Odgovori KPMG-a na preostala pitanja sa seminara na Paliću ...

Odgovori KPMG-a na preostala pitanja sa seminara na Paliću
održanog decembra 2011. godine
Javne dažbine
Pitanje:
Članom 7a, tačka 5 Zakona o porezu na dobit pravnih lica predviđa da se na teret rashoda ne priznaju
kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina. Molim za pojašnjenje
šta se sve podrazumeva pod javnim dažbinama?
Odgovor:
Pod javnim dažbinama se podrazumevaju svi javni prihodi koje naplaćuje Poreska uprava (član 2. Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Pod ovim javnim prihodima se podrazumevaju: porez na
zarade i porez na dohodak na ostale prihode prema Zakonu o porezu na dohodak građana, porez na dobit
pravnih lica, PDV, akcize, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon i slično.
Dodatno, smatramo da se pod javnim dažbinama podrazumevaju i porez i sporedna poreska davanja koje
po osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave (član 2a Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji). Pod porezom i sporednim poreskim davanjima se podrazumevaju: porez na
imovinu, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknada za uređenje gradskog
građevinskog zemljišta, taksa za isticanje firme, naknada za zaštitu šuma, ostale lokalne komunalne takse
i slično.
Imajući u vidu prethodno, mišljenja smo da kamata za neblagovremeno plaćanje poreza koje naplaćuje
Poreska uprava odnosno Uprava javnih prihoda lokalne samouprave se ne priznaje kao rashod u
poreskom bilansu u skladu sa pomenutim članom 7a Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Priznavanje u poreskom bilansu specifičnih troškova
Pitanje:
Da li se za poreski bilans priznaju sledeći troškovi koji se isplaćuju u skladu sa Zakonom o radu i
kolektivnim ugovorom:
• Smrtni slučaj u porodici
• Solidarna pomoć zaposlenima i članovima njihovih porodica
• Nadoknada štete po izgubljenoj zaradi (isplaćeno po presudi).
Odgovor:
Ukoliko je internim pravilnikom o radu (koji je usklađen sa odredbama Zakona o radu i kolektivnim
ugovorom) predviđena isplata solidarne pomoći i ukoliko se ova pomoć isplaćuje u skladu sa propisima o
porezu na dohodak građana, smatramo da se ovi troškovi priznaju na teret rashoda u poreskom bilansu.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, ne plaća se porez na zaradu u slučaju pomoći u slučaju
smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika do 50.660 dinara (član 9. Zakona o
porezu na dohodak građana).
Takođe, ne plaća se porez na zaradu na solidarnu pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili
invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice do 28.949 dinara (član 18. Zakona o porezu na
dohodak građana).

Napominjemo da je isplata solidarne pomoći regulisana posebnim Pravilnikom o ostvarivanju prava na
poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane
socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i
prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti.
Prema odredbama čl. 10. i 11. ovog Pravilnika, zahteva se da isplatilac dokumentuje trošak solidarne
pomoći (odgovarajuća medicinska dokumentacija i slično), kao i da je doneta odluka nadležnog organa
poslodavca ukoliko je osnov za davanje takve pomoći sadržan u kolektivnom ugovoru, odnosno drugom
opštem aktu poslodavca.
Napominjemo da ukoliko se solidarna pomoć isplaćuje članovima porodice bivšeg zaposlenog ova isplata
ne ispunjava uslove predviđene pomenutim Pravilnikom, te smatramo da se ne priznaje kao rashod u
poreskom bilansu.
Kada se radi o nadoknadi štete po izgubljenoj zaradi, mišljenja smo da se sama zaostala zarada priznaje za
svrhe poreza na dobit. Naime troškovi zarada se u potpunosti priznaju na teret rashoda u poreskom
bilansu (član 9. Zakona o porezu na dobit pravnih lica). Međutim, napominjemo da ukoliko se po presudi
isplaćuje naknada za nematerijalnu štetu zaposlenom i sl., mišljenja smo da se ovi troškovi mogu u širem
značenju posmatrati kao penali koji se u skladu sa članom 7a tačka 6 Zakona o porezu na dobit pravnih
lica ne priznaju za svrhe poreza na dobit.
