ob u ~a va no oko 5.000 ob ve zni ka
na ba zi 15 mo to ~a so va vo `we i oko 70 ~a -
To kom rat nih zbi va wa 1991–1992.
go di ne pre sta li su sa ra dom cen tri za
obu ku vo za ~a u Ki ~e vu, ^a pqi ni i Sla -
von skoj Po `e gi. Deo qud stva i teh ni ke
je dis lo ci ran na te ri to ri ju SRJ. Obu -
ka voj ni ka za du `no sti u sa o bra }aj noj
slu `bi, na kon ras pa da SFRJ, re a li -
zo va na je u cen tri ma u Be loj Cr kvi, Ko -
vi nu i Kra qe vu, {to je za do vo qa va lo
po tre be no vo for mi ra ne voj ske. U dru -
goj po lo vi ni 1992. go di ne pre stao je
so va iz po zna va wa i odr `a va wa mo tor nih
vo zi la. Po sle obu ke u AMSJ ob ve zni ci re -
gru ti su na sta vqa li obu ku za voj ne vo za ~e.
Plan sko {ko lo va we ka dro va po ~e lo je
1. 10. 1957. go di ne u ta da for mi ra nom Sa -
o bra }aj nom {kol skom cen tru u Ri je ci. Po red
obu ke voj ni ka vo za ~a, sa o bra }a ja ca i de se -
ta ra, za {ko lo va we sta re {i na za sa o bra -
}aj nu slu `bu po sto ja li su kurs za usa vr {a -
va we ofi ci ra i pod o fi ci ra sa o bra }aj ne
slu `be, {ko la za re zer vne ofi ci re ([RO),
Sa o bra }aj na pod o fi cir ska {ko la i te ~aj za
pi tom ce tre }e go di ne Voj ne aka de mi je. Na
te ~a ju pi to ma ca tre }e go di ne Voj ne aka de mi -
je, ko ji je tra jao 12 me se ci, {ko lo va li su se
ofi ci ri za po tre be te slu `be do 1969. go -
di ne. Od 1958. pri na stav nim cen tri ma po -
~i wu i kur se vi kan di da ta za de se ta re. Kan -
di da ti su bi ra ni me |u naj bo qim voj ni ci ma
vo za ~i ma. Obu ka je tra ja la tri i po me se ca,
sa 15 mo to ~a so va iz vo `we.
Od 1964. go di ne, osim u ri je~ kom cen -
tru, po ~i we {ko lo va we sta re {i na i u Ti to -
gra du (Pod go ri ci). Or ga ni zo va no {ko lo va we
pod o fi ci ra ot po ~e lo je ta ko |e 1957. go di -
ne, u sa o bra }aj noj pod o fi cir skoj {ko li u Ri -
je ci, ko ja je do 1963. tra ja la dve, a po tom (do
1970) tri go di ne. Od 1970. u Sred woj teh -
ni~ koj voj noj {ko li sa o bra }aj nog sme ra, ko ja
je bi la deo Vi so ke teh ni~ ke {ko le KoV u Za -
gre bu, {ko lo va we je tra ja lo ~e ti ri go di ne, a
deo usa vr {a va wa pod o fi ci ra or ga ni zo van
je i u Sa o bra }aj nom na stav nom i {kol skom
cen tru u Kra qe vu. Usa vr {a va we ofi ci ra
po ~e lo je 1961. go di ne, ka da je or ga ni zo van
ni `i te ~aj u tra ja wu od 10,5 me se ci. Av gu sta
1963. or ga ni zo van je vi {i te ~aj za usa vr {a -
va we ofi ci ra u tra ja wu od pet i po me se ci.
Kra}e i efikasnije
Od 1959. go di ne zbog ve }ih po tre ba
za ka dro vi ma skra }e na je obu ka u cen tri ma
sa pet na tri me se ca, s tim {to je dvo me -
se~ ni deo stru~ ne obu ke pre ba ~en na AM-
SJ, ko ji je iz vo |en sa omla din ci ma u vre me
oba ve zne pred voj ni~ ke obu ke. Obu ka u au -
to-mo to dru {tvi ma (AMD) sa omla din ci ma
re gru to va nim u au to mo bil ske je di ni ce tra -
ja la je 40 da na, na ba zi 35 mo to ~a so va vo -
Slu`ba nakon raspada Jugoslavije
sa ra dom i je di ni au to mo bil ski na -
stav ni cen tar u RV i PVO, 762 ANC
Ko vin. Kra jem 2004. go di ne pre sta la
je po tre ba za po sto ja wem i ANC u Be -
loj Cr kvi, ta ko da se da nas obu ka sta -
re {in skog i voj ni~ kog ka dra iz vo di sa -
mo u Sb N[C u Kra qe vu. U skla du sa
pro ce som re for me u si ste mu od bra ne
Re pu bli ke Sr bi je ko ji je u to ku, Sb
N[C u Kra qe vu sve den je na ni vo ba -
ta qo na.
15. septembar 2008.

`we, 82 ~a sa stru~ ne te o ri je i 52 ~a sa op -
{te voj ne na sta ve. Po sle do la ska u Na stav -
ni cen tar, za vre me od tri me se ca, voj ni ci
su do bi ja li jo{ po 60 ~a so va vo `we. Za -
jed ni~ kom obu kom AMSJ i JNA po ve }an je
broj ob u ~e nih voj ni ka vo za ~a sa 8.000 na
12.000 go di {we.
Go di ne 1960. obu ka je skra }e na sa tri
me se ca na de set ne de qa. Uvo di se troj ni
si stem obu ke voj ni ka vo za ~a: AMSJ – ANC –
tru pa. U AMSJ se i da qe re a li zu je 35 mo -
to ~a so va, u ANC to se sma wu je na 55 mo to -
~a so va, a u trup nim je di ni ca ma se iz vo di
do o bu ka od de set mo to ~a so va da bi se vo -
za ~i ma omo gu }i lo da sa zna ju sve neo p hod no
o for ma cij skim mo tor nim vo zi li ma sa ko -
jim }e bi ti za du `e ni.
Po sle ze mqo tre sa u Sko pqu ras for -
mi ran je ta mo {wi Cen tar i for mi ra no
{est sa mo stal nih na stav nih ~e ta. Go di ne
1964. dis lo ci ran je Cen tar iz Ri je ke u Ti -
to grad, a iz Ti to gra da u Kra qe vo. Od lu ~e -
no je da sva ko za se be ob u ~a va voj ni ke vo -
za ~e. Za po tre be je di ni ca van zdru `e nog sa -
sta va for mi ra no je 14 au to mo bil skih na -
stav nih ~e ta u Ar mij skim obla sti ma, a za
po tre be je di ni ca zdru `e nog sa sta va (pe {a -
dij skih di vi zi ja A i A-1 i pe {a dij skih bri -
ga da A sa sta va), for mi ra no je 14 na stav nih
je di ni ca (osam ~e ta i {est vo do va), ko je su
ob u ~a va le voj ni ke vo za ~e. Od 1959. do
1962. ob u ~e no su ukup no 39.852 voj ni ka vo -
za ~a. To kom 1964. go di ne uve de na je vo za~ -
ka obu ka u sve voj ne {ko le i aka de mi je Ju go -
slo ven ske na rod ne ar mi je. U za vi sno sti od
po tre ba, broj au to-na stav nih ~e ta u Cen -
tri ma je vi {e pu ta po ve }a van ili sma wi van
sa ~e ti ri na {est, i obr nu to. Dve go di ne ka -
sni je, oba vqe no je ta ko |e for mi ra we, pre -
for mi ra we i pre pot ~i wa va we na stav nih
je di ni ca, ta ko da je na kra ju bi lo 26 au to -
mo bil skih na stav nih ~e ta i tri au to-na stav -
na vo da. Na red ne go di ne se od wih for mi -
ra de vet au to-na stav nih ba ta qo na.
Od apri la 1967. go di ne obu ka voj ni ka
vo za ~a iz vo di se po no vo u ce li ni i tra je
~e ti ri me se ca. Od vi ja se u osam au to-na -
stav nih ba ta qo na ar mi ja, u jed nom au to-na -
stav nom ba ta qo nu RV i u ANC Sa o bra }aj ne
upra ve DSNO. Pri me -
wi vao se dvoj ni si stem
obu ke u okvi ru JNA –
tru pa. U okvi ru tro me -
se~ ne obu ke ko ja se uvo -
di 1968. go di ne, re a li -
zo va no je 50 mo to ~a so -
va po voj ni ku, a na kon
do la ska u trup ne je di ni -
ce jo{ 15 mo to ~a so va za
do o bu ku. U to ku 1968.
ob u ~en je i upu }en u je -
di ni ce 14.761 vo za~, a
u sle de }oj go di ni
14.541. Kan di da ti za
de se ta re i in struk to re
za au to mo bil ske je di ni -
ce ob u ~a va ni su re dov -
no na po seb nim kur se -
vi ma. Od 1968. obu ka
kan di da ta za de se ta re ko man di re ode qe wa
u au to mo bil skim je di ni ca ma iz vo |e na je po
no vom na stav nom pla nu i pro gra mu, na po -
seb nim kur se vi ma za de se ta re, u tra ja wu od
dva i po me se ca.
Koncentracija
kvaliteta
U pe ri o du iz me |u 1970. i 1971. go di -
ne uki nu ta su tri au to-na stav na ba ta qo na
(u Mo sta ru, ^a kov cu i Kwa `ev cu) a spro ve -
de na je i do ta da naj ve }a mo gu }a kon cen tra -
ci ja obu ke vo za ~a u je di ni ca ma (tri au tona
stav na cen tra i ~e ti ri au to-na stav na ba -
ta qo na), ka pa ci te ta oko 4.500 voj ni ka.
Obu ka je tra ja la tri me se ca i se dam da na.
U tom pe ri o du su za po pu nu mo to teh ni~ kih i
sa o bra }aj nih ka bi ne ta raz vi je ni pre se ci
mo tor nih vo zi la TAM 5000D i Za sta va AR-
55, a bi lim su do stup ni i sa o bra }aj ni sob -
ni po li gon, ure |aj za pa qe we ben zin skog
mo to ra mv za sta va AR-55, ure |aj za na pa ja -
we i ubri zga va we go ri va di zel-mo to ra TAM
5000, sve tlo sni ure |aj za pri ka zi va we
prin ci pa ra da ~e tvo ro takt nog mo to ra, ro -
to pro jek tor. Iz gra |en je i mo der ni au to -
drom Be ra no vac kod Kra qe va. U pe ri o du od
1975. or ga ni za cij sko-for ma cij ska struk tu -
ra ANC omo gu }a va la
je da ne po sred no pret -
po sta vqe ne sta re {i -
ne iz vo de ce lo kup nu
obu ku. Obez be |i va no
je 100% re gru ta sa
vo za~ kom do zvo lom iz
gra |an stva i sa naj -
ma we osmo go di { wom
{ko lom. Obu ka voj ni -
Voza~ mora biti i
dobar mehani~ar,
ANC Titograd
1962. godine
Kabinetski deo nastave, presek kamiona
TAM 4500, ANC Kraqevo 1969. godine
ka vo za ~a tra ja la je u tom pe ri o du za voj ni -
ke sa vo za~ kom do zvo lom iz gra |an stva – 37
rad nih da na, za voj ni ke bez vo za~ ke do zvo -
le iz gra |an stva – tri me se ca, i za voj ni ke
sa do pun skim VES-om – 21 rad ni dan. Kurs
ko man di ra ode qe wa au to mo bil skih je di ni -
ca tra jao je 21 rad ni dan.
U Sa o bra }aj nom na stav nom i {kol skom
cen tru ob ra zo va ni su re zer vni ofi ci ri sa -
o bra }aj ne slu `be u [RO,u tra ja wu od {est
me se ci, pi tom ci sa o bra }aj nog sme ra TVA
STV[, pi tom ci voj nih {ko la i aka de mi ja
(is pit za vo za ~a ne bor be nih mo tor nih vo zi -
la ka te go ri je C), ofi ci ri, pod o fi ci ri i
gra |an ska li ca na slu `bi u JNA (ra di upo -
zna va wa sa tak ti~ ko-teh ni~ kim i eks plo a ta -
ci o nim ka rak te ri sti ka ma i mo gu} no sti ma
no vih ne bor be nih mo tor nih vo zi la, i sa wi -
ho vim osnov nim odr `a va wem), kan di da ti za
ko man di re ode qe wa je di ni ca Sa o bra }aj ne
voj ne po li ci je i voj ni sa o bra }aj ci (obu ka
sa o bra }a ja ca tra ja la je tri me se ca), ru ko -
va o ci sred sta va skla di {ne me ha ni za ci je i
voj ni ci (mo tor ci kli sti) iz vi |a~ kih je di ni ca.
Od 1981. go di ne ka dar je edu ko van u
Sa o bra }aj nom na stav nom {kol skom cen tru
u Kra qe vu, na ka te dri sa o bra }a ja i tran -
spor ta u sa sta vu Teh ni~ kog {kol skog cen tra
u Za gre bu, te uz po mo} na stav ni ka Sred we
teh ni~ ke voj ne {ko le, ta ko da je stvo ren je -
dan pot pu no za o kru `en i vi so ko kva li te tan
si stem voj nog {ko lo va wa sta re {i na sa o -
bra }aj ne slu `be.
Za ~i tav pe ri od po sto ja wa oru `a nih
sna ga so ci ja li sti~ ke Ju go sla vi je ne ki vid
obu ke u vo `wi mo tor nih vo zi la u au to-na -
stav nim je di ni ca ma pro {lo je vi {e od
500.000 qu di. Taj po da tak sva ka ko uka zu je
na neo spor nu ~i we ni cu da je do pri nos voj -
ske mo to ri za ci ji ju go slo ven skog i srp skog
dru {tva u dru goj po lo vi ni 20. ve ka bio ne -
mer qiv.
23

RAZ VOJ NI PRO GRA MI NE BOR BE NIH MO TOR NIH VO ZI LA DO MA ]E IN DU STRI JE
Vreme
diktira
ritam FAP
Po tre be oru `a nih sna ga
pred sta vqa le su pre sud ni
~i ni lac za iz grad wu
au to-in du stri je u
Ju go sla vi ji. Po di za we
pr ve do ma }e fa bri ke
au to mo bi la bi lo je deo
op {tih na po ra pr ve
ju go slo ven ske dr `a ve
da se pri pre mi za rat
ko ji je se pri bli `a vao.
Osno vu za we nu iz grad wu
pred sta vqa la je
na ci o na li za ci ja
Fa bri ke avi on skih
mo to ra u Ra ko vi ci,
ko ja je spro ve de na
1937. go di ne.
Autor teksta
mr Dalibor DENDA
Fotografije:
zbirka Vojnog muzeja,
zbirka Bratislava Petkovi}a i
arhiva Foto centra
NC „ODBRANA
24
N
1118 BS/AV
Na 18. sed ni ci Sa ve ta ze maq ske od bra ne, odr `a -
noj po sled weg da na de cem bra 1937, do ne ta je od -
lu ka da se ovla sti In du stri ja mo to ra a.d. u Ra ko -
vi ci da svoj rad pro {i ri na iz ra du te retnih
au to mo bi la i da [tab Va zdu ho plov stva voj ske za kqu -
~i ugo vor sa tim pred u ze }em o is po ru ci 600 pri me ra ka
ta kvih vo zi la. Fa bri ka je u pot pu no sti za vr {e na 1940.
go di ne. U woj je tre ba lo da se iz ra |u ju svi de lo vi za au -
to mo bi le, osim ka ro se ri ja, ko je su ra |e ne u fa bri ci Ja -
se ni ca a.d. u Sme de rev skoj Pa lan ci. U tre nut ku pu {ta wa
u rad bi lo je ne re {e no pi ta we fa bri~ ke liv ni ce, ~i je bi
po slo ve tre ba la da pre u zme liv ni ca Ju go-~e lik (Ze ni ca).
Ka da je po ~e la sa ra dom, fa bri ka je mon ti ra la vo zi la
od ve} go to vih de lo va ka mi o na mar ke pra ga R.N. po ~e -
{koj li cen ci. Fa bri ka je sve ~a no pu {te na u rad 24. ok -
to bra 1940. go di ne. Od we nog za vr {et ka do sve ~a nog
otva ra wa bi lo je ve} mon ti ra no oko 150 ka mi o na. Za
pot pu nu pre da ju te ret wa ka ne do sta ja le su gu me. Do April -
skog ra ta za vr {e na je mon ta `a ne {to vi {e od 200 ka mi -
o na, od ~e ga po sled wih sto ti nu bez gu ma, ta ko da do brim
de lom ti au to mo bi li ni su bi li upo tre bqe ni u bor bi.
Na kon za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta do ne se na je
od lu ka o da qem raz vo ju au to mo bil ske in du stri je u Ju go -
sla vi ji. Ta ko je 31.12.1946. re {e no da Tvor ni ca avi on -
skih de lo va u Ma ri bo ru pre u sme ri svoj pro iz vod ni pro -
gram na pro iz vod wu te ret nih au to mo bi la, te da se pre i -
me nu je u Tvor ni cu au to mo bi la Ma ri bor (TAM). Za tu na -
me nu po slu `i le su ma {i ne iz Ra ko vi ce. Pro iz vod wa je
po ~e la sa te ret nim au to mo bi li ma pi o nir od tri to ne (po
~e ho slo va~ koj li cen ci).
Taj ka mi on se pro iz vo dio 15 go di na, a 1961. se pre -
{lo na pro iz vod wu te ret nih au to mo bi la sa va zdu {nim
hla |e wem mo to ra, po ne ma~ koj li cen ci Klöckner – Hum bolt
De utz. U za vo di ma Cr ve na za sta va, ko ji su se od 1953.
ori jen ti sa li i na pro iz vod wu au to mo bi la, mon ti ra na su
162 pri mer ka xi pa od uve ze nih de lo va. Na kon to ga, na -
red ne go di ne pot pi sa no je stra te {ko part ner stvo sa ita -
li jan skim Fi ja tom iz To ri na i po tom je ot po ~e la pro iz -
vod wa pr vog te ren skog au to mo bi la u ze mqi – za sta va AR-
55. U Fa bri ci au to mo bi la u Pri bo ju od 1964. go di ne
po ~e la je pro iz vod wa no vog tran sport nog au to mo bi la
FAP za po tre be pri vre de i Ar mi je. Na taj na ~in se kre -
nu lo u prav cu mo to ri za ci je JNA za sno va ne na do ma }oj
pro iz vod wi.
Iz ra da pro to ti po va mo tor nih vo zi la
od 0,75 i de vet to na te ren ske no si vo sti, ali
i spe ci jal nih na do grad wi za po ~e la je tek
1984. go di ne. Na i me, na kon ne u spe {nog raz -
vo ja pre ko li cen ci ra nog pro gra ma ZCZ –
FI JAT 1107 JD i znat nog ka {we wa raz vo ja
i opre ma wa JNA tim mo tor nim vo zi li ma,
sa ve zni se kre tar za na rod nu od bra nu do neo
je od lu ku (1984) ko jom se raz voj i iz ra da po
dva pro to ti pa au to mo bi la po ve ra va upo re -
do IMR Ra ko vi ca i IMV No vo Me sto. Oni
su iz ra di li pro to ti po ve no vih vo zi la sa do -
ma }im di zel-mo to rom MC OR IMR S54V
sna ge 56,5 kW. Po sle upo red nog is pi ti va -
wa dva mo de la po be di lo je vo zi lo iz IMR-a
i na ru ~e na su ~e ti ri pri mer ka – dva pro to -
ti pa otvo re nog i dva za tvo re nog mo de la ka -
bi ne. Ze le no sve tlo za na sta vak raz vo ja SS-
NO je dao vo zi lu IMR-a, ka sni je na zva nom
ta ra. Na kon za vr {e nih is pi ti va wa, to te -
ren sko vo zi lo usve no je u NVO 1991. go di -
ne, ali se i po red po ka za nih do brih re zul -
ta ta ni je na sta vi la we go va se rij ska pro iz -
vod wa. Raz lo zi pre ki da su iz o sta ja we ve }eg
bro ja ko o pe ra na ta iz ot ce pqe nih re pu bli -
ka, od ko jih je IMV bio no si lac iz ra de ka -
ro se ri je, ali i niz pro ble ma ve za nih za
pred u ze }e IMR Ra ko vi ca.
Po sle ras pa da SFRJ pri stu pi lo se po -
stup ku opre ma wa vo znog par ka te ren skim au -
to mo bi li ma do jed ne to ne pu tem po slov noteh
ni~ ke sa rad we sa fa bri kom Stayer-Dajm -
ler-Puch. Re a li za ci ja ak tiv no sti bi la je pla -
ni ra na u dve fa ze. U pr voj fa zi je bio ciq
da se to kom po stup ka re mon ta prob ne par ti -
je od pet te ren skih vo zi la mar ke Pin zga u er
710, do ma }e re mont no pred u ze }e „Au to re -
mont" Be o grad ospo so bi za ge ne ral ni re mont
te vr ste te ren skih vo zi la, po re mont noj teh -
no lo gi ji pro iz vo |a ~a. Dru ga fa za je pred vi -
|a la for mi ra we ka pa ci te ta za mon ta `u vo -
zi la Pin zga u er 716 4 x 4 i Pin zga u er 718 6 x
6, no vi je ge ne ra ci je, u ze mqi, uz an ga `o va -
we pro iz vo |a ~a, do ma }ih dru {tve nih i pri -
vat nih pred u ze }a kao ko o pe ra na ta u tom po -
du hva tu, ba na ka i de la sred sta va VJ. Na taj
na ~in bi lo bi re {e no pi ta we ob na vqa wa
ar mij skog fon da vo zi la ka te go ri je do jed ne
to ne no si vo sti, {to ni je ostva re no.
U isto vre me be le `i se i po ku {aj za -
na vqa we vo znog par ka te ren skih vo zi la no -
si vo sti ve }e od to ne i po, ko ja su u JNA bi la
pre te `no iz pro iz vod nog pro gra ma TAM Ma -
ri bor. Za me na je po ku {a na de lom kroz mo -
di fi ka ci ju te ren skih vo zi la FAP 2026
BS/AV i 2832 BS/AV i raz vo jem te ren skog
vo zi la FAP 1118 BS/AV. Pro ces raz vo ja
no vog mo de la tog te ren skog vo zi la za po ~et je
kra jem 2002. go di ne, a po ~et kom 2008. go di -
ne su uz ve li ke pro ble me pri ve de na kra ju za -
vr {na is pi ti va wa i iz ra da pro to tip ske
par ti je je uvr {te na u te ku }i plan opre ma wa
Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je.
15. septembar 2008.

V E S T I V E S T I V E S T I
Bra zil gra di
pod mor ni cu
na nu kle ar ni
po gon
Bra zil }e utro {i ti 160 mi li o na
do la ra do kra ja idu }e go di ne za raz voj
pod mor ni ce na nu kle ar ni po gon, na me -
we ne za {ti ti re zer vi naf te na |e nih u
pod mor ju Atlan ti ka, sa op {ti lo je Mi ni -
star stvo od bra ne.
Po no vom pla nu ob ra ne, ko ji bi tre -
ba lo da bu de ob ja vqen, Bra zil }e do kra -
ja 2010. go di ne po tro {i ti 3,5 mi li jar de
do la ra na mo der ni za ci ju oru `a nih sna -
ga. Mi ni star od bra ne Nel son @obim je u
Rio de @ane i ru na ja vio obi man tran -
sfer teh no lo gi je iz Fran cu ske, nu `an za
iz grad wu pod mor ni ce.
Bra zil ski mi ni star za stra te {ka
pi ta wa Ro ber to Man ga be i ra Un ger iz ja -
vio je da }e we go va ze mqa iz gra di ti sna -
ge za br za dej stva i vr hun sku in du stri ju
oru` ja na me we nog iz vo zu. Voj ni bu xet
Bra zi la sa da iz no si 1,5 od sto bru to na -
ci o nal nog pro iz vo da (BNP), ko ji je u Bra -
zi lu 2007. go di ne bio oko 1.500 mi li -
jar di do la ra.
Poleteo novi Apa~
Naj no vi ja va ri jan ta po zna tog bor be -
nog he li kop te ra AH-64 Apac he, pod ozna -
kom Block III, po le te la je 27. ju na. No vi he -
li kop ter ima broj na po boq {a wa: po ve }an
ste pen di gi ta li za ci je, no vi ko mu ni ka ci o -
ni si stem, po ja ~a ne mo to re i tran smi si ju,
mo gu} nost da kon tro li {e bes pi lot ne le te -
li ce, oja ~an staj ni trap i no ve lo pa ti ce
glav nog ro to ra od kom po zit nih ma te ri ja -
U~e{}e S-300
u manevrima
la, ko je obez be |u ju ve }u no si vost i ve }u
mak si mal nu i kr sta re }u br zi nu, a i br zi -
nu pe wa wa. Sle di na sta vak let nih is pi ti -
va wa, ko ja }e, pre ma sa da {wim pro ce na -
ma, re zul ti ra ti po ~et kom se rij ske pro iz -
vod we apri la 2010, a pr vi AH-64D Apac -
he Block III o~e ku je se u ope ra tiv noj upo tre -
bi 2011. go di ne.
S. B.
Ne dav ni za jed ni~ ki ma ne vri izra el skih i gr~ kih oru `a nih sna ga ukqu ~i li su u sa sta -
vu gr~ ke PVO i ra ket ni si stem S-300PMU-1. Pro ce wu je se da se is ku stva ko ja su Izra el -
ci ste kli to kom ovog an ga `o va wa od ne pro ce wi ve vred no sti pri even tu al nom na pa du na
Iran, me |u ko ji ma su naj vred ni ja ona sa gr~ kim ra ket nim si ste mi ma PVO S-300. Ina ~e,
Ki par je 2007. svo je si ste me pre dao gr~ kim oru `a nim sna ga ma, kao ustu pak u ne sla ga wi -
ma sa Tur skom. Pro ce wu je se da i Iran po se du je ta ko |e si stem S-300, ma da ni je po zna to
ko je ver zi je, sa svim je mo gu }e da ima ba{ PMU-1 ili PMU-2.
25

B O R B E N E S A ^ M A R I C E
Upo tre ba sa~ ma ri ce u lo vu,
rat nim dej stvi ma ili za
sa mo od bra nu da ti ra jo{
od vre me na ka da je ot po ~e lo
ko ri {}e we va tre nog oru` ja.
Od jed no stav ne lo va~ ke
pu {ke ne kad, sa~ ma ri ca je
s vre me nom po sta la
so fi sti ci ra no vi {e na men sko
oru` je. A sa vre me ni mo de li
omo gu }a va ju sva kom voj ni ku
ko ji je wom na o ru `an {i ri
di ja pa zon bor be nog dej stva
u ur ba noj bor bi, uz znat no
sma we we ma se oru` ja
– na sa mo 1.300 gra ma.
26
Oru`je
za blisku
borbu
Ter min „sa~ ma ri ca” pr vi put se su sre -
}e u li te ra tu ri 1776. go di ne, ka da ga
je Xejms Fe ni mor Ku per, pi sac ~u ve -
nih ro ma na „Po sled wi Mo hi ka nac” i
„Ko `na ~a ra pa”, za be le `io u Ken ta -
ki ju kao „iz raz ko ji se ko ri sti u je zi ku qu -
di ko ji `i ve na gra ni ci ka Za pa du”. Me |u -
tim, sa si gur no {}u je po zna to da je ta vr -
sta oru` ja ko ri {}e na po lo vi nom 16. ve ka
u Evro pi, gde su po sto ja le dve va ri jan te:
tzv. Blun der buss, ko ji je stvo ren u Ne ma~ koj
kao va tre no oru` je za bor bu pro tiv ne pri -
ja te qe ve `i ve si le na bli skom od sto ja wu,
ili kao long fow ler, du ga pu {ka za lov na
pti ce u En gle skoj, ko ja je, po po tre bi, ko ri -
{}e na i za voj ne svr he.
Do se qe ni ci iz En gle ske, ko lo ni za to -
ri se ver no a me ri~ kog kon ti nen ta, ta ko |e su
ko ri sti li oba ti pa sa~ ma ri ce za za {ti tu
svo je ko lo ni je u Xejm sta u nu od na pa da In -
di ja na ca. Evrop ske mor na ri ce su na ve li ko
ko ri sti le blun der buss u bli skoj bor bi pri
za u zi ma wu bro do va. Ar mi je Pru si je, Au -
stri je i En gle ske ta ko |e su je ko ri sti le, pa
je bri tan ski ge ne ral ser Xon Bur gojn 1781.
~ak ofor mio puk la ke ko wi ce na zva ne dra -
gu ni, ko ji ma je to bi lo osnov no va tre no
oru` je. Ve li ka pred nost ta da {wih sa~ ma -
ri ca je bi la to {to se, u osku di ci na men -
skih zr na, oru` je mo glo na pu ni ti ka me wem,
ek se ri ma, za vrt wi ma ili bi lo ka kvim ko -
ma di ma me ta la.
Po~eci upotrebe
Beneli 1014
To kom ame ri~ kog ra ta za ne za vi snost,
ge ne ral Xorx Va {ing ton je sa ve to vao svo -
jim voj ni ci ma da mu ske te pu ne „met kom i
sa~ mom”, od no sno stan dard nom ku glom za
mu ske tu, uz jo{ tri do {est ko ma da krup ne
sa~ me, ka ko bi po ve }a li ve ro vat no }u po ga -
|a wa. Tri de se to go di {we ra to va we pro tiv
In di ja na ca iz ple me na Se mi no la na Flo -
ri di, od 1815. do 1845, na met nu lo je kao
15. septembar 2008.

