šumsko gospodarstvo

Svaka od ove tri faze ima određene toplotne i svetlosne karakteristike, koje
ćemo izneti ovde.
Prefloralna faza obuhvata prve tri nedelje meseca marta i poklapa se
sa fazom cvetanja rano proletnjih geofita (Leueoium aestivum) i jednogodišnjih
proletnjih efemera (Veronica hederifolia). U toplotnom pogledu
ovaj period se karakteriše prosečnom temperaturom vazduha od 6,3°, suma
temperature za ove tri nedelje je oko 150°. U svetlosnom pogledu ova faza
se karakteriše kratkim danom od 12 h 53' dužine i sumom svetlosnih časova
od oko 270 h . Prema tome glavna karakteristika prefloralne faze Bahofenove
topole je najniža prosečna temperatura i najkraći dan u vegetacionom
periodu na Deliblatskom Pesku i minimalne sume temperature i svetlosnih
časova.
Faza cvetanja obuhvata kraj meseca marta i prvu polovinu meseca
aprila. Ona odgovara prema tome fazi cvetanja prolećnih geofita (Hellebo 1 -
rus odorus, vrste roda Corydalis), a karakteriše se ovim toplotnim i svetlosnim
momentima. Srednja temperatura ove faze je oko 10°, a njena suma
temperature oko 170°. Prosečna dužina dana je oko 13 h 20', a suma svetlosnih
časova je oko 280. Prema tome faza cvetanja se u pogledu temperature
i svetlosti ne razlikuje mnogo od prefloralne faze. Cvetanje se odvija
pri niskoj prosečnoj temperaturi, kratkom danu, i malim sumama svetlosnih
časova i temperature.
Faza listanja, koje se poklapa istovremeno sa fazom formiranja
semena obuhvata drugu polovinu meseca aprila i početak meseca maja,
Prosečna temperatura ove faze je oko 15°, a suma temperature oko 315°.
Prosečna dužina dana je uglavnom iznad 14 h , a prosečna suma svetlosti
435 h . Ova faza se kvalitativno razlikuje od prethodne dve naročito u svetlosnom
pogledu, jer se odvija pri uslovima dugog dana; u pogledu prosečne
temperature, sume svetlosnih časova i sume temperature, razlike su kvantitativne,
ali one su velike.
Pored navedenog u fenologiji Bahofenove topole imamo još nekoliko
karakterističnih momenata, kao što su sazrevanje semena i formiranje pupoljaka
(leto), klijanje i jarovizacija semena i jarovizacija pupoljaka (jesen
i proleće). O ovim fenološkim fazama bilo je govora u glavnim crtama u
jednom prethodnom radu (Slavnić, 1951), pa se na ovom mestu na njima
nećemo zadržavati.
Tip tla na kome uspeva Bahofemova topola je pesak aluvijalne ili diluvijalne
starosti, eolskog porekla. Po mehaničkom sastavu on se sastoji od
zrna iz frakcije finih čestica. Kako se međutim finoća zrna na Deliblatskom
Pesku menja i zrna postaju sve grublja, što se više ide sa severo-zapada na
jugoistok, za južni obod Deliblatskog Peska na kome uspeva Bahofenova
topola karakteristična su najgrublja zrna peska.
Na pesku ovakvog mehaničkog sastava staništa na kome nalazimo Bahofenovu
topolu su različita s obzirom na trajanje površinskih poplava i na
stepen zabarenosti peska, Sa te tačke gledišta mogu se staništa Bahofenove
topole podeliti u 4 tipa :
1) Najduže je pod vodom stanište Bahofenove topole u šumama sa belom
i crnom topolom. U fitocenološkom pogledu ove šume pripadaju faciesu
37