Dodatno, ukoliko su pomenutom licu isplaćeni i troškovi spora, mišljenja smo da se ovi troškovi u širem
značenju mogu smatrati troškovima postupka koji se vode pred nadležnim organom koji se u skladu sa
članom 7a tačka 5a Zakona o porezu na dobit pravnih lica ne priznaju za svrhe poreza na dobit.
Pitanje:
Kakav tretman imaju sledeći troškovi sa stanovišta poreskog bilansa, tj. da li se priznaju ili ne:
• Troškovi stručnog usavršavanja zaposlenih
• Troškovi obuke zaposlenih
• Troškovi članstva zaposlenih u udruženjima (npr. udruženje računovođa).
Odgovor:
Ukoliko se ovi troškovi odnose na obuku zaposlenih u cilju poboljšanja poslovanja poreskog obveznika,
mišljenja smo da se ovi troškovi priznaju na teret rashoda u poreskom bilansu.
Dodatno, ukoliko je za obavljanje pojedinih poslova neophodna licenca stručnih udruženja, mišljenja smo
da se plaćanje ovih troškova od strane poreskog obveznika priznaje za svrhe poreza na dobit.
Napominjemo da se Zakonom o reviziji i računovodstvu ne zahteva licenca ovlašćenog računovođe za
obavljanje rukovodećih ili drugih poslova u računovodstvu. Takođe, prema ovom zakonu Komora
ovlašćenih revizora je zvanična organizacija koja izdaje samo sertifikate za ovlašćenog revizora odnosno
ovlašćenog internog revizora.
Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da plaćanje zaposlenima licence za ovlašćenog računovođu, a
koje izdaje Savez Računovođa i Revizora Srbije, predstavlja pružanje pogodnosti zaposlenima koje je u
skladu sa članom 14. Zakona o porezu na dohodak građana predmet poreza na zaradu. U skladu sa
Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, troškovi zarada se u potpunosti priznaju na teret rashoda u
poreskom bilansu (član 9. Zakona o porezu na dobit pravnih lica).

Poreski tretman rashoda od promene derivata
Pitanje:
Kakav tretman u poreskom bilansu imaju rashodi od promene vrednosti derivata (SWAP – forward
transakcije), koji se u bilansu banaka knjiže na kontu 674 – negativni efekti od promene vrednosti
derivata? Da li se priznaju ili se i oni smatraju kao troškovi obezvređenja imovine?
Odgovor:
Međunarodnim računovodstvenim standardom 39 je definisano da je derivat finansijski instrument ili
drugi ugovor pod delokrugom ovog standarda koji ima sve tri sledeće karakteristike:
(a) njegova vrednost se menja kao odgovor na promene određene kamatne stope, cene finansijskog
instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stope cena, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili
slične varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije određena za jednu od
ugovornih strana (nekad se naziva “osnovnim”);
(b) ne zahteva početnu neto investiciju ili početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevale
druge vrste ugovora za koje se očekuje da slično reaguju na promene faktora tržišta;
(c) izmiruje se na budući datum.
U skladu sa gore navedenim Standardom, finansijski derivati se inicijalno ne evidentiraju u knjigama
banke već se njihova evidencija vodi vanbilansno, ali se ovi derivati takođe beleže i u knjizi trgovanja.
Prihodi i rashodi nastaju kao rezultat realizacije derivata kao i svođenja na fer vrednost derivata na dan
izveštavanja u skladu sa MRS 39.
Napominjemo da Ministarstvo finansija nije izdalo zvanično tumačenje kako se tretiraju troškovi
usklađivanja forward i swap transakcija za potrebe poreza na dobit, odnosno da li se priznaju kao rashod u
poreskom bilansu. Uzimajući u obzir pristup Ministarstva finansija i Poreske uprave vezano za tretman
promene vrednosti hartija od vrednosti, može se očekivati da bi se ovakva praksa mogla primeniti i na
ovaj slučaj (ranija praksa je bila da je sav prihod oporeziv, a da se troškovi ne priznaju). Međutim, postoji
dilema da li se ovakav pristup zaista može i primeniti u ovom slučaju.