stan dard pu we we mu ske ta ta kvom kom bi no -
va nom mu ni ci jom. Sa~ ma ri ce su ko ri sti li
Tek sa {a ni pri li kom ne u spe {ne od bra ne
tvr |a ve Ala mo, mar ta 1836, od na pa da
mek si~ ke voj ske, ko jom je ko man do vao ge ne -
ral San ta Ana, a i u sle de }em ra tu sa Mek -
si kom 1846, ka da je za be le `e no da je ma jor
ma ri na ca, Le vi Tvigs, vr lo efi ka sno upo -
tre bqa vao to oru ` je to kom mar {a ma ri -
na ca od lu ke Ve ra Kruz do Mek si ko Si ti ja.
Ame ri~ ki gra |an ski rat do no si upo -
tre bu oru` ja svih vr sta ko je su bi le na ras -
po la ga wu za ra }e nim stra na ma, pa sa mim
tim i sa~ ma ri ce, obi~ no ka li bra 0,50 ili
0,69 in ~a. Pr ven stve no ih je ko ri sti la ju -
`wa~ ka ko wi ca, po go to vo je di ni ce ko ji ma
je ko man do vao ge ne ral Nej tan Bed ford Fo -
rest. On je vr lo br zo shva tio iz u zet nu va -
tre nu mo} te vr ste oru` ja na bli skom od -
sto ja wu.
Dve le gen dar ne li~ no sti iz isto ri je
Di vqeg za pa da, {e rif Va jat Erp i we gov
pri ja teq Xon Dok Ho li dej, upo tre bi li su
kra te `e u ne ko li ko na vra ta, i do ku men to -
va no je da je Va jat Erp ubio naj ma we dvo ji -
cu, a Ho li dej jed nog pro tiv ni ka ba{ tim ti -
pom oru` ja.
Ra to vi pro tiv In di ja na ca od 1866. do
1891, usta nak na Fi li pi ni ma od 1899. do
1914. go di ne i upad ge ne ra la Per {in ga u
Mek si ko 1916. sa na me rom da uhva ti Pan -
~a Vi qu, ta ko |e su bi le pri li ke ka da je sa~ -
ma ri ca do {la do iz ra `a ja, po go to vo na
Fi li pi ni ma. Ta da je uo ~e no i da stan dard -
ni re vol ver ski me tak ka li bra .38 Long Colt
ni je u sta wu da efi ka sno za u sta vi do mo ro -
ce u ju ri {u, ta ko da je voj ska SAD pre {la
na ka li bar .45.
Prekretnica
Kraj 19. ve ka do no si dva kqu~ na mo -
men ta u raz vo ju sa~ ma ri ce. De ni jel Maj -
ron Le Fe vr je 1878. pro na {ao i ot po ~eo
pro iz vod wu sa~ ma ri ce „ha mer les”, od no -
sno pu {ke bez spoq nih oro za, kod ko je se
za pi wa we vr {i lo po lu ga ma sa stra ne le -
`i {ta pa tro na. Go di ne 1883. on je u~i nio
ko rak da qe i usa vr {io me ha ni zam, ta ko da
se pu {ka au to mat ski za pi wa la ka da se
sklo pi. Ne {to ka sni je do pu nio je pro na la -
zak au to mat skim iz ba ci va wem ~a u ra pri
pre la ma wu pu {ke. We go va fir ma, „Le Fe -
ver Arms Co.” pro iz vo di la je naj bo qe po -
lo `a re u SAD, dok je 1916. ni je ku pi la fa -
bri ka „It ha ca”.
Plod ni kre a tor stre qa~ kog va tre nog
oru` ja svih vr sta, Xon Mo u zis Bra u ning, uneo
je re vo lu ci ju 1887, ka da je obe lo da nio
vin ~e ster mo del 1887, pr vu sa~ ma ri cu ko ja
je funk ci o ni sa la po prin ci pu po lu ge, ko jom
se iz in te gral nog pot cev nog ma ga ci na uba cu -
ju no ve pa tro ne u cev, sli~ no ~u ve noj vin ~e -
ster ki, mo del 1873. [est go di na ka sni je,
Bra u ning pa ten ti ra mo del 1893, pr vu pum -
pa ri cu, a 1900. i pr vu po lu a u to mat sku sa~ -
ma ri cu bra u ning au to-5. Ka ko se on i Vin ~e -
ster ni su mo gli do go vo ri ti oko pro cen ta od
pro da tih pu {a ka, Bra u ning je pre {ao u bel -
gij sku kom pa ni ju „Fa bri que Na ti o na le” (FN) i
pro iz vod wa mo de la A5 ot po ~e la je 1903.
go di ne. Do po ja ve re ming to na 1100 (po sle
vi {e od 50 go di na) pro da ti su mi li o ni pri -
me ra ka tog mo de la u ci vil nim, voj nim i po -
li cij skim va ri jan ta ma.
Rovovski ~ista~
Pr vi svet ski rat i vi {e go di {wa ro -
vov ska bor ba ja sno su uka za li na po tre bu
za kom pakt nim oru` jem ve li ke va tre ne mo -
}i, ko jim se mo `e za u sta vi ti ju ri{ ne pri ja -
te qa ili iz ve sti upad u rov, uz br zu i efi -
ka snu ne u tra li za ci ju pro tiv ni~ ke `i ve si -
le. Nem ci su svoj raz voj usme ri li ka no voj
ka te go ri ji oru` ja, au to ma tu, ~i ji je re zul tat
bio MP 18 Hu ga [maj se ra, ko ji je u ogra ni -
~e nom bro ju ko ri {}en i kra jem ra ta.
Pri pad ni ci ame ri~ kih eks pe di ci o nih
sna ga u Evro pi, ~i ji je glav no ko man du ju }i
bio ge ne ral Xon Per {ing, po znat kao Cr -
ni Xon, okre nu li su se pro ve re nom i do ka -
za nom oru` ju – pum pa ri ci vin ~e ster, mo del
97, sa ce vi od 18 in ~a (45 cm), ka li bra 12,
i pa tro na ma du `i ne 70 mm, na pu we nim sa
{est do de vet ku gli krup ne sa~ me, tzv. buc -
kshot 00, ko je su, uz to, ima le ba jo net i
{tit nik {a ka od vre le ce vi ako se na pa da
ba jo ne tom.
Za ni mqi va od li ka tog mo de la bi la je
da pu {ka ni je ima la raz dva ja~ oba ra ~a, ta -
ko da se, ako je oba ra~ stal no pri ti snut,
opa qi va lo od mah na kon pum pa wa sva ke
sle de }e pa tro ne u cev. Ta pu {ka je u ve {tim
ru ka ma stva ra la ~u da, pa je 27. sep tem bra
1918. na red nik Fred Lojd u{ao u fran cu -
sko se lo ko je su dr `a li Nem ci i me to di~ no
po ~eo da „~i sti” ku }u za ku }om od ne pri ja -
te qe vih voj ni ka, pu ca ju }i i pu ne }i oru` je u
tr ku. Ka da je pao od is cr pqe no sti, iz ba cio
je iz stro ja vi {e od tri de set Ne ma ca. Sto -
ga ne ~u di da su je ame ri~ ki voj ni ci zva li
ro vov ski ~i sta~ ili me tla za ro vo ve, i {to
su je se Nem ci bo ja li.
U pe ri o du iz me |u dva svet ska ra ta
sa~ ma ri ce su ma hom ko ri sti li ~u va ri za -
tvo ra, a i po li ci ja, u ob ra ~u ni ma sa gang -
ste ri ma i pri raz bi ja wu rad ni~ kih de mon -
stra ci ja u SAD. Ta da je ne ret ko pu ca no
Ju`wa~ki kowanik sa sa~maricom
Pratilac
Pra ti o ci di li `an si no si li su sa~ -
ma ri ce za od bra nu od na pa da In di ja na -
ca i drum skih raz boj ni ka, i to kom vo `we
se de li su po red vo za ~a. I dan-da nas je u
SAD kao ter min za su vo za ~a u mo tor nom
vo zi lu ostao iz raz ri ding shot gun – vo zi -
ti se na me stu pra ti o ca sa sa~ ma ri com.
pa tro na ma sa sit nom sa~ mom u kal dr mu
is pred de mon stra na ta, ka ko bi bi li po go -
|e ni sa mo ri ko {e ti ra nim pro jek ti li ma,
jer se sma tra lo da }e u tom slu ~a ju na ne te
ra ne bi ti mi ni mal ne. Ta kav stav je, na -
rav no, bio po gre {an i ne ret ko sa fa tal -
nim is ho dom.
Dru gi svet ski rat je za te kao vla du i
ar mi ju SAD ne sprem ne za rat ne ope ra ci je
{i ro kih raz me ra. Is po qio se ne do sta tak
ne sa mo au to ma ta i la kih mi tra qe za ve} i
sa~ ma ri ca, ko je su sma tra ne neo p hod nim za
bli sku bor bu i rat u xun gli. Sto ga su one
ku po va ne u {to ve }em bro ju od vi {e pro iz -
vo |a ~a, i za to ne ma stan dard nog mo de la
sa~ ma ri ce voj ske SAD i Ma rin skog kor pu -
sa u Dru gom svet skom ra tu. Ta kvo sta we je
27
blunderbuss

Remington 870
Winchester 1897 – rovovska metla
po tra ja lo i du gi niz go di na po sle ra ta. U
xun gla ma No ve Gvi ne je i Bur me je, uz au to -
mat Thomp son, sa~ ma ri ca bi la omi qe no
oru` je, a po sle is kr ca va wa u Nor man di ji
re dov no je ko ri {}e na to kom bor be u na se -
qe nim me sti ma na pu tu ka Pa ri zu. Ka ko je -
dan voj nik ne mo `e da no si dve du ge ce vi,
obi~ no je for ma cij ski do de qi va na jed na
sa~ ma ri ca po vo du. Po seb no ju je ko ri sti -
Remington 1100 Tactical
la voj na po li ci ja za ~u va we za ro bqe ni ka i
obez be |e we kqu~ nih po za din skih obje ka ta.
Xinovske sa~marice
Ko rej ski rat, ko ji je tra jao od 1950.
do 1953, do neo je no vo is ku stvo je di ni ca -
ma Uje di we nih na ci ja, ko je su se ta da pr vi
put su o ~i le sa na pa di ma po ti pu ju ri {a u
Atchisson AA-12
Protivustani~ka
pu{ka
Vr lo za ni mqiv pro jekt po ja vio se
po ~et kom osam de se tih – straj ker, ko ji je
Hil ton Vo ker iz Ro de zi je, we gov kre a -
tor, na zvao „pro ti vu sta ni~ kom sa~ ma -
ri com ve li kog ka pa ci te ta”. U od no su na
ta da {wa oru` ja, straj ker je imao dvo -
stru ko vi {e pa tro na (dva na est) u do bo -
{u, ~i je je pu we we, me |u tim, bi lo te {ko
i du go traj no (zah te va lo je i da se opru -
ga ko ja po kre }e ci lin dar, a sme {te na
je u do bo {u, na vi je oko we go ve ose po -
mo }u ve li kog kqu ~a na pred wem de lu ku -
}i {ta do bo {a).
Usa vr {e ni mo del, na zvan pro tek -
ta, ne ma opru gu, ve} se do bo{ obr }e
po me ra wem pred weg ru ko hva ta, i uz to
se is pa qe ne pa tro ne au to mat ski iz ba -
cu ju. Na taj na ~in je znat no skra }en
pro ces pu we wa. Ova sa~ ma ri ca ni je
na i {la na {i ro ku pri me nu ni u po li -
cij skim ni ti u voj nim kru go vi ma.
ta la si ma (ko je su pri me ni le se ver no ko rej -
ske i ki ne ske tru pe). U ne mo gu} no sti da ta -
da {wim uboj nim sred stvi ma od bi ju ta kvu
vr stu na pa da, stvo re na je tzv. klej mor mi -
na, ko ja je u na {oj voj noj ter mi no lo gi ji po -
zna ta kao mi na ras pr ska va ju }a, usme re nog
dej stva (MRUD). Mo del M18 i ka sni ji
M18A1, ko ji je {i ro ko ko ri {}en u Vi jet -
na mu, je su eks plo ziv ne na pra ve usme re nog
dej stva, na me we ne za uni {ta va we ne pri ja -
teq ske `i ve si le, pre sve ga. Sa dr `e 760
ku gli ca od ~e li ka, te `i ne 10,5 gre i na (1
gre in iz no si 0,06 gra ma), ko je se pri eks -
plo zi ji ras pr snu u po lu kru gu od 60 ste pe ni
do ra sto ja wa od 50 me ta ra, na vi si ni od
dva me tra u ne po sred noj bli zi ni mi ne, ko ja
se sa od sto ja wem sma wu je. Tim je, prak ti~ -
no, do bi jen efe kat xi nov ske sa~ ma ri ce.
Osim za od bi ja we ju ri {a pe {a di je, mi na
je ko ri {}e na i za za {ti tu po sta vqe nih
pre pre ka na ko mu ni ka ci ja ma, min skih po qa
i bo~ nih li ni ja je di ni ca na po lo `a ju.
Bri tan ska kam pa wa u Ma la ji od 1948.
do 1959. ta ko |e je do ne la {i ro ku upo tre bu
sa~ ma ri ca u xun gli. Is ku stva iz bor be nih
dej sta va uka za la su da je do od sto ja wa od
tri de se tak me ta ra hi tac iz sa~ ma ri ce naj -
si gur ni ji na ~in da se po go di ciq ve li ~i ne
od ra slog ~o ve ka. Mo gu} nost po got ka me te
jed na ke ve li ~i ne ra fa lom od pet me ta ka
is pa qe nim iz au to ma ta bio je 1:8, a iz ju -
ri {ne pu {ke tek 1:11.
Stu di ja ko man de bri tan skih sna ga
bez bed no sti iz 1952, za sno va na na bor be -
nim is ku stvi ma, opi ti ma i me di cin skim iz -
ve {ta ji ma, po tvr di la je pret hod na sa zna -
wa o efi ka sno sti sa~ ma ri ce, ma da uz na -
po me nu da is pa qe ni pro jek ti li ima ju lo{
15. septembar 2008.

a li sti~ ki ko e fi ci jent, jer le te tre }i nom
br zi ne ta na di is pa qe nih iz pu {ke, ali sa
dru ge stra ne ne ma ju ve li ku pro boj nu mo},
{to se u ur ba noj bor bi sma tra po zi tiv nim,
jer je uma wen ri zik od ra wa va wa ci vi la
ili sop stve nih voj ni ka.
Osim po li cij skih agen ci ja, gde se sa~ -
ma ri ce ko ri ste du gi niz go di na, ak tiv no sti
voj ske SAD u ope ra ci ja ma ma weg obi ma
uka za le su na po tre bu usva ja wa no vog, po -
boq {a nog mo de la sa~ ma ri ce. Do sre di ne
de ve de se tih to su ma hom, uz po me nu ti vin -
~e ster M 97, bi li jo{ i re ming ton 870 i
mos berg 590, ko ji su za pra vo pred sta vqa -
li mi li ta ri zo va ne mo de le po pu lar nih pu -
{a ka, kod ko jih su se iz me ne sa sto ja le u
pro du `e nom pot cev nom ce va stom ma ga ci nu
(zbog ve }eg ka pa ci te ta), fik sa to ru za ba jo -
net, oja ~a wu le `i {ta za tva ra ~a i per fo -
ri ra nom {tit ni ku od vre le ce vi.
Pre ma bri tan skom iz vo ru, ve li ka ma -
na naj po pu lar ni jeg mo de la, re ming ton 870,
sa sto ja la se u ~i we ni ci da pa tro na, ko ja
se pri pu we wu pot pu no ne gur ne u ma ga cin,
mo `e skli znu ti pre ko za dr `a ~a i bi ti gur -
nu ta u le `i {te za tva ra ~a, te ta ko pro u zro -
ko va ti za stoj ko ji zah te va ukla wa we ce vi,
od no sno pot pu no ras kla pa we oru` ja. To je
bi la ma na ra ni jih mo de la, dok je kod ka sni -
jih mo di fi ka ci ja ma uklo we na.
Italijanski modeli
Ita li jan ski kon struk to ri ni su odo le -
li tom iza zo vu. Do ka za li su da ni su sa mo
kon struk to ri ele gant nih au to mo bi la, ode }e
i obu }e, ve} i vr lo kva li tet nih i ro bu snih
sa~ ma ri ca, gde fir me po put „Bene li”,
„Fran ki” i „Be re ta” sa raz lo gom u`i va ju
svet sku re pu ta ci ju. Mo de li Fran chi SPAS i
Be nel li M3 spo ji li su ono {to je ne ko li ko
de ce ni ja pre to ga bi lo ne za mi sli vo – funk -
ci o ni {u u za vi sno sti od po tre be po lu a u -
to mat ski ili kao pum pa ri ce.
Odgovor na
nema~ku notu
Nem ci su se iz u zet no bo ja li ame ri~ -
ke sa~ ma ri ce, ko ju su zva li rovov ski ~i -
sta~ ili me tla za ro vo ve. Ne ma~ ka vla da
je 19. sep tem bra upu ti la zva ni~ ni di plo -
mat ski pro test vla di SAD, u ko me se tvr -
di da je sa~ ma ri ca oru` je ~i ja je upo tre -
ba pre ma rat nim za ko ni ma za bra we na.
Na i me, 21. ju la 1918. Nem ci su u sek to ru
Ba ka ra (Lo re na) na Za pad nom fron tu za -
ro bi li ame ri~ kog voj ni ka, pri pad ni ka
307. pe {a dij skog pu ka 77. di vi zi je, ko ji je
bio na o ru `an sa~ ma ri com, mo del 97, a
11. sep tem bra iste go di ne u sek to ru Vi -
jer-an-Ej jo{ jed nog voj ni ka, pri pad ni ka
10. pe {a dij ske bri ga de 5. di vi zi je, sa is-
Usas-12-1
Franchi SPAS
tim na o ru `a wem. U toj no ti ne ma~ ka vla -
da je za pre ti la da }e ubu du }e stre qa ti
sva kog rat nog za ro bqe ni ka kod kog pro -
na |e tu vr stu oru` ja ili mu ni ci je. Mi ni -
star stvo spoq nih po slo va SAD je no tu
pro sle di lo Mi ni star stvu ra ta, ko je je za -
tra `i lo mi {qe we na ~el ni ka voj ne prav -
ne slu `be. Na kon pa `qi vog raz ma tra wa,
bri gad ni ge ne ral Se mju el En sel je 26.
sep tem bra od go vo rio du gim me mo ran du -
mom, u ko me je, iz me |u osta log, is ta kao da
„za ko ni i obi ~a ji ra ta pred vi |a ju da je
za ko ni to ubi ti ne pri ja te qa, i to {to vi -
{e we go vih pri pad ni ka, {to je br `e mo -
gu }e... Za osu du je ka da ra na ko ju oru` je
na ne se ni je tre nut no smr to no sna ili sa -
mo ra wa va na ta kav na ~in da pro u zro ku je
pat wu ko ja ne ma ra zum ne ve ze sa ubi ja wem
ili iz ba ci va wem voj ni ka iz stro ja.”
Strajker Protekta
Na osno vu ovog me mo ran du ma je mi -
ni star spoq nih po slo va SAD, Ro bert
Len sing, od ba cio ne ma~ ki pro test for -
mal nom no tom u ko joj je za kqu ~io:
„Upo tre ba te vr ste oru` ja je za ko -
ni ta i ame ri~ ka voj ska ne }e pre sta ti sa
tim. Ako ne ma~ ka vla da ma kar i je dan je -
di ni put svo ju pret wu spro ve de u de lo,
pra vo i du `nost SAD }e bi ti da od go vo -
re re pre sa li ja ma iste vr ste ko je }e na
naj bo qi na ~in za {ti ti ti ame ri~ ke sna ge,
te se sto ga oba ve {ta va (ne ma~ ka vla da) o
na me ri SAD da ta kve re pre sa li je spro -
ve de”.
Ne ma~ ka ni je od go vo ri la na uz vrat -
nu no tu SAD, i ne zna se ni za je dan slu -
~aj u ko me je za pre }e na me ra spro ve de na
u de lo.
29

Raz voj na va ri jan ta pro is te kla iz mo -
de la SPAS-12 fran ki je SPAS-15. Osnov na
raz li ka u od no su na pret hod ni mo del je ste
hra we we pu {ke, ko je se ov de ne od vi ja iz
pot cev nog ce va stog ma ga ci na, ve} iz iz me -
wi vih pla sti~ nih okvi ra ka pa ci te ta {est
pa tro na. U za vi sno sti od ope ra tiv nih zah -
te va, funk ci o ni {e kao pum pa ri ca ili po -
lu a u to mat sko oru` je, po zaj mi com ba rut nih
ga so va sa krat kim ho dom kli pa. Da bi funk -
ci o ni sa la na po to wi na ~in, mo ra se pri -
ti snu ti dug me ko je se na la zi na vr hu pred -
weg ru ko hva ta, i po tom po me ri ti una pred
dok se ne po ja ve cr ve na slo va AU TO. Po -
stu pak je obr nut za „pum pa we”. SPAS-15 je
te {ko oru` je. Pra zna pu {ka te `i 3,9 kg,
du ga je 1.000 mm, od no sno 750 mm sa pre -
klo pqe nim ske le ton skim kun da kom, a du `i -
na ce vi je 450 mm. Za hva qu ju }i ve }oj te `i -
ni, ma wi je tr zaj pri opa qe wu, {to mno gi
sma tra ju po zi tiv nom oso bi nom.
Be ne li M3 je, ta ko |e, sa vre me na va -
ri jan ta mo de la M1. U po lu a u to mat skom mo -
du ra di na prin ci pu iner ci je tr za ja, gde se
me ha ni zam sko ro ne pr qa ba rut nim ga so vi -
ma, a uz to se vr lo la ko pre ba cu je iz jed nog
mo da u dru gi po sred stvom pr ste na stog se -
lek to ra ko ji je sme {ten na pred wem de lu
ru ko hva ta. Ka pa ci tet pot cev nog ce va stog
spre mi {ta iz no si osam pa tro na, du `i na
ce vi je 500 do 660 mm, ukup na du `i na 1.040
do 1.200 mm, u za vi sno sti od kon fi gu ra ci -
je, a ma sa pra znog oru` ja je 3,2 do 3,5 kg.
Ma da je pro iz vo |a~ „Be ne li”, to oru` je u
SAD uvo zi fir ma „He kler i Koh”.
Od av gu sta 1998. do pot kraj 2001. ne -
ko li ko pri me ra ka sa~ ma ri ce be ne li M4
su per 90 in ten ziv no je is pi ti va no na po -
li go nu Aber din u Me ri len du, na kon ~e ga je
Ma rin ski kor pus SAD to oru` je usvo jio
kao M 1014, u za me nu za do ta da {we sa~ -
ma ri ce ma ri na ca.
Ruska Sajga
Ru si su re la tiv no ka sno stu pi li na tr -
`i {te sa svo jim mo de lom bor be ne sa~ ma -
ri ce, ali je saj ga 12 po ka za la da ni ~im ne
za o sta je za za pad nim ri va li ma. Na sta la je
po ~et kom de ve de se tih kao pro iz vod
I@MA[-a, i pred sta vqa deo ~i ta ve po -
ro di ce po lu a u to mat skih pu {a ka i sa~ ma -
ri ca, za sno va nih na pro ve re nom si ste mu
Ka la {wi ko va. Pro iz vo di se u naj ma we tri
ver zi je i tri ka li bra. To su saj ga 12K, sa
krat kom ce vi du `i ne 430 mm i kun da kom na
pre kla pa we, saj ga 12S, sa du gom ce vi od
520 mm i fik snim ili pre kla pa ju }im kun -
da kom, a ka li bri su .410, 20 i 12 mag num.
Du `i na oru` ja je 910 mm, od no sno 670 mm
sa pre klo pqe nim kun da kom, a ma sa pra zne
pu {ke iz no si 3,5 ki lo gra ma. Pu ni se okvi -
ri ma od pet ili osam pa tro na, a ga sni si -
stem ima re gu la tor ko ji se po de {a va u za -
vi sno sti od ba rut nog pu we wa, ta ko da se u
30
istom okvi ru mo gu na iz me ni~ no ko ri sti ti
stan dard ne i mag num pa tro ne. Pre ma ame -
ri~ kim iz vo ri ma ovo je po u zda no i efi ka -
sno oru` je, ko je je uz to i mno go jef ti ni je
od dru gih po lu a u to mat skih sa~ ma ri ca.
Automatska sa~marica
Teh no lo {ki raz voj je, pre ili ka sni je,
ne iz be `no vo dio ka na stan ku au to mat ske
sa~ ma ri ce. To je USAS-12, po zna ta i kao AA
Izbor municije
Po ~et kom 20. ve ka iz bor mu ni ci je za
sa~ ma ri cu pod ra zu me vao je pa tro ne sa
sit nom sa~ mom, krup nom sa~ mom i je di na~ -
nim zr nom. Da nas je iz bor mu ni ci je ne u po -
re di vo ve }i, te ob u hva ta i pa tro ne kao
{to su sa vi tqi vi pen drek, gde je vre }i ca
od naj lo na is pu we na vr lo sit nom sa~ mom
i obi~ no je ko ri sti po li ci ja za umi re we
na sil ni ka, a i ~u va ri u na ci o nal nim par -
ko vi ma za smi ri va we krup ne di vqa ~i.
Pti~ je bom be sa dr `e pe tar du ko ja
ima vre men ski upa qa~, te eks plo di ra u va -
zdu hu i zvu~ nim efek tom te ra ja ta pti ca sa
ae ro drom skih pi sta. Koc ka sta sa~ ma ne ma
ob lik ku gli ce, ro ti ra u le tu i hi tac ima
mno go ve }u dis per zi ju. Ko ri sti se u lo vu
ta mo gde je ra sti we vr lo gu sto.
Pa tro ne Ha ton, po zna te i kao dez in -
te gra tor, na pu we ne su olov nim pra hom i
vo skom i wi ma pri pad ni ci SWAT ti mo va
(spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke po li cij ske
je di ni ce, od no sno SAJ) raz bi ja ju bra ve i
{ar ke na vra ti ma, bez opa sno sti po oso -
be sa dru ge stra ne vra ta.
Zma jev dah su pa tro ne pu we ne za pa -
qi vom sme som na ba zi cir ko ni ju ma, ~i jim
Saiga 12 EXP
12. Pro is te kla je iz osnov nog mo de la ko ji je
po ~et kom osam de se tih iz ra dio Mak svel
A~i son. Ko rej ski kon cern Da e woo pri hva -
tio je pro iz vod wu tog oru` ja ko je funk ci o -
ni {e na prin ci pu po zaj mi ce ba rut nih ga so -
va sa du gim ho dom za tva ra ~a. Pri kre ta wu
una zad za tva ra~ ne uda ra u gra ni~ nik, ve}
ga opru ga us po ra va i za u sta vqa. Si lu e ta
oru` ja je pra vo li nij ska, a dej stvu je iz otvo -
re nog za tva ra ~a, {to za jed no sa ve li kom
ma som od 5,5 kg (pra zna), ~i ni da tr zaj pri
is pa qe wem na sta je ve li ka va tre na lop ta.
Wi ho va pro da ja je u SAD stro go ogra ni ~e -
na i kon tro li sa na.
Si re ne za slu ~aj po `a ra je su zvi -
`daq ke ko je pro iz vo de zvuk vr lo vi so kih
de ci be la. Sig nal ne pa tro ne se no se ra di
ozna ~a va wa po zi ci je u slu ~a ju opa sno sti.
Po sto je ni sko i vi so ko le te }e (tvr di se da
do sti `u vi si nu od 180 m). Pa tro ne sa
stre li ca ma sa dr `e od 8 do 20 ae ro di na -
mi~ kih stre li ca ko je zbog ob li ka ima ju
zna ~aj no ve }i efi ka san do met.
Frag-12 jesu gra na te u mag num pa tro -
na ma od tri in ~a (76 mm), sa mak si mal nim
do me tom od 150 – 200 m. Stan dard no eks -
plo ziv no pu we we pro bi ja do 6 mm oklo pa,
a pro ti vo klop na ku mu la tiv na pa tro na dva
pu ta ve }u de bqi nu. Po sto je i frag men ta -
ci o na za dej stvo pro tiv `i ve si le.
Ga sne pa tro ne iz ba cu ju mlaz ga sa do
ne ko li ko me ta ra od sto ja wa. Obi~ no sa dr -
`e su za vac ili tzv. bi ber gas. Gu me ne pa -
tro ne sa dr `e je di na~ no gu me no zr no ili
krup nu sa~ mu od gu me, a sli~ ne su na me ne
kao i sa vi tqi vi pen drek. Ma da se sma tra -
ju ne le tal nim pro jek ti li ma, za be le `e no je
ne ko li ko smrt nih is ho da kod oso ba po go -
|e nih ovom vr stom pro jek ti la.
15. septembar 2008.

opa qe wu bu de ma wi, a kon tro la to kom au -
to mat ske va tre re la tiv no la ka.
Po sto je tri va ri jan te: stan dard na, du -
`i ne 965 mm (cev 457 mm), kom pakt na sa ce -
vi du `i ne 356 mm i spe ci jal na za bli sku
bor bu ~i ja je cev du ga 330 mm. Iz ra |e na je
od kom po zit nih ma te ri ja la oja ~a nih fi ber -
gla som, s tim da su kri ti~ ni de lo vi od ner -
|a ju }eg ~e li ka i hra ni se okvi rom od osam
ili do bo {em od dva de set pa tro na. U SAD
je pro da ja ovog oru` ja do zvo qe na sa mo dr -
`av nim agen ci ja ma, a u Azi ji je na i {lo na
vr lo do bar pri jem, te je ve} do po lo vi ne
de ve de se tih pro da to 30.000 pri me ra ka.
Kombinovano oru`je
Voj ni ke na o ru `a ne sa~ ma ri ca ma mo -
ra ju da {ti te sa bor ci ko ji no se ju ri {ne pu -
{ke, ne sa mo zbog krat kog do me ta sa~ ma ri -
ce ve} i zbog sve ~e {}eg an ga `o va wa voj nih
sna ga u us po sta vqa wu i odr `a va wu re da i
mi ra (ka da se ko ri sti mu ni ci ja ko ja ne ma
le tal ni efe kat). Sa ovim pro ble mom su se
su sre le sna ge SAD u So ma li ji, BiH, na Ko -
sme tu, u Av ga ni sta nu i Ira ku. Ta da se po -
vre me no uka `e po tre ba za ko ri {}e wem pa -
tro na sa su zav cem, krup nom gu me nom sa~ -
mom (M-1012) ili je di na~ nim gu me nim zr -
nom (M-101 ). Sto ga se na met nu lo pi ta we
mo gu} no sti iz ra de oru` ja ko je u se bi ob je -
di wu je efi ka snost sa~ ma ri ce u bli skoj
bor bi, sa pre ci zno {}u i efek tom pu {ke M-
16 na ve }em od sto ja wu. Za to je ju na 1997.
XM-26 LSS
Pe {a dij ski cen tar ar mi je SAD ras pi sao
spe ci fi ka ci ju za no vo oru` je: sa~ ma ri cu
spreg nu tu sa mo du lar nim oru `nim si ste mom
M4. Ta ko je na stao M4 Ma ster key (ka la uz).
Po sto ja le su dve va ri jan te tog oru` ja,
od ko jih je pr va ko ri sti la pum pa ri cu re -
ming ton 870, a dru ga mo del ita ka 37. Ukup -
na ma sa kom bi no va nog oru` ja iz no si la je
3,6 kg, od ~e ga je ma sa ka ra bi na bi la 2,5
kg. Ka ko je cev pum pa ri ce mo ra la bi ti skra -
}e na da kom bi na ci ja ne bi bi la pre ve li ke
du `i ne, skra }en je i pot cev ni ce va sti ma -
ga cin na sa mo tri pa tro ne. Kao i kod sva ke
pum pa ri ce, pu we we je bi lo spo ro, pa je
raz vi je na pot cev na sa~ ma ra XM-26 LSS
(Light Shot gun System), ko ja se pu ni okvi ri -
ma od pet pa tro na. Ume sto pum pa wa, ko ri -
sti se ru ~i ca za re pe ti ra we ko ja se mo `e
Mossberg 590 u Iraku
Naklonost ka
pumparicama
Ma da je Xon Bra u ning pa ten ti rao
1900. pr vu po lu a u to mat sku sa~ ma ri cu,
tre ba lo je oko osam de set go di na da one
bu du usvo je ne kao voj no i po li cij sko
oru` je. Tra di ci o na li sti su uvek na gla -
{a va li da su pum pa ri ce znat no po u zda -
ni je, da mo gu ko ri sti ti ra zne vr ste mu -
ni ci je, ne sa mo u smi slu du `i ne pa tro -
ne, ve} i mu ni ci ju spe ci jal ne na me ne (kod
ko je je uma we na ko li ~i na eks plo ziv nog
pu we wa i ko je sto ga ne bi po u zda no
funk ci o ni sa lo u po lu a u to mat skim sa~ -
ma ri ca ma). To su ga sne pa tro ne, gu me ni
pro jek ti li, pro jek ti li za raz bi ja we
bra va i to me sli~ ni. Osim to ga, pum pa -
ri ce su jef ti ni je i jed no stav ni je za ru -
ko va we.
mon ti ra ti sa le ve ili de sne stra ne ce vi.
We nim pra vo li nij skim po vla ~e wem do la zi
do ro ta ci o nog kre ta wa za tva ra ~a.
Sa gor we stra ne ce vi XM-26 na la zi
se Pi ka ti ni {i na, ko jom se sa~ ma ri ca pri -
~vr sti za do wu stra nu pred weg ru ko hva ta
ka ra bi na. Na zad wem de lu sa~ ma ri ce su
dva is pu sta ko ja ob u hva ta ju usad nik okvi ra
ka ra bi na M4, ~i me do dat no sta bi li zu ju
XM-26. U tom slu ~a ju ~e sto se okvir ka ra -
bi na ko ri sti kao pred wi ru ko hvat. Du `i na
pot cev ne sa~ ma ri ce je 410 mm, ma sa 1,9 kg,
a ka li bar 12. Ukup na ma sa kom bi na ci je ko -
ja je pri me we na u Av ga ni sta nu i Ira ku iz -
no si 3,52 ki lo gram. Ame ri~ ki iz vo ri sma -
tra ju ovu kom bi na ci ju pr vom re vo lu ci o nar -
nom sa~ ma ri com 21. ve ka, i is ti ~u da je ti -
me sva kom voj ni ku ko ji je wom na o ru `an
omo gu }en mno go {i ri di ja pa zon bor be nog
dej stva le tal nom i ne le tal nom mu ni ci jom u
ur ba noj bor bi, uz zna ~aj no sma we we ma se
sa~ ma ri ce na sa mo 1.300 gra ma.
Od ne ka da {we jed no stav ne lo va~ ke
pu {ke, sa~ ma ri ca je s vre me nom po sta la
vr lo so fi sti ci ra no vi {e na men sko oru` je.
Dr Alek san dar MU TAV XI]
31

V E S T I V E S T I V E S T I
Kopneni Aegis
za Izrael
Izra el ske oru `a ne sna ge su to li ko im pre si o ni ra -
ne ame ri~ kim si ste mom za PVO bro do va, ko ri {}e nog na
kr sta ri ca ma kla se Ti con de ro ga i ra za ra ~i ma Ar le igh Bur -
ke, pa na me ra va ju da na ba ve bar je dan za za {ti tu od ra -
ket nih na pa da iz Ira na ili Si ri je. Taj si stem je vr lo
upo tre bqiv, po red kla si~ nog PVO, i za od bra nu od ba -
li sti~ kih ra ke ta. Do sa da je „upi sao” 90 od sto uni {te -
nih ci qe va.
Po seb no su uspe {ne naj no vi je ra ke te Stan dard u va -
ri jan ti SM-3, ko je ima ju ho ri zon tal ni do met od ~ak 500
km i ver ti kal ni od 160 km. Ti, do sa da ne ve ro vat ni do -
me ti, ostva re ni su ~e tvo ro ste pe nom kon fi gu ra ci jom, gde
pr va dva ste pe na iz ba cu ju ra ke tu iz at mos fe re, tre }i
slu `i za po gon van at mos fe re, dok je po sled wi ste pen
za pra vo po go we na ki ne ti~ ka boj na gla va ma se de vet ki -
lo gra ma, sa IC sa mo na vo |e wem. Iz me |u sva ka dva ste -
pe na vr {i se ko rek ci ja kur sa si ste mom GPS.
S. B.
32
Perspektiva za C-27J
Ame ri~ ko mi ni star stvo od bra ne pla ni ra da u ovoj fi skal noj go -
di ni na ba vi je dan tran sport ni avi on C-27J, ko ji bi bio mo di fi ko van u
ta ko zva nu le te }u to pov wa ~u. Za te svr he na me we na su 32 mi li o na ame -
ri~ kih do la ra. Taj no vac }e, osim za ku po vi nu avi o na, bi ti upo tre bqe -
na i za na bav ku na o ru `a wa i uboj nih sred sta va, sen zo ra i dru gih tak -
ti~ kih si ste ma ko ji }e bi ti ugra |e ni na avi on.
Ko man da ame ri~ kih va zdu ho plov nih sna ga za spe ci jal ne ope ra ci -
je (AF SOC), za ~i je se po tre be iz vo di ta mo di fi ka ci ja, ~i tav pro gram
ozna ~a va kao AC-XX Gun ship Li te.
U ver zi ji „le te }e to pov wa ~e", C-27J bi, ka ko se pret po sta vqa,
bio ozna ~en kao AC-27J i pred sta vqao bi jef ti ni ju do pu nu po sto je }im
to pov wa ~a ma ti pa AC-130.
S. V.
Ae gis ra dar na ra za ra ~u
15. septembar 2008.

Pi{e
Branko KOPUNOVI]
PO BED NIK
JJed na od omi qe nih re ~i kod nas, po jam, mi sa -
o na pre o ku pa ci ja, du hov ni ori jen tir... Naj ~e -
{}e se po be |u je ili gu bi u ra tu i spor tu. Zna -
mo ka ko i ko li ko. I {to nam je te `e, po be de su
nam dra `e. Vaq da nam je za to to li ko drag sva ki
sim bol ko ji pod se }a na taj ~in.
Wu jork ima Kip slo bo de, Ka i ro se di ~i pi -
ra mi da ma, Mo skvu kra si spo me nik Ku tu zo vu, sim -
bol Pa ri za je Aj fe lov to raw, a Be o grad obe le -
`a va we gov Po bed nik. Ko li ko sa mo sna ge, pr ko sa
i au to ri te ta ima taj bez i me ni ju nak od me ta la.
We gov po gled, od lu~ nost, stav... Ia ko je iz li ven
jo{ 1928. go di ne, ni {ta ni je iz gu bio na le po ti.
Na pro tiv! Du {u mu je dao po zna ti va jar Ivan Me -
{tro vi}, a iz li ven je u ~ast pro bo ja So lun skog
fron ta. Po sve }en je svim srp skim voj ni ci ma ko ji
su po gi nu li za ~ast otax bi ne i wi ho vim sa bor ci -
ma ~i ja je rat na sud bi na hte la ba{ wi hov po bed -
ni~ ki mar{ u pre sto ni ci.
Mo nu men tal ni spo me nik vi si ne 14 me ta ra
tre ba lo je, pr vo bit no, da ukra {a va Te ra zi je, ali
on da {wi pu ri tan ci su re kli „Ne”! Za bo ga, Po bed -
nik je u vi zi ji umet ni ka bez ode }e, we go va uni for -
ma su mi {i }i, a sim bo li ma~ u de snoj i so ko u le -
voj ru ci. Ni je to i{lo ta ko glat ko, pri ~a jed na od
naj sta ri jih Be o gra |an ki, go spo |a Za gor ka So fro -
ni}. Da me, wi ho va udru `e wa i ko lek tiv ni glas su
usta li pro tiv ~u va ra la `nog mo ra la. Stvar se ta -
da do bra no za ku va la, pa su „go spo da od o zgo” do -
ne la, ipak, mu dru od lu ku da Po bed nik bu de ukras,
znak ras po zna va wa i za {tit nik ve ko va na Ka le -
meg da nu. Sa da nam je dra go zbog to ga, ali raz u me -
mo go spo |u So fro ni} i we ne is pi sni ce ko je su
ima le smi sla za le po tu.
Po bed ni ka ~e sto gle da mo na re kla ma ma, pla -
ka ta ma, raz gled ni ca ma, u spo to vi ma... Voj nik je
po osnov noj od red ni ci, stra `ar po ve~ noj for ma -
ci ji, „ma ~o tip” po no vo u sta no vqe nim me ri li ma
mla dih da ma. We gov je po gled s vi si ne i te {ko se
opre de li ti gde pa da, a {ta ni {a ni. Sva ka ko na
Rat no ostr vo, pa da qe pre ko No vog Be o gra da i
Ze mu na, se `e do rav ni ce na se ve ru... Odo le va pa -
kle nom sun cu, ne sno snoj ko {a vi, pqu sko vi ma, olu -
ja ma, sne gu i mra zu. Le po mu je u dru {tvu Be o gra -
|a na i go sti ju ko ji ka me ra ma be le `e we go vu ele -
gant nu fi gu ru.
Me |u tim, ma lo je po zna to da su Nem ci na u -
mi li da mu do |u gla ve. Pred po vla ~e we iz
Be o gra da pla ni ra li su da mi ni ra ju spo me -
nik. Po sta vi li su eks plo ziv i ne ko li ko voj ni ka da
za vr {e pr qa vi po sao. Ali, gru pa ile ga la ca, po put
Pr le ta i Ti hog, uspe la je da „ne u tra li {e” stra `u i
pre se ~e `i ce za na pa ja we de to na to ra. O to me pri -
~a Bo {ko Fi li po vi}, pro fe sor u pen zi ji, je dan od
on da {wih kli na ca sa Dor }o la, ko ji su pr ko si li
oku pa to ru, do du {e i gi nu li u na br zi nu iz ve de nim
ak ci ja ma, ali ni su da li svoj grad i svog Po bed ni ka.
SA galerije
Ka le meg dan se ne mo `e za mi sli ti bez Po bed -
ni ka, ni ti Po bed nik bez Ka le meg da na. Jed na od
naj sta ri jih grad skih tvr |a va na sve tu ima fa sci -
nant nu isto ri ju, ko ja se kre ta la u ma gi~ nom tro u -
glu iz grad we, ru {e wa i ob no ve. Ni kla na uz vi {e -
wu iz nad u{}a Sa ve u Du nav, ve ko vi ma je bi la od -
bram be no upo ri {te, ali i ciq osva ja~ kih po ho da.
Ru {i li su je Go ti i Hu ni, a po tom Slo ve ni, Ava ri i
Ob ri. Na rav no, bi lo je onih ko ji su je ob na vqa li,
u~vr {}i va li, {i ri li... Me |u tim ne i ma ri ma su vi -
zan tij ski car Ju sti ni jan, ko ji je 535. go di ne oja ~ao
tvr |a vu, i srp ski kraq Mi lu tin, ~i jom za slu gom su
od bram be ni be de mi do ve de ni do sa me oba le Sa -
ve. Za vre me au stro u gar ske vla sti po sta je jed no od
naj zna ~aj ni jih utvr |e wa u Evro pi...
Pre ma re ~i ma dr Mar ka Po po vi }a, na u~ nog
sa vet ni ka u Ar he o lo {kom in sti tu tu, isto ri ja Ka -
le meg dan ske tvr |a ve dra go ce na je za raz u me va wa
ulo ge Be o gra da u pro {lo sti, ali i za pro u ~a va we
na pret ka evrop skih od bram be nih si ste ma. Na tvr -
|a vi se, ka `e dr Po po vi}, ja sno uo ~a va ju pro me ne
kroz ko je je pro la zi la voj na ar hi tek tu ra Evro pe,
od an ti~ kog ka stru ma, pre ko utvr |e wa sred wo ve -
kov nog gra da, do go to vo sa vre me ne ar ti qe rij ske
tvr |a ve.
Ka le meg dan je ne sa mo ukras i po nos pre sto -
ni ce ve} ogrom na in spi ra ci ja pe sni ka, sli ka ra,
va ja ra, film skih stva ra la ca... Pr vi ka dro vi ko ji
pri pa da ju srp skoj ki ne ma to gra fi ji ta mo su sni mi -
la le gen dar na bra }a Li mi jer 1897. go di ne.
Ka le meg dan je ve~ ni iza zov i za go net ka, ne -
pre su {ni iz vor iz ko ga kqu ~a isto ri ja. Is -
pod na sla ga ko je ka kvog ma te ri ja la ta lo `e nog
ve ko vi ma, na sve tlost da na iz la zi sve vi {e za di -
vqu ju }ih pred me ta. Ne dav no je, ra de }i fa kul tet -
ske ve `be, stu dent Mi lo{ Me li} pro na {ao nov -
~i} iz vre me na Alek san dra Ve li kog, ~i ja je vred -
nost pro ce we na na 50.000 evra! Sa mo da nam se
po se ti o ci po sle ovog sa zna wa ne la te kram po va i
lo pa ta...
Svo ju ne ve ro vat nu qu bav nu avan tu ru, is pod
Po bed ni ka hteo je da okon ~a To mi slav Va si qe vi}
iz Adra na kraj Kra qe va. Ne bi bi lo ni {ta ~ud no,
~o vek ima ma {te, za {to da ne? Me |u tim, To ma se
pret hod no `e nio rav no 46 pu ta! Po ~eo je ja ko mlad
sa 16 go di na. A on da mu pre {lo u na vi ku. Me |u -
tim, ni jed noj ni je ostao u ru `noj uspo me ni. Ne ide,
pa sva ko svo jim pu tem. Sa da je do sta bi lo, po ru -
~io je du {e bri `ni ci ma ka da je pred svo jom Zden -
kom re kao „Da”. Ka `u da qu bav cve ta. To ma hva li
svo ju iza bra ni cu na sav glas. Ima, ve li i za {to.
Sa ma is tran `i ra svi wu od 200 ki la, vu ~e ka me we
iz Mo ra ve za ku }u ko ju do gra |u ju i pri vi ja mu le -
ko vi ta tra ve, pa boq ka bu de kao ru kom od ne ta...
@ena po bed nik.
59

POVODI
SAOBRA]AJNA SLU@BA JU^E I DANAS
TO^KOVI SVE BR@I
Obele`avaju}i
100 godina od uvo|ewa
automobila u srpsku
vojsku, u Saobra}ajnoj
slu`bi isti~u da je posle
nekoliko decenija
zaostajawa u opremawu
auto-jedinica, vreme
za nezaustavqivi
razvojni p(re)okret
Pu kov nik dr @eq ko Ran ko vi},
na ~el nik Ode qe wa za tran sport
u Sek to ru za ma te ri jal ne re sur se
Mi ni star stva od bra ne
60
Sa mo se dam go di na bi lo je do voq no od pr ve po ja ve au to mo bi la u oru `a nim sna ga ma jed ne
ze mqe, da Sr bi ja, ve} 1908. go di ne, na ba vi de se tak te ret nih au to mo bi la i ta ko otvo ri
no vu stra ni cu u raz vo ju svo je voj ske. Na kon kurs srp skog Mi ni star stva voj nog, sre di nom te
go di ne, ja vi li su se ~u ve ni pro iz vo |a ~i au to mo bi la – fran cu ski Re no, ne ma~ ki Dajm ler,
au stro u gar ski Puh, ali je naj vi {e sre }e imao {vaj car ski Ar benc.
Od ta da do da nas mno go to ga se pro me ni lo. Ra to vi, ko jih je na ovim pro sto ri ma uvek bi lo
pre vi {e, ni su do zvo qa va li traj ni ji raz voj au to mo bil ske in du stri je, pa nas ra zno vr snost au to -
mo bil skih mar ki i za sta re lost vo znog par ka kao zla kob pra ti jo{ od sre di ne {e zde se tih go di -
na 20. ve ka, ka da je u ga ra `a ma JNA vi {e od 70 od sto te ret nih, vu~ nih i spe ci jal nih vo zi la, isto
kao 80 od sto gu se ni ~a ra i te gqa ~a bi lo sta ri je od 20 go di na. Re zer vnih de lo va za vo zi la ~i -
ja je pro iz vod wa odav no pre sta la vi {e ni je bi lo, a teh ni~ ke i eks plo a ta ci o ne od li ke vo zi la iz
do ma }e pro iz vod we ni su za do vo qa va le po tre be sa vre me ne ar mi je.
SVE MA WE VO ZA ^A
Do bit ni jeg po boq {a wa sta wa vo znog par ka ni je do ve la ni po sled wa re or ga ni za ci ja ni ti
broj no sma we we Voj ske Sr bi je. Na ~el nik Ode qe wa za tran sport u Sek to ru za ma te ri jal ne re -
sur se Mi ni star stva od bra ne pu kov nik dr @eq ko Ran ko vi} ka `e da je Sa o bra }aj na slu `ba naj -
ve }e do me te ima la u de ve toj de ce ni ji 20. ve ka.
– Za to su za slu `ne ko le ge ko je su sa da ve} u pen zi ji. Da nas, sla ve }i 100 go di na slu `be,
ni smo u pot pu no sti za do voq ni ti me ka ko ona iz gle da. Ova ge ne ra ci ja ofi ci ra SbSl ni je uspe -
la da se iz bo ri za me sto slu `be ko je joj pri pa da. Mno go je raz lo ga za to, ali zna ~aj tran spor ta,
da nas ~e sto mi ni mi zi ran, naj lak {e se shva ti tek on da ka da ne {to ne funk ci o ni {e, ili ka da se
to kom ve li kog po sla shva te obim i in ten zi tet pro ce sa u tran spor tu. Do bra ilu stra ci je ta kvog
sta va je ste i shva ta we iz ne to na stru~ nom sku pu or ga ni zo va nom 2000. go di ne, gde je po seb no is -
tak nut zna ~aj in te gral nog tran spor ta (da nas se sve ~e {}e ko ri sti po jam mul ti mo dal nog) to kom
ak tiv no sti 1999. go di ne. Pro {lo je mno go go di na od ta da, a tek ove, 2008. go di ne, ku pi li smo
ne {to pa le ta i vi qu {ka ra. Ar gu men ti stru ke, na `a lost, ni su bi li uvek do voq ni, pa je na bav ka
no vih vo zi la ~e sto osta vqa na za ne ka bo qa vre me na.
Do pre ne ko li ko go di na u Sa o bra }aj noj slu `bi su s po no som isti ca li da vo za ~i pred sta vqa -
ju oko 10 od sto sa sta va Voj ske. Ni da nas taj od nos ni je ma wi, ali se zna ~aj i po tre ba ra da sa vo -
15. septembar 2008.

za ~i ma, po mi {qe wu nad le `nih,
ne sta vqa ju u pr vi plan. Pu kov -
nik Ran ko vi} tim po vo dom ka `e:
– Mo `da je to ra zu mqi vo
sa aspek ta tran sfor ma ci je ~i -
ta vog si ste ma. Me |u tim ne tre ba
za bo ra vi ti da }e 2010. go di ne
pro fe si o nal na Voj ska Sr bi je
ima ti vi {e od 10.000 vo zi la,
ko ji ma }e ne ko mo ra ti da upra -
vqa. Voj ni tran sport ni je sa svim
iden ti ~an s onim u ci vil stvu i
obu ka voj nih pro fe si o nal nih
vo za ~a ne sme da se za ne ma ru je.
Is ku stva su po ka za la da sa wi -
ma mo ra da se ra di ve o ma stru~ -
no, upor no i si ste ma ti~ no, ne
sa mo za rad ve }e bez bed no sti u
sa o bra }a ju ve} i zbog efi ka sni -
jeg, eko no mi~ ni jeg i kva li tet ni jeg
iz vr {a va wa za da ta ka.
Re for ma Voj ske za hva ti la
je i Sa o bra }aj nu slu `bu. We ni
za da ci se une ko li ko me wa ju, ali
pre te `ni deo oba ve za ipak je
ostao isti. To su pre sve ga oni
ko ji se od no se na de lat no sti u
obla sti tran spor ta. Za to je pr -
vi ~o vek tog ode qe wa naj me ro -
dav ni ji da ka `e ne {to vi {e o
pla no vi ma ~i ja mu re a li za ci ja
„du va za vra tom”.
– Nas o~e ku ju ve li ki po slo vi. Naj pre je po treb no okon ~a ti nor -
ma tiv no de fi ni sa we obla sti sa o bra }a ja i tran spor ta do 2010. go -
di ne, a za tim se po sve ti ti prak ti~ nim stva ri ma. O~e ku je nas za na -
vqa we vo znog par ka, ko je ob u hva ta iz ra du tak ti~ ke stu di je o po tre -
ba ma Voj ske Sr bi je za ne bor be nim vo zi li ma i usva ja we vo zi la s
naj bo qim od li ka ma. O~e ku je nas i pro me na si ste ma ko ri {}e wa vo -
zi la za me nax ment u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je. Sa da je
de fi ni sa no da je dan broj li ca na naj vi {im du `no sti ma u MO i VS
ima ju vo zi lo sa vo za ~em na ko ri {}e wu ~i tav dan, a ide ja je da se
ser vi snim na ~i nom obez be di do bro funk ci o ni sa we i tog seg men ta
uslu ge pre vo `e wa, na rav no, od go va ra ju }im vo zi li ma. Neo p hod no je
i de taq no ure |e we obla sti pre vo za opa snih ma te ri ja u MO, za tim
bri sa we for mal nih ogra ni ~e wa da pro fe si o nal ni pri pad ni ci
upra vqa ju voj nim vo zi li ma, o~e ku je nas pri stu pa we stru~ noj or ga ni -
za ci ji EKRAF, ko ja pru `a mo gu} nost raz me ne in for ma ci ja o bez bed -
no sti sa o bra }a ja u oru `a nim sna ga ma ve }i ne evrop skih dr `a va.
Mo `da je ovo pri li ka da ka `em i da je pred na ma mno go po sla, a,
kao {to se zna, ma lo je iz vr {i la ca.
Snimio Z. PERGE
JA ^A WE „BE LE FLO TE”
U ne ko li ko na red nih me se ci pred sto ji nam de fi ni sa we po -
treb nog bro ja au to mo bi la ta ko zva ne be le flo te, tj. put ni~ kih vo -
zi la u si ste mu. Na osno vu ste ~e nog is ku stva pro me ni }e mo si stem
eks plo a ta ci je vo zi la. Na i me, pra }e wem tro {ko va vo zi la i de fi -
ni sa wem kri ti~ ne go di ne, u ko joj je vred nost odr `a va wa vo zi la
ve }a od we go ve vred no sti, do bi }e mo po dat ke neo p hod ne za pro -
ce nu is pla ti vo sti ko ri {}e wa put ni~ kih i dru gih ko mer ci jal nih
vo zi la ko ja se ko ri ste za voj ne po tre be.
USPE LE KAM PA WE
Po seb na pa `wa u Ode qe wu za tran sport po kla wa se bez bed -
no sti qu di u sa o bra }a ju. O to me sve do ~e broj ne ak ci je – kam pa we
or ga ni zo va ne pro te klih ne ko li ko go di na, a me |u wi ma i one naj ma -
sov ni je: Ve `i po jas – daj {an su `i vo tu i Bez al ko ho la u sa o bra }a ju.
– Za ne ko li ko ve o ma uspe lih ak ci ja, re a li zo va nih pro {le i
ove go di ne, do bi li smo pri zna wa i stru~ ne jav no sti i Mi ni star -
stva nad le `nog za sa o bra }aj u Re pu bli ci Sr bi ji – re kao je pu kov -
nik @eq ko Ran ko vi}.
Je dan od naj va `ni jih za da ta ka Sa o bra }aj ne slu `be je ste tran -
sport te re ta i put ni ka u Voj sci u mi ru i ra tu. Zbog to ga se o kva li te -
tu vo znog par ka ne pre kid no raz mi {qa.
– Sva ka ko je na{ naj va `ni ji za da tak tran sport te re ta vo zi li ma
ve }e no si vo sti (ve }e od 8 to na) i pre vo `e we put ni ka – ka `e pu kov nik
Ran ko vi}. – Ni je ni ka kva taj na da je vo zni park Voj ske Sr bi je sta ri ji od
20 go di na. Sli~ no je sta we i u dru gim ar mi ja ma sve ta, gde su ne ka spe -
ci jal na vo zi la i sta ri ja. Ipak, za vo zi la ko ja slu `e za pre voz qu di,
od no sno au to bu se, put ni~ ka i kom bi vo zi la, ta kvo sta we je ne pri hva -
tqi vo. Ia ko je u Voj sci ta kvih vo zi la ma we ne go onih ko ja slu `e is -
kqu ~i vo za tran sport bor be nih sred sta va, ne ma dvo u mqe wa da su nam
i ona po treb na. Pri to me su i vo zi la za tran sport qud stva u Voj sci
sa po ve }a nom pro hod no {}u, jer tre ba da za do vo qe i bor be ne svr he.
UBR ZA NI RAS HOD
Ono {to nas za i sta op te re }u je je ste sta rost vo znog par ka ko -
jim oba vqa mo te za dat ke. Upr kos to me {to go di {we ras ho du je mo vi -
{e od 2.500 vo zi la, jo{ je ve li ki broj wih u ve o ma lo {em sta wu,
wi ho vi re sur si su odav no is cr pqe ni. Sre }om, usko ro za vr {a va mo
raz voj te ren skog vo zi la FAP 1118, ko je tre ba da za me ni vo zi la iz
pro gra ma TAM. U prak si se po ka za lo da nam tre ba mno go vi {e pri -
ko li ca, mo to ci ka la, au to bu sa, kom bi-bu se va, pa ve} iz ve sno vre me
in ten ziv no ra di mo na ini ci ra wu da se na ba ve. Ipak, ono {to nas
naj vi {e za o ku pqa je ste raz voj teh no lo gi je tran spor ta, po seb no te -
ret nog. U toj obla sti na {e za o sta ja we tre ba sve sti na naj ma wu me -
ru. Kon tej ne ri za ci ja odav no ~e ka ne ka bo qa vre me na, ta ko da jo{
od 1984. go di ne, ka da je ura |e na stu di ja o uvo |e wu te teh no lo gi je,
ni smo mno go ura di li. Sa vre me ne ar mi je uve li ko ko ri ste pred no sti
ta kve vr ste pre vo za, po seb no na ve }e uda qe no sti, re ci mo, mor skim
pu tem. To je ve o ma prak ti ~an i eko no mi ~an tran sport te re ta na plat -
for ma ma, ko je se jed no stav no osta ve na od re |e nom me stu, a vo zi lo
se po wih ka sni je vra ti. Od la ga we da se usvo je i ma sov ni je ko ri ste
sa vre me ne vr ste tran spor ta ote `a va i na {e broj ni je u~e {}e u mi -
rov nim mi si ja ma i ope ra ci ja ma. Sti ca we zna wa o pro ce du ra ma me -
|u na rod nog tran spor ta, pre vo za u kon vo ji ma i ta ko da qe, omo gu }i }e
na {e znat ni je u~e {}e u ta kvim po slo vi ma. Obu ka qud stva za re a li -
za ci ju po seb nih zah te va mi rov nih ope ra ci ja oba vqa se u Kra qe vu, u
ba ta qo nu za obu ku, gde je re a li zo va no ne ko li ko kur se va.
Obe le `a va ju }i pred sto je }i pra znik, u Sa o bra }aj noj slu `bi se
na da ju da su pred wi ma bo qi da ni. Po zna to je da vo zi la naj vi {e pro -
pa da ju ako sto je. I ma da za voj na vo zi la ne mo `e mo re }i da su pre vi -
{e mi ro va la, o ~e mu sve do ~e na desetine mi li o na pre |e nih ki lo me -
ta ra, ipak je no vo ubr za we neo p hod no. Pred sto je }e am bi ci o zni je ob -
na vqa we vo znog par ka VS omo gu }i }e upra vo to – no vo ubr za we.
Du {an GLI [I]
61