Naime, članom 22v. Zakona je navedeno da se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju rashodi
nastali po osnovu obezvređenja imovine, koji se utvrđuje kao razlika između nabavne cene imovine
utvrđene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti, ali se priznaju u poreskom
periodu u kome je ta imovina otuđena, odnosno upotrebljena, odnosno u kome je nastalo oštećenje te
imovine usled više sile.
U slučaju forward derivata koje Banka ima tokom godine, postavlja se pitanje nabavne cene derivata.
Naime, u momentu zaključenja ugovora vezano za ove derivate, vrednost derivata prema zvaničnim
poslovnim knjigama jednaka je nuli.
Dakle, pitanje je da li postoji nabavna cena derivata. Rashodi i prihodi se javljaju kao rezultat realizacije
ugovora i izvedenih fer vrednosti merenja derivata na presek stanja (obično poslednji dan u mesecu), u
skladu sa zahtevima MRS 39. Ovo usklađivanje se knjiži stavom: zaduženje troškova ili odobrenje
prihoda i odobravanje obaveza ili zaduženje imovine. Dakle tako posmatrano, nema smanjenja vrednosti
imovine.
Član 7. Zakona navodi da se za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrđenim
bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo i
revizija, osim rashoda za koje je ovim Zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

Kako swap-ovi predstavljaju kombinaciju forward i spot transakcije, odnosno dve povezane forward
transakcije, smatramo da se isti poreski tretman primenjuje kao i za forwarde.
Napominjemo da zbog nedostatka prakse po ovom pitanju, odnosno nedefinisanog zakonskog tretmana
svođenja vrednosti finansijskih derivata na fer vrednost kao i nepostojanje zvaničnih mišljenja
Ministarstva finansija iz ove oblasti, postoji rizik da Poreska uprava ne prihvati ovakav stav.
Obračun poreske amortizacije na nepokretnost namenjenu prodaji
Pitanje:
Da li se poreska amortizacija obračunava na sredstvo koje je iz grupe I (nepokretnost u vlasništvu Banke)
reklasifikovano na sredstva namenjena prodaji, konto 360? Da li je ispravno da se to sredstvo tretira kao
obrtna imovina pošto je namera banke da u roku od 12 meseci to sredstvo proda, pa da se na isto ne
obračunava poreska amortizacija?
Odgovor:
Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje br. 430-07-00070/2006-04 od 2.3.2006. godine kojim se kaže da
ukoliko je obveznik isključio osnovna sredstva iz evidencije stalne imovine i na njih ne obračunava
računovodstvenu amortizaciju, onda nema osnova da se na ova sredstva obračunava poreska amortizacija.
Poreski tretman prodaje pokretnog kontejnera – kapitalna dobit
Pitanje:
Banka je prodala pokretni kontejner, koji se u knjigama vodio kao oprema, kao istureni šalter na
graničnom prelazu? Da li ovde ima elemenata nepokretnosti na koju treba da se obračuna porez na
kapitalnu dobit?
Odgovor:
Mišljenja smo da se u ovom slučaju ne radi o objektu u smislu Zakona o planiranju i izgradnji, već o
opremi.
U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, banka nije dužna da u poreskom bilansu obračunava
kapitalni dobitak/gubitak od prodaje opreme.
Zakona o porezu na dobit – glavnica i kamata
Pitanje:
Da li se član 16. Zakona o porezu na dobit pravnih lica odnosi podjednako i na kamatu i glavnicu kredita
(ili se ovaj član ne odnosi na glavnicu, pošto ona nikada nije bila prihod, u skladu i sa mišljenjem MIF)?
Naše konkretno pitanje je da li se otpis glavnice kredita uvek priznaje ili ne, i direktan otpis i otpis preko
ispravke vrednosti?