JEDINICE
PRIJEM VOJNIKA
SEPTEMBARSKE GENERACIJE
SOMBOR
DO^EKAO REGRUTE
Prvi centar
za obuku obu~i}e
narednih nedeqa
trinaestu
generaciju mladi}a
koji su se odlu~ili
na slu`ewe
vojnog roka
pod oru`jem
Pu kov nik @eq ko Ob ra do vi},
ko man dant Pr vog cen tra za obu ku
62
To kom pr va tri da na sep tem bra, u se dam re gi o nal nih cen ta ra za obu ku, or ga ni zo van je
pri hvat re gru ta ko ji }e na red nih {est me se ci pro ve sti u je di ni ca ma Voj ske Sr bi je.
Mla di }i ko ji su od lu ~i li da svo ju za kon sku oba ve zu is pu ne na tra di ci o na lan na ~in tu
}e pro ve sti na red nih me sec i po, od no sno tri me se ca, u za vi sno sti od ro da i spe ci -
jal no sti ko ja im je od re |e na.
Pr vi cen tar za obu ku Ko man de za obu ku Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je u Som bo ru, dru -
gog da na pri hva ta re gru ta ugo stio je eki pu na {eg ma ga zi na. Ima li smo pri li ku da sa gle da -
mo sva ko dnev ni rad sta re {i na Cen tra sa mom ci ma ko ji, ula ze }i u ka sar nu, na red nih po la
go di ne ci vil ni `i vot osta vqa ju po stra ni.
ZA STA VE I TRU BE
Pri zor na ka pi ji som bor ske ka sar ne „Ae ro drom” pod se tio je na vre me na ko jih se ge -
ne ra ci ja o~e va da na {wih re gru ta ra do se }a – ka da se slu `e we voj nog ro ka ni je sma tra lo
oba ve zom, ne go ge stom po no sa i mu {ko sti. Tru ba~ ki or ke star, har mo ni ke, pe sma, za sta ve i
upla ka ne de voj ke is pra }a li su mla di }e kroz pri jav ni cu.
– Su de }i pre ma ma ni ru ka ko se ti de ~a ci pra te u Voj sku, sve uka zu je da je slu `e we pod
oru` jem po no vo u „tren du”. Od ziv je iz ge ne ra ci je u ge ne ra ci ju ve o ma do bar – ka `e pu kov -
nik @eq ko Ob ra do vi}, ko man dant Pr vog cen tra za obu ku. On do da je da je to kom tri da na
pri hva ta kao kraj wi rok za ja vqa we u je di ni cu od re |e no tri sa ta po pod ne, ne bi li se iz -
be gle mo gu }e ne pri li ke zbog pre ko mer nog ve se qa i ne po treb na ka {we wa.
Ram pa na ka pi ji ka sar ne ve} na pr vi po gled pred sta vqa la je gra ni cu iz me |u „dva sve -
ta”. ^im su se, jo{ jed nom, po zdra vi li sa naj bli `i ma i pre da li do ku men ta ci ju na pri jav ni -
ci, re gru ti su za ko ra ~i li u voj ni~ ku ru ti nu, ko ja }e ih pra ti ti do kra ja voj nog ro ka. Sva ko
od wih na pu tu do voj ni~ kog kre ve ta i ka se te „pro la zi” le kar ski pre gled, raz go vor sa psi -
ho lo gom i ofi ci rom nad le `nim za bez bed nost. Tu se utvr |u je wi hov iden ti tet, pro ve ra va ju
li~ ni po da ci i osta le okol no sti ko je mo gu uti ca ti na slu `e we voj nog ro ka. Taj po stu pak ve -
o ma je ose tqiv, jer je bi lo slu ~a je va da u pro ce su re gru ta ci je „pro vu ~e” po ne ki u`i va lac
dro ge ili emo ci o nal no ne sta bil na oso ba.
15. septembar 2008.

Ru ko vo di lac gru pe za sa ni tet sko-me -
di cin ku ob ra du re gru ta pot pu kov nik dr
Zden ko Pro da nov ob ja snio nam je de ta qan
po stu pak pre gle da mla di }a pred wi ho vo
ras po re |i va we u je di ni cu. Ta ko se sti ~e
uvid u zdrav stve no sta we pri li kom do la -
ska u Voj sku, a mo gu} nost da se bi lo ka kav
me di cin ski pro blem od uti ca ja na spo -
sob nost slu `e wa ne pri me ti – svo di se na
mi ni mum.
– U ovoj pro sto ri ji iz vo de se an tro -
po me trij ska me re wa: vi si na, te `i na, obim
grud nog ko {a, ko ji se upi su ju u me di cin ske
do ku men te. Re gru ti za tim od la ze u or di na -
ci ju, gde se oba vqa pr vi le kar ski pre gled
sa sva kim po je di na~ no. To, u ovom slu ~a ju
ra de dva le ka ra, dok je dan ob ra |u je hit ne
slu ~a je ve, mom ke ko ji ima ju ak tu e lan zdrav -
stve ni pro blem i ko je je neo p hod no upu ti ti
na spe ci ja li sti~ ki pre gled – ob ja {wa va dr
Pro da nov. On na gla {a va da se na osno vu
re vi zi je oce ne spo sob no sti oko de set po -
sto re gru ta po ge ne ra ci ji pro gla si traj no
ili pri vre me no ne spo sob nim za slu `e we
voj nog ro ka. Tu, ka ko ka `e, pred wa ~e slu -
~a je vi ne pri la go |e no sti na voj ni ko lek tiv
u od no su na so mat ska obo qe wa.
^E TVR TA ^E TA
Po sle za du `i va wa opre me u in ten -
dant skom ser vi su, gde su pret hod no o{i -
{a ni i oku pa ni, re gru ti se ras po re |u ju u
je di ni ce. Ko man dir ~e tvr te ~e te ba ta qo -
na za obu ku ka pe tan Bra ti slav Mi la di -
no vi} pri ma pe tu ge ne ra ci ju voj ni ka. On
}e sa svo jim sta re {i na ma na red nih da na,
od mo ma ka ko ji su u ve }i ni slu ~a je va uni -
for mu vi de li sa mo na sli ci, na pra vi ti
pri sto jan stroj.
Ka pe tan Mi la di no vi}, ka ko ka `e,
ima do bra is ku stva sa sep tem bar skim ge -
ne ra ci ja ma re gru ta, bu du }i da me |u wi ma
ve }i pro ce nat po se du je di plo me ~e tvor -
go di {wih sred wih {ko la i fa kul te ta. To
pre ma we go vom mi {qe nu ko re li ra sa
uspe hom u po ~et noj fa zi obu ke i adap ta -
ci ji na voj ni~ ki ko lek tiv.
– Mom ci ko ji su u {ko li ste kli ose }aj
za di sci pli nu i rad ne na vi ke jed no stav no vu ku ko lek tiv u `e qe nom
prav cu i mno go je lak {e ra di ti u ta kvim uslo vi ma ne go ka da je ni vo
stru~ ne spre me ni zak – ob ja {wa va Mi la di no vi}. On ob ja {wa va da su
tri da na pri je ma ka rak te ri sti~ na po to me {to voj ni ci za ve o ma krat -
ko vre me usva ja ju mno go no vih zna wa. Na vi ka va ju se na voj ni~ ki `i vot
i ko lek tiv pre sve ga, ta ko da se mo `e uo ~i ti ve li ka raz li ka iz me |u
re gru ta pri sti glih pr vog i onih ko ji su do {li tre }eg da na pri je ma.
Ka pe tan Mi la di no vi} na gla {a va da je pa `wa sta re {i na tih
pr vih da na usme re na na sva ki ko rak mla dih voj ni ka, sa wi ma se in -
ten ziv no ra di, raz go va ra, ne bi li ko man di ri ste kli {to bo qi uvid
u oso bi ne mla dih qu di.
Pot po ru~ nik Bra ti slav Tri~ ko vi} i sta ri ji vod nik @eq ko Gra -
bo vi} slo `ni su u oce ni da je pri vi ka va we na voj ni~ ki `i vot pre -
lom na ta~ ka pr vih ne ko li ko da na bo rav ka re gru ta u je di ni ci.
– Odvo je ni od po ro di ce i na vi ka ko je su ga ji li go di na ma, mom -
ci za ne ko li ko da na tre ba da usvo je no va pra vi la po na {a wa, na ~in
`i vo ta u ko me je sve is pla ni ra no, sko ro sva ki mi nut – ka `e pot po -
ru~ nik Tri~ ko vi}.
Sta ri ji vod nik Gra bo vi} mla de re gru te u od re |e nom smi slu po -
re di sa |a ci ma ko ji tek kre }u u {ko lu.
– Sve im je no vo i ne po zna to. Te {ko se sna la ze i od vas o~e -
ku ju po mo} na sva kom ko ra ku. Au to ri tet ko man di ra ode qe wa, ko ji je
wi hov pr vi pret po sta vqe ni, gra di se is kqu ~i vo li~ nim pri me rom.
Po ~ev od iz gle da, dr `a wa, po na {a wa, od no sa pre ma sta re {i na -
ma, sva ki gest mo ra da im po ka `e ka ko i sa mi tre ba da se po na -
{a ju – ob ja {wa va Gra bo vi}.
Pre ma mi {qe wu sta re {i na ~e tvr te ~e te, re gru ti ko ji su od 1.
do 3. sep tem bra sti gli u Pr vi cen tar za obu ku za de se tak da na tre -
ba lo bi da po sta nu voj ni ci i po uni for mi i po ko ra ku.
En tu zi ja zam ko ji vla da u som bor skom cen tru za obu ku, ka ko
za kqu ~u je ko man dant pu kov nik Ob ra do vi}, ute me qen je na ve o ma
mla dom i per spek tiv nom ka dru ko ji tu ra di. Ve li ki broj mla dih
ofi ci ra pro {le go di ne sti gao je u je di ni cu, unev {i mno go po zi -
tiv ne ener gi je.
– In for ma ci je ko je nam sti `u od ko le ga iz spe ci ja li sti~ kih
cen ta ra za obu ku kao i osta lih je di ni ca Voj ske Sr bi je go vo re da
odav de iz la ze kva li tet no ob u ~e ni voj ni ci. Ne ma raz lo ga da i u bu -
du }e ne bu de ta ko – is ti ~e pu kov nik Ob ra do vi}.
Alek san dar PE TRO VI]
Sni mio Mi li} MI QE NO VI]
63

SVET
Na aerodromu Tur`ine
kod Brna, 6. i 7.
septembra odr`an je
aeromiting CIAF 08 –
^e{ki internacionalni
avijacijski festival.
Peti put od 2003. godine,
kada je u Brnu, glavnom
gradu Ju`nomoravskog
regiona, organizovana
prva leta~ka smotra,
leteli su na{i piloti
i avioni.
AEROMITING U BRNU
NEBESKI PLES
DELEGACIJA
VOJSKE SRBIJE
Sa pilotima i tehni~arima Vojske
Sr bije u Brnu bili su komandant ViPVO
ge neral-major Dragan Kata ni} i pukovnik
Goran Stojanovi}, na ~el nik Tehni~kog opi -
tnog centra.
To kom boravka u ^e{koj general Ka -
tani} se susreo sa ~e { kim na~elnikom General{taba
i naj odgovornijim stare{inama
Zdru `e ne operativne komande, ali i sa
ko mandantom slova~kog vazduhoplov stva.
Tokom avijacijskog festivala na{e
sta re{ine razmenile su iskustva o re for -
mama odbrambenog sistema i moderni za -
ciji vazduhoplovstva sa inostranim ko le -
gama.
^e{ki internacionalni avijacijski festival
odr`ava se svake godine prvog vikenda u septembru
na aerodromu Tur`ine kod Brna. Do tada se letelo sa
aerodroma u Hradec Kralove. Na toj leta~koj smotri, u
pet navrata gostovali su i pripadnici na{eg ViPVO.
Prijateqi iz ^e{ke pokazali su da su gosti iz Srbije dobrodo{li
i zato su, sasvim o~ekivano, dva aviona sa kosovskim krstovima
na bokovima i krilima bili na listi u~esnika dinami~kog dela
programa. Leteli su potpukovnik Sa{a Risti} na G-4 i major Miodrag
Risti} na orlu. Oba aviona i pilota dolaze iz Sektora za letna
ispitivawa Tehni~kog opitnog centra. Na stati~kom delu programa
prikazan je An-26 iz 138. me{ovite transportne avijacijske eskadrile.
Prvog dana aeromitinga, u udarnom delu programa, odmah
po sle sve~anog otvarawa smotre i preleta e{elona doma }i -
na, publici u Brnu predstavio se orao.
^ast da lete prvi imali su piloti ~e{kog vazduhoplovstva.
Oni su preleteli aerodrom sa odeqewima
glavnih predstavnika naoru`awa tog
vida – Mi-35, L-159 alca i gripen. Zatim su
~e{ki padobranci izveli skok iz aviona
An-26. Prvi za prikaz manevarskih
mogu}nosti letelica bio je orao.
Uz tim ViPVO Vojske Srbije na
CIAF 08 leteli su, u sastavu petorke,
galebovi G-2 iz „Zvezda“. Avioni su
bili civilni, ali su wima pilotirali
po tpukovnici na{eg ViPVO – Sa{a Ri -
sti}, Dragan Zlokas, I{tvan Kanas, Sa{a
Gruba~ i Tomislav Be}agovi}. Vo|a „Zvezda“
Sa{a Risti} jedini je od pilota na aeromitingu
koji je leteo dva puta, u dva aviona – na G-2 i
na G-4.
Drugog dana avijacijskog festivala u Brnu oba
aviona Vojske Srbije letela su na kraju programa.
Posledwi pozdrav za publiku izveo je Miodrag Risti}
efektnim bri{u}im letom. Za taj ~in organizatori
smotre nagradili su ga u posebnoj kategoriji za najboqi
ni ski prolazak.
Major Miodrag Risti}
dobio je posebnu
nagradu za bri{u}i let
kojim je zavr{en
aeromiting CIAF 08

Na ovogodi{wem ~e{kom aeromitingu letela su samo dva
nadzvu~na borbena aviona. Doma}ini su sa ponosom prikazivali
gripen, koji }e se u wihovim vazduhoplovnim jedinicama
koristiti do 2015. godine. U bazi ^aslav nalazi se 211. eskadrila
sa 14 takvih aviona, pristiglih 2006. godine, na lizing
od deset godina, od {vedske firme SAAB.
Smotri su prisustvovali i Belgijanci, koji su izveli zanimqiv
program na lovcu F-16AM. Prikazali su i vi{enamenski
helikopter A-109 i Si King Mark 48.
U kategoriji dozvu~nih mlaznih {kolskih i borbenih
aviona broj~ano su dominirali ^esi, sa porodicom Albatros,
koja ove godine obele`ava 40 godina od prvog leta prototipa.
Zato su, u ~ast tog jubileja, na levoj strani vertikalca
aviona L-39ZA naslikali portret konstruktora Jana Vl~ka,
a na desnoj strani pticu albatros.
Borbeni helikopter Mi-24
slova~kog ratnog vazduhoplovstva
^esi su na mitingu prikazali i jednosedni laki juri{ni
avion L-159 alca, nastao modernizacijom Albatrosa. Od 72
takva aviona, ~e{ko vazduhoplovstvo koristi samo 24.
Francusku zastavu na CIAF 08 predstavio je {kolski
avion alfa xet. Na avionu se moglo pro~itati da su te
letelice, kojih vazduhoplovstvo Francuske ima 175, imale
milion ~asova naleta.
Poqaci su se u Brnu predstavili sa akro-grupom „Belocrvene
iskre“, nazvanom po avionu na kome lete. Hrvati su
leteli na ~etiri turboelisna {kolska aviona PC-9, koji ~ine
sastav „Krila oluje“.
Grupno letewe prikazao je slova~ki tim „O~ovski
Ba~ovia” sa ~etiri jedrilice L-13 blanik. Piloti su izveli
svojevrstan ples na nebu sa letelicama bez motora. Na tlu
se za~uo zvi`duk prolaska jedrilice kroz vazduh, a lagana i
poletna plesna muzika, koja je dopirala sa razglasa, upotpunila
je do`ivqaj.
U delu programa za prikaz helikoptera, slova~ka posada
nastupila je sa velikim i bu~nim Mi-24. ^e{ke bezbednosne
slu`be pokazale su i primenu Sokola u protivpo`arnoj
za{titi, ali i bel 412 u borbi protiv terorizma.
Qubiteqi istorije avijacije imali su priliku da na avijacijskoj
smotri pogledaju pravi lete}i cirkus sa avionima iz
doba Prvog svetskog rata. Simulirane su borbe na frontovima
Antante i Centralnih sila, uz primenu pirotehnike.
^e{ka istorijska eskadrila letela je pred publikom u avionima
iz dvadesetih godina pro{log veka BH-1 i BH-5. Originalni
primeri tih aviona nisu u vazduhu, ali su na osnovu
tehni~kih crte`a ponovo konstruisani. Na taj na~in
prikazana je tradicionalno sna`na avijacijska industrija
doma}ina ovogodi{we manifestacije.
Od letelica iz pro{lih vremena vaqa pomenuti i
petorku dvokrilnih aviona An-2, u ^e{koj poznatih po imenu
andul.
Aleksandar RADI]
Transportni avion poqskog ratnog vazduhoplovstva CN-295

Priprema Mirjana SANDI]
RUSIJA NE]E BLOKIRATI PUT KA AVGANISTANU
Ru si ja ne ma na me ru da blo ki ra put ko ji je
va `an za tran zit sna ga Na toa u Av ga ni stan, iz ja -
vio je u Mo skvi za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta -
ba ru ske voj ske Ana to lij No go vi cin.
– Ni {ta ne znam o ru skom jed no stra nom ob -
u sta vqa wu pu ta za ci vil ne is po ru ke Na toa kroz
ru sku te ri to ri ju pre ma Av ga ni sta nu... Uop {te no
go vo re }i, to ni je na{ stav. Mi ne pred u zi ma mo
ta ko dra sti~ ne me re – re kao je No go vi cin na kon -
fe ren ci ji za no vi na re.
Ru ska agen ci ja In ter faks ja vi la je da je No go vi cin od go vo rio na pi ta we da li Ru si ja
pla ni ra da blo ki ra va `an tran zit za ope ra ci je Na toa u Av ga ni sta nu, po {to su za mr znu ti
re dov ni kon tak ti iz me |u Ru si je i tog voj nog sa ve za po sle iz bi ja wa su ko ba u Gru zi ji.
RUMUNSKO-AMERI^KA VE@BA U RUMUNIJI
U va zdu ho plov noj ba zi Kam pi ja Tur zi u Ru mu -
ni ji po ~i we zdru `e na ve `ba ru mun skih i ame ri~ -
kih va zdu ho plov nih sna ga, na zva na Vaj per lens ‘08.
U woj }e ~e stvo va ti 252 ame ri~ ka voj ni ka, sa dva -
na est avi o na ti pa F-16 iz va zdu ho plov ne ba ze
Avi ja no u Ita li ji, i 200 ru mun skih voj ni ka, sa ~e -
ti ri avi o na ti pa mig 21 len ser.
Ru mun sko mi ni star stvo od bra ne sa op {ti lo je
da }e pi lo ti ve `ba ti za mi si je pro tiv va zdu ho plov -
ne od bra ne i nad gle da wa va zdu {nog pro sto ra.
RUSIJA SUSPENDOVALA DEO SARADWE S NATOOM
Ru ski pred stav nik u Se ver no a tlan skoj ali jan si
Dmi trij Ro go zin iz ja vio je u Mo skvi da }e Ru si ja su spen -
do va ti sa rad wu s tom or ga ni za ci jom u ne ko li ko obla sti,
te da je od lo `e na po se ta we nog ge ne ral nog se kre ta ra Ja -
pa de Hop She fe ra, pred vi |e na u ok to bru.
„Ne }e bi ti za jed ni~ kih voj nih ve `bi“, re kao je Ro -
go zin na kon fe ren ci ji za no vi na re i do dao da bi tre ba -
lo da se od lo `i po se ta De Ho pa She fe ra Mo skvi. Ro go -
zin je oce nio da bi tre ba lo su spen do va ti mi rov nu sa -
rad wu s Ali jan som „ba rem u na red nih {est me se ci“, ali da }e Ru si ja na sta vi ti sa rad wu sa
za pad nim voj nim sa ve zom u Av ga ni sta nu.
Ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin iz ja vio je da Mo skva pla ni ra da istu pi iz ne kih spo ra -
zu ma ko ji su sklo pqe ni u okvi ru pre go vo ra o we nom pri stu pa wu STO.
UNI[TAVAWE VI[KA NAORU@AWA U CRNOJ GORI
Od 11.800 to na na o ru `a wa i mu ni ci je u Cr -
noj Go ri vi {ak je iz no sio 9.800 to na, re kao je na -
~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Cr ne Go re vi ce ad mi -
ral Dra gan Sa mar xi}. Na gla sio je da su voj na
skla di {ta „pre na tr pa na“ i da na o ru `a we i mu ni -
ci ja ni su us kla di {te ni po pro pi si ma. On je na veo
da je vi {ak na o ru `a wa za dve go di ne sma wen za
2.000 to na, a oko 4.000 je pro da to.
Pred stav ni ci Voj ske Cr ne Go re, Vla de i Cen -
tra za eko tok si ko lo {ka is tra `i va wa oce ni li su da vi {ak na o ru `a wa u Bre zo vi ku kod Nik -
{i }a od mah mo ra da se uni {ti, jer ugro `a va bez bed nost gra |a na. Pre ma ob ja {we wu di rek -
tor ke Cen tra za eko tok si ko lo {ka is pi ti va wa Ane Mi {u ro vi}, vi {ko vi na o ru `a wa bi }e
uni {te ni u na pu {te nim ko po vi ma rud ni ka bok si ta u Bo ro vim br di ma, gra |a ni @upe Nik -
{i} ke bi }e re dov no in for mi sa ni o sta wu `i vot ne sre di ne na tom pod ru~ ju.
66
MERIDIJANI
KASARNE SE PRETVARAJU
U STUDENTSKE DOMOVE
Mi ni star od bra ne Fran cu ske Er ve
Mo ren sa op {tio je da }e, pre ma pla nu o re -
or ga ni za ci ji voj ske, ka sar ne u pet na est gra -
do va bi ti pre tvo re ne u stu dent ske do mo ve.
Za tva ra we ka sar ni je pred vi |e no pre ma
pla nu o sma wi va wu voj nih obje ka ta u gra do -
vi ma {i rom Fran cu ske, ukqu ~u ju }i i u pre -
sto ni ci.
Pre ma pla nu o re or ga ni za ci ji voj ske,
ko ju je tra `io pred sed nik Ni ko la Sar ko zi,
pred vi |e no je za tva ra we 83 voj na kom plek -
sa od 2009. go di ne, pre sve ga na se ve ru i is -
to ku ze mqe. Wi ho vo pre tva ra we u stu dent -
ske do mo ve je na ~in da se re {i ve li ki pro -
blem stu dent skog sme {ta ja u Fran cu skoj. Po -
rast sta na ri na po sled wih go di na je ote `ao
uslo ve stu di ra wa u Fran cu skoj, u ko joj po -
sto ji ma li broj do mo va za vi so ko {kol ce.
Ovi adap ti ra ni tre ba lo bi da bu du otvo re -
ni ve} od 2010. go di ne.
IRAN POKRENUO
PROIZVODWU PODMORNICA
Iran je po kre nuo pro iz vod nu li ni ju
pod mor ni ca ka ko bi po ja ~ao svo je sna ge za -
du `e ne za bez bed nost u Or mu skom mo re u zu,
kqu~ noj ta~ ki za tran sport naf te iz Per -
sij skog za li va. Iran ski mi ni star od bra ne
Mu sta fa Mu ha med Na xar iz ja vio je, pri li -
kom otva ra wa pro iz vod ne li ni je, da su oru -
`a ne sna ge Ira na za du `e ne za bez bed nost
u Or mu skom mo re u zu, ko ji je stra te {ki zna -
~a jan za sve ze mqe re gi o na. Iran je, pre ma
Na xa ro vim re ~i ma, in ve sti rao u do ma }u
pro iz vod wu ra di ja ~a wa bez bed no sti du`
svo jih oba la.
Te he ran, ko ji je u spo ru sa Za pa dom zbog
svog nu kle ar nog pro gra ma, upo zo rio je da bi
na bi lo ka kav voj ni na pad mo gao da od go vo -
ri za tva ra wem mo re u za kroz ko ji pro la zi
oko 40 od sto svet skih is po ru ka naf te.
SAD, ~i ji su rat ni bro do vi Pe te flo te
sta ci o ni ra ni u ba zi u Ba hre i nu, za tra `i le
su da pu te vi za tran sport naf te osta nu otvo -
re ni. Va {ing ton ni je is kqu ~io mo gu} nost po -
kre ta wa voj ne ope ra ci je pro tiv Ira na, ~e -
tvr tog pro iz vo |a ~a naf te u sve tu.
15. septembar 2008.