Odgovor:
Prema odredbama člana 16. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, propisano je da se otpis vrednosti
pojedinačnih potraživanja priznaje u poreskom bilansu pod uslovom da:
• se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja bila uključena u prihode obveznika,
• da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo,
• da poreski obveznik pruži dokaz o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.

U vezi otpisa plasmana, odnosno glavnice, Ministarstvo finansija je izdalo mišljenja 430-07-609/2004-04
od 21. oktobra 2004. i broj 430-03-328/2010-04 od 19. aprila 2011. godine prema kojim se rashod po
osnovu direktnog otpisa plasmana (glavnice) priznaje u poreskom bilansu banke, imajući u vidu da
plasman (glavnica) ne predstavlja prihod banke, odnosno da ne mogu biti kumulativno ispunjeni gore
navedeni uslovi.
Dodatno, u skladu sa članom 22a Zakona o porezu na dobit pravnih lica na teret rashoda u poreskom
bilansu banke priznaje se uvećanje ispravke vrednosti potraživanja bilansne aktive i rezervisanja za
gubitke po vanbilansnim stavkama, koja su u skladu sa unutrašnjim aktima banke iskazani u bilansu
uspeha na teret rashoda u poreskom periodu, do visine određene u skladu sa propisima Narodne banke
Srbije. Dakle, ukoliko je ispravka vrednosti potraživanja banke izvršena u skladu sa internom
metodologijom koja je u skladu sa MRS, smatramo da se ovaj rashod po osnovu ispravke vrednosti
priznaje na teret rashoda u poreskom bilansu.
S druge strane, s obzirom da je kamata bila uključena u prihode Banke, smatramo da je neophodno da se
kumulativno ispune sva tri gore navedena uslova da bi se poreski priznao direktan otpis kamate. Dakle,
banka mora da poseduje dokaze da su iscrpljena sva pravna sredstva za naplatu potraživanja za kamatu
kako bi se rashod po osnovu otpisa potraživanja priznao za svrhe obračuna poreza na dobit.
Ukoliko banka ne poseduje pomenute dokaze o neuspeloj naplati potraživanja (za kamate, provizije i
druge naknade knjižene na teret prihoda), mišljenja smo da je dužna da izvrši korekciju oporezive dobiti.
U skladu sa Pravilnikom o poreskom bilansu i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza
na dobit pravnih lica, Banka je dužna da izvrši ispravku na rednom broju 25 obrasca PB-1 (ukoliko je
direktan otpis potraživanja knjižen kao rashod u poreskom periodu) i/ili na rednom broju 44 obrasca PB-1
(ukoliko se radi o zatvaranju potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja, tj. slučaj kada je rashod po
osnovu ispravke vrednosti potraživanja bio priznat za poreske svrhe u prethodnom periodu).
Napominjemo da je trenutno u skupštinskoj proceduri Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu
na dobit pravnih lica, kojim je definisan predlog izmena člana 16. ovog Zakona. Prema predlogu izmena
ovog člana priznaje se otpis potraživanja koja nisu bila iskazana kao prihod u poslovnim knjigama pod
uslovom da su ispunjeni uslovi člana 16 stav 1 tačke 2) i 3) Zakona (tj. da je potraživanje otpisano kao
nenaplativo i da postoje dokazi o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem).
Imajući u vidu navedeno, smatramo da usvajanjem izmena ovog Zakona direktan otpis potraživanja za
plasman banke neće biti priznat u poreske svrhe ukoliko banka nema ispunjene uslove člana 16 stav 1
tačke 2) i 3) Zakona.
Finansiranje zarada osoba sa invaliditetom
Pitanje:
Da li se član 22. Zakona o porezu na dobit pravnih lica odnosi i na troškove učešća u finansiranju zarada
osoba sa invaliditetom? Da li se i ova naknada mora platiti sa 31.12. da bi bila priznata u poreskom
bilansu te godine?
Odgovor:
Prema odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju se
porezi, doprinosi i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja, koje su plaćene u
poreskom periodu (član 22. Zakona).

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa dve vrste plaćanja:
1. Finansiranje zarada osoba sa invaliditetom (član 26. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom)
2. Penale (član 29. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom)
Ministarstvo finansija još uvek nije objavilo zvanično mišljenje po ovim pitanjima.