Pi{e
Aleksandar RADI]
Ukrajina se
odlu~ila
na zao{travawe
odnosa sa Ruskom
Federacijom
zbog statusa
Crnomorske
flote
stacionirane
na Krimu. Rusi su
ve} obavestili
svet da }e ~vrsto
{tititi interese
vlastite
pomorske mo}i.
Severnoatlantski
savez podr`ava
Ukrajinu
u nastojawu
da otera ruske
ratne brodove
sa svoje dr`avne
teritorije.
To su, ukratko,
osnovni elementi
krize na pomolu,
sa dubokim
korenima
u podeli izme|u
dva slovenska
naroda.
CRNOMORSKA FLOTA
Krim su oslo bo di li Ru si od pri su stva Tu ra ka i
Ta ta ra. Od bra ni li su ga i 1854. go di ne od
po ku {a ja Fran cu za i Bri ta na ca da li {e Ru se
iz la ska na Cr no mo re. U vre me Dru gog svet -
skog ra ta na Kri mu su se vo di le iz u zet no te {ke bor -
be. Krat ka isto ri ja su ko ba za vr {a va se 1964. od -
lu kom pred sed ni ka SSSR Ni ki te Hru {~o va da se po -
lu o str vo iz ve de iz gra ni ca Ru si je u ko rist Ukra ji ne.
Po sle ras pa da SSSR-a gra ni ce fe de ral nih
je di ni ca po sta le su gra ni ce no vih dr `a va i Krim
se na {ao u sa sta vu Ukra ji ne, ali sa do mi nant nim
ude lom ru ske po pu la ci je i sna `nom in fra struk tu -
rom ru ske oru `a ne si le. I u vre me vla da vi ne Bo -
ri sa Jeq ci na u Mo skvi su od lu ~i li da se po mor ske
je di ni ce sa Kri ma ne po vla ~e. Ta kvo re {e we pred -
sta vqa lo je iz u ze tak u prak si tog vre me na, ka da se
ru ska si la lo mi la pod udar ci ma po li ti~ kih na red -
bi za od la zak iz tek stvo re nih dr `a va. Pri ti sci
Ali jan se na Mo skvu da se po vu ~e sa Kri ma ni su do -
ne li re zul ta te, a rat ni bro do vi biv {eg SSSR-a
osta li su u Se va sto po qu, glav noj po mor skoj ba zi
na po lu o str vu.
Prav no re {e we za Cr no mor sku flo tu iz ne -
dre no je 1997. go di ne u me |u dr `av nom aran `ma nu,
ko jim se Ru ska Fe de ra ci je oba ve za la da Ukra ji ni
pla }a na jam za bo ra vak na Kri mu. Te go di ne po de -
qe ni su i bro do vi Flo te iz me |u dve dr `a ve. Ru ski
bro do vi su, ume sto cr ve ne za sta ve, ko ja je sim bo -
li zo va la ko mu ni zam, po di gli tri ve ka sta ru ru sku
po mor sku za sta vu Sve tog An dri je.
Ru si sa da iz bu xe ta, na ime na kna de za ko ri -
{}e we ba ze Cr no mor ske flo te, pla }a ju oko 97 mi -
li o na ame ri~ kih do la ra. Ukra ji na, me |u tim, do la -
zi do do dat nog nov ca na ru ~i va wem ro be za Flo tu
na lo kal nom tr `i {tu. U bu xe tu Se va sto po qa jed na
~e tvr ti na nov ca do la zi iz ru skih fon do va.
Ali jan sa je od u vek pri `eq ki va la od la zak Ru sa.
U prak si su, me |u tim, obe stra ne odr `a va le
so lid ne ve ze, pa ~ak za jed ni~ ki or ga ni zo va le
zdru `e ne ve `be. Iz gle da lo je, bar pri vre me no,
da su pro na {li naj ko rekt ni ji mo del za za {ti tu in -
te re sa svih stra na, na rav no, uz po vre me no pod se -
}a we ukra jin skih vla sti da Ru si na Kri mu ni su do -
bro do {li. To kom ne ko li ko pro te klih sed mi ca pro -
blem Cr no mor ske flo te vra }en je na li stu pri o ri -
tet nih bez bed no snih te ma u od no si ma Na toa i Ru -
ske Fe de ra ci je.
U kav ka skom kon flik tu bor be su se vo di le na
usko ka na li sa nim pla nin skim pre de li ma. U sen ci
gru zij ske ofan zi ve i ru skog pro do ra do gra da Go -
ri bi le su bor be za pre vlast na cr no mor skim
oba la ma. Gru zi ni su po ku {a li da iz ve du ra ket ni
udar na ru ske rat ne bro do ve. Ra ke te brod-brod
uni {ti le su dva gru zij ska bro da. Za tim su Ru si
pred u ze li pro tiv u dar i uni {ti li ~i ta vu gru zij sku
P A R A L E L E
flo tu sta ci o ni ra nu u lu ci Po ti. Po be du su u~vr -
sti li do la skom me ha ni zo va ne pe {a di je i ten ki -
sta u lu ku u ko joj su se Ru si za dr `a li i po sle pri -
mir ja.
Da nas gru zij ska mor na ri ca po sto ji sa mo na
pa pi ru. Rat ni bro do vi Cr no mor ske flo te, za stav -
ni brod, ra ket na kr sta ri ca „Mo skva“ i pa trol ni
brod „Sme tqi vji“ vra ti li su se u ma ti~ nu lu ku. Ci -
vi li su ih do ~e ka li u znak po zdra va po mor skoj po -
be di, a ma le gru pe ukra jin skih na ci o na li sta uz vi -
ki va le su an ti ru ske pa ro le, tra `e }i da odu sa
Kri ma.
Po sle po ra za Gru zi na zva ni~ ni kru go vi u
Ukra ji ni bi li su ras tr za ni iz me |u ener get ske za -
vi sno sti od Ru si je, od no sno ~i we ni ce da se po lo -
vi na po pu la ci je pro ti vi an ti ru skom to nu vla de i,
na dru goj stra ni, na me re da {to pre u|u u evro a -
tlant ske in te gra ci o ne pro ce se. Ukra ji na se u sko -
ri joj pro {lo sti po ka za la kao iskren sa ve znik Gru -
zi je, ko joj su, sem osta log, pre da ti biv {i ukra jin -
ski ra ket ni ~am ci.
Na sto je }i da pro na |u od go va ra ju }i pri stup pro -
ble mu, Ukra jin ci su za o {tri li pri li ke oko
sta tu sa Cr no mor ske flo te. Od Mo skve su za -
tra `i li vi {e nov ca za osta nak Flo te u ba zi.
Ukra jin ski pred sed nik Vik tor Ju {~en ko re kao je da
se 1997. go di ne od lu ka o uslo vi ma bo rav ka po sti -
gla pod pri ti skom, jer se ru sko tr `i {te sma tra lo
pri o ri tet nim, ali se ru ska in fra struk tu ra ta da
ni je ura ~u na va la u ce nu.
Ja sno je da se sa Mo skvom ne }e la ko pre go va -
ra ti, tim pre {to se pri bli `a va zi ma, pa }e Ukra -
ji na bi ti po seb no ose tqi va na even tu al ne „pro -
ble me“ oko snab de va wa ga som. Du go ro~ no, ras pra -
va o sta tu su Cr no mor ske flo te sta vi }e na pro bu
ob no vqe nu ru sku mo}. Uko li ko Ukra ji na, s oslon -
cem na SAD i ze mqe Na toa, is ti sne Ru se, to }e
otvo ri ti put Ali jan si ka Is to ku. S dru ge stra ne,
bi }e te {ko za dr `a ti Flo tu na Kri mu bez vi so kog
bez bed no snog ri zi ka i kri ze.
Ali jan sa kao pre pre ku do `i vqa va Cr no mor -
sku flo tu, i to ne skri va. Do Kri ma }e sve ~e {}e
do la zi ti rat ni bro do vi Na toa, {to Ru si mo gu pro -
tu ma ~i ti kao pro vo ka ci ju. Za sa da Ru si ja ne na me -
ra va da po vu ~e Flo tu. Ve} de se tak go di na {i ri se
ba za u No vo ra sij sku u Kra sno dar skom kra ju, pod no
Ka kva za, ka ko bi, ako za tre ba, obez be di la pri hvat
gla vi ne Flo te sa Kri ma.
Dru ga po ve li ~i ni ba za Cr no mor ske flo te ta -
kav sta tus ima tek od 1997. go di ne. In fra struk tu ra
se po ~e la gra di ti tri go di ne ra ni je. Do 2020. go -
di ne No vo ra sijsk }e bi ti ure |en za pri hvat ~i ta ve
Flo te ako se Ru si ja po vu ~e sa Kri ma. Do ta da, hte -
li to Ukra jin ci ili ne, ona osta je na Kri mu i iz vr -
{a va }e za dat ke ne za vi sno od sta va do ma }i na.
67

KULTURA
Umetni~ki
ansambl
„Stanislav
Bini~ki”
KORENI U
KRILU VOJNE
MUZIKE
Ako se za neki
kolektiv mo`e re}i da je
plemeniti sledbenik
najsvetlije tradicije
umetni~ke delatnosti, onda
to s pravom
zaslu`uje Ansambl koji
nosi ime poznatog
srpskog muzi~kog
pedagoga, osniva~a
„Beogradskog vojnog
orkestra” i
kompozitora
Stanislava Bini~kog.
Tokom dugog postojawa koje
se prote`e u tri veka,
smewivale su se
generacije, dinastije
i politi~ki sistemi,
ali o~uvan je izvorni duh
srpske vojne muzike,
poznat i priznat,
prepoznatqiv po svom
koloritu i upe~atqivom
izvo|ewu. Taj pravac se
nastavqa i u sada{wem
vremenu, bitno druga~ijem
od prethodnih, a budu}nost
}e svakako svedo~iti o
wegovoj trajnoj vrednosti.
68
Uniforma, stroj, oru`je i... [ta nedostaje da vojni~ka simbolika bude potpuna? Muzika,
naravno! Taktovi po kojima se gizdavo kora~a ili ~vrsto mar{ira, sr~ano juri{a,
odaje sve~ana po{ta... Kraj logorske vatre, izme|u dve bitke, uz vidawe rana,
katkad tiho, naj~e{}e gromko, svejedno, uvek je uz vojnika. Zato se i zove „vojna”
jer odi{e karakterom borca, ratnika, ~uvara mira, kako kada, ali je wihova, pr
poznatqiva po zvuku i melodiji. Nikada ravna i monotona, uvek budi plemenita ose}awa,
slavi pobedu, opstanak i veru u otaxbinu.
Naravno, sve armije imaju svoju vojnu muziku i svaka temperamentno odslikava wihovu
tradiciju. Ni Srbija nije nikakav izuzetak, s tim {to je mo`da vi{e nego igde
izra`en wen originalni duh. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji jo{ 1904. godine bilo
ukupno 16 vojnih sastava, od Ni{a i Vrawa, preko Po`ege i Po`arevca, do Kraqeve
garde i 6. pe{adijskog puka „Kraqa Aleksandra”.
Po~etak 20. veka uop{te ozna~ava najvi{i umetni~ki uspon vojne muzike. I ne{to
ranije, ravno pre 109 godina, ta~nije 26. septembra 1899, vojna muzika je ustrojena
Odlukom kraqa Aleksandra prvog Obrenovi}a, a na osnovu nare|ewa |eneral{tabnog
pukovnika Dragomira Vu~kovi}a. Na weno ~elo je stao onda{wi dirigent, ~ovek ogrom-
nog talenta i autoriteta
Stanislav Bini~ki.
Sa izvanrednim
ose}awem za prilike
svog doba prire|uje popularne
i veoma
pose}ene koncerte, ali
i za one spremnije i
voqnije da ~uju ne{to
novo – simfonijske koncerte
na kojima su
obi~no izvo|ena dela
starih majstora.
Ina~e, na{a vojna
muzika je svojevrsna
istorijska pratwa burnih
zbivawa na na{im
prostorima. Mewale su
VOJNIK U DU[I
Stanislav Bini~ki ro|en je 27. jula
1872. u mestu Jasika kod Kru{evca, gde mu
je otac Stevan, in`iwerijski poru~nik,
slu`bovao kao komandir pontowerske ~ete
koja je odr`avala most na Moravi. Tu je zavr{io
osnovnu {kolu, pa gimnaziju u Ni{u,
gde je od prvog razreda pokazao izuzetan
dar za violinu i flautu. Brzo je po~eo da
komponuje kra}e solo-pesme i horska dela,
ali je i dirigovao |a~kim horovima. Upisao
se na beogradski Prirodno-metemati~ -
ki fakultet, gde je diplomirao na vreme.
Pevao je u horovima i osnovao „Akademsko
muzi~ko dru{tvo”.
15. septembar 2008.

se vladavine, dinastije,
politi~ka ure|ewa, nade
i predrasude, ali zvuci
orkestra, ~iji su ~lanovi
nosili uniforme,
ostali su zauvek. Tokom
dugog postojawa, koje se
prote`e u tri veka, smewivale
su se generacije,
dinastije i politi~ki sistemi,
ali o~uvan je izvorni
duh srpske vojne
muzike, poznat i priznat,
prepoznatqiv po svom
koloritu i upe~atqivom
izvo|ewu. Taj pravac se nastavqa i u sada{wem vremenu, bitno
druga~ijem od prethodnih, a budu}nost }e, svakako, svedo~iti o
wegovoj trajnoj vrednosti.
ISTORIJSKA PRATWA
Ilustracije radi, vojni muzi~ari i orkestri postojali su
gotovo ~itav vek pre formirawa Orkestra beogradske opere,
Orkestra beogradske filharmonije i Radio-Beograda. Nastavqaju}i
kontinuitet razvoja muzi~kog `ivota na na{im prostorima,
25. januara 1947. formirana je Umetni~ka grupa pri
Centralnom domu Jugoslovenske armije, u ~ijem su sastavu bili:
peva~ki hor, simfonijski orkestar i folkorna grupa. I dok je
bio Umetni~ki ansambl JNA i kasnije, kada je dobio ime koje
sada s ponosom nosi, zauzimao je istaknuto mesto u muzi~kom
`ivotu. U~estvovao je na muzi~ko-scenskim festivalima: BE-
MUS, BELEF, Mokraw~evim danima, Ni{kim horskim sve~anostima,
Mermer i zvuci, Slobodi{te u Kru{evcu, Velikom {kolskom
~asu u Kragujevcu...
Ansamblom su dirigovali mnogi poznati velikani muzi~ke
scene: Mihailo Vukdragovi}, @ivojin Zdravkovi}, Mladen
Jagu{t, Kre{imir Baranovi}, Oskar Danon, Angel [urev,
Igor Markevi~ iz [vajcarske, Amerikanac Efrem Kurc, Zubin
Mehta, na po~etku svoje karijere, gost iz Indije...
Proslavili su ga nastupi doma}ih i inostranih vokalnih
i instrumentalnih solista. Zdenka Kunc, Biserka Cveji},
Miroslav ^angalovi}, Ru`a Pospi{, Radmila Bako~evi},
Du{an Trbojevi}, Jovan Kolunxija, @ivan Saramandi}, Jadranka
Jovanovi}, Oliver Wego...
Na svom dugom i uspe{nom putu, Ansambl je pre{ao desetine
hiqada kilometara i izveo vi{e od 7.500 raznovrsnih
muzi~kih programa, koje je pratilo oko pet i po miliona posetilaca.
Muzika koju izvode snimqena je na 300 gramofonskih
plo~a, kaseta i kompakt diskova. Na tim snimcima nalazi se
vi{e od dve hiqade raznovrsnih kompozicija koje predstavqaju
svojevrsnu muzi~ku antologiju. Nema garnizona, grada,
Nesu|eni profesor matematike strasno se predao
muzici. Snagom svog dara i velikog rada izrastao je u velikana
na{e kulture, ~oveka poznatog u svetu, veoma zaslu`nog
za promociju Srbije na muzi~koj sceni. Stekao i diplomu
~uvene minhenske Muzi~ke akademije, ali je odbio primamqive
ponude doma}ina da nastavi karijeru u Nema~koj. Voleo
je Srbiju i to nije krio. San mu se ostvario tek kada je postavqen
za vojnog kapelnika i referenta za muziku pri Ministarstvu
vojnom. Dobri poznavaoci ka`u da je negde u du{i
bio vojnik – odgovoran, ~astan, pedantan, disciplinovan...
Autor je prve srpske opere „Na uranku” i patriotski nadahnutog
„Mar{a na Drinu”. Strog najpre prema sebi, a tek onda
prema saradnicima.
Na~elnik ansambla kapetan
mr Igor M. Mitrovi}
varo{ice, u kome Ansambl nije
gostovao. Uvek srda~no primqen
i rado slu{an, naj~e{}e ovacijama
ispra}en. Tako je bilo i na
brojnim turnejama po svetu.
Za izuzetan rad na poqu razvoja
kulture, Ansambl je dobio visoka
doma}a i me|unarodna priznawa,
~ije bi nabrajawe teklo
unedogled. Izdvajamo samo neke:
Orden sa zlatnim vencem, Vukova
nagrada, Zlatni beo~ug, nagrade
dobijene od visokih institucija
Danske, Holandije, Japana...
Danas su vremena druga~ija,
ali muzika, kultura uop{te, jedan
je od pokazateqa razvoja i
svesti dru{tva. Ogledalo u kome se prepoznaju tradicija, duh,
talenat i zrelost naroda. Ako neko nosi pe~at takvih htewa,
sadr`aja i obaveza, onda je to Umetni~ki ansambl „Stanislav
Bini~ki”. Danas je na wegovom ~elu kapetan mr Igor M. Mitrovi}.
Mlad, ambiciozan stare{ina i rukovodilac, koji sa svojim
saradnicima uspeva da muzi~ki sadr`aj svog kolektiva u~ini
bli`i potrebama i ukusima slu{alaca. Ako bismo pitali {ta
izvode i kako to zvu~i? – odgovor bi bio jednostavan: izvode
gotovo svaku vrstu koncertne muzike a zvu~i vrhunski! Od starih
baroknih majstora, preko kompozitora koji su obele`ili
sredwi i novi vek, do dela savremenih autora. Sva su veoma
zahtevna, ali Ansambl podvla~i crtu wihove neiscrpne snage i
preta~e je u nove vrednosti, ima prepoznatqiv stil, boju, notu,
umetni~ki izraz i {arm.
^UVARI TRADICIJE
„Stanislav Bini~ki” je vode}a jedinica koja predstavqa
sadr`aj rada na poqu kulture Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije. U svom sastavu ima simfonijski i estradni orkestar.
Kapetan Mitrovi} posebno isti~e visoku stru~nost wegovih ~lanova,
vrhunski profesionalizam i entuzijazam koji se ve} po
tradiciji prenosi sa generacije na generaciju. Svi su visokoobrazovani
muzi~ari, vojna i civilna lica, nekolicina sa zvawem
magistara ili zavr{enim specijalisti~kim studijama.
Saradwa sa sli~nim institucijama kulture se podrazumeva,
a najplodnije sa Beogradskom operom. Na taj na~in u~estvuje
u kreirawu umetni~kog prostora Srbije. Naravno, nezaobilazna
je humanitarna aktivnost, na stotine koncerata u razne
svrhe kada je potrebno pomo}i qudima. Taj kurs, ka`u, zadr`a}e
i u budu}e.
U predve~erje jubileja 109. godina postojawa, taj marqivi
vojni kolektiv ima ~ime da se podi~i. Ostali su verni ~uvari
tradicije vojne muzike, dosledni nastavqa~i wene plemenite
ideje i umetnici ~ija dela slu`e na ~ast Ministarstvu odbrane
i Vojsci Srbije.
Branko KOPUNOVI]

Pi {e
Rade
MILOSAVQEVI]
Smr }u feld mar {a la
Sve to za ra Bo ro je vi }a,
je di nog mar {a la me |u
Ju`nim Slo ve ni ma u
Au stro u gar skoj, kao da je
sklo pqe na jed na
ne ve ro vat na, a u ze mqi
Sr bi ji i sko ro ne po zna ta
kwi ga isto ri je Sr ba u toj
kra qe vi ni i ca re vi ni,
isto ri je ko ja je tra ja la
naj ma we {est ve ko va.
Odvo je ne od ma ti ce, Ger ma ni
su ge ne ra le Sr be
ne pra ved no po ti ski va li i
oma lo va `a va li, Hr va ti su ih
pri sva ja li, vrh Ka to li~ ke
cr kve ih je sa ta ni zo vao, a
sop stve ni na rod
pot ce wi vao. Po red to ga {to
su do pri ne li sla vi dr `a ve u
ko joj su `i ve li i evrop skoj
isto ri ji, „oni su, kao qu di
od ~a sti i sla ve, smo gli
sna ge i hra bro sti da se na -
ci o nal no iz ja sne, pa osta nu
u ve }i ni uzor i di ka svo jim
po tom ci ma i svom ro du”.
70
PRE]UTANI
SRPSKI GENERALI
U AUSTRIJSKOJ
CAREVINI (3)
SVE DO CI SRP SKE
RE VO LU CI JE
Me |u Sr bi ma ko ji su u au strij skoj ca re vi ni do se gli naj vi {e ~i no ve bi lo je i onih sa po li ti~ kim,
pa i na u~ nim am bi ci ja ma. Je dan od wih bio je Ge de on Ma re ti} (1771–1839), fel dcojg maj ster i
no si lac or de na Ma ri je Te re zi je, ko ji je 1810. ra dio kao ge ne ral {tab ni ma jor u Sr bi ji, po in -
struk ci ja ma mar {a la Ra dec kog – na oba ve {taj nim po slo vi ma. Na pi sao je 1821. de lo „Isto ri -
ja srp ske re vo lu ci je”, pre ve de no na srp ski i ob ja vqe no u Le to pi su Ma ti ce srp ske 1826–18 28,
pod na slo vom „Isto ri ja pri kqu ~e ni ja u Sr bi ji ot god.1804–1812”, a u na {e vre me se po ja vi lo
kao kwi ga tek 1987. go di ne. Ma re ti} je de lo ve tog obim nog de la pi sao srp skom }i ri li com i
s ne skri ve nim sim pa ti ja ma. Pi {u }i o se bi, na vo di da po ti ~e iz po ro di ce Ma re ti}-Voj ko vi} de Klo -
ko~, ~i ji ko re ni su, pre ma pre da wu, od Vli ka na Ne ma ni }a – ~ak iz 13. ve ka.
We gov sin Edvard Ma re ti} (1807–1861) bio je ge ne ral ma jor, a Fra wa Ma re ti}, ro |en 1797, bio
je feld mar {al lajt nant.
Ta ko re }i vr {wak Ge de o nov bio je Avram Ta bo ro vi} (Sur duk, 1772 – Arad, 1845), pen zi o ni san
sa ~i nom po ~a snog feld mar {al lajt nan ta. Ne {to mla |i, Jo van Dra goj lo vi} od Dra hen bur ga (Arad,
1774 – Vin kov ci, 1833), imao je si na Al ber ta, ko ji je za vr {io aka de mi ju u Vi ner Noj {ta tu i 1863.
bio pu kov nik.
U vre me re vo lu ci o nar nih zbi va wa 1848. go di ne Sr bi su sta li na stra nu Au stri je, a pro tiv
Ma |a ra – {to im je, ka sni je, u isto ri ji za me re no. Sli~ no ras po lo `e we is po qe no je i pri li kom iz -
bo ra srp skog voj vo de, ka da se ja vi lo de se tak kan di da ta – sve sa mi au strij ski pu kov ni ci i ge ne ra li, o
ko ji ma se kod nas (ne)do voq no zna.
Me |u wi ma su bi li Jo van @iv ko vi}, fraj her od Fru {ka go ra, pen zi o ni sa ni feld mar {al lajt -
nant, ~i ji je sin Fi lip 1896. do bio ~in ge ne ral ma jo ra, Jo van Alek si} od Ma i ne, pen zi o ni sa ni
feld mar {al lajt nant (i we gov sin Te o dor po stao je ge ne ral ma jor 1872. go di ne), pa Ste van Jo vi}, ba -
ron od Zi gen ber ga, ge ne ral ma jor (pre {ao Ma |a ri ma po {to ni je bio iza bran). Je dan od naj i stak nu -
ti jih kan di da ta La zar Ma mu la, sin pu kov ni ka Jo si fa fon Tur ken fel da, ta da pu kov nik, a ka sni je po -
~a sni fel doc jgmaj ster ar ti qe ri je, in `i we rac, no si lac or de na Ma ri je Te re zi je, ta ko |e ni je bio
iza bran. Po sle tog ne u spe ha bio je na me snik Dal ma ci je, a na ula zu u Bo ku Ko tor sku je iz gra dio tvr -
|a vu ko ja se i da nas zo ve we go vim ime nom. We gov sin Emil, tj. Mi lan Ma mu la fon Go mir je, pen zi o -
ni san je 1891. kao feld mar {al lajt nant.
Vi {e uspe ha imao je Ku zman To do ro vi} od Zi cen bur ga, ge ne ral ma jor, ko ji je du `nost voj vo de
oba vqao krat ko vre me. Na {e no vi ne su ga na zva le srp skim mar {a lom. We gov po to mak Ni ko la To do -
ro vi} je za za slu ge u oku pa ci ji Bo sne i Her ce go vi ne 1878. i za gu {e we Bo keq sko-her ce go va~ kog
ustan ka do bio vi te {ki red Le o pol da i ~in ge ne ral ma jo ra, a \or |e To do ro vi} je ge ne ral ski ~in do -
15. septembar 2008.