Prema našem mišljenju troškovi finansiranja zarada osoba sa invaliditetom se u celini priznaju u
poreskom bilansu bez obzira da li su plaćeni 31.12. ili ne jer za ovu vrstu troškova nije predviđen
drugačiji tretman odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Što se tiče penala iz člana 29. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa
invaliditetom, Poreska uprava je nadležna za kontrolu i naplatu penala, te smatramo da se po svojoj
suštini može smatrati drugim javnim dažbinama. Stoga, smatramo da ukoliko postoji obaveza za penale
na 31.12. postoji i obaveza da se ovaj iznos iskaže u poreskom bilansu na rednom broju 26 obrasca PB-1.
Međutim, napominjemo da je ovo samo privremena razlika. Naime, u skladu sa pomenutim odredbama
Zakona, u poreskom periodu u kojem se plati ova naknada banka ima pravo da umanji poresku obavezu
(ovaj iznos se iskazuje pod tačkom 27 obrasca PB-1).
Porez na imovinu – nekretnine klasifikovane kao zalihe
Pitanje:
Da li se na nekretnine uzete za naplatu potraživanja koje smo klasifikovali kao zalihe i koje su otpisane
100%, plaća porez na imovinu? Osnovica?
Odgovor:
Prema Zakonu o porezima na imovinu osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog
zemljišta i drugih nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti
utvrđena u njegovim poslovnim knjigama, u skladu sa propisima, sa stanjem na dan 31. decembra godine
koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (član 7. stav 2. Zakona o porezima na
imovinu).
Član 8. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnosti navodi da
se osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnostima obveznika koji vodi poslovne knjige utvrđuje
tako što se kao vrednost nepokretnosti uzima vrednost koja je u skladu sa propisima utvrđena u njegovim
poslovnim knjigama, sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje
porez.
Kada je osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnostima u poslovnim knjigama obveznika
iskazana u vrednosti koja nije u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo, utvrdiće se na
način iz čl. 3. do 7. istog pravilnika.
Ukoliko nekretnine pomenute u pitanju nemaju vrednost u skladu sa propisima kojima se uređuje
računovodstvo, smatramo da ne postoji obaveza za porez na imovinu.

Vansudska prodaja založene stvari – PDV
Pitanje:
Glavni dužnik je doneo odluku o vansudskoj prodaji založene pokretne stvari i pronašao kupca.
Kupoprodajni ugovor se zaključuje između banke i kupca u blokadi. Banka je za obezbeđenje
potraživanja ugovorila zalogu na pokretnoj stvari. Ko je dužan da kupcu ispostavi fakturu sa iskazanim
PDV-om?
Odgovor:
Ministarstvo finansija je izdalo Mišljenje br. 413-00-590/2010-04 od 10.2.2011. godine koje se može
primeniti u ovom slučaju.
Naime, ovo mišljenje se poziva na Zakon o založnom pravu prema kojem, ako dužnik ne ispuni svoju
obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po ovom zakonu (član 35. stav 1. Zakona
o založnom pravu).
Stavom 2. istog člana Zakona o založnom pravu propisano je, da u trenutku dospelosti, založni poverilac
stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i
troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.
Višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan isplatiti zalogodavcu
bez odlaganja, a ako založni poverilac u roku od osam dana ne isplati zalogodavcu višak cene dobijen
prodajom iznad iznosa potraživanja, plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu (st. 3. i 4. istog člana
Zakona o založnom pravu).
Prema pomenutom mišljenju smatra se da zalogodavac vrši promet dobra - založnog prava kupcu (a ne
založnom poveriocu). U ovom slučaju zalogodavac je dužan da izda račun kupcu u skladu sa članom 42.
Zakona o PDV.
Shodno navedenom, Banka kao založni poverilac može da sa kupcem zaključi ugovor o prodaji založene
pokretne stvari, ali sam promet će izvršiti zalogodavac (dužnik Banke), odnosno obračunati PDV i izdati
kupcu račun.