g
bio 1887. go di ne. Kan di dat za srp skog voj vo du bio je i Bu di slav Bu di -
sa vqe vi}, pu kov nik i srp ski ro do qub. We gov po to mak Ma noj lo, sin pu -
kov ni ka Alek san dra, imao je ~in ge ne ral ma jo ra. Bi li su tu i \or |e
Stra ti mi ro vi} od Kul pi na (1822– 1908), in `i we rij ski pu kov nik ko ji
je ~in ge ne ra la do bio 1849. go di ne i Ste van [u pqi kac, po to wi ple -
mi} od Vi te za, na kra ju, 1. ma ja 1848. iza bran za srp skog voj vo du. Ne -
ka da {wi a|u tant kod mar {a la Mar mo na, sa ko jim je u~e stvo vao u po ho -
du na Ru si ju, vra tio se u au strij sku voj sku i 1848. bio jed no vre me ko -
man dant u Ogu li nu. Ka da je kod we ga do {ao Mi lu tin Pe tro vi}, brat
Haj duk-Veq ka, uz bu |en tim su sre tom, [u pqi kac je iz dah nuo i
sa hra wen je u Kru {e do lu.
Is tak nu ti u~e snik u tim do ga |a ji ma bio je i Pe tar Bi -
ga, Li ~a nin ko ji je 1859. una pre |en u ~in ge ne ra la, a 1866.
pri mio plem stvo sa pri dev kom „od Mon ga bi je”. Iz Br na, gde
je bio ko man dant bri ga de, pre se lio se u No vi Sad, ~i ji su ga
sta nov ni ci, kao i gra |a ni Pan ~e va i Kar lo va ca, pro gla si li
po ~a snim gra |a ni nom. Pod na slo vom „Sr bin do ve ka” list
„Za sta va” do neo je vest o we go voj smr ti na pr voj stra ni ci.
Tre ba spo me nu ti i Jo va na Da mja ni }a, feld mar {al lajt nan -
ta, ko ji se bo rio na stra ni Ma |a ra i jav no re kao da }e se
bo ri ti „dok ne vi di po sled weg Sr bi na na ze mqi, a ta da }e i
se bi pro svi ra ti ku glu kroz gla vu da ne osta ne ni je dan vi -
{e”. Pre dao se Ru si ma, ko ji su ga iz ru ~i li Au stri ji, a ovi su
ga 1849. stre qa li u Ara du.
VE RA – SVE TI WA DO SMR TI
Po vo dom smr ti fel dcojg maj ste ra ba ro na od Ber li nen -
kamp fa Ga vre Ro di }a (1812–1890), no si o ca or de na Ma ri je
Te re zi je, ogla si le su se sko ro sve ta da {we srp ske no vi ne.
Umro je u Be ~u, gde je bio do `i vot ni ~lan au strij ske vla dar -
ske ku }e, ali to mu ni je sme ta lo da osta ne u pra vo slav noj ve -
ri, ko ja mu je bi la „sve ti wa do smr ti”. Na i me, on je za vr {io
gra ni ~ar ske {ko le, a ne ma ri ja te re zi jan sku aka de mi ju, u ko -
joj je pre laz na ka to li~ ku ve ru bio oba ve zan.
Tu {ko lu za vr {i li su i si no vi feld mar {al lajt nan ta
Ni ko le, unu ci Le o pol da i pra u nu ci Ili je Fi li po vi }a, bra }a Jo sif i
Fra wa. Obo ji ca su bi li vr lo spo sob ni i po ~i nu su nad ma {i li oca –
ka ri je ru su za vr {i li kao fel dcojg maj ste ri. U ne kro lo gu po vo dom Fra -
wi ne smr ti is ti ~e se da su Fi li po vi }i po re klom bo san ski Sr bi. Zbog
na pu {ta wa pra de dov ske ve re iz bri sa ni su iz Srp stva, kao i ge ne ral -
ma jor Ku zman Bo gu to vac, ko ji je ro |en kao pra vo slav ni Sr bin, a umro
1874. kao ka to lik.
Vi {e ne go za ni mqiv je i „slu ~aj” ge ne ral ma jo ra i kwi `ev ni ka Pe -
tra Pre ra do vi }a (Gra brov ni ca u Kri `e va~ koj `u pa ni ji, 1819. – Fa ra -
feld, 1872), ko ga je maj ka Pe la gi ja kr sti la u pra vo slav noj ve ri, a po -
ka to li ~en je u „Te re zi ja nu mu”. Pr va we go va pe sma „Po sla ni ca Spi ri
Di mi tro vi }u” bi la je po sve }e na Sr bi nu, a i osta la we go va de la (npr.,
dra ma Kra qe vi} Mar ko) uka zu ju na to da je bio sve stan Sr bin. Pr voj
k}er ki da je ime Sla vi ca, dru goj Mi li ca, a si nu Du {an. Da kle, slu `io je
tu |i nu, ali ni je osta vqao svo je! No, „maj ka” Sr bi ja se ni je mno go oti -
ma la za Pre ra do vi }a, pa o we mu ne ma ni po me na u oba iz da wa Voj ne
en ci klo pe di je!
Na pra vo slav nom de lu za gre ba~ kog gro bqa Mi ro goj le `e ge ne -
ral-in ten dant Jo van Pe pe (umro 1887), we gov ko le ga po ~i nu i brat ge -
ne ral ma jo ra Alek san dra Uq man kog – Sa va Uq man ski (umro 1894), vr -
DE JAN ME DA KO VI] O GE NE RA LI MA
U svom de lu „Sr bi u Be ~u” aka de mik D. Me da ko vi} na vo di po -
dat ke o bra }i \or |u – ge ne ral ma jo ru i Da ne tu Gri vi ~i }u – feld mar -
{al lajt nan tu, ko ji je umro u Za gre bu 1906. go di ne. U Be ~u, me |u tim,
ni je `i veo wi hov po to mak fel dcojg maj ster Jo van Gri vi ~i}. U toj kwi zi
se go vo ri i o Ma noj lu Ma ro vi }u, feld mar {al lajt nan tu, ko ji je sre di -
nom 19. ve ka za vr {io Te re zi ja num. Tu se go vo ri i o feld mar {al lajt -
nan tu \or |u D(i)mi tro vi }u, pi tom cu Te re zi ja nu ma iz 1859. go di ne,
za tim ge ne ra lu ar ti qe ri je, tj. fel dcojg maj ste ru (u 41. go di ni!) Vil hel -
mu De so vi }u, pi tom cu Te re zi ja nu ma iz 1864. go di ne, o po ~a snom ge ne -
ral ma jo ru Pe tru Sto ji }u ro dom iz Ve li kog Be~ ke re ka, o ge ne ral ma jo -
ru Bo gu mi lu No va ko vi }u, pi tom cu Te re zi ja nu ma iz 1866. itd
Stevan [upqikac
Avram \uki}
{wak Pre ra do vi }ev Gri go ri je pl. Ma ric ki Srem sko slav ski, ko ji je umro
1910. kao ge ne ral ma jor, Mi lan Tru mi}, ge ne ral ma jor, umro 1911...
... Za Pro ko pi ja Bo ro tu, ge ne ral ma jo ra ko ji je umro 1913, u ne kro -
lo gu se na gla {a va da je bio „do bar i odu {e vqen Sr bin”, te da ga je
opla ka la we go va „ple me ni ta i uzor na go spo |a Je li sa ve ta Bo ro ta, ro|.
Kne `e vi}, s ko jom je u 34 go di ne sre} no ga i za do voq no ga bra ka pro -
veo”. We gov brat bio je ge ne ral ma jor Si me on Bo ro ta. Na Mi ro go ju je
ta ko |e sa hra wen Ste fan Ba bi}, ko ji je 1907. bio fel dcojg maj ster, a tu
je i spo me nik ge ne ra lu Jo va nu N. Pri bi }u (1885–1960).
ZA U VEK U BE ^U
Naj ve }a pri zna wa svo ga vre me na do bio je fel dcojg -
maj ster ba ron Ste van Jo va no vi} (1826–1885), no si lac
Le o pol do vog kr sta i or de na Ma ri je Te re zi je. Pre go va rao
je sa Omer-pa {om La ta som i cr no gor skim kne zom Da ni -
lom, a po red au strij skih, ste kao je jo{ ru ska, tur ska i pa -
pi na od li ko va wa. Mno ge na {e no vi ne su se ogla si le po -
vo dom we go ve smr ti. U ne kro lo zi ma se na gla {a va da je bio
Sr bin, da je bio o`e wen se strom ge ne ra la Ro di }a, ali mu,
ipak, ni su pre }u ta na ne ka (ne)de la.
U Be ~u su svoj `i vot za vr {i li ge ne ral ma jo ri Ge de -
on Za stav ni ko vi}, \or |e Gri vi ~i}, Va sa Se ku li}, Va si -
li je Pe tro vi} i Ni ko la Vu ji}, po ~a sni ge ne ral ma jor i
do ka za ni pra vo sla vac Pe tar Na ran xi} (1874), iz ~i je
po ro di ce je i ~u ve ni ru ski ge ne ral Si me on Zo ri}, po -
~a sni feld mar {al lajt nant Ni ko la Ki li} (we gov brat
Pe tar je 1890. pen zi o ni san kao ge ne ral ma jor), feld -
mar {al lajt nant Ste van ^i ko{ iz ^or ta no va ca, fel -
dcojg maj ster Jo sif [ok ~e vi}, feld mar {al lajt nant An -
ton Sa va Ar lov, po ~a sni ge ne ral ma jor Te o dor Ta pa vi -
ca feld mar {al lajt nant i za slu `nik u za du `bi ni Sa ve
Te ke li je Te o dor To {a Mi lin(k)ovi}, ge ne ral-in ten dant
Avram \u ki}, po ~a sni feld mar {al lajt nant Alek san dar
Cve ji}... U Me dlin gu kod Be ~a 1915. go di ne umro je Ste -
van Mi len ko vi}, ge ne ral ma jor, pi sac pe sa ma, pri po ve -
da ka i dra ma, sin ge ne ral ma jo ra Ste va na Mi len ko vi }a.
Ni je dan srp ski is tra `i va~, ili bar no vi nar, ni je pi sao o spo me -
ni ci ma ovih qu di na be~ kom voj nom gro bqu.
Ve li ki broj Sr ba od li ko van je i una pre |en u ~in pu kov ni ka za za -
slu ge u oku pa ci ji Bo sne i Her ce go vi ne. Me |u wi ma su po to wi ge ne ral -
ma jor Mak sim Ra ka so vi} (umro u Bro du 1892), „obra zo van ~a snik i vr -
li ro do qub” Si me on Ra da ko vi} (po to wi po ~a sni feld mar {al lajt nant,
umro u Za gre bu 1892), \or |e Ra do i ~i} fon Ha la va wa (po to wi feld -
mar {al lajt nant), Sve to zar Ba ri}, Adam Pa ji}, Jo an Mi le ti}, Pe tar
Pe tro vi} (ka sni je ge ne ral ma jor), Jo sif Sa vi}, Alek san dar Be sa ra bi},
i ve} po me nu ti Emil Ma mu la i Ni ko la To do ro vi}. Vi te {ki red Le o pol -
da i plem stvo tom pri li kom je ste kao \or |e Le ma ji}, pen zi o ni san kao
feld mar {al lajt nant (umro 1906. u No vom Sa du). Jo sif Kr `i} je ka sni -
je na pre do vao do ~i na feld mar {al lajt nan ta, kao i Pe tar Ku kuq (Ku -
koq), ko ji je 1890. umro za vre me opo rav ka u Kar lo vim Va ri ma. We go -
va `e na Ju di ta po di gla mu je na za gre ba~ kom gro bqu ka pe lu po sve }e nu
apo sto li ma Pe tru i Pa vlu.
ISTO RI ^AR I AKA DE MIK
Ge ne ral-in ten dant Avram \u ki} (Go spo |in ci, 1844. – Be~, 1906),
za slu `an isto ri ~ar, neo prav da no je za bo ra vqen, pa ni je na |e no za
shod no da bu de uvr {ten ~ak ni u Voj nu en ci klo pe di ju. On je, ka ko sam ka -
`e „is ko ri stio pri li ku da se zva ni~ no du `e u Be ~u ba vio, gde su do ti~ -
ni ar hi vi, a i svoj dru {tve ni po lo `aj” da na pi {e ne ke ra do ve iz srp ske
isto ri je, me |u ko ji ma je naj zna ~aj ni ji „Ge ne ra li i pu kov ni ci Sr bi u Au -
stro u gar skoj od 1704. do da nas”, tj. do 1905. go di ne, ka da je upu tio „slav -
nom Pred sed ni {tvu Ma ti ce Srp ske u No vom Sa du” do pis da se to de lo
ob ja vi. U taj svoj rad on je uvr stio po me nu te li~ no sti, za ko je se osve do -
~io da su ro |e ni u pra vo slav noj ve ri, te su pr vo kr {te ni u pra vo slav noj
cr kvi, ma da su po sle ne ki mo ra li pre ve ri ti. U ne kro lo gu „Bra ni ka” ka -
`e se: „Za nas Sr be u ovoj Mo nar hi ji Avram \u ki} ni je bio sa mo od li -
~an Sr bin ofi cir na vi so koj po zi ci ji, ne go i za slu `an kwi `ev nik, ~i ji
su isto rij ski ra do vi od ve li ke va `no sti”. I da qe: „Kod we ga je pod au -
strij skim mun di rom ku ca lo svag da ple me ni to srp sko sr ce, ko je ga je uvek
71

FEQTON
vu klo u we go vu maj ku [aj ka {ku”. U znak `a lo sti, Ma ti ca je is ta kla cr nu
za sta vu, ali mu de lo ni je {tam pa la.
Na pre la zu ve ko va u ~in ge ne ra la una pre |e ni su \or |e ^a ni}, ko -
ji je 1901. po stao feld mar {al lajt nant, i Ma noj lo Cvje ti ~a nin, pen zi o -
ni san 1903. kao po ~a sni feld mar {al lajt nant. Jo van Cvit ko vi} i grof
Jo van Te ke li ja su po sta li ge ne ra li 1901. go di ne, a za tim su te ~i no ve
pri mi li An ton Dur man (ko ji je 1904. bio feld mar {al lajt nant), Jo van
Vu ko vi} 1902, Jo van De bi} 1904. go di ne (umro u Gra cu 1910), Mi haj lo
Sti pa no vi} 1905. go di ne (ina ~e sin pu kov ni ka) Ste pan Qu bi ~i} (1914.
ge ne ral ar ti qe ri je) i Pa vle Pu ha lo, ge ne ral pe {a di je 1916. go di ne...
Krat ke po dat ke da je na {a Voj na en ci klo pe di ja o Ni ko li Vu ji }u, ro -
|e nom u Ru mu ni ji, ko ji je 1910. svoj `i vot za vr {io u Be ~u. Po red to ga
{to je bio ge ne ral, bio je i na u~ nik, ba li sti ~ar, ra dio je kao pro fe sor
u vi {e voj nih {ko la i na pi sao vi {e de la iz ba li sti ke. Srp sko u~e no
dru {tvo ga je 1885. pri mi lo za do pi snog ~la na, a 1892. je po stao ~lan
Srp ske kra qev ske aka de mi je.
Ma lo po da ta ka ima o Ma ri ja nu Va re {a ni nu (1847–1917), ko ji je
1905. do bio ~in feld mar {al lajt nan ta, osim {to se zna da je po to mak
fel dcojg maj ste ra Ra de ta Va re {a ni na, ple mi }a sa pri dev kom od Va re -
{a. Ne do sta ju po da ci i za fel dcojg maj ste ra Qu de vi ta Stan ko vi }a, ~i ji
je pre dak Kar lo 1898. imao isti ~in. U li te ra tu ri se mo `e na }i ime
gro fa Ni ko le Pe ja ~e vi }a, ko ji je 1883. bio fel dcojg maj ster. Ma lo se
ov de zna o fel dcojg maj ste ri ma \or |u Ko va ~u i Jo va nu Ni ki }u, feld -
mar {al lajt nan tu Sor si} (Zor ~i}!?), Kri sti ja nu Be li od Se ve ri na, o
Jo va nu Tr ku qi, ko ji je 1911. imao ~in fel dcojg maj ste ra, ili o po ~a snom
fel dcojg maj ste ru Ra da no vi }u, o ko ji ma se po ne {to, ipak, mo `e pro na }i
na In ter ne tu.
NA KRA JU U SRP SKOJ VOJ SCI
Znatan broj Srba visokih austrougarskih oficira
u~estvovao je 1914. u ratu protiv Srbije (Mihovil Mihaqevi},
Rafajlo Vukadinovi}, Milutin Luka Vu~eti}, Stevo Dui},
Petkovi}, Mandi}, posebno Stefan Sarkoti}), ali je bilo
vi{e onih koji su to izbegli. Ve}ina generala je posle raspada
Austrougarske penzionisana, dvadesetak ka und ka oficira
postali su generali Kraqevine Jugoslavije (me|u wima admiral
Dragutin Prica, general vazduhoplovstva i dosledan
pravoslavac, Milan Uzelac, i drugi), a nekolicina i generali
Jugoslovenske narodne armije posle Drugog svetskog rata,
kao {to je bio slu~aj sa \or|em Jovanovi}em (1890–1964).
Neslavan kraj do`iveo je \or|e ili \uro Gruji}, sin austrijskog
pukovnika Filipa, koji je u Jugoslovensku vojsku primqen
1918. godine, kao kapetan prve klase. U Aprilskom ratu je
bio brigadni general i na~elnik {taba Komande pozadine.
Nemci su ga zarobili i poslali u logor, gde se izjasnio kao
Hrvat, pre{ao u katoli~ku veru i nakon toga bio pu{ten na
slobodu. Bio je, zatim, na visokim du`nostima u NDH. Jugoslovenska
vlada ga je ra`alovala 1941. godine, zarobqen
je 1945. u Austriji, a Vrhovni sud Demokratske Federativne
Jugoslavije ga je osudio na smrt.
Me|u Srbima u Austriji najve}u slavu, a mo`da i najve}e
razo~arawe, do`iveo je Svetozar Borojevi}, plemi} sa
pridevkom od Bojne, jedini od svih Ju`nih Slovena koji je
zaradio ~in mar{ala. Sin kowi~kog kapetana Adama, ro|en je
u Umeti}u kod Kostajnice 13. decembra 1856, u pravoslavnoj
srpskoj porodici, a 23. maja 1920. umro u bolnici u Klagenfurtu
(Celovcu). Oficir je postao sa 20 godina, u~estvovao
je u okupaciji Bosne i Hercegovine, a po zavr{etku Ratne
{kole predavao taktiku i vojnu istoriju u Vojnoj akademiji u
Be~kom Novom Mestu. Napredovao je muwevito – major 1892,
potpukovnik 1895, pukovnik 1898, generalmajor 1904, kada
je iz Praga do{ao na polo`aj komandanta brigade u
Petrovaradinu, feldma{allajtnant (kra}e vreme komandant
42. divizije) 1908, general pe{adije (feldcojgmajster) 1913.
godine. Na po~etku Prvog svetskog rata je komandant [estog
armijskog korpusa, a 1914. komandant Pete armije, koja se
istakla brane}i front protiv nadmo}nih italijanskih snaga.
72
OSTA(JA)LI [I ROM CA RE VI NE
Umi ra li su Sr bi ge ne ra li i iz van Za gre ba i Be ~a. U Te mi {va -
ru je 1847. za vr {io `i vot feld mar {al lajt nant i no si lac or de na
Ma ri je Te re zi je Alek san dar ]o ri}, a u Dor nba hu je 1864. umro we -
gov sin, fel dcojg maj ster, no si lac or de na Ma ri je Te re zi je i ko man -
dant Tre }e ar mi je An ton ]o ri}. Go di nu da na ra ni je u Kar lov cu je umro
Ni ko la Bu we vac fon Ni ko la je vi}, a 1876. u Pe tro va ra di nu Ge -
de on Kri zma ni}. U Bu dim pe {ti je 1890. za u vek ostao Li ~a nin feld -
mar {al lajt nant \or |e Ba bi}, u Gra cu je 1889. umro ge ne ral ma jor
Mi haj lo Ko ma di na, u Bi le ku je svo je ko sti 1889. osta vio ge ne ral ma -
jor Ni ko la Ru `i ~i}.
„Ne ma kra ja u na {oj dr `a vi gde on slu `io ni je i svu da se po ka -
zao kao pra vi Sr bin” ka `e se u ne kro lo gu ko jim je za be le `e na smrt
Te o do ra [a run ca, ko ji je 1890. umro u Spli tu. U Ara du je kao ge ne -
ral ma jor 1892. pre mi nuo Jo van Zo ri}, u Su bo ti ci 1894. Alek san -
dar Ku zma no vi}, u P{e mi slu 1897. feld mar {al lajt nant Ev |e ni je
La zi}, ~i ju su smrt za be le `i le srp ske no vi ne, u Klu `u 1900. ge ne -
ral ma jor Mi lo{ Stoj(i)sa vqe vi}, u Tr stu 1905. feld mar {al lajt nant
Da vid \u ri}, ba ron i „vi tez od So kol-gra da”, u ~i jem ne kro lo gu je
za pi sa no da „be {e sin srp skog na ro da, ko ji je car skoj i kra qev skoj
voj sci dao to li ko hra brih ofi ci ra”.
Iz jed ne ~i tu qe do zna je mo da je u Gra cu 1903. pre mi nuo ge ne -
ral Sla vo qub @era vi ca, a ta ko |e u Gra cu umro je 1910. ge ne ral Jo -
van De bi}. Na Kar pa ti ma (Ga li ci ja), za vre me ve `be 1905. od ka pi
je umro feld mar {al lajt nant Mi lan (Mi haj lo) Ma noj lo vi}, „va tre ni
Sr bin”, upra vqa~ Te ke li ji nog za vo da, ko ga je kraq Mi lan Obre no -
vi} 1888. od li ko vao Ta kov skim kr stom. U Ga li ci ji je 1907. umro i
ge ne ral Ra de Ve si}. Ta kov ski krst je zbog otvo re nih sim pa ti ja za
srp sku voj sku do bio je i ar mij ski ge ne ral Ra do van Ra de G(e)rba, ko ji
je 1918. umro u Opa ti ji.
. . . Na Karpatima 1915. komanduje
Tre}om armijom, a od 1917. grupom
armija „Borojevi}” na So~i, gde je
posle 12 bitaka dobio orden Marije
Terezije i ~etvrtu zvezdicu – ~in feldmar{ala,
u koji je januara 1918.
slu`beno unapre|en. Zna se o wemu
mnogo toga; bio je strog i pravedan, a u
obra}awu svojim zemqacima (koji su ga
zvali „na{ Sveto”) koristio se srpskim
jezikom, pa mu je dodeqena titula
\or|e Jovanovi}
po~asnog doktora Zagreba~kog sveu~ili -
{ta. Posle rata je odlu~io da `ivi u novostvorenoj dr`avi
Ju`nih Slovena i svoje usluge ponudio Narodnom ve}u SHS, ali
je odbijen zbog navodne prevelike odanosti Austrougarskoj, u
kojoj su se protiv wega {irile intrige da „kao Srbin nije pouzdan”.
Tako je ostao bez adekvatne penzije, izdr`avaju}i se od
naknade na ime odlikovawa Marije Terezije. Tra`io je i titulu
grofa, pa kad je nije dobio, odstupio je od du`nosti.
Borojevi} je, prema nema~kom biografu (gde se nagla{ava
da je bio vere „griech-ortodox), jedna od najistaknutijih figura
Prvog svetskog rata. Reqef sa wegovim likom postavqen je na
wegovoj porodi~noj ku}i. Bio je o`ewen }erkom jednog nema~kog
pukovnika. Sahrawen je na centralnom grobqu u Be~u.
Smr}u feldmar{ala Borojevi}a kao da je sklopqena jedna
neverovatna, a u zemqi Srbiji skoro nepoznata stranica
istorije Srba u Austrougarskoj, istorije koja je trajala najmawe
{est vekova, malo vi{e nagla{ena tek od blistave pojave
generala Mika{inovi}a. Odvojene od matice, Germani su
generale Srbe nepravedno potiskivali i omalova`avali,
Hrvati su ih prisvajali, vrh Katoli~ke crkve ih je satanizovao,
a sopstveni narod potcewivao. Pored toga {to su doprineli
slavi dr`ave u kojoj su `iveli i evropskoj istoriji, „oni su,
kao qudi od ~asti i slave, smogli snage i hrabrosti da se nacionalno
izjasne, pa ostanu u ve}ini uzor i dika svojim potomcima
i svom rodu”.
(Kraj)
15. septembar 2008.

DOGODILO SE...
16. sep tem bar 1908.
Na osno vu spo ra zu ma iz me |u Au stro -
u gar ske i Ru si je okon ~a na je Anek si -
o na kri za. Do go vo re no je otva ra we
Bos fo ra za ru ske bro do ve, a Ru si ja
se oba ve za la da se ne }e pro ti vi ti
anek si ji Bo sne i Her ce go vi ne. Ru si ja
i Sr bi ja su pod pri ti skom Au stro u -
gar ske i Ne ma~ ke u mar tu 1909. pri -
zna le anek si ju.
17. sep tem bar 1918.
Po sle tro dnev ne ofan zi ve, Pr va i
Dru ga srp ska ar mi ja su uz po mo} dve
fran cu ske di vi zi je pro bi le So lun -
ski front u Pr vom svet skom ra tu.
Nem ci i Bu ga ri su bi li pri mo ra ni
da se po vu ku. Pro boj So lun skog
fron ta omo gu }io je srp skoj voj sci
po vra tak u do mo vi nu i, kao jed na od
naj u spe {ni jih ope ra ci ja u Pr vom
svet skom ra tu, do pri neo ko na~ nom
slo mu Cen tral nih si la.
20. sep tem bar 1916.
Pre sto lo na -
sled nik Alek -
san dar Ka ra -
|or |e vi}, na
pred log mi ni -
stra voj nog, do neo Ured bu o voj nom te -
le gra fu. Od red ba ma Ured be ma le je -
di ni ce ve ze iz sa sta va in `i we ri je
pre ra sle su u je di ni ce ran ga ba ta qo -
na-pu ka. Taj da tum se u Voj sci Sr bi je
obe le `a va kao Dan Bri ga de ve ze i
kao Dan slu `be te le ko mu ni ka ci je.
24. sep tem bar 1941.
Vla de 15 ze -
ma qa, me |u
ko ji ma i Kra -
qe vi ne Ju go -
sla vi je, pot -
pi sa le su na
kon fe ren ci ji u Lon do nu Atlant sku
po ve qu. Po ve qu u osam ta ~a ka pro -
kla mo va li su, 14. av gu sta, ame ri~ ki
pred sed nik Ru zvelt i bri tan ski pre -
mi jer ^er ~il kao po li ti~ ki pro gram
sa ve zni ka u bor bi pro tiv si la oso -
vi ne u Dru gom svet skom ra tu. Taj do -
ku ment je ka sni je po slu `io kao osno -
va Po ve qe UN.
26. sep tem bar 1899.
Na re |e wem mi ni stra voj nog u Be o gra -
du je for mi ra na voj na mu zi ka pod na -
zi vom „Be o grad ski voj ni or ke star“.
Na sta vqa ju }i
tra di ci je tog
or ke stra,
Ume t ni~ ki an -
sambl Voj ske
Sr bi je „Sta ni slav Bi ni~ ki“ pro sla -
vqa ovaj da tum kao svoj dan.
27. sep tem bar 1848.
U Kra gu jev cu iz li ven pr vi srp ski top.
U voj sci Kra qe vi ne Sr bi je taj da tum
je obe le `a van kao Dan upra va voj -
no teh ni~ kih za vo da.
28. sep tem bar 1932.
Na osno vu Ured be mi ni stra Voj ske i
mor na ri ce Kra qe vi ne Ju go sla vi je,
po ~e lo je for mi ra we Ba ru tan skog
ba ta qo na u Za vo du „Obi li }e vo“.
Bi la je to pr va re gu lar na je di ni ca
pro tiv he mij ske za {ti te u ju go slo ven -
skoj voj sci. Taj da tum se u Voj sci Sr -
bi je obe le `a va kao Dan ABHO.
30. sep tem bar 1912.
Sr bi ja i Bu gar ska ob ja vi le su mo bi -
li za ci ju za rat pro tiv Tur ske. Pr vi
bal kan ski rat od ok to bra 1912. do
ma ja 1913, u ko jem su se pro tiv Tur -
ske bo ri le i Gr~ ka i Cr na Go ra, za -
vr {en je oslo ba |a wem bal kan skih
na ro da od tur ske vla sti.
30. sep tem bar 1915.
Gru pa ne ma~ -
kih avi o na
bom bar do va -
la je Kra gu je -
vac, a srp ski
ar ti qe rac
Ra to mir Ra ka
Lu to vac, va -
trom iz svog
to pa, obo rio
je dan ne ma~ ki avi on. Bi lo je to pr vo
oba ra we ne pri ja te qe vog avi o na sa
ze mqe i taj da tum je iz me |u dva ra ta
obe le `a van kao Dan pro tiv a vi on -
skih je di ni ca. U Voj sci Sr bi je taj da -
tum se obe le `a va kao Dan ar ti qe -
rij sko-ra ket nih je di ni ca za pro tiv -
va zdu ho plov na dej stva.
30. sep tem bar 1925.
Re {e wem Dr `av nog sa ve ta Kra qe -
vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, Mi -
ni star stvu Voj ske i Mor na ri ce je
ustu pqe no ima we op {ti ne ^a ~ak ra -
di iz grad we In `i we rij sko-teh ni~ kog
za vo da. U Voj sci Sr bi je taj da tum se
obe le `a va kao Dan Teh ni~ ko-re -
mont nog za vo da ^a ~ak.
Pripremio Miqan MILKI]
In memoriam
General-potpukovnik prof. dr
Vladimir Vojvodi}
(1930–2008)
Posle te`e bolesti, 27. avgusta 2008, preminuo
je general-potpukovnik u penziji prof. dr Vladimir
Vojvodi}, nekadašwi na~elnik Vojnomedicinske akademije
i Sanitetske slu`be JNA.
General Vojvodi} ro|en je 27. februara 1930.
na Cetiwu, gde je 1948. godine završio gimnaziju. Diplomirao
je na Medicinskom fakultetu u Beogradu
1956, a doktorirao 1964. godine. Na VMA je izabiran
za docenta (1964), potom za vanrednog (1970) i
redovnog profesora (1975) na predmetu farmakologija
i toksikologija. Izvodio je poslediplomsku na sta -
vu na VMA i medicinskim fakultetima u Beogradu, Sarajevu,
Qubqani, Zagrebu i Tehnološkom fakultetu u
Beogradu.
Obavqao je razli~ite komandne i rukovode}e
funkcije u Sanitetskoj slu`bi JNA. Pet godina bio je
na~elnik VMA, a posle unapre|ewa u ~in general-potpukovnika
1988. godine, postavqen je za na~elnika Sanitetske
slu`be JNA. U penziju je otišao 1993. godine,
sa du`nosti pomo}nika na~elnika Generalštaba
Vojske Jugoslavije za nauku i istra`ivawe.
Profesor Vladimir Vojvodi} bio je predsednik
Udru`ewa toksikologa Jugoslavije, rukovodilac Ko mi -
sije za otrove Saveznog komiteta za zdravqe i socijalnu
politiku nekadašweg Saveznog izvršnog ve }a, ~lan
izdava~kih i ure|iva~kih saveta doma}ih i me |u na -
rodnih publikacija – Vojno delo, Pharmaca, NBC Chemical
Defence and Tehnology, Medical Corps International.
Kao ekspert za medicinski problem hemijskog
oru `ja, od 1972. do 1982. godine, bio je jugoslkovenski
predstavnik u Komitetu za razoru`awe Ujediwenih
nacija u @enevi. Svetska zdravstvena organizacija
izabrala ga je za konsultanta u toksikologiji 1975. godine.
Autor je više od 150 nau~nih i stru~nih radova,
publikovanih u doma}im i stranim ~asopisima.
Bio je redovni ~lan Medicinske akademije Srpskog
lekarskog društva, po~asni ~lan Udru`ewa lekara
Crne Gore, redovni ~lan Britanskog farmakološkog
udru`ewa. Za vanrednog ~lana Crnogorske akademije
nauka i umetnosti izabran je 19. novembra
1993, a za redovnog 6. decembra 1996. godine.
Prof. dr Vladimir Vojvodi} dobio je dva puta
nagradu 22. decembar, Povequ Srpskog lekarskog društva,
ali i brojna odlikovawa i priznawa.
73