Suspenzija kamate
Pitanje:
Klijent je sporan ili problematičan. Banka je donela odluku o suspenziji kamate. Klijent se javi zahtevom
da uplati određeni iznos sredstava za izmirenje obaveza, ali manji od ukupnog potraživanja banke. Kakav
redosled zatvaranja banka mora da poštuje – da li sudski troškovi -> suspendovana kamata -> glavnica ili
se pre namirenja suspendovane kamate može izmirivati glavnica?
Odgovor:
U skladu sa tačkom 313. Zakona o obligacionim odnosima, ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i
troškove, zatvaranje obaveza se vrši tako što se prvo zatvaraju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica.
Ukoliko klijent želi da delimično otplati potraživanja, pre nego što Banka odluči da suspendovanu kamatu
prenese iz vanbilansnih evidencija u bilans, da bi prvo zatvorila potraživanja po osnovu kamate u skladu
sa Zakonom o obligacionim odnosima, trebalo bi izvršiti realnu procenu očekivane naplate plasmana,
odnosno realno proceniti da li će dužnik biti u stanju da otplati potraživanje po osnovu glavnice i kamate
u celini.

Ukoliko Banka proceni da dužnik neće biti u stanju da izmiri celokupnu obavezu po osnovu glavnice i
kamate, a želi da izbegne nerealno priznavanje prihoda po osnovu naplaćene suspendovane kamate, da bi
se ispoštovale odredbe Zakona o obligacionim odnosima o redosledu izmirenja obaveza, rukovodstvo
Banke bi mogla doneti odluka o otpisu potraživanja po osnovu kamate u iznosu za koji se proceni da neće
biti naplaćen. Dakle, otpisom kamate i/ili glavnice koja je realno nenaplativa može da se izmeni redosled
naplate koji je utvrđen Zakonom.
Restrukturirana potraživanja
Pitanje:
S obzirom da restrukturirana potraživanja, u skladu sa odredbama MRS 39, moraju biti predmet
pojedinačne procene i da se ispravka vrednosti za njih dobija kao razlika između bruto amortizovanog
troška i sadašnje vrednosti budućih plaćanja diskontovanih preko odgovarajuće efektivne kamatne stope
koja je važila pre restrukturiranja, da li ovo isto važi i za ostala potraživanja od istog klijenta? Drugim
rečima, potraživanja od istog klijenta koja nisu direktno proistekla iz restrukturiranja, već naknadno
(nekoliko godina nakon restrukturiranja) i kod kojih klijent ne kasni u izmirivanju obaveza. Da li moraju
da se diskontuju po efektivnoj kamatnoj stopi koja je važila pre restrukturiranja? I da li u procesu
obezvređenja takva potraživanja moraju imati isti tretman kao i potraživanje direktno proisteklo iz
procesa restrukturiranja?
Odgovor:
Za obračun obezvređenja svakog pojedinačnog potraživanja se koristi efektivna kamatna stopa konkretno
vezana za to potraživanje. U konkretnom slučaju, jedna efektivna kamatna stopa će biti korišćena za
individualnu procenu naplativosti restrukturiranog potraživanja, a druga za svako naredno potraživanje
ukoliko je ono predmet individualne procene, relevantna za to konkretno potraživanje.
Što se tiče tretmana drugog potraživanja od istog dužnika, ono ne mora automatski isto da se posmatra
kao restrukturirano potraživanje za potrebe obezvređenja. Ukoliko banka proceni i može da dokaže da to
potraživanje nosi drugačiji kreditni rizik (recimo zbog nekog konkretnog posla koji se finansira iz tog
potraživanja, čvrstog kolaterala i slično) onda to potraživanje može drugačije da se posmatra. Ipak,
imajući u vidu da se radi o istom dužniku, ne može se isključiti potpuno iz vida prvobitno
“problematično” potraživanje i trenutno stanje u vezi tog potraživanja i samog dužnika s obzirom da se i
jedno i drugo vraćaju iz jednog izvora.