ISTORIJA
Srbija ove godine
obele`ava 90. godi{wicu
proboja Solunskog fronta
(1918).Odluku o po~etku
priprema za ofanzivu
srpski vojnici do~ekali su
sa velikim odu{evqewem.
Posle skoro trogodi{weg
boravka u tu|ini i u
rovovima na pragu
porobqene otaxbine, oni su
dugo i strpqivo ~ekali
pobedonosni povratak na
svoja ogwi{ta. Ta
istrajnost srpskih vojnika
zadivila je ~itav svet.
Po{to je sa~uvala moralnu
snagu, oja~ana sa oko
20.000 dobrovoqaca, od
kojih su Srbi iz
Austrougarske ~inili oko
80 odsto, svesna
pravednosti svoje borbe,
Srpska vojska je bila
spremna za najve}e podvige.
PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA
TRIJUMFALNI POHOD
Posle „Golgote Srbije” krajem 1915. godine i tragi~nog povla~ewa
iz zemqe, Srpska vojska se, oporavqena i reorganizovana na
Krfu, sredinom 1916. ponovno na{la u borbenom rasporedu na
Solunskom frontu. Wen iznenadni izlazak na front i sjajne
pobede u bitkama kod Gorni~eva, na Kajmak~alanu i okuci Crne
reke tokom jeseni 1916. godine, odjeknuli su u svetu kao sen
zacija. Bilo je to samo godinu dana posle saop{tewa Makenzena (29.
novembra 1915) da „Srpska vojska vi{e ne postoji, ve} samo weni
bedni ostaci, koji se razbego{e u divqe arbanske i crnogorske planine,
gde }e bez hrane, a po ovoj zimi, na}i svoju smrt... pa se ne}e
vi{e izdavati komunike sa Balkanskog rati{ta”.
Savezni~ka solunska ofanziva 1918. godine predstavqa
najzna~ajniji ratni period u trogodi{wem trajawu Solunskog fronta,
u kome je Srpska vojska, uz pomo} savezni~kih snaga, probila bugarsko-nema~ki
front u Makedoniji i, jednom sna`nom ofanzivom na sever,
doprinela br`em zavr{etku Prvog svetskog rata u korist sila
Antante. Vojni~ki poraz Centralnih sila povukao je za sobom i raspad
Austrougarske, ~ime je ostvaren bitan preduslov za stvarawe prve
zajedni~ke jugoslovenske dr`ave.
SPREMNOST ZA NAJVE]E PODVIGE
Napori i uspesi Srpske vojske u pomenutim bitkama, na wenu nesre}u,
nisu iskori{}eni da se potpuno poraze pokolebane i deorganizovane
neprijateqeve snage u Makedoniji. Zbog izostanka pomo}i
francuskih i britanskih snaga, srpska ofanziva je obustavqena, a
ceo Solunski front pretvoren u te`ak, mu~an i dugotrajan rovovski
rat sve do pred jesen 1918. godine.
Uvi|aju}i da je kraj rata daleko, srpska Vrhovna komanda se zalagala
za preduzimawe odlu~ne ofanzive sa Solunskog fronta na
sever, koja bi, ako se „dobro pripremi i energi~no izvede”, mogla
presudno uticati na ishod rata u celini. Pri tome, predlagala je da
Srpska vojska preuzme glavni teret ofanzive. Dabome, imala je u vidu
da su Nemci deo snaga povukli sa rati{ta, a da su bugarske jedinice,
rasturene na {irokom frontu i iznurene dugotrajnim borbama,
moralno i materijalno oslabqene.
No, prema o~ekivawu, iskrsli su novi problemi. Vlade i vojni
{tabovi Velike Britanije i Italije, obave{teni o pripremawu
ofanzive, energi~no su zahtevali odlagawe operacija na Solunskom
frontu. Dakako, strahovali su da bi uspe{ne operacije
sa pravca Soluna mogle poremetiti wihove namere da za „zelenim
stolom” zadovoqe svoje sebi~ne planove na Balkanu. U nastaloj
situaciji, vlade Srbije i Francuske su se dogovorile da francuska
vlada „uveri saveznike da se pripreme vr{e za lokalnu operaciju
na srpskom frontu radi poboq{awa polo`aja Srpske vojske”,
kako bi se ona pre zime spustila u ravnicu i „izbegla da jo{
jednu zimu do~eka u surovim uslovima na Moglenskim planinama”.
Nakon te{kih i dugih pregovora i ube|ivawa, savezni~ke vlade su
nekako dale saglasnost da ofanziva mo`e da otpo~ne polovinom septembra.
Snage Centralnih sila dr`ale su front: Valona–Ohridsko
jezero i preko planina Baba i Nixe izbijale na Dojransko jezero, a
onda padinama Belasice na Butkovsko jezero, sve do u{}a Strume.
Ukupne neprijateqeve snage na frontu od 450 kilometara ~inile su
14 i po pe{adijskih i jednu kowi~ku diviziju, sa 626.000 qudi, me|u
15. septembar 2008.

kojima je bilo i oko 30.000 Nemaca. Na raspolagawu su imali
oko 1.600 topova i 80 aviona. Wihov raspored je bio skoro
linijski, bez ve}ih operativnih rezervi. Imaju}i u vidu
reqef zemqi{ta, stawe komunikacija i linijski raspored jedinica,
Bugari su bili li{eni mogu}nosti za ja~e manevre po
dubini. Najosetqivija je bila dolina Vardara, gde su bile
grupisane najve}e snage. Nema~ki oficiri su se nadmeno i
veoma potcewiva~ki odnosili prema bugarskim oficirima,
{to }e se kasnije bitno odraziti na borbenu sposobnost jedinica.
Saveznici su imali 28 pe{adijskih i dve kowi~ke divizije,
1.800 topova i 200 aviona, sa oko 628.000 qudi, od
kojih su Srbi ~inili oko 150.000. Gledano u celini, iako su
saveznici imali dvostruko vi{e divizija, brojni odnos snaga
bio je pribli`an.
Skra}ivawem fronta Srpskoj vojsci na oko 30 kilometara
i dodeqivawem francuskih oja~awa (dve divizije i
te{ka artiqerija), na srpskom delu fronta je ostvarena nadmo}nost
3:1 u pe{adiji, a 4:1 u artiqeriji i avio-podr{ci.
Na ~elu srpske Vrhovne komande nalazio se vojvoda @ivojin
Mi{i} (na Jelaku), Drugom armijom komandovao je vojvoda
Stepa Stepanovi} na te`i{tu napada Veternik–Dobro poqe,
a Prvom armijom general Petar Bojovi}, na frontu
Sokol–Le{nica. General D’Epere je 12 . septembra naredio
da artiqerijska priprema na celom Solunskom frontu otpo~ne
14, a pe{adijski napad na frontu srpskih armija u zoru
15. septembra.
Osnovna zamisao srpskog plana bila je da se „sna`nom
ofanzivom u zoni Moglenskih planina probije neprijateqev
front, a onda brzim prodorom prema Prilepu i Gradskom na
Vardaru, razdvoje nema~ka Jedanaesta, od Prve i Druge bugarske
armije...” U daqem nezadr`ivom prodoru prema Kumanovu
i granici Bugarske, trebalo je poraziti bugarske snage
i nastaviti nadirawe kroz Srbiju. Da bi saveznike „odobrovoqili”
da u~estvuju u ofanzivi, Srbi su prihvatili da nedequ
dana pre ostalih otpo~nu proboj.
DUBOKI PRODORI SRPSKIH ARMIJA
Dugo i `eqno o~ekuju}i taj dan, operativni deo {taba
srpske Vrhovne komande, ukqu~uju}i regenta Aleksandra i vojvodu
Mi{i}a, proveo je na polo`aju celu no} izme|u 13. i
14. septembra. Uzbu|en kao da ga je sama istorija postavila
na isturenu osmatra~nicu, Mi{i} je ve}i deo no}i bdeo da
vidi ho}e li se razi}i magla. Kako se razdawivalo, magla se
postepeno dizala prema vrhu okolnih planinskih masiva, pa je
vojvoda Mi{i} u 6.15 ~asova poslao svojim armijama ugovorenu
{ifru „Po{aqite jednog oficira i osam vojnika”, {to
je zna~ilo da kanonada otpo~ne u osam ~asova.
U predvi|eno vreme, ta~no u 8 ~asova 14. septembra
1918, u obe srpske armije otpo~ela je artiqerijska priprema
napada. To je bio znak i za po~etak artiqerijske pripreme
na celom Solunskom frontu. Blizu 2.000 artiqerijskih
oru|a oglasilo je po~etak velikog, veoma dugo pripremanog i
o~ekivanog savezni~kog napada na Solunskom frontu.
Posle uspe{ne artiqerijske pripreme, koja je razorila
bugarska utvr|ewa, osmatra~nice, komandna mesta i sistem
veza, srpske armije su pre{le u napad 15. septembra u ranim
jutarwim ~asovima. Za samo tri dana srpske snage su probile
neprijateqeva utvr|ewa na Veterniku, Dobrom poqu, Sokolu
i Kozjaku. A onda, tokom naredna tri dana, srpske armije su
izbile na Vardar i Drensku planinu, stvaraju}i bre{u u neprijateqevom
rasporedu duboku 50, a {iroku 40 kilometara,
~ime su dovr{ile strategijski proboj Solunskog fronta. „Mada
su ve} tada zvonici Budimpe{te bili na vidiku”, kako je pisao
D’Epere, savezni~ke snage su jo{ bile na svojim starim
polo`ajima. Procewuju}i da je dugo i `eqno o~ekivana pobeda
na pomolu, srpska Vrhovna komanda je, uprkos pasivnosti
saveznika, odlu~ila da „bez zastoja produ`i ofanzivu”.
Vest o proboju Solunskog fronta i bugarskoj kapitulaciji
sna`no je odjeknula u ve}em delu sveta. Bugarski kraq Ferdinand
je izjavio: „Ovo je kraj svih nas”, a komentari{u}i pobedu
saveznika u Makedoniji, predsednik Britanske vlade Lojd
Xorx u svojim memoarima, pi{e: „Zora svi}e sa istoka”.
ODU[EVQEWE POBEDOM
Odu{evqewe pobedom nije zaustavilo trijumfalni pohod
srpskih armija. Realno cene}i pometwu, rastrojstvo i veliku
deorganizaciju u nema~kim i austrougarskim komandama i jedinicama,
srpska Vrhovna komanda je naredila svojim armijama
da nastave gowewe razbijenog neprijateqa. Pa tako, Prva
armija je produ`ila nastupawe na sever i ve} 2. oktobra
oslobodila Gwilane, 4. Vrawe, 7. Leskovac, a 9. se primakla
Ni{u. Druga armija, koja je do 7. oktobra zadr`ana na bugarskoj
granici kao „garant za izvr{ewe uslova primirja”, otpo~ela
je pohod prema Kosovu i Metohiji i gowewe neprijateqa
prema U`icu i Drini.
Po{to se srpska Prva armija sa svoje tri pe{adijske, kowi~kom
divizijom i francuskom kowi~kom brigadom udaqila
oko 160 kilometara od ostalih savezni~kih snaga, Fran{
D’Epere je o{tro naredio da ona „obustavi svoj pokret ka
Ni{u”. No, uprkos tom nare|ewu, vojvoda Mi{i} je odobrio
vojvodi Bojovi}u, kome je tih dana dodeqen najvi{i ~in u Srpskoj
vojsci, da „zapo~ne operaciju za oslobo|ewe Ni{a, pre
nego {to neprijatequ stignu poja~awa sa Zapadnog fronta”.
Iako je neprijateq bio dvostruko brojno nadmo}niji, Prva armija
je tu bitku briqantno re{ila i oslobodila Ni{ 12. oktobra.
Time je komunikacija Berlin–Carigrad bila prekinuta.
Odred generala Tranijea, uz pomo} ustanika, oslobodio je Kosovo
i Metohiju, a Jadranske trupe, iz sastava srpske Druge
armije, zauzele su Skadar i uz pomo} crnogorskih ustanika razbile
austrougarski Devetnaesti korpus i naterale ga na porazno
povla~ewe, oslobodiv{i Crnu Goru. Preko U`ica, Stepina
armija je izbila na Drinu. Do 1. novembra, kada je oslobo|ena
srpska prestonica, cela Srbija je bila slobodna. Napa}eni
narod je odu{evqeno do~ekao svoje oslobodioce.
Odse~ena od svojih saveznika i izolovana, Turska je potpisala
kapitulaciju 30. oktobra. Nema~ka i Austrougarska,
posle ogromnih gubitaka, pritisnute na svim frontovima, nisu
mogle spre~iti srpske armije da pre|u na teritoriju Austrougarske.
Razbijena unutra, uz poraz na italijanskom
frontu, Austrougarska je kapitulirala 3. novembra, pa je time
~uvena Habzbur{ka monarhija izbrisana sa politi~ke
karte Evrope. Nema~ka je kapitulirala 11, a Ma|arska 13.
novembra. Tako je posle ~etiri godine i tri meseca zavr{en
Prvi (Veliki) svetski rat.
Krsman MILO[EVI]
75

76
OBAVE[TEWA
PODELA STANOVA
Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane obave{tava
stambene interesente da su u garnizonu Beograd prijavqeni za podelu u zakup stanovi slede}ih
struktura:
– garsowera (0,5), povr{ine 19,82 m 2,
– jednosoban (1,0), povr{ine 43,20 m 2,
– dvosoban (2,0), povr{ine 41,19 m 2,
– dvosoban (2,0), povr{ine 55,27 m 2,
– dvoiposoban (2,5), povr{ine 55,82 m 2,
– dvoiposoban (2,5), povr{ine 63,36 m 2,
– troiposoban (3,5), povr{ine 92,49 m 2 i
– troiposoban (3,5), povr{ine 97,41 m 2.
Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica koja ostvaruju pravo na dodelu stana u
zakup na neodre|eno vreme, saglasno odredbama Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa
u Ministarstvu odbrane (SVL br. 38/05,16/08 i 26/08 – u daqem tekstu: Pravilnik).
Saglasno ~lanu 26. Pravilnika, stan u zakup na neodre|eno vreme daje se licu iz
~lana 2, stav 1. ovog pravilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom podoficiru
i civilnom licu) u garnizonu, odnosno mestu slu`bovawa, a licu iz ~lana 2, st. 2. i
3. ovog pravilnika (penzionisanom oficiru, penzionisanom podoficiru i penzionisanom
civilnom licu), stan se daje u bilo kom garnizonu, odnosno mestu na teritoriji Republike
Srbije.
U skladu sa ~lanom 19, stav 1. Pravilnika, lica koja `ele prihvatiti dodelu strukturno
maweg stana treba da dâ pisanu izjavu, overenu u jedinici – ustanovi u kojoj su na
slu`bi, a penzionisana lica overenu u op{tini ili sudu, da se odri~u dodele stana koji
im po strukturi pripada i da prihvataju dodelu strukturno maweg stana, kao kona~nog
re{ewa svog stambenog pitawa.
U datoj izjavi lica treba da se decidirano izjasne za strukturu samo jednog od
ponu|enih stanova. Stanovi koji budu prijavqeni za podelu u narednom periodu bi}e
tako|e obuhva}eni odlukom o raspodeli.
PROMENA NAMENE
SLU@BENIH STANOVA
U skladu sa donetim re{ewima ministra
odbrane o promeni namene stanova
za slu`bene potrebe u stanove za
zakup na neodre|eno vreme, kao i o
promeni namene poslovnih prostora,
Odeqewe za stambene poslove Uprave
za kadrove izvr{ilo je postupak anketirawa
1.281 korisnika slu`benih stanova.
Do sada je stiglo 1.114– ili 85,3 %
odgovora na ankete, u kojima su stam -
beni interesenti dali saglasnost da se
izvr{i promena namene slu`benog stana
u stan u zakup dono{ewem novog re -
{e wa, na osnovu koga }e zakqu~iti ugovor
o zakupu stana na neodre|eno vreme
sa nadle`nim vojnogra|evinskim centrima.
Stambena komisija je do sada donela
216 novih re{ewa, kojima su izmewena
postoje}a re{ewa u re{ewa o
davawu stana u zakup na neodre|eno
vreme.
U narednom periodu Stambena komisija
}e po slu`benoj du`nosti doneti
nova re{ewa za sve stanove obuhva -
}ene re{ewima ministra odbrane.
15. septembar 2008.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
R\AVO RASPOLO@EWE
Ko bi znao otkuda ono dolazi! Kad bi bilo mogu}e {to
pre ga se ratosiqati. Ali, ono je kao vreme: niko ne zna
odakle, kada za{to... Za razliku od vremena, za na{e
promenqivo raspolo`ewe nema, ~ak, ni predznaka. Treba se,
naprosto, pokoriti.
Ne, ni u kom slu~aju! Ne mo`e biti re~i o pokornosti!
R|avo raspolo`ewe mora slu{ati nas!
R|avo raspolo`ewe – to nije ono {to ja sam u sebi zami{qam,
ne ono {to proisti~e iz dubine moje du{e, ono tek
ozna~ava kako se ja prema tome odnosim, i zatim, {ta ja dozvoqavam
drugim qudima da osete. Dva posledwa uslova su u
na{oj vlasti: mi wima raspola`emo, i oni nam se moraju pokoriti.
Ko to jo{ uvek nije razumeo, mora po mogu}stvu uskoro
da nau~i razumevati; zato {to se to odnosi na temeqe samokontrole.
R|avo raspolo`ewe poti~e iz unutra{weg raskola, ~ije
osnovno ~vori{te ostaje u podsvesti, i wega nije lako razmrsiti.
Taj raskol ili, kako se izra`avaju lekari koji le~e du{u,
taj „konflikt” ponikao je ne odjednom; najpre, on se hrani od
de~jih godina i mo`e iznenadno da o`ivi i lako da se
zao{tri.
Na svetu te{ko da se mo`e na}i ~ovek koji nije morao da
ima posla sa du{evnim konfliktom. Svaki ~ovek ima svoj poseban
konflikt, i svaki bi hteo da ga se izbavi. Nemaju li
zbog toga svi pravo na r|avo raspolo`ewe? Da li svi iz tog
razloga moraju biti utu~eni, {etati sa ozlobqenim licima,
ili ~ak vikati jedan na drugoga?
Unutra{wi raskol treba prihvatiti ozbiqno, potpuno
ozbiqno. On pripada onome {to ja jesam. On ozna~ava jedan
od mojih unutra{wih `ivotnih zadataka. On mo`e da se
zao{tri, da sazda du{evni zastoj, da izazove r|avo raspolo`ewe.
Zbog toga postajem razdra`qiv, i toj mojoj razdra -
`qivosti, u vidu „r|avog raspolo`ewa”, dajem slobodu u
dru{tvu. Tako to u su{tini izgleda. Ali, ne treba tako i da se
dogodi.
Jasno je da iz r|avog raspolo`ewa sledi konflikt. Taj
konflikt treba posmatrati kao svojevrsno tvora~ko pra`wewe.
Dobro je {to to pra`wewe postoji, jer iz nenapuwenog
pi{toqa i ne mo`e{ opaliti. Uop{te nije stra{no {to jo{
uvek nismo uspeli da pot~inimo to puwewe. Neprijatnost je
tek qu{tura nove snage i novog `ivota. Skrcaj orah – i dobi}e{
slatki plod. Nema razloga za lo{e raspolo`ewe!
Me|utim, ono postoji. Podnesi ga mirno i sigurno! Ti ga ve}
skoro prozire{. Osmotri dubqe, konflikt je – obe}awe, i
uskoro si ve} pobediteq.
Uop{te nisi bespomo}an. Stekao si hrabrost, i poti -
{te nost je nestala. R|avo raspolo`ewe je razvejano.
Ili jo{ nije? Tako si shvatio wegovu tvora~ku intimnu
prirodu i ~uva}e{ se da ono {to je skriveno u~ini{
vlasni{tvom dru{tva.
Tvoja je li~na stvar kako se odnosi{ prema svom unutra{wem
konfliktu, prema onom predosetnom prilivu novih
snaga. Ako u sebi ne ume{ da se u~vrsti{ kao pobednik, ako
si toliko nezahvalan, da stoje}i pred glavnim zadatkom svog
`ivota vidi{ samo te{ko}e i neprijatnosti i postaje{ utu -
~en, onda bar ne iznosi svoje kukavi{tvo pred druge qude!
Jak karakter raduje se te{ko}ama i sme{i se neprijatnostima.
[to su te`a isku{ewa, tim je pobeda radosnija. Zar ne
zna{ kako spokojno i milo ume da se osmehuje onaj koji te prevashodi?
Taj osmeh je za r|avo raspolo`ewe nepodno{qiv.
Ivan A. IQIN
Iz kwige „Pred buktavim
zagonetkama gospodwim”
Svetigora, Cetiwe 2001.
V E R S K I P R A Z N I C I
15-30. septembar
Pra vo slav ni
16. septembar – Sveti sve{tenomu~enik Antim; sveti
Joanikije, Prvi Patrijarh Srpski
17. septembar – Sveti Vavila; prorok Mojsej
Bogovidan; sv. Petar
Dobrobosanski
21. septembar – Ro|ewe Presvete Bogorodice –
Mala Gospojina
22. septembar – Sveti pravedni Joakim i Ana
27. septembar – Vozdvi`ewe ^asnog krsta –
Krstovdan
28. septembar – Sveti velikomu~enik Nikita;
sveti Josip Temi{varski
30. septembar – Svete mu~enice Vera, Nada i
Qubav i majka im Sofija
Islamski
– septembar mesec je ceo posve}en prazniku
Ramazanu
SVETI JOAKIM I ANA
Joakim je bio sin Varpafira,
od kolena Judinog i potomak
cara Davida, a Ana, k}i
sve{tenika Matana iz kolena
Levijeva, iz kojeg je i prvosve{tenik
Aron. Pedeset godina
su Joakim i Ana `iveli u
braku, ali bez dece. Bili su
vrlo imu}ni, ali skromni i tihi
qudi koji su mnogo davali
siromasima i hramu. Pod starost
su jednom oti{li u Jerusalim
da u hramu prinesu
`rtvu Bogu i tada ih je ukorio
prvosve{tenik Isahar re ~i -
ma upu}enim Joakimu: „Nisi dostojan da se iz tvojih ruku
primim dar jer si bezdetan”. Stari qudi su se mnogo
ra`alostili zbog ovih re~i, pa su se opet dali na molitvu
Bogu da i nad wima na~ini ~udo kao nekada Avramu i Sari,
i podari im jedno dete u starosti. Bog im je poslao
an|ela nebeskog da im objavi ro|ewe „k}eri preblagoslovene
kojom }e se blagosloviti svi narodi na zemqi i kroz
koju }e do}i spasewe svetu”. I zaista, kroz devet meseci,
Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista.
Joakim je do`iveo do 80, a Ana 79 godina.
KRSTOVD AN
Toga dana se praznuju dva doga|aja u vezi sa ~asnim
krstom Hristovim: pronalazak ~asnog krsta na Golgoti i
wegov povratak iz Persije u Jerusalim. Naime, obilaze}i
Svetu zemqu, carica Jelena je odlu~ila da prona|e ~asni
krst. Neki stari Jevrejin je jedini znao mesto gde se nalazio.
Krst je bio zakopan pod Venerinim hramom koji je na
Golgoti podigao car Adrijan. Carica je naredila da se taj
hram poru{i, pa su se, kopaju}i po temeqima, na{la tri
krsta. Pitawe je bilo: koji je onaj pravi? U tom je prolazila
povorka s pokojnikom, pa je patrijarh Makarije rekao
da se kraj odra stave jedan po jedan na|eni krst. Kada je
stavqen tre}i, pokojnik je o`iveo i to je bio znak da je
na|en ~asni i `ivotvorni krst Hristov.
77

78
VOJ NA AKADEMIJA
Ras pi su je
KON KURS
za iz bor na stav ni ka, sa rad ni ka i na stav ni ka iz obla sti ve {ti na u {kol skoj 2008/2009. go di ni
a) Za na stav ni ke ve {ti na:
1. Za u`u oblast Tak ti ka je di ni ca KoV, iz bor
– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na Voj na
aka de mi ja, Smer in `i we ri ja, za vr {e no G[U)
2. Za u`u oblast Tak ti ka je di ni ca KoV, iz bor
– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na
Voj na aka de mi ja, Smer pe {a di ja, za vr {e no K[U)
3. Za u`u oblast Tak ti ka je di ni ca KoV, iz bor
– je dan u zva we pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na Voj na
aka de mi ja, Smer oklop ne je di ni ce)
4. Za u`u oblast Tak ti ka je di ni ca KoV, iz bor
– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir re~ -
nih je di ni ca, za vr {e no K[U)
5. Za u`u oblast Fi zi~ ko vas pi ta we, iz bor
– je dan u zva we pre da va~ (po seb ni uslo vi: za vr {en ma ti~ ni fa -
kul tet - FFK ili FS i FV)
6. Za u`u oblast Voj na teh ni ka i opre ma je di ni ca KoV, iz bor
– je dan u zva we pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na Voj na
aka de mi ja, Smer ar ti qe ri ja)
7. Za u`u oblast Tak ti ka je di ni ca ViP VO, iz bor
– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir
VOJ, za vr {e no K[U)
8. Za u`u oblast Voj na teh ni ka i opre ma ViPVO, iz bor
– je dan u zva we pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na Voj na
aka de mi ja Smer ARJ PVO - SRS PVO)
9. Za u`u oblast Me te o ro lo gi ja, iz bor
– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir avi -
ja ci je, pi lot avi o na, za vr {e no K[U)
10. Za u`u oblast Te le ko mu ni ka ci je, iz bor
– je dan u zva we pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na VA)
b) Za sa rad ni ke:
1. Za u`u na u~ nu oblast Stra te gi ja, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
U VOJ NU PO [TU 9858
BA TAJ NI CA – AE RO DROM
1. U rod pe {a di je
– VES 71101 – 13 li ca
2. U rod ARJ PVO
– VES 71314 – 1 li ce
– VES 71326 – 1 li ce
– VES 71345 – 1 li ce
3. U rod ve ze
– VES 71808 – 1 li ce
– VES 71812 – 1 li ce
2. Za u`u na u~ nu oblast Voj na teh ni ka i opre ma je di ni ca ViP VO,
iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir VOJ, spe -
ci jal nost ra dar ska, ma gi star na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra)
3. Za u`u na u~ nu oblast Ba li sti ka, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
4. Za u`u na u~ nu oblast Po li ti~ ki si stem, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na VA)
5. Za u`u na u~ nu oblast In for ma ti ka, iz bor
– dva u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
6. Za u`u na u~ nu oblast In `i wer stvo odr `a va wa, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
7. Za u`u na u~ nu oblast Psi ho lo gi ja, iz bor
– je dan u zva we asi stent - pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e ne osnov ne stu di je iz obla sti za ko ju se bi ra)
8. Za u`u na u~ nu oblast Ra ket ni si ste mi i si ste mi upra vqa wa
va trom, iz bor
– dva u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
9. Za u`u na u~ nu oblast Eks plo ziv ni pro ce si i eks plo ziv ne ma te -
ri je, iz bor
– je dan u zva we asi stent - pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na Voj na aka de mi ja, spe ci jal nost uboj na sred stva)
10. Za u`u na u~ nu oblast Sig na li i si ste mi, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
11. Za u`u na u~ nu oblast Lo gi sti ka od bra ne, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na VA)
12. Za u`u na u~ nu oblast Za {ti ta od NHB oru` ja, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na Voj na aka de mi ja, Smer AB HO)
VOJ NA PO[TA 9858 BATAJNICA – AERODROM
Ras pi su je
KON KURS
za pri jem voj ni ka u re zer vi u pro fe si o nal nu voj nu slu `bu na od re |e no vre me,
u svoj stvu pro fe si o nal nih voj ni ka u ~i nu de se ta ra, na voj ni~ ke du `no sti
4. U rod VOJ
– VES 73801 – 1 li ce
– VES 73803 – 1 li ce
– VES 73807 – 1 li ce
5. U teh ni~ ku slu `bu KoV
– VES 72102 – 1 li ce
– VES 72217 – 1 li ce
6. U sa ni tet sku slu `bu
– VES 72503 – 1 li ce
7. U sa o bra }aj nu slu `bu
– VES 72701 (ka te go ri ja B i C) – 6 li ca
– VES 72701 (ka te go ri ja E) – 3 li ca
15. septembar 2008.