Projektovanje očekivane naplate iz kolaterala
Pitanje:
U kojim slučajevima (ako može da se navede primer) pri individualnoj proceni je opravdano, tj.
prihvatljivo projektovati buduće očekivane tokove naplate iz kolaterala u periodu kraćem od interno
utvrđenog perioda za odgovarajući kolateral (npr. 2 godine za naplatu iz založene nepokretnosti)? Drugim
rečima, šta se sve može smatrati objektivnim dokazom za projektovanje očekivane naplate iz kolaterala u
periodu kraćem od uobičajenog na bazi istorijskog iskustva?
Odgovor:
Da bi se procenjeni budući tokovi gotovine po osnovu realizacije određenog kolaterala diskontovali na
period kraći od interno definisanog, mora postojati objektivan dokaz koji potkrepljuje ovakva očekivanja.
Primer ovoga bi mogao biti potpisan ugovor/predugovor sa kupcem za koga se očekuje da će biti u

mogućnosti da izmiri kupoprodajnu cenu (npr. dodatno potkrepljeno polaganjem depozita ili drugom
garancijom za izvršenje ugovora).
Pokrenut stečajni postupak dužnika
Pitanje:
Kod dužnika je pokrenut stečajni postupak koji je završen usvajanjem predloženog Plana reorganizacije.
Pitanja:
• Da li banka u poslovnim knjigama treba da izvrši odgovarajuća preknjižavanja (sa računa dospelih na
račune nedospelih) u skladu sa usvojenim Planom reorganizacije? Da li je banka dužna da izvrši
knjiženja, s obzirom da je Plan izvršna sudska isprava ili je to stvar izbora?
• Kakva bi trebala da bude metodologija prilikom obračuna ispravke vrednosti tih potraživanja? Da li
je u skladu sa usvojenim planom ako je banka glasala pozitivno za Plan ili u skladu sa prethodnim
procenama ako je glasala protiv Plana?
• Ako je Planom predviđen obračun kamate, da li banka nastavlja sa suspenzijom ili u zavisnosti od
pretpostavki Plana ne vrši suspenziju?
• Kako se klasifikuju potraživanja od ovih klijenata? Inicijalno, klasifikacija je D. Da li banka može
internim aktima da definiše poboljšanje klasifikacije u uslovima da se Plan poštuje, obaveze uredni
izmiruju, da li je to u redu?
Odgovor:
• Banka bi trebalo u svojim knjigama da izvrši preknjižavanje sa računa dospelih na račune nedospelih
potraživanja u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, budući da je usvojeni plan reorganizacije
izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.
Faktički novim uslovima koji se definišu u planu dolazi do zamene starog potraživanja sa novim.;
• Pri obračunu ispravke vrednosti/rezervisanja, Banka bi mogla ovakva potraživanja da tretira u skladu
sa pravilima za restruktuirana potraživanja, koja su definisana internom metodologijom za obračun
ispravke vrednosti / rezervisanja, samo ukoliko proceni da je plan realan. Ukoliko Banka smatra da
plan reorganizacije nije realan,trebalo bi u skladu sa svojom internom metodologijom za obračun
ispravke vrednosti / rezervisanja da obračuna i proknjiži ispravku vrednosti / rezervisanje u skladu sa
svojom procenom očekivane naplate plasmana;
• Ukoliko je planom reorganizacije predviđeno da će dužnik iz budućih prihoda plaćati poveriocu
kamatu, Banka bi trebalo da prekine sa suspenzijom kamate i da prihode od kamate priznaje u skladu
sa novo definisanim uslovima dužničko - poverilačkog odnosa, samo ukoliko Banka procenjuje da je
plan realan, tj. kamata naplativa. Ipak, ukoliko Banka proceni da plan reorganizacije nije realan i da
neće moći da naplati kamatu od dužnika, ne treba prestati sa suspenzijom kamate;
• U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, Banka bi potraživanje od
ovakvog klijenata trebalo da nastavi da klasifikuje u D kategoriju samo u slučaju da dužnik ne
postupa po usvojenom planom reorganizacije u smislu zakona kojim se uređuje stečaj.