13. Za u`u na u~ nu oblast Tran sport, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, ofi -
cir avi ja ci je, pi lot avi o na)
14. Za u`u na u~ nu oblast Or ga ni za ci ja ra da, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na VTA)
15. Za u`u na u~ nu oblast Teh no lo gi ja odr `a va wa ra ket nih si ste -
ma, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz
obla sti za ko ju se bi ra)
16. Za u`u na u~ nu oblast Voj na teh ni ka i opre ma je di ni ca KoV,
iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na Voj na aka de mi ja, Smer in `i we ri ja)
v) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke:
1. Za u`u na u~ nu oblast Ter mo e ner ge ti ka, iz bor
– je dan u zva we do cent - van red ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: CL,
dok tor na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra)
2. Za u`u na u~ nu oblast Ma te ma ti ka, iz bor
– je dan u zva we re dov ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: CL, dok tor
na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra)
3. Za u`u na u~ nu oblast Vod ni sa o bra }aj, iz bor
– je dan u zva we van red ni pro fe sor (po seb ni uslo vi: CL, dok tor
na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra)
g) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke ve {ti na:
1. Za u`u oblast Tak ti ka je di ni ca ViP VO, iz bor
– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir
avi ja ci je, pi lot avi o na N–62, za vr {e no K[U)
d) Za spoq ne sa rad ni ke – sa rad ni ke:
1. Za u`e na u~ ne obla sti In `i we rij ske kon struk ci je i Ko mu ni ka -
ci je, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: CL, di -
plo mi ra ni gra |e vin ski in `e wer)
2. Za u`u na u~ nu oblast En gle ski je zik, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir avi ja ci je,
pi lot avi o na, ma gi star na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra)
3. Za u`u na u~ nu oblast Za {ti ta od NHB oru` ja, iz bor
– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na Voj na
aka de mi ja, Smer AB HO, ma gi star na u ka iz obla sti za ko ju se bi ra)
4. Za u`u na u~ nu oblast Za {ti ta od NHB oru` ja, iz bor
– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za -
vr {e na Voj na aka de mi ja, Smer AB HO)
OP [TI USLO VI KON KUR SA:
– da je kan di dat dr `a vqa nin Re pu bli ke Sr bi je,
– da je spo so ban za voj nu slu `bu, {to utvr |u je nad le `na Voj -
no le kar ska ko mi si ja,
– da ni je osu |i van za kri vi~ no de lo na ka znu za tvo ra u tra ja -
wu du `em od 6 ({est) me se ci,
– da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ ni po stu pak za kri vi~ -
no de lo za ko je se go ni po slu `be noj du `no sti,
– da je kan di dat od slu `io voj ni rok,
– da kan di dat ima pro pi sa nu stru~ nu spre mu ko ja od go va ra
voj no e vi den ci jal noj spe ci jal no sti od re |e noj za for ma cij sko me sto
na ko je kon ku ri {e,
– da je za vre me slu `e wa voj nog ro ka kan di dat ospo so bqen za
oba vqa we od go va ra ju }e du `no sti.
PO SEB NI USLO VI KON KUR SA
– da kan di dat ni je sta ri ji od 28 go di na ako se pri ma za du -
`nost u ro du, od no sno 30 go di na za du `nost u slu `bi,
– da ima za vr {e nu naj ma we osnov nu {ko lu,
– za kan di da te za vo za ~e mo tor nih vo zi la da ima ju naj ma we
po lo `e nu ka te go ri ju B i C i E za for ma cij ska me sta u kon kur su za
ko ja je to po treb no.
5. Za u`u na u~ nu oblast Tak ti ka je di ni ca ViP VO, iz bor
– osam u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, ofi -
cir avi ja ci je, pi lot avi o na N – 62)
USLO VI KON KUR SA I NA ^IN KON KU RI SA WA
Po red po seb nih uslo va na ve de nih za sva ku ta~ ku ovog kon kur sa,
kan di da ti mo ra ju da is pu wa va ju i sle de }e uslo ve:
1) da su dr `a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;
2) da ima ju dve po sled we slu `be ne oce ne naj ma we vr lo do bar (ne
od no si se na li ca iz gra |an stva);
3) da su osnov ne stu di je za vr {i li sa pro se kom naj ma we 8 (osam)
– od no si se sa mo na li ca ko ja kon ku ri {u za zva we pre da va ~a, vi {eg
pre da va ~a i asi sten ta – pri prav ni ka;
4) da is pu wa va ju i osta le uslo ve za iz bor u zva we na stav ni ka za
ko je kon ku ri {u, pred vi |e ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim na u~ -
no i stra `i va~ kim usta no va ma i Sta tu tom VA.
Kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mol be
za iz bor pod no se re dov nim pu tem, na adre su VP 2977, Be o grad,
sa na zna kom „Za kon kurs“, a kan di da ti iz gra |an stva li~ no ili po -
{tom na adre su: Voj na aka de mi ja, Pa vla Ju ri {i }a [tur ma br. 33,
Be o grad. U mol bi oba ve zno na ve sti adre su i te le fon, u`u na u~ nu
oblast za ko ju se pod no si mol ba i broj nu ozna ku u`e na u~ ne obla -
sti u kon kur su.
Uz mol bu svi kan di da ti tre ba da pri lo `e:
– do ka ze o is pu wa va wu svih uslo va kon kur sa;
– bi o gra fi ju sa opi som kre ta wa u slu `bi, od no sno sa opi som
rad nih du `no sti;
– bi bli o gra fi ju ob ja vqe nih na u~ nih i stru~ nih ra do va sa pri -
mer ci ma ra do va.
Po red na ve de nih do ku me na ta pro fe si o nal na voj na li ca tre ba
da do sta ve i upit nik za pre me {taj (po pu wen i ove ren) i sa gla snost
nad le `ne pret po sta vqe ne ko man de, a li ca iz gra |an stva da do sta ve
jo{: iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr `a vqan stvu, uve re -
we da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak i uve re we da ni su ka -
`wa va ni.
O re zul ta ti ma kon kur sa kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne
i Voj ske Sr bi je bi }e oba ve {te ni re dov nim pu tem, po sred stvom
svo jih ko man di, a kan di da ti iz gra |an stva na do sta vqe nu ku} nu
adre su.
Ne pot pu ne i ne bla go vre me no pod ne te mol be ne }e bi ti raz ma -
tra ne.
Kon kurs na do ku men ta ci ja ne }e se vra }a ti.
Kon kurs je otvo ren 15 da na od da na ob ja vqi va wa.
NA ^IN KON KU RI SA WA
– kan di da ti ko ji is pu wa va ju uslo ve kon kur sa zah te ve pod no se
ne po sred no Voj noj po {ti 9858, Ba taj ni ca.
UZ MOL BU SE PRI LA@E: mol ba sa krat kom bi o gra fi jom,
iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ne sta ri ji od {est me se ci), uve re -
we o dr `a vqan stvu (ne sta ri je od {est me se ci), ove ren pre pis sve -
do ~an stva o za vr {e noj osnov noj {ko li, ove re na fo to ko pi ja di plo -
me o za vr {e nom stru~ nom is pi tu (uko li ko je kan di dat po se du je), uve -
re we da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri vi~ ni po stu pak i da kan di -
dat ni je osu |i van (ne sta ri je od {est me se ci), uve re we o re gu li sa -
noj voj noj oba ve zi, ove re na fo to ko pi ja voj ni~ ke kwi `i ce (sva ka
stra na gde je upi san ne ki po da tak), ove re na fo to ko pi ja sva ke stra -
ne li~ ne kar te, ove re na fo to ko pi ja rad ne kwi `i ce (sva ka stra na
gde je upi san ne ki po da tak), ove re na fo to ko pi ja vo za~ ke do zvo le.
Kan di da te na oce nu zdrav stve ne spo sob no sti upu }u je ko mi si ja
ko ja vr {i iz bor kan di da ta.
KON KURS osta je otvo ren do po pu ne slo bod nih for -
ma cij skih me sta, a naj da qe 30 da na od da na ob ja vqi -
va wa.
Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa mogu se dobiti na
telefon 011/ 3106-135.
79

SPORT
S
NNa po pu lar noj be o grad -
skoj le po ti ci Adi ci gan -
li ji odr `a no je nad me -
ta we naj bo qih svet skih stu de -
na ta ve sla ~a, wih vi {e od 400
iz 28 ze ma qa. [am pi o nat je
pro te kao u zna ku ve li kog pri -
ja teq stva van re gat ne sta ze i
kva li tet nih tr ka na vo di. Na -
{i spor ti sti su osvo ji li tri
me da qe, {to je vi {e od o~e ki -
va nog. Srp ski dvo jac bez kor -
mi la ra, Go ran Ne deq ko vi} i
Mi lo{ To mi}, no vi su pr va ci
sve ta! Sre br na me da qa za Ivu
Ob ra do vi} i bron za Mi lo {a
Sta no je vi }a do kaz su da ima mo
bu du} nost u tom elit nom olim -
pij skom i aka dem skom spor tu.
Bes pre kor na or ga ni za -
ci ja pr ven stva je ~i we ni ca ko -
ju su pod vu kli svi go sti, a za to
su se po bri nu li pri pad ni ci
Mi ni star stva od bra ne i Voj -
ske Sr bi je. To me u pri log idu
i re ~i mi ni stra od bra ne Dra -
ga na [u ta nov ca, pred sed ni ka
Or ga ni za ci o nog ko mi te ta pr -
ven stva. Obra }a ju }i se na po -
LET WI KAMP ZA TRE NING CISM
PO DI ZA WE
FOR ME
Kopaonik je ~etvrto leto zaredom mesto
okupqawa sportista iz sistema
odbrane, koji uspe{no brane boje na{e
zemqe na takmi~ewima {irom Evrope.
Orijentirci, strelci i xudisti
„napunili su baterije” u susret
predstoje}im takmi~ewima.
ki ja {ki cen tar Voj ne aka de mi je na Ko pa o ni ku, od le ta 2005.
sva ke go di ne po se }u ju naj u spe {ni ji spor ti sti Voj ske Sr bi je i
Mi ni star stva od bra ne. To je do bra pri li ka da se na ~i stom
va zdu hu i u ti {i ni jed ne od na {ih naj lep {ih pla ni na pri pre me za
tak mi ~ar ske iza zo ve.
Na ~el nik Cen ta ra Voj ne aka de mi je pu kov nik mr Bran ko Bo {ko -
vi} ka `e da se kam po vi za tre ning or ga ni zu ju dva pu ta go di {we – le -
ti i zi mi.
– Zim ski kam po vi or ga ni zu ju se na Ko pa o ni ku u pe ri o du ka da
stu den ti Voj ne aka de mi je ima ju obu ku u ski ja wu, zbog pri su stva ve }i -
ne pro fe so ra fi zi~ ke kul tu re i wi ho ve stru~ ne po mo }i. Na me we ni
80
N A 1 0 . S V E T S K O M U N I V E R Z I T E T S K O M
TRI ME DA QE ZA SR BI JU
Snimio G. STANKOVI]
Snimio J. MARJANOV
~et ku tak mi ~e wi ma broj nim pred -
stav ni ci ma me di ja, mi ni star [u ta -
no vac je re kao:
– O~e ku jem da ovo pr ven stvo
pr o tek ne u sport skom i aka dem skom
du hu. To }e bi ti na{ zna ~a jan is pit
pred ve li ki do ga |aj ~i ji smo do ma -
}in idu }e go di ne, a to je Uni ver zi -
ja da. Ube |en sam da }e ka pa ci te ti
ko je pru `a ju Be o grad i Mi ni star -
stvo od bra ne za do vo qi ti sve kri -
te ri ju me, a oni ko ji bri nu o or ga -
ni za ci ji Uni ver zi ja de mo gu da bu du
su spor ti sti ma ko ji oba vqa ju ba zi~ ne pri pre me za tak mi ~e wa u pr -
voj po lo vi ni ka len dar ske go di ne. U let wi kamp do la ze oni ko ji bi
tre ba lo da se tak mi ~e to kom je se ni i zi me – ob ja {wa va pu kov nik
Bo {ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, 28 mo ma ka i de vo ja ka, uglav nom
sa Voj ne aka de mi je, u pe ri o du od 11. do 24. av gu sta bo ra vi li su na
Ko pa o ni ku pri pre ma ju }i se za tak mi ~e wa u ori jen ti rin gu, stre qa -
{tvu, bo ri la~ kim ve {ti na ma i pen ta tlo nu.
Sport sko pr ven stvo Voj ske Sr bi je ove go di ne po slu `i lo je, ka -
ko ka `e na{ sa go vor nik, da se oda be ru kva li tet ni i per spek tiv ni
spor ti sti ko ji bi mo gli da pred sta vqa ju si stem od bra ne ka ko u ze -
mqi, ta ko i van we nih gra ni ca. Ku ri o zi tet ovo go di {weg let weg kam -
15. septembar 2008.

P R V E N S T V U U V E S L A W U
spo koj ni i ka da su u pi ta wu spor to vi na vo di. @elim da na gla sim ka ko su
svi tak mi ~a ri ko ji su sti gli u na{ glav ni grad do bro do {li!
Ovo ni je pr ven stvo ko je tre ba sa mo da sla vi po bed ni ke i osva ja ~e me -
da qa, ve} je, pre sve ga, nad me ta we stu de na ta, mla dih qu di ko ji }e su tra bi -
ti bu du} nost i u mno gim dru gim obla sti ma. Ta ko |e o~e ku jem od na {ih spor -
ti sta da stek nu traj na pri ja teq stva sa ko le ga ma iz ce log sve ta. Da u vre me
mo der nih ko mu ni ka ci ja osta nu s wi ma u kon tak tu i bu du pro mo te ri Sr bi je i
Be o gra da – re kao je mi ni star [u ta no vac na otva ra wu pr ven stva.
Pred sed nik ve sla~ kog sa ve za Sr bi je Dan ko \u ni} za hva lio je mi ni stru
[u ta nov cu za ve li ku po mo} ko ju su Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je
pru `i li or ga ni za to ri ma u lo gi sti~ kom, teh ni~ kom i pro to ko lar nom de lu
pro gra ma.
B. K.
pa za tre ning je ste u~e {}e dve de voj ke, stu dent ki we Voj ne aka de mi je, ko je su
po ka za le po ten ci jal za do bre re zul ta te u ori jen ti rin gu. Ka ko pu kov nik Bo -
{ko vi} is ti ~e, po sto ji sna `na vo qa da se pri pad ni ci na {ih oru `a nih sna ga
jo{ vi {e ukqu ~e u si stem tak mi ~e wa CISM – me |u na rod ne aso ci ja ci je voj nih
spor to va. On na gla {a va da se u po je di nim spor to vi ma, ka kav je ori jen ti ring,
ve} ose }a ve li ki na pre dak u re zul ta ti ma od me ra va wa sna ga sa ko le ga ma iz
ino stran stva.
Pu kov nik Mi tja Gr gi}, ko ji je ove go di ne tre ni rao strel ce, is ti ~e da je
kamp bio ve o ma uspe {an i da su na {i tak mi ~a ri u di sci pli na ma va zdu {na
pu {ka i pi {toq do sti gli ni vo ju ni o ra u vr hun skim stre qa~ kim klu bo vi ma.
– Oni pre ma go di {tu i spa da ju u ju ni o re, ali mi `e li mo da ih sprem ne
uve de mo u se ni or sku kon ku ren ci ju. To me je do sta do pri neo i ovaj kamp, za ko ji
smo opre mi li otvo re no stre li {te, gde su uslo vi znat no te `i ne go u stre qa ni
VA. Ra ~u nam da }e re zul ta ti ko je smo ov de po sti gli bi ti znat no bo qi u pro -
sto ru opre mqe nom i na me we nom za ovaj sport – ka `e pu kov nik Gr gi}.
Ori jen tir ce je to kom kam pa pred vo dio pro fe sor Mla den ]o ri}, ko ji
de li mi {qe we da su pri pre me pro te kle ka ko je pla ni ra no. I sam bo ra vak na
pla ni ni, ka ko ka `e, po voq no uti ~e na fi zi~ ku pri pre mqe nost, a ka mo li jak
tem po tre nin ga ko ji je mom ci ma i de voj ka ma bio na met nut.
Pro fe sor Bran ko Ra {o vi} to kom dvo ne deq nog bo rav ka na Ko pa o ni ku,
na bo ri la~ kom po li go nu ko ji je sam pro jek to vao, oku pio je ne ko li ko xu di sta i
po jed nog kik-bok se ra i ka ra ti stu. Pre ma we go vom mi {qe wu, bo ri la~ ke ve -
{ti ne je su jed na od glav nih stav ki u fi zi~ koj obu ci pri pad ni ka voj ske. Bo ri -
la~ ka sek ci ja ko ju vo di u Voj noj aka de mi ji ve} je da la re zul ta te, a on o~e ku je
da }e bu du }i ofi ci ri, ka da stu pe na du `nost u svo jim je di ni ca ma, i sa mi or -
ga ni zo va ti sli~ ne de lat no sti.
Na {i sa go vor ni ci o~e ku ju da }e se raz voj voj nih spor to va na sta vi ti i
da }e to me u mno go me do pri ne ti i Evrop ska kon fe ren ci ja CISM-a, ko joj }e u
no vem bru na {a ze mqa bi ti do ma }in.
A. PE TRO VI]
SED MO SPORT SKO PR VEN STVO
VOJ NE PO LI CI JE U STRE QA [TVU
KO BRE
OD BRA NI LE
TI TU LU
Ustre qa ni Voj ne aka de mi je na Ba wi ci i na stre li {tu
„Bu baw po tok” 7. sep tem bra odr `a no je sed mo
sport sko pr ven stvo Voj ne po li ci je Voj ske Sr bi je u
stre qa {tvu, u di sci pli ni pi {toq
CZ 99 i au to mat ska pu {ka M-70. Pri pad ni ci ba ta qo na
spe ci jal ne na me ne Upra ve Voj ne po li ci je „Ko bre” osva ja -
wem pr vog me sta u ukup nom pla sma nu od bra ni li su pro -
{lo go di {wu ti tu lu.
Tak mi ~e we je otvo rio na ~el nik Upra ve voj ne po li -
ci je bri gad ni ge ne ral \u ro ]e li}, ko ji je na gla sio da je
upra vo stre qa {tvo di sci pli na ko ja znat no do pri no si ob -
u ~e no sti sta re {i na i voj ni ka u iz vr {a va wu slo `e nih za -
da ta ka. On je tom pri li kom svim u~e sni ci ma po `e leo pu -
no uspe ha i sport ske sre }e.
Na li ni ju paq be iza {lo je ukup no 42 pri pad ni ka
Voj ne po li ci je, ko ji su bi li po de qe ni u se dam eki pa –
3. ba ta qon VP, 5. ba ta qon VP i ba ta qon za pro tiv te -
ro ri sti~ ka dej stva Spe ci jal ne bri ga de iz Kop ne ne voj -
ske, za tim ba ta qon VP spe ci jal ne na me ne i Kri mi na li -
sti~ ko-is tra `na gru pa iz Upra ve Voj ne po li ci je, te 25.
ba ta qon VP Gar de i kurs voj ne po li ci je Cen tra za usa -
vr {a va we ka dro va voj ne slu `be bez bed no sti.
Tak mi ~a ri su se u okvi ru di sci pli ne pi {toq nad me -
ta li u pre ci znoj i br zoj paq bi, a u okvi ru di sci pli ne au -
to mat ska pu {ka u je di na~ noj i ra fal noj. U ga |a wu iz pu {ke
pr vo me sto u po je di na~ nom pla sma nu osvo jio je sta ri ji
vod nik Rad mi lo Ra ko ~e vi} iz ba ta qo na Voj ne po li ci je
„Ko bre”, ko ji je od neo po be du i u ekip nom pla sma nu. Iz
pi {to qa naj pre ci zni ji je bio po ru~ nik Sa {a Pe tro vi},
ko ji je do pri neo da we gov ba ta qon za pro tiv te ro ri sti~ -
ka dej stva Spe ci jal ne bri ga de po be di u ekip nom nad me ta -
wu u toj di sci pli ni. Sport sko pr ven stvo u stre qa {tvu
odr `a no je u okvi ru pro sla ve Da na Voj ne po li ci je – 14.
sep tem bra.
81
A. P.
Sni mio D. GOL

A
R
O
S
A
UKR[TENE RE^I
VODORAVNO:
w
82
[AH
IZABRANA PARTIJA
TAKTIKA
Ivani{evi} Ivan –
Pavlovi} Milo{ M.
Mataru{ka Bawa, 2008.
1.d4 Sf6 2.Sf3 c5 3.d5 b5 4.Lg5
d6 5.e4 a6 6.Sbd2
Nekada su na{a dr`avna prvenstva
nazivana {ampionatima, {to
danas ne bi bilo primereno. Kvalifikacije
{ampionata po~iwale su
od prvenstva klubova, pa su na taj
turnir stizali samo najboqi. Onda
se neko setio da se igraju otvoreni
turniri, pa je i to promeweno. Prvenstva
Srbije danas nemaju potrebnu
te`inu.
U ovoj partiji crni nastoji da
izbegne {eme koje se mnogo igraju.
Bez poteza 2.c4 igra ulazi u
„nepravilne vode”, koje zahvaquju}i
kompjuterima nisu nepoznate profesionmalcima.
Lg5 je potez Trompovskog,
a na daminom krilu postava
li~i na Benoni. Tako je odmah do{lo
do nadmudrivawa u takti~koj igri, u
kojoj se na kraju boqe sna{ao beli.
Sbd7 7.a4 b4 8.Ld3 g6 9.Sc4 Lg7
10.0–0 0–0 11.a5 Se8 12.Dc1 Tb8
13.Te1 f6 14.Ld2 Sc7 15.c3 bhc3
S
O
R
16.bhc3 Sb5 17.Tb1 Te8 18.Se3 Dc7
19.Lf1 Sf8 20.h3 e6 21.c4 Sd4
22.Shd4 Thb1 23.Dhb1 chd4 24.Sc2
f5 25.ehf5 ghf5 26.Ld3 Df7
27.dhe6 The6 28.Db8 The1+ 29.Lhe1
Le6 30.Dhd6 Lhc4 31.Sb4 Lhd3
32.Shd3 Dc4 33.Dg3 Sg6 34.Lb4
De6 35.Db8+ Lf8 36.Lhf8 Shf8
37.Sc5 De1+ 38.Kh2 Dha5 39.Dd6
Dc3 40.Dd5+ Kg7 41.Dhf5 Dc4
42.De5+ Kg8 43.Dg3+ Sg6 44.Db8+
Kg7 45.Dd6 Sf8 46.f4 a5 47.f5
Df7 48.Dhd4+ Df6 49.Df4 Sg6
50.Dc7+ Se7
Beli: Kh2, Dc2, Sc5, f5, g2, h3
Crni: Kg7, Df6, Se7, a5, h7
51.Se4
1–0
G
Q
17. Srpski pozori{ni re`iser, 18. Primer (skr.), 20. Pustiwa u ^ileu,
21. Latinski prefiks sa zna~ewem: poqoprivredni, 22. Starogr~ko bo`anstvo
{uma, 23. Zemqi{te za gra|evinske radove, 24. Xudo struwa~a, 25.
Stare{ina grupe stra`ara, 26. Uzalud, zalud, 27. Dvorac u Hrvatskom zagorju,
28. Najmnogostraniji i jedan od najzna~ajnijih nau~nika aleksandrijskih,
29. Prva jugoslovenska filmska zvezda, Ita, 30. Iskop, povr{inski
rudnik, 31. Ime muzi~ara Galagera, 32. Zakovica, 34. Ime glumice @irardo,
35. Dvocifren broj, 36. Ime kompozitora Jana~eka, 37. Trgovinsko-radna
organizacija (skr.), 38. Simbol broma, 39. Nota solmizacije, 40. Naseqe
i op{tina u Francuskoj, 41. Ve}i vodeni tok, 42. Eskimski naziv za
belog medveda, 43. Prefiks za pradavninu, 44. Znak za uzbunu, 45. Ime
slavnog bicikliste Armstronga, 46. Ime starorimskog istori~ara Livija,
47. Slavna austrijska skija{ica, Anemari Mozer, 48. Francuska filmska
glumica, 49. Po~etak, 50. Keltska plemena koja su naseqavala Britaniju, 51.
Grupa od 35 osoba, 52. Mesto za prela`ewe, 53. @ensko ime, 54. Pokazna
re~ca, 55. ^vrst, kompaktan, 56. Uzvratna davawa, 57. Upi{ite: ks, 58. Magnetizam
proizveden elektri~nom strujom.
A
R
ZANIMQIVOSTI
SVETSKE [AMPIONKE
Svetske {ampionke FIDE
su: Vera Men~ik (1927-1944),
Qudmila Rudenko (1950-1953),
Elisaveta Bikova (1953-1956),
Olga Rubcova (1956-1958),
Elisaveta Bikova (1958-1962),
Nona Gaprinda{vili (1962-
1978), Maja ^iburdanidze
(1978-1991), Ksi Jun (1991-
1996), Suzan Polgar (1996-
1999), Ksi Jun (1999-2001),
Cu ^en (2001-2004), Antoaneta
Stefanova (2004-2006) i
Ksi Juhua (2006).
NAJSTARIJA
[AMPIONKA
Godine 1948 Edit Prajs je
po bedila na {ampionatu Britanije
za `ene, pa je u dobi od
76 godina bila najstarija {a -
histkiwa u istoriji koja je po -
bedila na bilo kom nacionalnom
{ampionatu. Ona je ina~e
na {ampionatu Britanije pobedila
ukupno pet puta.
USPRAVNO:
A
M
N
Pripremio @arko \OKI]
L
PROBLEM
H. X. M. VINIK
1917.
Beli: Kh4, Df8, b5
Crni: Kb4, Dc7, Ta3, Te7, Le2, f4
Mat u dva poteza.
1.Dd8!
1…Dd8h/Dg7 2.Tg7 mat.
1…Df4h+ 2.Te4 mat.
1…Df7 2.Tf7h mat
1…De7h+ 2.De7h mat.
K
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
B
V
T
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: stetoskop, zid, mb,
Atos, vitalista, a, udar, Real, emirati, paraliti~arka, dakako, pilotemisija,
v, Orena, cureti, ~aka, BK, ~eta, drmati, Agata, beo, Awa, sinak,
rotari, mar{, ne, mada, rasadi, dorat, s, kamatna stopa, mota~i,
tragikomedija, homonim, vern, tvrd, s, slamarica, Oksa, io, ime, kanarinac.
[
X
S
1. Pisci naturalisti~kog stila, 2. @ensko ime, 3. Pastirska planinska naseqa,
ba~ije, 4. Bilo kada, 5. Onamo, onde, 6. Prijateq (franc.), 7. Simbol
mazurijuma, 8. Dr`ava u Indokini, 9. Planina u Bosni, 10. Obe {e -
wa{tvo, 11. Jaje (gr~.), 12. Oblast u Gr~koj, 13. Vrsta pustiwskog gu{tera,
14. Nau~no-istra`iva~ka ustanova, 15. Nadoknada za rad, 16. Vrsta morskih
riba, 18. Grudno, 19. Jaka centralna vlast, 21. Kamion samoistovariva~,
22. Francuski glumac, Alen, 23. Re~ kojom se opona{a kucawe detli}a,
25. Neobuven, 27. Britanski filmski re`iser, 28. Ista slova, 30. Dram-
ska dela, 31. Stati~na televizijska slika, 32. [atrova~ki, 33. Oblast u
Francuskoj, 35. Ime glumice Vali, 36. Dr{ka na violini, 37. Kon~i},
38. Prila`ewe, 40. Govorni dodatak (gram.), 41. Slatkovodne ribe, 42. Engleska
kwi`evnica, Margaret, 43. Prevariti, izigrati, 44. Grad u Rusiji,
45. Skladi{te (str.), 46. Sredwa Zemqa u kwigama Tolkina, 47. Najbli`i
ro|ak, 49. Etrurski (skr.), 50. Ranije, 52. Upi{ite: vn.
\
15. septembar 2008.